General Nebojša Pavković i kontraadmiral Boško Antić autori su knjige pod nazivom "Košare i Paštrik - Srpski Termopili". Ova knjiga je predsavljena u Domu Vojske, a donosi brojne dokumente vezane za te dve bitke u proleće 1999. godine.
ISTINITA PRIČA BRANIOCA SRBIJE NA KOŠARAMA I PAŠTRIKU
Citat:Полагањем венаца и одавањем почасти данас је обележено три деценије од страдања народног хероја мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су 29. септембра 1991. године погинули не дозвољавајући да хрватске паравојне снаге дођу у посед наоружања и муниције које се налазило у војном складишту надомак Бјеловара.
https://www.mod.gov.rs/cir/17887/obelezeno-tri-dec.....vica-17887
Херој са Кошара, Драган Брадић Сергије (54), који је живео више од шест месеци у импровизованој земуници у шуми на планини Јавор, избављен је из јаворског потока и склоништа.
Где живи овај Јаворац случајно је открио, електричар, Драган Стаменић, који је кресао трасу далековода кроз густу шуму.
Некада храбри ратник са Кошара, човек за којег наводно у Ивањици нико нема ружну реч, смештај за своје израњавано тело гелерима пронашао је у импровизованој земуници, где му друштво праве мечке, вукови и дивље свиње, а кров направљен од палета са првом кишом прокишњава.
- Осетио сам мирис дима и кад сам сам кренуо у том правцу, испод једне букове извале угледао сам ватру и земуницу покривену целофаном. Остао сам у шоку када сам угледао Сергија, човека кога одлично познајем и којег сам често виђао у надници. Нико живи није знао да он нема крова над главом и да спава усред шуме у земуници. Он је то вероватно крио, а ја га знам као човека који је свима помагао, куповао је печурке по Јавору имао је много пара. Свима је давао и пропао вероватно. Знам да је био по ратишту од Босне до Косова, последњи пут вратио се са Кошара рањен - прича Стаменић.
Кошаре за децу – против „хашке историје“ и аутошовинизма
Недавно објављена књига „Кошаре – нови косовски бој“ намењена деци од осам и више година, изузетно је важна у време кад се будућим наставницима и професорима историје намећу „хашка историја“ и аутошовинизам.
Citat:
„Схватио сам на својој кожи колико је важно то урадити. Није толико важно за нашу генерацију, али је суштински важно за нашу децу да запамте шта се десило на Кошарама. Мада, ни наше генерације нису знале до скоро, као да је то била табу тема. Главни разлог је да се отргне од заборава, а са друге стране, ми смо народ који се увек борио за своју слободу и то бисмо требало да ценимо“, истиче Бојић.
Историја ће памтити јунаке са Кошара
Јунаци који су описани у књизи, њих 110, зауставили су у првом налету, на два и по дана 1500 до 2000 терориста ОВК. За све то време бомбардовала их је НАТО авијација и артиљерија, а терористи су имали и предност терена јер су у Албанији више планине.
„Кад је дошла 125. моторизована бригада, наши су кренули у контраофанзиву и ту је заустављена највећа сила на свету. Подсећам, ОВК терористи прошли су обуку у НАТО који је имао кампове у Албанији и то ће историја памтити“, наглашава Бојић.
Како су настале Кошаре за децу“
Кад су објавили претходну књигу „Српски јунаци од косовског боја до Кошара“ десиле су се две интересантне ствари које су избрусиле идеју за књигу о Кошарама, открива Миљевић. Прва је да су људи на књигу о јунацима одлично реаговали, тако да је у књижарама „Вулкан“ већ годину дана она хит књига за децу.
„То је била прва књига за децу у којој су описани људи, јунаци ратова деведесетих за слободу српског народа, међу њима и јунаци са Кошара. Многи су нам говорили да је то сјајно, да нико то није урадио и као да су то срцем примили јер добро памте те трауме и то тешко време. Сматрају да је то био херојски отпор једног малог народа без иједног савезника и да смо бранили свој народ у свим крајевима где је живео. Те приче су њима легле и сматрали су да би требало својој деци да их прочитају“, истиче Миљевић.
Хтели смо да истакнемо херојство људи који су у томе учествовали. Неки људи су поменути, многи нису. Жеља нам је била да наша деца уче своју историју, као некад уз ноге очева и дедова и уз гусле. Многе ствари опеване у епским песмама нису се ни десиле, али су преносиле један код, систем који се заснивао на жељи за слободом. То је оно што наш народ издваја од других“, закључио је Миљевић.
„У томе и јесте важност ове књиге јер САД и данас воде неку врсту медијског рата и путем меке моћи покушавају да нам наметну аутошовинистичку слику, да смо криви за све што се дешавало деведесетих, а једина наша кривица је што смо били противници највеће силе на свету у том моменту
Генерал Лазаревић је говорио да су те снаге биле знатно веће.Ешалониране по дубини,што значи не сметана логистичка и кадровска попуна на свим правцима наступања.
