Kos93 ::ima li ko informacija o mornaričkoj pešadiji JRM?
Bile su tri brigade
139. motorizovana brigada - B kategorije
11. proleterska brigada mornaričke pešadije - R kategorije
472. brigada mornaričke pešadije (Trebinje) - A kategorije
Ali to je sve raspusteno 1988g , tako da za vreme ratnih sukoba niti jedna jedinica nije postojala.
Uprkos svemu to ne znaci da JRM 1991 nije izvodila ofanzivne borbene operacije upotrebom mornarickog desanta , prvi desant JRM je izvela na otok Soltu negde 7 Avgusta 1991g sa 280 vojnika gde je zaposlela celi otok ali se zbog naredbe iz Generalstaba morala povuci , dok je drugi desant izvrsen negde u Septembru ili Oktobru na Korculi da bi se zastitilo skladiste minsko.eksplozivnih sredstava , i tu nije zauzet celi otok nego samo rejon kasarne.
ove tri brigade mornaricke pesadije, nisu raspustene 88god,ustvari to su tri bataljona mornaricke pesadije. 139.mb pula
11p.b zadar
472mb trebinje.
krajem januara,februara,91god. su beretke zamenjene titovkama,dok je obuka ostala ista.
konstruktor ::ove tri brigade mornaricke pesadije, nisu raspustene 88god,ustvari to su tri bataljona mornaricke pesadije. 139.mb pula
11p.b zadar
472mb trebinje.
krajem januara,februara,91god. su beretke zamenjene titovkama,dok je obuka ostala ista.
Zadar nikada nije imao brigadu MP , nego si valjda mislio Sibenik.
Inace su sluzbeno po reorganizaciji JNA raspustene sve brigade i jedinice MP , naravno ta reorganizacija ne ide preko noci , verovatno su zato postojale obuke 1989g .
Po pocetku sukoba 1991g , videlo se da ne postoji niti jedna jedinica MP u JRM , to je tada bilo i vise nego jasno kada su desant na Soltu morali izvrsiti mornari sa brodova iz Lore, vojnici pozadinci i vojnici zastitnog bataljona vojne policije komande VPO iz Dracevca kod Splita.
deneb, neznam sta je stajalo u sluzbeniku,u praksi je bilo ovako, jedan bataljon MP u sklopu brigade.
ukinute krajem februara 91god. Ukidanjem produzetka vojnog roka,otisla je cela junska klas a popune ili novih regruta,malte ne da i nije bilo,deo oficira,dao je otkaz a poneki i dezertirali. Decebarska klase je bila maltene desekovana, deo preko zice dezertirao, pametni otpusteni iz razno raznih razoga... od cele brigade je ostalo 300ljudi od koih je mozda 30 proslo delimicno obuku mp. nisu postojali normalni uslovi za zavrsetak obuke jer se preslo na odbranu kasarne.. da bih ti celu situaciju opisao,kosi se sa pravilnikom ovog foruma...u svakom slucaju...odluceno je tako kao je odluceno da mornari odu na soltu.
konstruktor ::deneb, neznam sta je stajalo u sluzbeniku,u praksi je bilo ovako, jedan bataljon MP u sklopu brigade.
ukinute krajem februara 91god. Ukidanjem produzetka vojnog roka,otisla je cela junska klas a popune ili novih regruta,malte ne da i nije bilo,deo oficira,dao je otkaz a poneki i dezertirali. Decebarska klase je bila maltene desekovana, deo preko zice dezertirao, pametni otpusteni iz razno raznih razoga... od cele brigade je ostalo 300ljudi od koih je mozda 30 proslo delimicno obuku mp. nisu postojali normalni uslovi za zavrsetak obuke jer se preslo na odbranu kasarne.. da bih ti celu situaciju opisao,kosi se sa pravilnikom ovog foruma...u svakom slucaju...odluceno je tako kao je odluceno da mornari odu na soltu.
Reformom JNA iz 1988g jedinice MDP JRM su prestale postojati , efektivno je to znacilo do iza 2-3 godine od 1988g , posto je Trebinje bilo A , Sibenik B i R , a Pula A i R.To znaci da su brigade bile delimicno popunjene do prelokacije sastava , znaci nije se odmah ukidala Vojna Posta nego je to islo po PS-u,sta se tice Trebinjske brigade ja sam i familijarno povezan , tako da ono Trebinje, Trebinje kad me vidis ....je u obitelji...
Inace onda i znas ppuk Luku Milovica iz Trebinjske brigade
Ja stvarno ne razumem moderatore ovog foruma (a i drugih nehrvatskih) gde se ne sme pricati o Hrvatskoj , dok ti isti gadovi pljuju po JNA sa svih strana bez zabrana.
Prilog Miroslava Lazanskog - Združena taktička vežba jugoslovenske ratne mornarice 1993
Polučasovni prikaz uvežbavanja i simulacije rada posada pomorskih snaga naše mornarice u slučaju napada NATO agresora. Može se saznati koji je raspored NATO efektiva u Jadranskom moru, a koji je angažovan upravo na blokadi tadašnje SR Jugoslavije kao i pikanterija oko susreta NATO avijacije sa našim brodovima ali i NATO brodova sa našim borbenim avionima.
