Сећања пилота који је први полетео 1999. [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Међу првим циљевима НАТО алијансе био је и војни аеродром Поникве. Док је са колегом, пилотом, гледао Дневник, у згради команде која је сад рушевина, потпуковник Предраг Милутиновић зачуо је ескплозије. Пет минута касније био је у свом миг-у 29 и био први пилот који је те ноћи полетео у борбу.
Сећање на хероја одбране, потпуковника Животу Ђурића
Рат га је затекао на месту команданта „Тигрова“, ескадриле ратних авиона „орлова“ у 98. ловачко-бомбардерском авијацијском пуку. јединици која је била базирана на аеродрому у Лађевцима код Краљева. Тог марта 1999. године свима је било јасно да ће НАТО напасти Србију. Авијацијски пук у Лађевцима имао је ратне планове, извиђачки „орлови” снимили су положаје ОВК на Космету, и могуће циљеве. Ваздухопловци су приступили дислокацији људства и технике, авиони су склањани са аеродрома и маскирани у њиховој околини. Прве ратне ноћи писта у Лађевцима није погођена, бомбе су пале између ње и стајанке.
Ујутру смо кренули у напад на команде, кампове и касарне ОВК. У нашим копненим јединицама били су ваздухопловни официри за навођење, такође пилоти, док се у команди у Приштини налазио ваздухопловни официр за везу. Одлучено је да се радио-веза, због прикривености лета, користи само у крајњој нужди или ако официр на земљи процени да напад угрожава наше јединице – причао је касније пуковник Срето Малиновић, у време рата 1999. године командант 98. пука.
Живота Ђурић полетео је на задатак 25. марта 1999. године. Док је прелетао подручје Глоговца приметио је базу ОВК, командно место и складиште, које је уништио са две бомбе. Наставио је лет према унапред одређеном циљу и у једном тренутку, када је због конфигурације терена морао да окрене авион на бок, погођен је ватром са земље.
Пилот Слободан Димовски, Животин друг из генерације, „класић“, који га је тада пратио на задатку, испричао је: „Летели смо изнад испресецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке. Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видео сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха“, рекао је Димовски.
По оцени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, комадант Ђурић није желео жив терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља.
Два дана се водио као нестао – испричала је његова супруга Биљана новинарима касније. У тренутку Животине погибије њихов син Александар имао је десет година, а ћерка Ана девет.
Посмртно је одликован и унапређен. Живота Ђурић сахрањен је у Параћину.
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
" Moja zemlja je napadnuta, koji je razlog mene to ne zanima. Moja zemlja je napadnuta ! "
Kapetan VJ, Djenic Nebojsa rezervista sa aerodroma u Sjenici !
Dopuna: 25 Mar 2014 16:36
БИВШИ МАЈОР ПЈЕР АНРИ БИНЕЛ О БОМБАРДОВАЊУ!
Бомбардујући Београд, као што су то чинили нацисти за време Другог светског рата, савезници су себе оцрнили за вечност. Тим речима, између осталих, бивши мајор Пјер Анри Бинел, ког су француске власти осудиле због шпијунаже у корист наше земље, упутио је, преко своје пријатељице из Париза Миле Алечковић, писмо подршке грађанима Србије, на четрнаесту годишњицу НАТО бомбардовања.
- Пре 15 година, почела је НАТО агресија против поносног и слободног српског народа, драма која се догодила уз саучешће дела јавног мњења које су злоупотребили НАТО и његови сателити. Управо зато сам одлучио да осујетим такву несрећу. Био сам приморан да иза решетака француског затвора пратим даљи тог догађаја који ће његове учеснике и кривце задуго историјски обележити – истакао је у свом писму Бинел.
Бивши француски официр осуђен је због откривања потенцијалних циљева непосредно пред бомбардовање НАТО. У ексклузивном интервјуу за “Новости” на десетогодишњицу бомбардовања Бинел је објаснио да је на комаду хартије написао одређени део елемената који су се налазили у радном документу с табелама, типовима и бројем важних војних циљева који би могли да буду бомбардовни.
То је, као шеф кабинтета француског представника при НАТО у Бриселу, предао српској вези, генералу Јовану Милановићу. Војни суд у Паризу га је због тога осудио у децембру 2001. на пет година затвора, од чега три условно. За “Новости” је тада рекао да се не каје и да би и сада учинио исто, када би се нашао у сличној ситуацији.Pjer-Anri-Binel-MALA-(1
У писму подршке упућеном ових дана, Пјер Анри Бинел истиче да се, признавњем независног Косова и Метохије од стране вашингтонских сателита, драма данас наставља, подсетивши на то да је и Француској својевремено био одузет Алзас, па да га је вратила.
