9. četa ili Bitka za kotu 3234

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Истина жива. Слатко је носим, чим падне испод минус десет. Дотле је врућина .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U vreme intervencije SSSR u Avganistanu, Varsavski ugovor je postojao i to kao slozna i mocna vojna sila. Da li su ostale clanice uzele ucesca u toj intervenciji i uopste jesu li imale obavezu ucesca u operacijama ukoliko SSSR krene na nekoga? NATO ima slogan svi za jednog jedan za sve poput musketara... jel takav princip vazio i na drugoj strani?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

objekat 505 ::U vreme intervencije SSSR u Avganistanu, Varsavski ugovor je postojao i to kao slozna i mocna vojna sila. Da li su ostale clanice uzele ucesca u toj intervenciji i uopste jesu li imale obavezu ucesca u operacijama ukoliko SSSR krene na nekoga? NATO ima slogan svi za jednog jedan za sve poput musketara... jel takav princip vazio i na drugoj strani?

Koliko znam Varšavski Ugovor je važio samo za zemlje potpisnice (Avganistan to nije bio). Potpisnice (Poljska, ČSSR i ostali) nisu učestvovali u sovjetskim angažovanjima u Avganistanu, Angoli, Bliskom Istoku, Vijetnamu.
Istočna Njemačka se najvjerovatnije na svoju ruku angažovala preko mjere u sovjetskim ambicijama.
VU bio je neka vrsta pogodbe između SSSR i njemu bitnih istočnoevropskih i centralnoevropskih država koje su bile neka vrste koncesije Crvene Armije iz vremena 1944 - 45. SSSR je preko VU pravno regulisao tu koncesiju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znam da Avganistan nije bio clanica VU ali me je interesovalo da li su ostale clanice poslale neki kontigent vojnika u intervenciji u Avganistanu. Ako sam dobro razumeo u slucaju bilo kakve intervencije SSSR-a ostale clanice VU nisu morale da se angazuju. Moze li malo vise podataka o tim odnosima unutar clanica VU ko je kakve obaveze imao u slucaju napada na sam VU i u slucaju intervencije VU na nekog. Ima li neka tema vezana za tu oblast?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ostale članice Vu nisu bile obavezne da djeluje van granica VU.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Афганистан. Шурави и духи. Правда о 9 роте. Часть 1.


9 рота - как это было в реальности

• 5Ovo se svidja korisnicima: BlekMen, miodrag, Bane san, Atomski čoban, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::objekat 505 ::U vreme intervencije SSSR u Avganistanu, Varsavski ugovor je postojao i to kao slozna i mocna vojna sila. Da li su ostale clanice uzele ucesca u toj intervenciji i uopste jesu li imale obavezu ucesca u operacijama ukoliko SSSR krene na nekoga? NATO ima slogan svi za jednog jedan za sve poput musketara... jel takav princip vazio i na drugoj strani?

Koliko znam Varšavski Ugovor je važio samo za zemlje potpisnice (Avganistan to nije bio). Potpisnice (Poljska, ČSSR i ostali) nisu učestvovali u sovjetskim angažovanjima u Avganistanu, Angoli, Bliskom Istoku, Vijetnamu.
Istočna Njemačka se najvjerovatnije na svoju ruku angažovala preko mjere u sovjetskim ambicijama.
VU bio je neka vrsta pogodbe između SSSR i njemu bitnih istočnoevropskih i centralnoevropskih država koje su bile neka vrste koncesije Crvene Armije iz vremena 1944 - 45. SSSR je preko VU pravno regulisao tu koncesiju.

Све се своди, на крају крајева, на политичку вољу, сагласност и моћ. Сетимо се да се Румунија уздржала учешћа у акцији ''Дунав'', односно окупацији Чехословачке. Сви услови су били ту. И, шта се догодило? Ником ништа...Руси су мало брундали, Чаушеску је ојачао до неба своју власт, свет је слегао раменима као да је реч о породичној свађи, а не о кршењу суверенитета и Земља се вртела даље. Док није стигао рачун за све...Један зид је срушен (берлински), а пред други су стали Елена и Николае....

