Ma ne sporim ja da svakakvih situacija ima ali da je neko ostao invalid kao borac u ratu, da mu je to pravo priznao a onda oduzeto to mi nikako ne ide u glavu. I ja sam RVI i kada sam išao na komisiju onj predsednik komisije me pita da li sam ja to ranjen van službe. Ne, rekoh ja sam u slobodno vreme sejao mine po dvorištu tako se desili d analetim na jednu. On se izbeči na mene kao kao ja sa njim razgovaram. Isto kao i vi sa mnom, sve piše u papirima ali očigledno vi ne čitate.
Više nisu imali pitanja.
Преминуо је Југослав Југа Зорић, припадник 53. граничног батаљона.
- Небеском строју се, прерано, придружио и припадник 53. граничног батаљона Југослав Зорић... Тада, голобрадо дете из Сурчина, одрасло је на караули Кошаре. Витез који је увек био насмејан, витез који је у борбе улазио са осмехом... Толико је помагао другима, да делима није дозволио да ико други осети подмуклу болест, која га је полако узимала. У случају да дође до тога да св. Архангел Михаило бира одабране за ону најважнију битку, Југослав би био у првом реду. Воле те твоја браћа, вечна слава!
https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/976963/prem.....troju-foto
Mala ispravka je u delu mesta gde umesto Surčina treba da stoji Bečmen.
Pokojni Jugoslav je na karaulu Kosare dosao kao redovan vojnik Septembarske klase 1998.g i koja je brojala 43 peipadnika.I iz rata izašla bez poginulih članova uz više lakse i teže ranjenih koji su svi bogu hvala preživeli.
Prethodna junska je na karauli imala 26 po dolasku uz dva poginula a naj starija i naj iskusnija martovska 1998.g je brojala 25 redovnih vojnika i jednog poginulog.
Poslednja klasa iz stalne posade karaule Kosare je decembarska 1998 sa 17 vojnika i jednim poginulim pripadnikom.
Pričati o poginulima se siri sa delom sastava koji je pridodat karauli pre početka ratnih dejstava sa delovima iz 125.mtbr i to poslugama na mb 82 i bst,te drugim većim delom iz sastava 2.mb koji se tu uključio nakon početka napada na karaulu na Veliki Petak tog kobnog 9.Aprila 1999.g.
Red je da se pomene i staresinski sastav gde je od 7 starešina poginuo vodnik Vasojević Ivan po VESu vezista a nekoliko ih je lakse ili teže ranjeno.
Neka je Večna Slava i Hvala svim poginulim u borbama za odbranu naše zemlje te lude 1999.g.
Ево дође и то, 22. лето како нисте са нама. Све је мање оних који Вас се сећају. Нормално је то у оваквом лудом времену, где свако има своје проблеме и покушава да их реши. Борба за егзистенцију, слична борби коју сте ви водили тамо на нашем светом Косову и Метохији. На тој светој земљи оставили сте своје младе животе, бранећи не систем, већ своју земљу и своје најближе од немани која нас је напала тада, а ево и данас нас напада у жељи да нестанемо са ових простора. Остави ли сте своје животе, као и Лазар, Милош и остали јунаци, који су пре 500 година исто тако положили своје животе, у одбрани Србије од ондашње немани....положили сте животе за отаџбину, за оца, мајку, брата, сестру, сина, кћерку, жену за друга, д би живели у слободи, слободи коју смо изгубили нешто касније....
Хвала Вам хероји, јунаци за све. Ми Вас нећемо заборавити...
Citat:
Траже од нас прађедови,
Да душмане ишћерамо.
Дижите се див јунаци,
Почивати не смијете,
Треба јарам да се збаци
И да опет погинете.
Нема Космет ко да брани,
трулије су њине кости,
дижите се опјевани,
а њима нек` Бог опрости.
Ове речи много говоре о данашњој ситуацији у Србији и међ омладином...
Sa ove distance mi je ostalo samo da kroz šalu teram to Zlo iz pamćenja jer bo će još neko da me iz Jevrope proziva što sam i smo se branili dok su nas bombali i bubali DEMONkratskim sredstvima..
Жарко Николић имао је 21 годину када је са кућног прага из села Студенац код Житорађе кренуо у крваву борбу на караули Кошара, свестан да даје оно највредније за своју отаџбину - живот и младост.
Рат је преживео, али само наизглед. Последице рата су тешке. Данас има 43 године и свакодневно се бори са самим собом. Вид му је знатно оштећен, психички је оболео од посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП) и живи сам
Trebali bi da se zapitamo kao narod da li cemo i dalje da naseljavamo carstvo nebesko ili cemo da se postaramo da ovo parce zemlje malo naselimo decom i narodom.
Svoj obraz u 20om veku smo toliko skupo platili da je to u odnosu na broj stanovnika jedna katastrofa epskih razmera.
Mi moramo postati iskljucivo nacionalno orjentisani u svakom pogledu, drcni,sebicni,lukavi...sve sto nismo bili do sada ako mislimo nesto da uradimo a da to bude u nasu korist.Mnogo je dugacka lista sta bi mi trebali ali poceti se mora.
SLAVA PALIM HEROJIMA!