- Народи који немају прошлост, немају ни будућност. А они који сачувају свест о томе ко су и шта су, свест о онима који су их створили, ако од модернизма узму оно што је добро, могу да наставе пут даље – поручио је Бинел, који је, због своје подршке Србима, остао и без признања Легије части.
ОСЕЋАЈ СТИДА И ПОНОСА
БИНЕЛ у писму подсећа да је пред најављеним злочином бомбардовања осетио истовремено и стид и понос.
- Стид, јер сам видео своју земљу како се добровољно упушта у велико издајство, пре свега саме себе. Учествовање у таквом злоделу није могло да служи француском народу. Али, оно најгоре у свему било је то што су наше власти издале традиционално пријатељство двају народа изграђено на наслеђу историје. Али, осетио сам тада и понос. Из мог париског затвора осетио сам велико пријатељство према Србима, које су тукли зато јер су бранили живот, културу и слободу, своја најосновнија права.
" Moja zemlja je napadnuta, koji je razlog mene to ne zanima. Moja zemlja je napadnuta ! "
Kapetan VJ, Djenic Nebojsa rezervista sa aerodroma u Sjenici !
Dopuna: 25 Mar 2014 16:36
БИВШИ МАЈОР ПЈЕР АНРИ БИНЕЛ О БОМБАРДОВАЊУ!
Бомбардујући Београд, као што су то чинили нацисти за време Другог светског рата, савезници су себе оцрнили за вечност. Тим речима, између осталих, бивши мајор Пјер Анри Бинел, ког су француске власти осудиле због шпијунаже у корист наше земље, упутио је, преко своје пријатељице из Париза Миле Алечковић, писмо подршке грађанима Србије, на четрнаесту годишњицу НАТО бомбардовања.
- Пре 15 година, почела је НАТО агресија против поносног и слободног српског народа, драма која се догодила уз саучешће дела јавног мњења које су злоупотребили НАТО и његови сателити. Управо зато сам одлучио да осујетим такву несрећу. Био сам приморан да иза решетака француског затвора пратим даљи тог догађаја који ће његове учеснике и кривце задуго историјски обележити – истакао је у свом писму Бинел.
Бивши француски официр осуђен је због откривања потенцијалних циљева непосредно пред бомбардовање НАТО. У ексклузивном интервјуу за “Новости” на десетогодишњицу бомбардовања Бинел је објаснио да је на комаду хартије написао одређени део елемената који су се налазили у радном документу с табелама, типовима и бројем важних војних циљева који би могли да буду бомбардовни.
То је, као шеф кабинтета француског представника при НАТО у Бриселу, предао српској вези, генералу Јовану Милановићу. Војни суд у Паризу га је због тога осудио у децембру 2001. на пет година затвора, од чега три условно. За “Новости” је тада рекао да се не каје и да би и сада учинио исто, када би се нашао у сличној ситуацији.Pjer-Anri-Binel-MALA-(1
У писму подршке упућеном ових дана, Пјер Анри Бинел истиче да се, признавњем независног Косова и Метохије од стране вашингтонских сателита, драма данас наставља, подсетивши на то да је и Француској својевремено био одузет Алзас, па да га је вратила.
- Народи који немају прошлост, немају ни будућност. А они који сачувају свест о томе ко су и шта су, свест о онима који су их створили, ако од модернизма узму оно што је добро, могу да наставе пут даље – поручио је Бинел, који је, због своје подршке Србима, остао и без признања Легије части.
ОСЕЋАЈ СТИДА И ПОНОСА
БИНЕЛ у писму подсећа да је пред најављеним злочином бомбардовања осетио истовремено и стид и понос.
- Стид, јер сам видео своју земљу како се добровољно упушта у велико издајство, пре свега саме себе. Учествовање у таквом злоделу није могло да служи француском народу. Али, оно најгоре у свему било је то што су наше власти издале традиционално пријатељство двају народа изграђено на наслеђу историје. Али, осетио сам тада и понос. Из мог париског затвора осетио сам велико пријатељство према Србима, које су тукли зато јер су бранили живот, културу и слободу, своја најосновнија права.