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poslijeratna a i prijeratna Istočna Evropa je bila čudan splet okolnosti. Ženska koja ide od ruke do ruke. Kako je dobijala novog gazdu tako su se i ultimativno mijenjale ideologije.
A što se Avganistana tiče, bilo je i u Poljskoj glasova o tome kako pod Sovjetima nisu išli u Avganistan (nije bilo ni govora o tome), a pod Amerima moraju i to kako.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler, Voja1978, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Poslijeratna a i prijeratna Istočna Evropa je bila čudan splet okolnosti. Ženska koja ide od ruke do ruke. Kako je dobijala novog gazdu tako su se i ultimativno mijenjale ideologije.
A što se Avganistana tiče, bilo je i u Poljskoj glasova o tome kako pod Sovjetima nisu išli u Avganistan (nije bilo ni govora o tome), a pod Amerima moraju i to kako.

Ни то није ништа чудно. Пољаци су фундаментални католици, а о томе колико се мрзе с Русима тешко да се може наћи поређење на овим просторима. Нису Руси били луди да им окрећу леђа.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Skywhaler, Georgius, Bane san, kalens021, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poljaci su fundamentalni katolici no kroz istoriju to opet nije služilo ničemu, pri ulasku u EU tražili su garancije da neće biti promjena granica jer su to više sovjetske granice nego poljske. Bilo je i ovdje ljudi koji su vjerovali da dok su sovjetski tenkovi u Germaniji i mi smo mirni. Nekako tako i bi (iako smo voljeli da se prsimo svojim standardom i načinima).
Što se tiče Rusa i 9. čete valjalo bi da postupe kao Ameri u slučaju "redova Rajana" i onog čuda od Band of Brothers. Rat u Avganistanu nije bio opšti rat SSSR, statistički vodila ga je relatvno mala grupa ljudi -"ograničeni kontigent". Bio je i daleko od evropskog dijela SSSR, daleko od očiju, daleko od srca (sem onima kojima se zalomio).
A opet, tih 85 - 120.000 ljudi na godišnjem nivou koliko ih je odrađivalo "internacionalni dug" u Demokratskoj Republici Avganistan jedna su nevjerovatna epopeja i slika i prilika jednog SSSR, njegovih naroda, običaja, mentaliteta te državne mašine koja je tom ratu davala smisao.
Snimljeni su dokumentarci ali ako bi Rusi da vaspitavaju široke narodne mase trebali bi da daju pare svim tim Mos, Lenj i kojim li već studijima da metodično i kvalitetno odglume ono što se dešavalo u tim sekvencama 1978 - 83, 84 - 86, 87 - 89, 89 - 92. Sve je to još freško, aktuelno uz svakojaka mutiranja tokom trajanja tog sukoba, odnosno tokom trajanja Sovjeta u Avganistanu. I za razliku od rata u Vijetnamu koji je po meni neuporediv sa avganistanskim, rat u Avganistanu imao je sve ambicije da se prelije, odnosno izveze u jednom vrlo zapetljanom obliku.
Da ne pričam o atraktivnosti sa pozicije dopadljivosti svega onoga što se dešavalo u Avganistanu, a vezano je za taj sukob, osamdesete, specnazovce, kgb, padobrance, nespretne pukove, danas poznate ličnosti koje su tada bile na dužnostima (neki po dva turnusa), planine, doline, klance, pustinje, ono malo puteva sa mnogo karaula, panama šešire taškentskog kombinata, sovjetske adidas patike, kasetofone, baze, tunele, opsjednute gradove, mutirane kalašnjikove, mine gladne ruku i nogu, helikoptere, kamile, izloge u Kabulu na ruskom, tifusu te o felingu običnog sovjetskog vojnika kada ga posle 18 mjeseci čitavog vrate sa užarene i upucane goleti na picnuti taškentski aerodrom gdje ga čeka sovjetski automat sa neograničenom količinom gazirane vode.
Inače je i ova potonja dobitnica Nobela iz književnosti, Bjeloruskinja Svetlana Aleksijevič napisala knjigu o Avganistanu - "Dečaci od cinka" - Цинковые мальчики (pocinkovani sanduci u kojima su ispraćali mrtve).


Svetlana u Kabulu 1988.

PS
Gospođa je inače prilično anti - putinovski i anti - sovjetski "raspoložena" sa raznoraznim profitabilnim mantrama o slobodi, demokratiji i Marku Kraljeviću. Čak kao da je "tempirana" za "demokratske promjene" u Ukrajini, Bjelorusiji, vjerovatno i ka Moskvi. No srećom ostadoše i Minsk i Moskva, pa i Ukrajina bez demokratskog cunamija, a ona eto zakuči nagradu. Zdravo je trošila svijetla Svetlana.