Bili su ponosni ratnici

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius, ostadoh bez reci ...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kibo ::Sirius, ostadoh bez reci ...

Hvala Boki. Inače, niko od nas nije mogao da bira svoje roditelje, tako da se nadam da tekst neće iritirati nikoga ko je bio protivnik ili neprijatelj mom Starom. Život čudno izmeša karte. Moji sestrići su imali dva deda-oca moje sestre (i mog, naravno) koji je bio partizanski kontraobaveštajni oficir, a deda po ocu (otac moga zeta) bio je ljotićevski kontraobaveštajni oficir! On se povukao sa Abverom u Minhen 1944. godine. Operisao je po Bosni u isto vreme kada je moj Stari terao svoje ofanzive po gudurama, ''po šumama i gorama''. Teorijski, mogli su da se sretnu. Eto priče za kojom bi neki holivudski scenarista trljao ruke, ne bi morao ništa da izmišlja. Partizanska kćerka i ljotićevski sin u srećnom braku. Mnogo je to istorije po glavi prosečnog Srbina...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sjajno...........
Ostavio si me bez mogućnosti daljeg komentara ovog teksta.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А сада, уместо да пишеш писма, седи и причај са клинцем. "Попуј" му! На тај начин ће схватити колико ти је стало. Немој да и он, једнога дана, пише овакво писмо...

Потресло ме је, јер мој отац умро када сам имао 18. година, каса сам био у ЈНА, тако да нисам никада сео и "људовао" са њим. А сигурно да је могао да ме научи нечему, што би ме поштедело многих грешака које сам у каснијем животу направио. Зато ја сада са мојим петнаестогодишњем клинцем врло често "људујем", причамо много, и, наравно, "Попујем" му много. Неће ти дете то никада замерити.

(Извињавам се што сам се расписао, емоције су прорадиле.)

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

easy ::А сада, уместо да пишеш писма, седи и причај са клинцем. "Попуј" му! На тај начин ће схватити колико ти је стало. Немој да и он, једнога дана, пише овакво писмо...

Predlog se oberučke prihvata!

Grbe, hvala za lepe reči. Trebalo mi je mesec dana da se ohrabrim i napišem ovaj tekst.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius :: Trebalo mi je mesec dana da se ohrabrim i napišem ovaj tekst.
Ponos Siriuse, ponos. Iza ovakvog teksta stoji samo ponos.

I u mojoj priči stoji jedan at a za njime idu polumrtvi i polugladni borci preko vrleti bosanskih, srpskih, crnogorskih...
I jedna cigara, onako povrh usne. I oblak dimena od te iste cigare, taman toliki da sagovorniku ne da se zaviri u oči prekaljenom borcu, jer su oči kažu, ogledalo duše. A dušu su zatvorili negdje ispod nekog duba, kada su vjerovatno tu i izgubili svog najboljeg prijatelja-saborca, druga.

Kao što vidiš, svi su oni bili isti. Ista ih je škola života učila i ista ruka hranila i rane vidala.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svi smo mi jedan te isti soj ljudi,samo sto smo na razlicitim stranama u razlicitim periodima...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo još jedne porodične relikvije. Reč je o prvoj novčanici koju je moj otac dobio kao oficir JA. Dakle, prva novčanica Demokratske federativne Jugoslavije! Obratite pažnju na naslov koji danas mnogi zaboravljaju. Kad god zauste da kažu ''prvi demokratski izbori'', ''prva demokratska vlada'' i slične ''novotarije'', neka se sete da je prva demokratska vlada posle Drugog sv. rata bila Tito - Šubašić, ali to je neka druga priča.

Priča broj jedan je ova novčanica. Otac me je zakleo da je čuvam. I čuvam je.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, gradjanin1863, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ма нисам ни ја тиква без корена. Моја два чукунђеда су учествовала и у Балканским и у Првом светском рату. 6 ордења остало иза њих и тек после скоро 100 година нашла су место у мојој соби.
Ево слике Љубисава коју сам однео на Зејтинлик и оставио у костурници. Нажалост због недостатка времена нисам нашао гроб на оном ОГРОМНОМ војном гробљу.





Ове чарапе су лично његове - он их је носио па сам и њих однео.
Најпотресније је то што је Љубисав рањен на Гучеву (то је код Лознице) и кад се војска повлачила прошао је свега 30 метара поред родне куће (Клупци 2 км од Лознице) и наставио повлачење (могао је да побегне ал није хтео).Код куће му остало тек рођено дете. Касније рањен прешо Албанију а писмо кући је стигло да је умро у ропству. Е сад ако је умро у ропству да ли има његовог гроба у Солуну не знам ал један човек је тврдио да је нашао.

Други чукундеда Миливој био у коњици прекаљен ратник носилац Албанске споменице и још 3 ордена нуђено му је да уђе у историју није хтео. Пролазио кеоз кишу куршума први прешао Брегалницу и ушао у Битољ као ослободиоц. Глад је сузбијо једући восак. Вратио се жив.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, gradjanin1863, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka čast! Ako nisi u Udruženju za negovanje i čuvanje tradicija ratova od 1912-1918. pod hitno da se učlaniš.