Kako je pao "Duh Misurija" Ni 16 godina od rata sa NATO, priča o rušenju američkih B-2 i F-117 do kraja nije rasvetljena (1). Ponos avijacije SAD prinudno sleteo u Spačvanske šume. Vest o pogotku stigla u 00.23 , a potvrđena tek posle rata
SVAKOG marta, u javnosti se evociraju sećanja na NATO agresiju iz 1999. godine. U isto vreme, slavodobitno se podseća na najveći poduhvat Vojske Jugoslavije, kada je 27. marta iznad Srema pogođen i oboren nevidljivi F-117. Međutim, istina o zaista najvećem uspehu Trećeg raketnog diviziona 250. raketne brigade, o obaranju američkog strateškog bombardera B-2 jedanaest minuta posle ponoći 20. maja nikada do kraja nije ispričana. Iz mnogo razloga.
Kada je reč o podvigu Trećeg raketnog diviziona od 27. marta, kada su kod Buđanovaca prizemljili F-117, postoji verzija koja se vezuje za jednog čoveka, tadašnjeg komandanta pukovnika Zoltana Danija. Prema njegovoj priči, snimljena su tri filma. Po jedan srpski, srpsko-američki i američki. Zbog sadržaja sva tri filma podelilo se i ljudstvo najslavnijeg srpskog raketnog divizina. Oni koji su neposredno učestvovali u obaranju F-117 nisu sebe prepoznali u filmskim verzijama i unazad nekoliko godina oni dan obaranja F-117 obeležavaju odvojeno.
Zajednički imenitelj kod obaranja oba nevidljiva američka aviona je potpukovnik u penziji Đorđe Aničić, koji je rukovodio gađanjem u oba slučaja. Prvo je sa položaja u Šimanovcima zajedno sa Zoltanom Danijom pratio i gađao F-117, a potom je rukovodio gađanjem i pogotkom B-2 sa položaja u Bečmenu.
Američki strateški bombarder B-2, po imenu "Duh Misurija", pogođen je sistemom "neva" sa dve rakete. Po oštećenju, avion je uzeo kurs 270 ka Tuzli, ali je stigao samo do Spačvanskih šuma, gde je sleteo. Komadant PVO tadašnje Vojske Jugoslavije, general Bane Petrović, prvi je u divizion doneo vest šta su oborili tog 20. maja. Generalova informacija je glasila da je pad letelice zabeležen u 00.23 u Hrvatskoj.
Pogodak i obaranje ovog aviona, Raketnoj brigadi je potvrđeno i "uvedeno" u zvanične uspehe jedinice posle rata na prvoj analizi učinka dejstva 1999. godine. Ovaj izveštaj je i danas validan.
Zamenik komandanta 509. američkog vinga, kojem je pripadao B-2, odnosno "Duh Misurija", Stiven Li Bašen, u intervjuu za tamošnju vazduhoplovnu štampu potvrdio je da je B-2 povučen iz borbenih dejstava 21. maja 1999. Isto to je napisano i nešto docnije u knjizi "B-2 Spirit units in Combat" Tomasa Vitingtina na stranici 43. Ovaj autor precizira da je avion "povučen" posle misije nad Srbijom. Da li je postojao razlog zašto se B-2 zvanično povlači iz ratnih dejstava koja nisu završena i koja su trajala još 20 dana, sve do 10 juna...
A kada su 2001. uspostavljene prve veze između demokratskih vlasti u Srbiji i zvaničnog Vašingtona, novopostavljeni američki vojni ataše odmah je preko Generalštaba zatražio da Uprava ARJ PVO odogovori na četiri pitanja, a sva su se odnosila na događaj vezan sa obaranje "neoborivog" i "nevidljivog" strateškog bombardera.
Potpukovnik Đorđe Aničić, protagonista i svedok svih ovih događanja, sa reporterima "Novosti" ovih dana je posetio borbene položaje svog diviziona sa kojih se 1999. borio protiv nadmoćnijeg protivnika. U Bečmenu, Šimanovcima,Petrovčiću prisećao se ovih događaja.
