offline
- Pridružio: 12 Jan 2011
- Poruke: 1548
|
Joj kuku , nije valjda onaj što smo ga vadili iz koviljskoga blata uz dunav, Jegričke, malo mi mutna slika, a ipak nije, onaj naš je bio obrnuto postavljen kada smo se slikali, mada opet , izvadili smo dva, bili su kod nas dva tri dana i kada su "osigurani..tj. izvađeni svi mehanizmi i bojevo punjenje, onda su ih računam ovi što su "čučali" u Industrijskoj zoni u betonskim skloništima za Nuke udar i posle dobijali ordene za hrabrost i požrtvovanost odneli tamo da ih pokazuju , tačno kao da su sami skočili i ufatili rukom HARMA...bre rafinerija gori svi beže, Vatrogasci beže, mi ujuravamo sa dve raskantane lade nive...ljudi (pametni) vatrogasci se hvataju za glavu i viču nemojte ljudi ako boga znate, sve leti u vazduh, a mi "druže(kao ono iz JNA) mi mormo da izvršimo zadatak trenutnog merenja toksičnih materija , eventualne radijacije i da procenimo štetu...ovaj se čovek dere ...hebo vas taj koji vam dao zadatak, slobodno napišite da je sve odletelo u PM, i da rafineriej skoro više nema..."te na to će perke naš PP..nemoj tako crno da misliš prijatelju---mi popadasmo od smeha(al to da se ne bi usrali u gaće, hebiga strah se mora nečim terati i kontrolisati, ko ga nema ili je budala ili laže, ali paničari ti nikako netrebaju u ekipi hahaha" explozije su još uvek na sve strane al mi moramo da izmerimo dal ima radijacije, ako uzmognemo da nađemo parče oruđa sa kojim je gađana, (ako nije uranijumski "oplemenjivač") i najbržu odokativnu i fotoaparatsku metodu procene štete(ali iskusni ljudi, pa imaju oko, mi smo posle prvog gađanja rafinerije za sat vremenana imali tačniju procenu uništene infrastrukture rafinerije(sve je otišlo u hurac ...haha), nego što su neke službe javljale u sledećih nekoliko dana a nisu lagale ili pokušavale da sakriju količinu štete, naprotiv.Šalim se , ali kada se vatra ugasila, i kada smo opet došli, šteta je bila značajno manja od prvobitne vatrogasne procene (dobro mu je perke rekao " nemoj druže tako crno da misliš") a prilično tačna proceni i raportu koji je ispisao Poručnik...mi smo samo bili ludi i landare, hteli smo da idemo tamo gde je neka frka...ni sami nismo bili svesni prave opasnosti...Za sva tri i po meseca sam doživeo samo jedanput onaj istinski parališući(na nekoliko sekundi) strah...i to je ko uz hurac bilo u poslednjih deset dana, kada su zlotvori "polivali" tačno k'o da je Gavrilo Princip pre tri meseca ubio Klintona, a ne/tada) pre 85 godina Ferdinanda... Bio sam na straži, i taman sam zapali poslednju cigaretu , posle koje krećem da budim smenu...oblaci niski namreškani, ne pregusti tako da se sunčeva svetlost uspeva ponegde ali onako difuzno probiti...Samo u jednom momentu čujem bombardere(imao sam naštelovane uši, na te frekfencije i uvek sam među prvima čuo avione, bilo kog tipa, na bilo kojoj visini i sl...skoro u 99% slučajeva ja bih rekao , ljudi sklonimo se pod ploču, čujem avione, svi bi rekli , daj bre kakve avione, mi nečujemo ništa, a onda kroz pola minuta do minut, počne ono ..vidi stvarno..sada ih i ja čujem. i ja ..i ja..Uglavnom isto tako, ali jerbo sam bio sam nisam imao skim da se upoređujem u sluhatu na avionsko zvukata" čujem dva bombardera visoko, u jednom momentu najglasniji, ali to najglasniji je relativno tiho, i već sledećeg momenta čujem kako odlaze, još se čudim kako nisu opet ispolivali rafineriju koju su skoro celu noć polivali, i sledećeg trenutka vidim dva tomahavka kako lete tačno da onim malim vertikalcima paraju donju stranu niskih oblaka, bili su relativno visoko, ali sam ih lepo video sa strane, onda su počeli da skreću polako od mene i počinjem da im vidim "sijalicu" tj motore, i dog god je tako nema frke znaš da idu od tebe, medjutim to je vrlo kratko trajalo, jer je