offline
- Kaplar
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1245
|
Napisano: 30 Mar 2015 8:01
miodrag2 ::Ko prati tematiku iz oblasti avijacije duzi niz godina, mogao je da primeti da svi proizvodjaci koji imaju dobre letne karakteristike aviona koji trenutno proizvode, a losiju elektroniku, u reklamama forsiraju letne karakteristike aviona. Proizvodjaci aviona koji imaju u proizvodnji avion losijih letnih karakteristika, a dobre elektronike, reklamiraju elektroniku tog aviona kao nesto sto mu daje prednost u borbi.
Ako posmatramo tako, onda je F-35 po letnim osobinama leteca kanta. Medjutim, malo je teze poverovati da bi neko napravio avion toliko losih letnih karakteristika za RV SAD, a jos teze je poverovati da bi ga RV SAD prihvatilo kao takvog. Takodje, vecini nas je velika nepoznanica koliko podvesavanje spoljnog tereta unutar trupa poboljsava karakteristike tog aviona u odnosu na konkurenciju koja ga nosi na spoljnim nosacima. Mogucnost manipulacije kolicinom goriva, zahvaljujuci ogromnom rezervoaru i jakom motoru, omogucavaju dalju manipulaciju sa ukupnom tezinom aviona za razlicite zadatke, sto menja sve jednacine znacajno.
Ono sto je, medjutim, bilo ocigledno je da je i sam Lockheed u jednom trenutku u svojoj reklamnoj kampanji posao u pravcu tvrdnje da nije toliko bitno kakve su letne karakteristike aviona F-35, jer on zaboga, uz pomoc stealth-a i superiorne elektronike moze da pocisti sve protivnike sa neba pre nego sto i dodje do bliske vazdusne borbe. To je nesto sto sebi Lockheed nije smeo da dozvoli, jer je to predstavljalo automatsko priznanje da letne karakteristike aviona nisu na zadovoljavajucem nivou.
Cela teorija Lockheed-a mozda i ima utemeljenje gledajuci avione trece generacije. Ali, gledajuci avione cetvrte ili tzv. 4++, ta teorija pada u vodu. Kod ovih aviona materijali od kojih su napravljeni, a i sama konstrukcija u pojedinim delovima, omogucavaju znacajno snizenje radarskog odraza, koje mozda nije na istom nivou kao kod cistih stealth aviona, ali je dovoljno veliko da je mogucnost njihove detekcije i ranog otkrivanja znacajno opala. Takodje, zahvaljujuci vremenu u kome su ovi avioni razvijani, ili finalizirani, njihova elektronska oprema nimalo ne zaostaje za avionima pete generacije. Samim tim, mogucnost dejstava na srednjim daljinama postaje verovatna i za avione ove generacije u odnosu na F-35, a mogucnost bliske vazdusne borbe izmedju dva aviona je jos verovatnija.
Kada govorimo o avionima pete generacije, sa kojima F-35 u buducnosti treba da se nosi, situacija je jos gora. Tu stealth nema nikakvu ulogu u odnosu na protivnika, jer je i njegov radarski odraz priblizan (nesto malo veci ili manji), elektronska oprema takodje. Verovatnoca da ce izmedju dva aviona 5-te generacije doci do bliske vazdusne borbe je izuzetno velika, jer verovatnoca da ce otkriti jedan drugog i dejstvovati na srednjim daljinama mala upravo zbog njihovog stealth-a. A onda u borbi pobedjuje onaj koji ima bolje letne karakteristike.
Vidimo da svi proizvodjaci takodje pokusavaju da razviju elektronske uredjaje koji ce im omoguciti detekciju stealth letelica. Samim uvodjenjem te opreme, i osavremenjavanjem aviona 4++ generacije da je nose, prednost stealth-a postaje zanemarljiva. Ostaje prednost podvesavanja ubs unutar trupa, ali je pitanje koliko je ta prednost znacajna u sukobu sa avionima koji to oruzje nose poluutopljeno u trup, kao sto su EF-2000 i MiG-31, recimo.
U odnosu na avione 5-te genracije drugih proizvodjaca, a posebno u onodsu na ruski T-50, prednost F-35 bi trebalo da bude bolja elektronika. Trebalo bi, a dali jeste, to je veliko pitanje. Sto se tice ostalih konkurenata, ona je ocigledna, ali u donosu na T-50, to je veliko pitanje. Ja licno mislim da je T-50 ovde u velikoj prednosti, ne samo zbog uredjaja samih po sebi, vec zbog jedne druge cinjenice, koju su amerikanci otkrili jos kod F-18, ali je uporno zanemaruju kod svojih novih aviona.
Postoji nesto sto se zove information overload. Ljudski mozak je sposoban da primi i obradi odredjenu kolicinu informacija. Ako pokusamo da mu damo vecu kolicinu od moguce, mozemo doci do dve sitacije. Prva je da se pilot, ne mogavsi da prati sve informacije koje dobija, koncentrise na odredjeni deo informacija, a da ostale zanemari, ili da se koncentrise na prijem informacija, ali da onda zanemari situaciju u prostoru oko sebe. Drugo, covek je navikao na odredjene vrste nadrazaja koje prima iz okoline, i negovi centri za ravnotezu, i njegova mogucnost snalazenja u vremenu i prostoru zavisi od tih nadrazaja.
