Павковић каже “да до пре само петнаестак година ми нисмо смели ни могли да говоримо о нашој херојској одбрани отаџбине, јер је то била забрањена тема. Тек са доласком Вучића почела је да се одаје пошта нашим погинулим саборцима, а данас се о нашој Војсци пише и говори у медијима, о херојима са Кошара и Паштрика, подижу споменици и додељују улице”.
https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0.....1%98%D0%B5
amstel ::Павковић каже “да до пре само петнаестак година ми нисмо смели ни могли да говоримо о нашој херојској одбрани отаџбине, јер је то била забрањена тема. Тек са доласком Вучића почела је да се одаје пошта нашим погинулим саборцима, а данас се о нашој Војсци пише и говори у медијима, о херојима са Кошара и Паштрика, подижу споменици и додељују улице”.
https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0.....1%98%D0%B5
Тражење подршке за пуштање из затвора након делимично одслужене казне. Или је пак посенилио, трећег нема.
amstel
Павковић каже “да до пре само петнаестак година ми нисмо смели ни могли да говоримо о нашој херојској одбрани отаџбине, јер је то била забрањена тема. Тек са доласком Вучића почела је да се одаје пошта нашим погинулим саборцима, а данас се о нашој Војсци пише и говори у медијима, о херојима са Кошара и Паштрика, подижу споменици и додељују улице”.
Тражење подршке за пуштање из затвора након делимично одслужене казне. Или је пак посенилио, трећег нема.
Мој друг и пријатељ без обзира на висок рејтинг банова, самоизолација и осталога (''Богослов''), сјајан официр и човек, натера ме да пола дана тражим овај текст. За оне који не знају - у прошлом животу бавио сам се и новинарством. Наша два најпрестижнија недељника , ''НИН'' и ''Време'' објављивали су ми текстове а да се никада у животу нисмо видели.
Споменули сте Павковића (Амстел и Богослов). Е, о њему сам писао у стварно најгоре време, и не тражим да прочитате овај текст - сами ћете то урадити, без мене. Написан је пре 20 година и ако неко покуша да му оспори актуелност, мораће да се потруди.
ПС
У то време у нашем гарнизону служио је његов класић и земљак, официр за везу са грађанством, а ја сам имао исти такав задатак у својој фирми. Потпуковник по чину. Павковић је тада већ био генерал - пуковник.
ПСС
Када је, упркос оваквим написима и реакцији јавности направио своју ''партију'' слоган му је био ''Ви знате ко сам ја....''. Сместа сам послао ''Времену'' чланак од једне једине речи: ''Знамо....''
Ево текста, писаног шест година пре оснивања нашег , војног дела форума. Да не умирем сад од скромности (ружна и досадна смрт), прочитајте. Некад је Сириус знао да се исправи на задње шапе и загрми на свој тихи начин. Ако шта има ко да дода из његове биографије,, мени неће сметати, посебно не оне епизоде са Глоријом и ''Глоријом''...
Ima Pavković bisera i u završnim operacijama za oslobađanje Vukovara 1991.
O tim lutanjima i ne snalazenjima mi je pričalo nekoliko drugara koji su u to vreme radili u gardijskoj brigadi.
Takođe je imao udela i u zavrsnoj trijazi u krugu bolnice odakle potom polazi i put do Ovčare.
Jedne od večnih bruka koje će se Srbima spočitavati dok je sećanja a moglo se sve resiti i na civilizovani način.
To su za mene njegove maske koje ja vidim uz masku komandanta 3.A a vidim ga i sa maskom oko Glorije
Sad sto on nevidi da su maske spale i da su svetla istine upaljena je njegov lični usud.
Svim tim generalima kapa dole 99, ali biti oficir ima težinu i obavezu i posle rata i u miru. Zato za mene jedini neokaljan iz svega što je došlo posle toga jeste general Lazarević. Izvinjavam se ostalima bili ih je mnogo koji su dostojno nosili to breme i posle rata i u penziji, ali poredjenja dva prva čoveka 3 Armije.
Мој отац изузетно и дан данас цени Генрала Божу Делића, аико се он сада бави политиком. Ако оставимо политику на страну, он је тада био са својом 549 МБТ ако не грешим доле и добро ју је водио. Оцу је Ген Делић био кдир вода у Билећи, писао сам о томе доста пута. Отац је говорио да је и тада био изузетан официр, тактичар који се одлично сналазио на терену, за разлику од неких других, који су познавали тактику али нису занли да воде људе на терену...зато је отац и остао у армији, да није било Боже, не би се бавио тим позивом....