bio samo manevar za zavaravane PVO-a i vidim kako se okreću, prvo ih opet vidim sa strane, i onda samo tačkice, nisko pravo na nas....Dve stvari su mi proletele kroz glavu, prvo sam krenuo da otkočim pušku i da saspem rafal u vazduh, ne bi li probudio ljude(sve se odvija u desetinkama) i nekako ih pripremio...sledeća misao za šta, za smrt, svi spavaju u jednoj prizemnoj prostoriji, vozni park(ne beznačajan) je preko puta dvadeset metara, ako ciljaju vozni park sa dve "sekirice" odosmo svi u pihdu materinu...znači odustajem od rafala u vazduh, jer nema vremena, bolje da ih u snu klepi...a ja sam još jednom sklopio oči i pomislio , bože ne dozvoli da se živ probudim bez ruku i nogu, i da mi neko govori "ništa se ne brini preživeo si" u sledećoj mili sekundi opet otvram oči, sada već vrlo vidljive tačketine, počinju u jednom momentu da mi se gube iz fokus i mislim da to je to sada su krenuli na gore, i onda pikiranje i Touch down...medjutim već sledećeg moment ugledam im stranice a malo zatim i postranično isijavanje motora, jesu još uvek nisko, ali sada su šanse da nas gađaju skoro nikakve , jer su nas praktično prošli...gledam kako lete iznad koviljskih kuća sve u formaciji, prate "geografiju" po "komandi" uploud-ovane teraformacije, prosto me bilo sramota što sam pomislio bog te mazo, kakav "svemir" od ubojitog oružije, odlaze sve dalje i dalje , i onda vidim da počinju da se penju , i tada shvtam da im je cilj .već po ko zna koji put Beščanski most, koji su upravo tada uspeli da skrndaju, jer je bilo tik posle svitanja, osmatrači izbečeni, neki i spavaju, nije se čuo jedan rafal iz praga, sa kojima su sve do tada uspevaki da ga (ne u potpunosti, ali u funkciji) sačuvaju, samo dvableska prvo i onda dva groma sa razmakom od dve sekunde....To je bio jedini moemenat , kada sam se onako zaista uplašio i pomislio , da , to je to...dovoljno je verujte, čovek se posle takvog iskustva promeni najčešče na bolje , ili ima slučajva kada to loše utiče na neostvarene karaktere, ali dobro.."sve u rok službe"
pozdrav za moje ABHO-vce Prva četa prvi vod...direktna komanda PP Perović(danas u civilu, bavi se koliko znam Računarima, inače ga je rat zatekao na "odrađivanju" čete, i to po kazni, jer se zamerio nekom debelom pukovniku, Perović je bio inače izuzetno veliki ljubitelj svoga vojničkog poziva, i bez obzira što mu to nije bila uža specijalnost, sa još jednim klasićem je napravio 1993(ja znam jer smo par godina ranije dobili Vojni Internet, i uopšte data link mogućnost prenosa real time radarskih slika, barem kada je u pitanju bila JRM, ja to kada sam video nisam verovao da naša arnija ima tako nešto, dnevne raporte sam iz Rogoznice u Šibenik slao putem vojne internet mreže, samo nekoliko godina pre mene to je rađeno morzeovom azbukom..koju naravno smo i mi znali, ali je ovo bio poseban ugođaj, naročito kada tokom pisanja DNERAP-a, ti se neki klasić, koji je dobio u Kumboru isto zaduženej, Ključ od terminala, javi, kao danas na bilo kom Instant nessanger-u, preko tipkovnice..."jesi to ti nesvete Novosadski..ja sam Šlajmu titogradski i tako" e u glavnom ubrzo su i plavci dobili iste sisteme... te je PP Perović napravio softwear čiji zadatak je bio da ukine "pešačenje na planšetama" u navođenju aviona na ciljeve i sve što planšetisti već rade, nego se umesto skoro 8 ljudi(možda i više) koji obslužuju jednu planšetu, od radiste, preko računača, crtača, povratne komande, Sve to je radio jedan čovek na testaturi računara sa slušalcama i mikorfon kompletom na glavi , a dva takva čoveka zamenjuju čitavi nekadašnji vod VOIN-a ili U komandnom centru neke slične namene osoblje...sve u svemu bila mu je dozvoljena prezentacija sistema pred Perišićem, koji se oduševio i odmah hteo da ga prebaci u Komandu PVO-a, naravno