E slozismo se i mi Lepo! Stavljam glavu na panj ako 3 od 10 ispitanih u gradu znaju ko je ona, al sta ces, takvi smo mi Srbi... Josanicka banja nije nepoznata al dobro, umetnicka sloboda pisca.
A ne odemo u OT i pisem ti na PP u vezi Zaduzbine.
NI jedna muska od pradede jos nije izbegla rat i nadam se da ce novi narastai imati vise srece od nas!
Recicu i rec dve o junacima iz okoline Kraljeva kojima se ni grob ne zna a pali stiteci odstupnicu Kralju i vojsci prilikom povlacenjiz Kraljeva a ka Kosovskoj Mitrovici.
Pradeda Andjelko,
Balkansi ratovi kao i Prvi svetski rat- ranjavan dva puta 1914 i 1915 kada je i zarobljen. vratio se kuci 1920- o zarobljenistvu nikad nije pricao.
Deda Ognjen , Drugi svetski rat- Ilegalac, njegov rodjeni brat Ratko obisao kao artizan celu Jugoslaviju peske, vratio se iz rata 1947 odlikovan vise puta. Posle rata im nudjeno da budu predsenik opstine Raska a mom dedi direktor poste, obojia su odbili ponudjeno i nastavili da s ebave poljoprivredom...
Otac Dragos, Slavonija... Mobilisan po ponoci. Po dolasku kuci, pokusaj da se opet mobilise.
Brat Dejan
Ja sam prva muska glava koja nije okusila rat, bar za sada .....
Rec dve o borbama kod Kraaljeva.
Otpor Srpske vojske kod Milocaja, Obrve , Popovica ,Vrbe pa i Trstenika bio je zestog i trebalo je drzati tu liniju dok se Kralj i vlada ne povuku iz Kraljeva sa glavninom vojske koja je krenula tim putem u ostupanje.
Borbe su bile krvave a artiljerija bila je rasporedjena na predeo oko Drakcica- obroncima Stolova i Goca i sacinjavali su je delovi Drinske i Moravske divizije ( ovo je drugi polozaj posle odstupanja sa linije Milocaj Obrva, Popovici, Vrba Trstenik). Energicnim protivnapadima pesaka uspevaju u dva navrata da se odrzi linija.... 5 Novembra rusi se most na Kamidzori i ostaje se na polozajima Drakcici, Stolovi, Goc. Zna se da je jedan cetnicki odred bio u borbama oko Kraljeva i 6 Novembra po zauzimanju Kraljva, jedan mladi cetnik u samom centru grada skriven u jedinom hotelu Pariz ubija jednog oficira Nemacke vojske i bezi preko Ibra u planinu. Nemci su hteli spaliti Kraljevo za odmazdu, koje je tada cinilo 5000 dusa ali direktor sadasnje poljoprivredne skole, koji je govorio Nemacki uspeo je da spreci unistenje grada a glava poginulog oficira Nemacke vojske morala je biti placena u zlatu. Grad se obavezao da izvesnu svotu novca u zlatu takodje da Nemackoj komandi u slucaju ne predvidjenih incidenata i kao garancija da ih u buduce nece biti! Pred samu Bitku za Kraljevo ( do koje nikada nije doslo jer je front probijen valjda kod Krusevca negde )ili Levu obalu Morave i Ibra 1918 celokupna svota zlata vracena je gradu. Grad je oslobodjen 23 Oktobra 1918.
Nisam dugo pisao evo iskopah još nešto za nimljivo na slavi sinoć (a gdje drugo bude toliko starih odjednom )
Ovo je ukaz kralja Aleksandra u kom se mom čukundjedu dodijeljuje orden za građanske zasluge, datum 7. jula 1929 godine. Čukundjed je bio mobilisan tokom prvog rata u KuK armiju i da ne bi ratovao protiv Srba pobjegne preko Drine u Srpsku vojsku i javi se kao dobrovoljac, prošao goglotu srpske vojske i zarobljen na frontu. U zarobljeništvu je naučio još njemački, španski i francuski jezik, i kad je došao izabrali ga u selu za kneza - bio je najpismeniji u selu
Sablja mog ranije spomenutog pretka hajduka, krštena u vatri boja što bi se reklo. Zbog njega Turci u tri sela tog sreza nisu smjeli da privire, a doznao sam kako je i poginuo - potkazala ga žena kod koje je išao i dokačili ga u zasjedi kod nje noću
Интересантно је да се у последње време о српској хероини: жени хероју, ратнику, јунаку Милунки Савић пишу многе неистине да то превазилази сваку меру толеранције. После дугогодишњег истраживања ускоро ће изаћи књига о српској хероини Милунки Савић. За вашу информацију, Милунка Савић је рођена у селу Ковачи код Јошаничке Бање на велики српски празник Видовдан 28. јуна 1892. По знамењу Достана а по крштењу Милунка. Кршетена је 10. јула 1892. Кума Станка кћи Јоксима Бојовића из Бара. Све ово се може проверити у историјском архиву у Краљеву. Иначе чак и у књигама се пишу нетачни датуми њеног рођења који варирају од 1888 до 1893. И обично свуда се пише место рођења Копривница а нигде се не спомиње место Ковачи.
Hvala za ovaj video iako nisam mogao da ga otvorim, učinio sam to na drugom mestu, i eto, došao sam do nekih novih saznjana koja su mi preko potrebna.
Dopuna: 31 Mar 2013 19:00
Ako neko od vas nešto zna o francuskom brodu "Galija" koji je 1916. prevozio srpske vojnike iz Bizerte za Solun koji je tom prilikom torpedovan i uništen. Unapred se zahvaljujem.