- VEST da smo oborili B-2 doneo je general Petrović - nastavlja potukovnik Aničić. - Sa terena duž azimuta 270 ka Tuzli, očevici su izveštavali o događaju, a kako su docnije svedočili ljudi u Županji, tamošnje novine donele su u jutarnjem izdanju tekst o obaranju B-2. Ovi svedoci su ispričali kako su sve novine u Županji otkupljene sa kioska. Istovremeno, u Spačvanske šume je pristigla teška mehanizacija. Sa mesta pada aviona bagerima je dizana zemlja pola metra po dubini i utovarana u kamione i odvožena na nepoznato mesto.
Tog 19. maja u Beogradu je bio ruski posrednik Viktor Černomirdin, i njegov dolazak u prestonicu mnogi od nas su tumačili kao početak kraja rata - počinje sećanje Aničić. - Divizion je bio maskiran na smetlištu sela Bečmen i nalazio se u manjem stepenu pripravnosti. Nismo verovali da ćemo još dugo ratovati. Pošto je Černomirdin uzleteo sa Surčina, divizion je preveden u pripravnost broj jedan, što je značilo da okršaj može da počne. Kada smo upalili osmatrački radar, videli smo da na nas ide more aviona, kao nikada ranije.
SAMO ČUDOM PREŽIVELI
ODMAH po obaranju strateškog bombardera B-2, NATO lovci krenuli su u lov na naš PVO divizion. Potpukovnik se seća da su prilikom lansiranja, projektili "Tanja" i "Ivana" ispaljeni pod velikim uglom, te su se lanser usled detonacije i kratera na zemlji pomerio nekih 20 santimetara i sa njega je spao jedan projektil. Nije eksplodirao, ali je oruđe postalo neooperativno. Do ranog jutra branili su se i skrivali sa samo jednim operativnim lanserom i pravo je čudo kako ih nisu pogodili. Lažnim ozračivačem su krili položaj i tako dočekali jutro. Znali su da su pogodili veliki cilj jer su cele noći radio-amateri javljali da su čuli veliki avion sa oštećenim motorima kako se jedva valja nebom praćen avionima sa upaljenim svetlima.
Aničić navodi da divizion u prvom trenutku nije bio spreman za dejstvo. Prvi talas aviona, a za njim i drugi, proleteo je bez reakcija našeg PVO i najverovatnije da je to bila nenamerna zamka za B-2. Kako objašnjava raketaš, u prvom talasu NATO aviona uvek su išli lovci na PVO, zatim su naletali avioni koji su imali zadatak da izvršavaju taktičke udare, a američki strateški bombarderi, kada su dolazili nad Srbiju, u 47 misija, leteli su u trećem talasu. Dogodilo se da ovaj treći talas divizion dočeka spreman za dejstvo.
U moru letelice koje je skenirao osmatrački radar, odabrao sam cilj i doneo naređenje da se stupi u dejstvo. Nišanski radar je "uhvatio" tačku i lansirane su dve rakete prethodno krštene kao "Tanja" i "Ivana" - nastavlja Aničić. - Na radaru smo jasno videli da su obe rakete došle do aviona i eksplodirale i na radaru se jasno videlo "razlivanje" cilja. To je značilo da je letelica pogođena i da su njegovi delovi rasuti na sve strane. Oni koji su gledali u nebo videli su ogroman blesak, a potom su NATO lovci iz pratnje poludeli iznad Srema. Upalili su sva svetla na letelicima, jer su pokušavali da ustanove šta je pogođenim kolegama. To je standardna procedura NATO pilota kada pomažu oštećenom avionu u vazduhu.
Ево приближава се и ово 16. лето, како нисте са нама, браћо моја.
Сећање на вас полако бледи, а многи су вас се изгледа одрекли и заборавили. Погазише све оно што су раније говорили да никада неће прихватити.
Видех синоћ стрица, који се променио од пре неки дан, када је чуо шта је наш државни врх урадио.
Како рече: ''Попишали сте се издајници једни по нечијим синовима, очевим, мајкама и деци која су погинула те 1999. Има правде на овом свету и онај горе ће Вас кад тад казнити, ако не Вас, онда ваша поколења''.