Raketna fregata ("veliki patrolni brod") Kotor predstavlja najveću klasu ratnih brodova u RM Vojske Srbije i Crne Gore. Razvijena je na bazi Ruske klase Koni, ali uz znatne modifikacije i poboljšanja. Prvi od dva broda klase Kotor (VPBR-33 Kotor) porinut je 1985. godine, a u sastav RM uveden je 29. decembra 1986. godine. Drugi brod u klasi, VPBR-34 Pula, je u naoružanje uveden 25. februara 1988. godine.
Namena ovih fregata je borba protiv podmornica, protivavazdušna odbrana udarnih pomorskih snaga i raketno i artiljerijsko dejstvo po neprijateljskim plovnim sastavima.
Za izradu trupa broda korišćen je čelilni lim debljine 3 do 15 mm, dok je nadgrađe izrađeno od aluminijumske legure debljine 2 do 10 mm. Oblik nadgrađa je projektovan tako da umanji radarsku odraznu površinu.
Fregate kalase Kotor naoružane su raznovrsnim naoružanjem za borbu protiv ciljeva u vazdušnom prostoru, na moru i pod morem.
Za dejstvo po površinskim brodovima protivnika, fregata je naoružana sa četiri protivbrodske rakete P-21 ili P-22 (NATO oznaka SS-N-2 Styx). Masa rakete je 2607 kg, masa bojeve glave 480 kg, daljina gađanja od 8 do 80 km, visina leta 25 ili 50 metara, brzina 0,9 Maha, a samonavođenje IC (P-22) ili aktivno radarsko (P-21).
Za PVO broda namenjen je raketni sistem Osa-M (NATO oznaka SA-N-4 Gecko). Sastoji se od radio-komandno vođenih protivavionskih raketa RZ-13, dvostrukog sklopivog lansera ZIF-122, uređaja za upravljanje gađanjem i trenažera za obuku operatera. Raketa RZ-13 može efikasno da uništava ciljeve koji lete na visini od 50-6000 m i na udaljenostima do 15 km. Sistem Osa-M je jednokanalan po cilju i dvokanalan po raketi.
Brod ima i dva četvorostruka lansera MTU-IV sa po četiri protivavionske rakete Strela 2M. Na iste lansere bi bez većih modifikacija bilo moguće postaviti i savremenije tipove lakih prenosnih protivavionskih raketa.
Dva dvanaestocevna lansera raketnih dubinskih bombi RBU-6000 namenjena su za borbu protiv podmornica. Daljina gađanja je 350 do 5500 m, a maksimalna dubina cilja 400 m.
Artiljerijsko naoružanje fregate se sastoji od jednog univerzalnog dvocevnog automatskog topa AK-726 kalibra 76,2 mm i dva topa AK-230 kalibra 30 mm.
Kotor je opremljen sa više senzora za otkrivanje i praćenje ciljeva. Za otkrivanje ciljeva na provršini i u vazdušnom prostoru koristi se radar MR-302 Rubka (NATO oznaka Strut Curve) dometa oko 110 km, dok je radar Decca RM 1226 namenjen za navigaciju. Radarski sistem MPZ-301 (NATO oznaka Pop Group) se koristi za upravljanje vatrom raketnog sistema PVO Osa-M, a za upravljanje artiljerijskom vatrom koriste se osmatrački i nišanski radari sistema 9LV-200 MK-2 i nišanski radar MR-104 Ris. Od ostalih senzora brod ima aktivni sonar, radiološki detektor, detektor laserskog ozračenja i detektor radarskog ozračenja. Za odbranu od protivbrodskih raketa fregata je opremljena lanserima IC i radarskih mamaca tipa Barricade.
Pogon Kotora je tipa CODAG (kombinovani), sa jednom gasnom turbinom M8G maksimalne snage 14720 kW i dva dizel motora Pielstick SEMT 12 PA 6V 280 snage po 3648 kW. Brod ima tri propelera - dva za dizel motore i jedan za plinsku turbinu. Osnovni pogon predstavaljaju dizel motori i oni se koriste najveći deo vremena, dok je gasna turbina namenjena za postizanje većih brzina potrebih tokom izvršavanja borbenih zadataka.
U ostale brodske sisteme spadaju uređaj za demagnetizaciju broda, dva desalinizatora za proizvodnju vode za piće, uređaji za radio vezu, uređaj za prijem podataka sa hidroakustičnih plutača, uređaji za podvodnu vezu, protivpožarne i drenažne pumpe, pumpe za pretakanje goriva i ulja, sistem za klimatizaciju, protivpožarni sistem na bazi halona, uređaji za proizvodnju električne energije...
TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
Standardni deplasman: 1250 t
Puni deplasman: 1492 t
Dužina preko svega: 91,8 m
Dužina na vodenoj liniji: 86,29 m
Širina: 11,66 m
Srednji gaz: 2,9 m
Maksimalni gaz: 4,2 m
Brzina sa dizel motorima: 22 čv
Brzina sa gasnom turbinom: 27 čv
Ekonomska brzina: 14 čv
Autonomija plovidbe: 1800 nm
27. јула, 2024 у Бару. Знам да је било неке приче о продаји приjе неколико година, међутим нисам у неком току што се тиче бивше морнарице. Изгледа пoмало тужно.