To je vazno iz vise razloga. U F-18, koji je bio za vreme kada je uveden u upoyrebu nakrcan elektronikom, piloti su, optereceni prevelikom kolicinom informacija, poceli da vise vremena provode gledajuci u razlicite displeje, nego gledajuci gde lete i osmatrajuci prostor oko sebe. To uzelo tolikog maha, i dovelo do toliko problema kod mladih pilota, da su instruktori morali da posebnu paznju u obuci posvete tome da mlade pilote odviknu od toga, i da njihovu paznju posvecenu raznim displejima i infromacijama sa njih svedu na prihvatljivu meru, i da ih nateraju da mnogo vise vremena posvete osmatranju prostora van kabine, odnosno da ih nateraju da gledaju gde lete, gde su njihove kolege u odnosu na njih, i da vizuelno osmatraju vazdusni prostor.
Kamere u avionu, i mogucnost da pilot vidi kroz konstrukciju aviona zahvaljujuci njima, ne stvaraju samo probleme u razvoju, nego izazivaju dezorjentisanost pilota. To su primetili i piloti EF-2000, a i test piloti na F-35. Jednostavno, ljudski mozak nije u stanju da ove informacije pravilno obradi.
Verovatno ce deo problema moci da smanji drugacija i bolje osmisljena obuka, ali ce tesko moci da kompenzuje u potpunosti prirodna ogranicenja koje nase telo i mozak namecu.
To nas dovodi do toga da dobijamo elektronske uredjaje koji ne samo da su komplikovani i skupi za razvoj, i usporili su razvoj F-35 znacajno, vec za pilota apsolutno nisu korisni, vec mu cak i smetaju i dovode ga u sitaciju opasnu po zivot.
Mislim da su tu Rusi sa T-50 u znacajnoj prednosti, mislim da ce daleko manje novca potrositi na razvoj, i da ce stvoriti mnogo prakticniju konfiguraciju elektronskih uredjaja i same kabine u odnosu na amerikance, F-35 trenutno, i sve njihove buduce avione.
Pri tome je T-50 sve, samo ne lose poretljiv avion. Time ce on dobiti veliku prednost u odnosu na F-35, a delimicno i na F-22. U odnosu na F-22 prednost ce biti zbog nesto bolje pokretljivosti, i integracije uredjaja koji su napredniji od onih ugradjenih na F-22, pre svega mislim na OLS + nisan na kacigi pilota + R-73 i njene naslednike, a i ostale elektronske opreme koja je razvijana od 2010.-te na ovamo. Uz to mislim da ce ta elektronika kod rusa biti integrisana na takav nacin da nece dovesti do preopterecenja informacijama.
Ali, to je moje misljenje, a sta ce na kraju biti, videcemo, vreme ce pokazati.
Radim već godinama sa ruskim inženjerima, čitam i slušam utiske drugih ljudi, koji su imali dodira sa ruskom tehnikom (i vojnom i civilnom) i inženjerima i samo jedno mogu da kažem: sasvim sam saglasan da će rusi naći najbolje praktično rešenje za neopterećenost pilota informacijama. Toliko puta sam video kako ljudi potroše još tih, za njih krajnje bezazlenih pet do deset minuta razmišljanja, na uprošćavanje tehničkog rešenja, kako bi krajnji korisnik imao maksimalno praktičan pristup rukovanju tehnikom.
Dopuna: 30 Mar 2015 8:11
mean_machine ::@miodrag2
Oni koji su imali priliku da lete na Rafalu i da probaju fuziju senzora imaju samo reci pohvale za to. Sistem je visoko automatizovan lako se menjaju modovi i prikazi. Dakle to se da odraditi kako treba i ne sumljam da je to kod F-35 na istom nivou ili cak i bolje (veci ekran visoke rezolucije, vise automatizacije, bolji senzori). Zato mislim da je pogresno koristi primer F-18 iz 1980tih koji je bio prvi lovac sa glass cockpit-om i gde jeste pilot bio vrlo preopterecen i danasnje avione gde je to znatno bolje reseno i svi ka tome teze. Imas interviju ruskim inzenjerom koji je radio na fuziji senzora Su-35 i sad radi na PAK-FA. Dakle i oni sami koji su ranije pricali da je to pogresan put to uvode u svoje najbolje avione.
Sto se tice iskustva pilota Tajfuna, ne znam na sta su konkretno mislili a i taj sistem kod Tajfuna je daleko od F-35 DAS sistema.
Ako bude pravio probleme lako se izgasi i kraj price. Ako mene pitas taj sistem je pre svega bitan pri COIN i sletanjima u uslovima lose vidljivosti, tu mogucnost da vidis izvan zmaj zlata vredi.
Ispravite me ako grešim, ali zar nisu rusi (tada sovjeti) bili hvaljeni za jako lepu integraciju senzora na svojim lovcima četvrte generacije i za nišansku spravu na kacigi pilota, za potrebe bliske borbe? Koliko se sećam o ovome su prvi govorili (ili pisali) nemci kada su se prvi put sreli sa MiG-29.
|