Рече ми на одласку: ''Послушај стрикана, купи прње и бежи из ове земље, постали смо и званично робље. Млад си иди и не враћај се, кајаћеш се ако останеш под старе дане, јер се променити ништа више не може. А од сећања се не живи''. Нисам знао шта да му одговорим.
[b]Слава Вам, браћо моја. Слава свим припадницима ВЈ, СП који су дали животе за отаџбину које више немамо.[/b]
Разлог што сам написао ово је тај што идем на далек пут сутра и нећу бити у могућности да оставим коментар на дан сећања почетка агресије на тадашњу Савезну републику Југославију 24. Марта 2015.
Ni 16 godina od rata sa NATO, priča o rušenju B-2 i F-117 nije rasvetljena (2): "Duh Misurija" namerno pušten na TV mreže, tokom akcije u Iraku, 2003
TREĆI divizion 250. raketne brigade 1999. godine ratovao je punih 78 dana menjajući položaje po donjem Sremu. Za to vreme gađani su 22 puta raketama "harm", a najbliža je pala na 30 metara od položaja. Tokom rata menjali su položaje 23 puta, a tehnika je prešla više od 100.000 kilometara. Gubitaka u ljudstvu nisu imali.
Pošto su se borbene posade krajem maja vratile u kasarnu u Jakovu, izvršena je analiza borbenih učinaka u kojoj je zableženo da su 20. maja oborili i "stelt" bombarder B-2. Međutim, ubrzo su primetili da se "nerado" priča o tome, naročito posle promene vlasti.
Potpukovnik Đorđe Aničić je preko svojih veza u tom periodu stupio u kontakt sa čovekom koji je u vreme ratnih dejstava radio u Tuzli na komunikacijama i koji je svedočio da je lično čuo kako je posada B-2 20. maja tražila dozvolu za iskakanje, koja im nije data. Naši oficiri iz Odeljenja za vazdušno osmatranje i javljanje u dnevniku od istog datuma zabeležili su ulazak dva B-2 u rejon dejstva, pred vazdušni prostor SRJ, koji su se legitimisali kao "Stub 1" i "Stub 2". Doleteli su iz Novog Meksika i pre pogotka, 35 tona bombi istovarili su po ciljevima u Beogradu. Odleteo je samo jedan "Stub". Uspostavljanjem ponovo dobrih odnosa sa SAD naše vlasti postale su nezainteresovane za isterivanje ove misterije načistac.
- Kada je u Upravu ARJ PVO 2001. stiglo pismo sa četiri pitanja adresirano od strane tek postavljenog američkog vojnog atašea, da raketaši objasne: kako su prepoznavali ovaj avion pri preletu preko SRJ, kako su ih osmotrili na terenu vizuelni osmatrači, kako su pratili i kako su mogli da identifikuju taj avion, ljudima u 250. brigadi je sve bilo jasno - nastavlja potukovnik Aničić. - Bio sam pozvan u kancelariju komandanta da se dogovorimo o odgovorima i zauzet je stav da se odgovori načelno
* Đorđe Aničić i Petar Nedeljković / Foto P. Mitić
Aničić još veli da je video pismo i pitanja, ali i da nije učestvovao u davanju odgovora. Ubeđen je da su kolege "otpisale" onako kako to zahteva Pravilo službe.
Svi posredni dokazi nakon 1999. osvetlili su istinu da je strateški bombarder B-2 zaista oboren nad Srbijom i da je pogođen nad Savom. Pomogli su i Amerikanci.
Naime, avion B-2, "Duh Misurija", pojavio se u Drugoj vazdušnoj kampanji na Irak 2003. i tada je (ne)namerno slikan za globalne TV mreže. Za one koji znaju obrasce ponašanja Pentagona kada su u pitanju vojni gubici, ovo je bilo najbolji signal da su nevešto pokušali da prikriju istinu. Praksa američke vojske je da ne prikazuje svoje gubitke, sem ako za to nema materijalnih dokaza, a kako navodi kustos Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu Petar Nedeljković, to nije jedina njihova strategija u ovakvim slučajevima.