Po difoltu vecinu pozicija u NATO administraciji sa sedistem u Briselu zaposedaju oficiri koji nisu uspeli da se dokazu na terenu i osnovnim jedinicama. Tako se i pomenuti major Binel nasao na odredjenom, ne bas toliko vaznom polozaju, ali dovoljno visokom da bi mogao da dodje u posed osetljivih dokumenata. Ako se na sve to doda i osetljivost francuza na citavu organizaciju NATO po pitanju koriscenja engleskog jezika za sluzbeni umesto francuskog koji je zapravo odredjen kao primaran, jasno je da u samom centru, u Briselu, ima podosta slabih tacaka koja lica sa obavestajnim radom mogu da obradjuju i dodju do bitnih informacija bas kao i te '99.
Igrom slucaja bio sam u prilici da popricam sa generalom Milanovicem. Ono sto me je zaista iznenadilo jeste nasta je ustvari major Binel naseo pa je odlucio da dostavi osetljive informacije. Naime, prilikom obrade majora Binela, podvlacenjem vaznosti i znacaja istorijske veze nasa dva naroda...iskrivljenom slikom koju namece zapad i njihovom resenoscu da po svaku cenu napadne i onesposobi drzavni aparat u Beogradu i td, i td...Sledeca stvar je zaista toliko smesna da sam se smejao pola sata...nakon silnog unosa tradicionalnih srpskih jela i poznate srpske rakije, general je Binelu onako poprilicno uverljivo rekao da ako ne dobije od njega informacije o planovima napada, njega ce Sloba i njegova agentura javno obesiti nasred Terazija sto je inace tradicionalan obicaj u srpskoj istoriji od strane srpskih vladara prema neuspesnim vojnim liderima zbog cega narod i drzava stradaju. Ubrzo nakon toga major Binel odlazi i vraca se sa vec poznatim informacijama...
Ako me sećanje još služi ti planovi su predati malo pre u toku prvih pregovora u RAMBUJEU u jesen 1998.g.
Već za koji dan je cela tadašnja VJ imala razrađen plan disperzije svih MTS a po tome je dizana radi uvežbavanja i rezerva.
Tu istu rezervu smo imali mobilisanu nekoliko dana pre otpočinjanja agresije a scenario je skoro pa bio kaoi iz planova koje je Binel dostavio sa neznatnim izmenama za prve udare...
Kasniej je sve išlo nekim svojim ad hok potezima usled nihove nemoći da SRJ kapitulira za par dana kako su očekivali...
Na veliku žalost bilo je i takvih jedinica koje nisu na vreme izvršile svu svoju disperziju pa je bilo i ogromnih uništavanja MTSa a koi je mogao biti sačuvan kao takav loš primer su one raketle Neve koje su otišle bogu na ispoved a mogle su da znače još koji uništeni ili oboreni avion NATE...
Током агресије против СРЈ, НАТО авијација је циљала око 40 установа и насеља. Војни гарнизони су били главна мета, посебно војне установе где су војници били смештени. Ни остале војне јединице нису поштеђене, циљани су аеродроми,ПВО и остали одбрамбени системи, телекомуникације и командни центри.
У Атини су 26. марта 1999. год. избиле демонстрације против акције НАТО-а. Маса од преко 10.000 демонстраната узвикивала је антиамеричке пароле испред америчке амбасаде. Демонстрантима који су носили транспаренте са натписима који су указивали на снажну везу између два народа засновану на припадности истој православној вери, придружила се и група Срба који су се затекли у грчкој престоници.
Тог дана са батајничког аеродрома полетео је Зоран Радосављевић члан 127. ловачке ескадриле Витезови.
— Сине мој немој да летиш.
— Шта је човек ако изгуби домовину? Ми пилоти морамо да полетимо и преузмемо први и најјачи удар агресора како би спасили бар једно дете у овој земљи, рекао је Зоран својој мајци.
Следећег дана, добровољно се јавио да оде на борбени задатак. Зоранов МиГ-29 оборили су вишеструко јачи агресори у рејону Мајевице, на територији Републике Српске. Сахрањен је три дана касније на гробљу у Београду.
ВЈ трећег дана бомбардовања оборила је 4 летелице, од тога две беспилотне, и два авиона типа „Ф-18 Хорнет“. И даље се не зна где су авиони пали, али сумња се да су изван територије СРЈ.
СРЦЕ ХЕРОЈА КУЦА ГЛАСНО, ГЛАСНО КАО ГРОМ!!!
ФОТО: Зоран Радосављевић Паво у свом Миг-у 29.
Dopuna: 26 Mar 2014 18:11
Ovako je izgledao protest protiv NATO agresije na Srbiju, u Solunu, na danasnji dan.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