mnogim odrtavelim pukovnicima sa stomacima do zemlje nije bilo pravo što jedan mlad čovek preko noći uspeva da uđe tamo, gde su njima bile potrebne decenije uvalćenja i dupelizanja, jer neke osobite veštine nikada nisu posedovali(uostalom sve to se moglo videti i u Sloveniji i na početku rata u Hrvatskoj, dok su nam još kasarne i vojnici bili u raznim vrstama okruženja isl...bukvalno od sile oficirskog kora, mogu se imenom i prezimenom nabrojati oficiri koji su se snašli(tj preuzeli inicijativu i komandnu odgovornost na sebe, nečekajući da im iz beograda jave šta da rade, takvi oficiri su mahom uspeli da izvuku sve do poslednjeg vojnika i tehnike , ovi drugi kojih je bilo mnooogo više, koji su čekali da im beograd javi šta da rade, dok mu po svim važećim propisima koji karakterišu to kao " para miltarne bande naoružanih ljudi" ubijaju i ranjavaju vojnike u kasarni ustaše mu ubijaju vojnike...a on čeka telefonsko zvono iz BG-a. koje mu onda kaže, Snađi se) ...i uglavnom na tom sudbonosnom ručku, mu se obratio jedan pukovnik koji mu je doslovce rekao "znaš peroviću mnogo si ti mlad, da bi sedeo u komandi,nego je's ti odradio "četu"?! svaki podporučnik kada izađe sa akademije , kao praksu mora da "istera" jednu četu kroz period od godinu dana...Perović mu je odgovorio da "četu" nije odradio, jer je poslednje dve godine sa dobijenim befelom od perišića lično, radio na usavršavanju spomenutog softweara, ja koliko se sećam , uključio se tu i VTI, a da je mnogo pametnije da sada sedi u komandi dok mogu da vam dam 100% svojih kapaciteta, entuzijazma i svega pozitivnog što ide sa tim, a ne da čekate da odrtavim tako kao vi, kada više isam sposoban ni sklek jedan da uradim, e onda me stavite u komandu, da gulim dupetom stolicu i mislim kako možda da se ogrebem za još jedan čvarak više pred penziju, što postaje jedina svrha vašeg bivstvovanja u komandi(uz put nikom ja tamo ne komandujem, već radim na razvoju novog sistema odbrane zemlje ) Auuu puki kada je čuo kako mu je mali rastom crnogorac Perović skresao...zakleo se da dok ne odradi četu, i dok ne znam još šta sve ne, on lično će se pobrinuti da perović ne prođe sa pozitivnom ocenom i bla bla bla...uglavnom...stvari su se malo stišale..neki od generala plavaca koji je bio upoznat sa radom perovića na opisanom softwear-u, zamolio ga je da se kao izvine pukovniku na malo težim rečima, a da će ga ovaj ostaviti na miru, jer i ovako ide u penziju sledeće godine, e ali i da stvarno dradi "četu" niko ga neće slati ni na Kosovo ni neznam gde, ostaće u Novom sada..ABHO...Perke počinje sa "četovanjem" ..počinje rat....posle rata ostao je još tri meseca u vojsci, u stvari dok nije sredio svu dokumentaciju, ratni dnevnik, naše dosijee i ostalo,Bio je toliko razočaran ponašanjem svojih nadređenih oficira od kapetana pa do pukovnika, a i čovečanski ga je pogodilo licemerje , naročito oficira bezbednosti, koji su nas prekorevali što nismo barem malo šenlučili, kada je potpisan famozni mir..tj kapitulacija i predaja dela teritorije...naravno perke nije morao reč da kaže, ali zbog par nekih retarda je ipak napomenuo , "nemoj da je neki opalio jedan metak u znak nekog veselja, ovaj dan je jedan od najtužnijih dana u istoriji države Srbije od kada postoji. I verujet kada vam oficir, pravi, vojnik kaže tako nešto, imate osećaj da ste spremni život da date(pa barem na trenutak imate taj osećaj, koji jeste možda idealizovana slika ratišta na kojem na sve strane lete ruke noge, prosuti mozgovi i sl), naravno bilo je tu posle nekoliko rakija, oblačenje mrtvo pijanih ljudi pod punu ratnu opremu sa zahtevom da ga se prvim mogućim transportnim sredstvom pošalje na Kosovo...humor ali i jad.
Sve u svemu ispričah kako sam i gde sam doživeo i proveo vreme agresije NATO pakta
|