Citat:SERTIFIKAT 442
Kako priča Aničić, on koji je učestvovao u obaranju F-117, kao dokaz da je bio akter podviga dobio je sertifikat i parčence "nevidljivog" označeno pod brojem 442. Pre njega i posade, delove i sertifikate "nevidljivog" od vojnog vrha dobijali su čak i, tvrdi on - fudbaleri.
-Moje reči su reči čoveka koji je 12 godina u penziji i imaju za cilj samo da se ne zaboravi i da se ne iznose neistine o događajima iz 1999. Ja ću obaranje F-117 i ove godine obeležiti u drugoj koloni u kojoj su oni koji su zaista bili učesnici rata.
Šokiran sam bio kada sam na Izložbi vazduhoplova SIAD pre osam godina u Bratislavi na stajanci video američki F-16 sa oznakom "FS 555" na repu - priča Petar Nedeljković. - Naime, ovaj avion je oborio takođe Treći divizion 1999, a rep tog aviona se čuva u Surčinu. Prišao sam čoveku kod F-16 i pitao ga da li ima vremena za razgovor. Odgovorio je potvrdno, a dijalog se vodio do mog pitanja da li je ovaj F-16 "rimejk" aviona koji ja "čuvam". Sagovorniku je bilo neprijatno i prekinuo je razgovor.
Kustos iz Surčina objašnjava da se isto dogodilo i sa "Duhom Misurija". Potvrđeno je da je izgubljen, ali nad Pacifikom u vežbi, i da je posada izginula. Onda se ponovo pojavio početkom novog milenijuma, kada je besomučno slikan u drugoj američkoj ofanzivi na Irak. Prema Nedeljkovićevim navodima, tokom NATO bombardovanja, u tri meseca 1999. u njihove baze u Evropi koje služe za evakuaciju pilota u neprilici, stiglo je 49 izveštaja o katapultiranju pilota od Mađarske, Crne Gore, Albanije, Grčke, s Jadranskog mora...
Naime, ovaj sistem je centralizovan, a podatke NATO o katapultiranju u Srbiju je doneo prijatelj iz Grčke. Prema procedurama NATO, po signalizaciji da je pilot iskočio iz najbliže baze se šalju posade da spasavaju pilota.
- Posebno ilustrativan primer o prikrivanju gubitaka može da se vidi na aerodromu "Bigin hil", pored Londona gde stoji zarđao i dosta oštećen avion, heroj sa Foklanda, a ispod kojeg piše da je završio na dnu Jadrana 1999. Ovaj "Si Harijer" je izvađen iz mora i postavljen u Muzej, a naravno, nije zaveden kao gubitak - završava Nedeljković.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/akt.....pet-polete
NATO BOMBARDOVANjE 1999.
SAD: Kako je izgledao rat protiv najjače armije na svetu?, Kustos muzeja: Ne znamo, nikada se nismo tukli sa Rusima Ni 16 godina od rata sa NATO, priča o rušenju američkih B-2 i F-117 do kraja nije rasvetljena (3): Oficir koji je vodio obaranje dva "nevidljiva" aviona – sklonjen
POTPUKOVNIK Đorđe Aničić imao je "ratnu sreću" da bude rukovalac gađanja u Trećem divizionu 250. raketne brigade prilikom obaranja dva "stelt" aviona, F-117, 27 marta 1999. i B-2, 20. maja iste godine. Sreća ga, ipak nije služila posle rata. U svojoj raketnoj brigadi, iako ovenčan ratnom slavom, postavljen je na formacijsko mesto nižeg čina (kapetan prve klase - major), a potom je penzionisan u istom činu u kome je obarao ponos američke tehnologije
Kao pripadnik brigade, Aničić je u penziju poneo Orden narodnog heroja koji je dobila cela brigada, ali i osećaj da je ponižen i prevaren. Naime, prilikom obaranja F-117, koji je pao u Buđanovce, pojavila se verzija događaja prema kojoj je ovaj poduhvat zasluga pukovnika Zoltana Danija i njegove modifikacije raketnog sistema "neva S-125 M-1".
Ova verzija pojavila se odmah po odlasku pukovnika Danija u penziju, ali zaista nikave modifikacije na tehnici nije bilo. Kako priča Aničić, a to je i objavljeno je u ratnom izdanju lista "Vojska" od 7. aprila 1999, na položaju njegovog diviziona pojavio se i glavni konstruktor "neve", u pratnji ruskih generala, da oda počast borbenom sastavu koji je oborio F-117. Glavni konstruktor se uverio da modifikacija nije bilo.
Verzija da je F-117 oborio Zoltan Dani potom je pretočena u tri filma. Prvi su snimili Amerikanci i "vrteli" ga na "Eksploreru. U njemu se do tančina objašnjava nepostojeća modifikacija, ali i to koliko je borbenih dejstava F-117 izveo pre no što su ga Srbi oborili. Prema rečima potpukovnika, ovaj film je nastao po Danijevoj verziji i bio je "smokvin list" američke vazduhoplovne industrije. Potom se pojavio film "21 sekund" u kome su ljudi koji su učestvovali u obaranju F-117 odbili da se pojave u ostvarenju jer nisu u scenariju našli sebe. Film su finansirali, po istoj priči, "naši" i Amerikanci. Potpuno je tragično da su pare dale i pojedine opštine u Nišu koje su bile zasute kasetnim bombama. Treći film o pomirenju Srba i Amerikanaca, u kom su glavni protagonisti Zoltan Dani i Den Zelko (pilot oborenog F-117) takođe je koprodukcija dveju strana, koja pored poruka pomirenja šalje i neistine o samom događaju. Krajnje je sumnjiva i predstava prilikom premijere ovog ostvarenja u beogradskom Domu omladine (tada upravo renoviranom američkim parama), gde je publika ovacijama pozdravljala američkog pilota koji je imao, u najmanju ruku, "spornu" ulogu u bombardovanju 1999.
Zašto je istina o obaranju F-117 otišla tokom kojim je otišla, naš sagovornik kaže da nema saznanja. Činjenica je da posle svega, kada se pripadnici 250. brigade okupljaju da obeleže dan obaranja F-117, oni koji su učestvovali u gađanju slave na drugom mestu. Ironija je i da Treći divizion brigade više ni formacijski ne postoji, već se "utopio" u Drugi i tako je "reorganizacijom" uništena još jedna tradicija. Mnogo je pitanja, malo odgovora.
- Tog 27. marta celo po podne bio sam na zadatku lažnog ozračivanja vazdušnog prostora koje je imalo za cilj da namami u zasedu američke avione - seća se Aničić. - Na položaj u busijama u Šimanovcima stigao sam desetak minuta pre akcije i tamo sam zatekao pukovnika Danija, komandanta. On nije bio stručnjak za sistem "neva", neposredno pre rata došao je iz Zagreba, gde je radio na potpuno dugom sistemu, "vlahov". Zajedno smo bili kada smo primili borbu. Talas aviona je naišao sa juga, i čak tri puta smo nišanili i zbog tajminga protivradarskih raketa "harm" morali da prekidamo borbene radnje. Cilj smo zahvatili iz trećeg puta. Gađano je sa dve rakete, ali je samo jedna raketa izašla i pogodila. Borbenom poslugom komandovali smo pukovnik i ja.
Naš sagovornik priča dalje kako je, odmah nakon uspeha, sve činjeno da se on kao drugi rukovalac gađanja eliminiše. Išlo se sve dotle da se javno negira da je u opšte bio član borbene posluge. Oficir sa sistema "volhov", pukovnik Dani, prema tvrdnjama potpukovnika Aničića, nije poznavao niti je znao da da ocenu ispravnosti raketnog sistema "neva" koliko treba. Avion je osmotren na 23 kilometara udaljenosti, a gađan je na 15 kilometara, i u 20.42 srušen zahvaljujući skraćenoj proceduri gađanja koju je uvežbala posada. Najčudnije je da se vojni vrh nikad nije izjasnio po ovom pitanju.
- U filmu gde se mire pilot Zelko i Zoltan Dan, Amerikanac priča kako je video prvu raketu koja ga je promašila, ali je shvatio da mora da se katapultira jer ide druga - nastavlja Aničić. - Mi smo lansirali dve rakete, ali je samo jedna raketa došla u rejon cilja, i ne znam šta Zelko krije. Možda je "podmetnut". Sumnjivo je da je poreklom Slovenac, da ima iste incijale kao Zoltan Dani pa... Sve to liči na američku limunadu. Najstrašnije je kada su u Domu omladine dobijali frenetične aplauze, da bi se naknadno ustanovilo da su u publici pljeskali "naši" koji su za to od mađarske države dobijali dvojno državljanstvo. Jedan od retkih koji nije naseo bio je student iz Beograda koji je napisao i postavio na internet pismo pod nazivom "Ubijanje kao zabava u gradu".
Potpukovnik Aničić dalje navodi kako nije protiv mirenja i dobrih odnosa sa bivšim neprijateljima, ali to je lični čin i nije smeo da doživi nikakvu medijsku promociju.
- Svi njihovi avioni koji su obarali naše u RS, Krajini ili iznad Srbije na repovima i na kabinama imaju nacrtane simbole naših letelica koje su rušili - nastavlja on. - Ti avioni i dalje lete i pojavljuju se svugde u Evropi na mitinzima. To je pošteno i istina, ali nije bila fer borba jer su naši avioni bili potpuno inferiorni. Ipak, istina je i da smo F-117 pogodili jednim projektilom, a B-2 sa dva.
A obaranje F-117 ima i poratnu storiju, u koju je nevoljno umešan i Muzej vazduhoplovstva u Surčinu. Petar Nedeljković kustos u muzeju otkriva delove.
Citat:RUSI ZNAJU ISTINU
KADA je prošle godine na Veliki petak, pred Uskrs, u Vazduhoplovsni muzej došao aktuelni komandant PVO Ruske Federacije Viktor Vasiljevič Gumenij, između ostalog uručena mu je i knjiga "Smena", ratni dnevnik potpukovnika Đorđa Aničića, koja je štampana u tiražu od 20.000 primeraka i u kojoj se govori o ratnom putu 3. raketnog diviziona PVO kao i o obaranju B-2 i F-117.
Kako svedoči kustos Nedeljković, interesantno je da je Gumenij znao za knjigu, i šta piše i da mu je bilo izuzetno drago što je dobio knjigu potpisanu od autora.
- Otkada je avion F-117 prebačen kod nas (dva kontejnera puna delova u depo i kabina u okviru stalne postavke, vlada ogromno interesovanje za njega. Naime, američke delegacije koje su u više navrata dolazile nisu krile da su nezadovoljni što je F-117 tu gde jeste i to je bilo predmet mnogih "nesuglasica". Nesporazumi su kulminirali kada je negde 2007. neko iz vrha države "dogovorio" da se ostaci F-117 iz depoa predaju Amerikancima. Reagovala je javnost i on je ostao.
Citat:U SRBIJI SE NEGIRA POMOĆ SAD
KAKO objašnjava Nedeljković, istoriju treba ostaviti istoričarima. Pokušaja da se ona falsifikuje i danas ima previše.
- To ne znači da na Amerikance gledamo kao na neprijatelje. Pa njihovi avioni koje su nam dali da se branimo u Drugom ratu i potom posle sudara sa Staljinom takođe stoje u glavnoj postavci Muzeja. U Srbiji se ne zaboravlja pomoć SAD u Prvom i Drugom ratu, ali isto tako ni ono što je bilo 1999. - zaključuje Nedeljković.
Prema priči kustosa, već prva poseta američka delegacija Muzeju posle 1999. bila je problematična. Jedan od Amerikanaca je konstatovao kako je šteta što je F-117 imao mehanički kvar te je pao.
Odgovoreno mu je da je ovaj avion imao ozbiljan kvar, uzrokovan projektilom sa zemlje.
Prilikom druge posete, delegacije iz Pentagona, Amerikanci nisu imali primedbe na to ko je avion prizemljio, ali je član delegacije nadmeno postavio kustosima "čudno" pitanje pored olupine.
- I šta kažete, kako je bilo ratovati protiv najjače armije na svetu? - zapitao je.
Odgovor ga je, međutim šokirao.
- Ne znamo, nismo se nikad tukli sa Rusima - rekli su kustosi.
_620x0.jpg)
.jpg)
.jpg)
