Poslao: 21 Apr 2016 22:25
|
offline
- Vlada78
- Moderator foruma
- Pridružio: 17 Maj 2008
- Poruke: 12218
- Gde živiš: Srbija
|
Jel ovo prvi deo ili drugi posto pise u zagradi na prvoj strani 2 ?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 22 Apr 2016 11:18
|
offline
- KUZMAR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 25 Feb 2011
- Poruke: 5381
|
- 25Ovo se svidja korisnicima: sasans23, Dorcolac, ray ban11, zixo, amaterSRB, VJ, dani.tomic, Georgius, Sale, srbi, Toni, Skywhaler, Sr.Stat., Šid, zumzum, virked, Snorks, Bane san, FOX, Mercury, miodrag, Limeni91, Cranium, strela, victoria
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Прича о Тибору Церни и јединственом откривању снајперисте из Легије Странаца, који је сејао смрт у паклу Јуничких планина.
У паклу Кошара, где је по 12 војника бранило одсеке на које је јуришало по 300 непријатеља, командир једног одељења био је Тибор Церна. Рођен у Београду 8. новембра 1978, он је у јуну (већ крваве) 1998. године добровољно тражио да дође у војску, па када је дошао, онда је тражио да иде у Пећ, а одатле је био упућен - на Кошаре. Наспрам њега и његових другова било је толико артиљерије и толико непријатеља да је смрт била готово извесна, само је било питање „сада или мало касније”. Нарочито је, од 9. до 27. априла, један снајпериста из Легије Странаца био кобан по наше војнике. Свакодневно им је наносио мање или језиве губитке, а никако није успевано да буде лоциран јер би користио само по један метак пре дуге паузе и пуцња са друге локације.
Толико је било страшно издржавати јурише непријатеља и свакодневна бомбардовања из авиона, те свакодневно разорно коришћење артиљерије са оне стране границе, да је само још фалио тај снајпериста - да тамани кога жели и када пожели. Српски војници, у заклонима, мањим бункерима и рововима, због њега нису могли ни да врше физиолошке потребе како се то иначе чини, него све у неке посуде, па када ноћ падне, кришом се празни ту негде, у близини.
Тог 27. априла, после дејства снајперисте Тибор Церна се опростио од затечених другова, па устао и викнуо: „Усташо! 'Ајде, пуцај ако си јунак, ја те чекам!”
Обарач је повучен. Метак из снајперске пушке је погодио Тибора право у грудни кош. Али, Тибор није пао.
Да би створио могућност да непријатељ дејствује још једном, како би га наши снајперисти открили и коначно елиминисали, Тибор Церна је остао да стоји.
Рањен, смртно рањен, окренуо се ка својим друговима у рову, који су га све време одвраћали од те намере, и рекао:
„За ову земљу вреди погинути”.
Тада је уследио и други хитац. Метак је погодио Тибора Церну у врат, убивши га на месту.
Тренутак касније, наши снајперисти елиминисали су непријатељског.
(До краја НАТО агресије, у паклу Кошара у коме је животе дало 108 војника који су спречавали копнену инвазију, непријатељ није остварио свој циљ. Тибор Церна је један од оних који су дали живот да се то спречи. Нисте никада раније чули за њега, Бог душу да му прости, али то не значи - да треба да буде заборављен. Ова прича - баш томе служи.
|
|
|
|
Poslao: 22 Apr 2016 20:14
|
offline
- Pridružio: 26 Apr 2014
- Poruke: 2136
|
ПАВКОВИЋ ПОСЛАО ПИСМО ИЗ ФИНСКЕ:"То ме прогања сваке ноћи и са том мором сe будим.
04/22/2016 12:03
БЕОГРАД - Генерал Небојша Павковић, који у затвору у Финској служи казну од 22 године затвора, због наводног злочина над Албанцима на Косову и Метохији, упутио је писмо породицама српских жртава које су отели и убили припадници злочиначке ОВК. У писму Павковић жали што као командант Треће армије Војске Југославије није успео да спаси отете Србе од сурове смрти.
+ ТекстПавковић се у писму обратио лично председнику Удружења породица киднапованих и убијених са Косова и Метохије Симу Спасићу и приложио му и своју фотографију са посветом "Сими Спасићу с поштовањем 4.04. 2016". На фотографији се поред Павковића налази и генерал Владимир Лазаревић који је иначе, пуштен након што је одлежао две трећине казне на коју га је осудио Трибунал.
Преносимо Павковићево писмо у целини
"Поштовани господине Симо,
Јављам вам се из далеке Финске где се налазим у затвору. Надам се да сте прочитали моју књигу о трагичним догађајима на Космету. У њој сам описао неколико акција које смо извели у рејонима где су се налазили затвори отетих и киднапованих. Нажалост, тамо нисмо пронашли никога јер су их већ били одвели одатле. Током 1998. и 1999. године водили смо борбе за спас тих несрећних људи. Али вама је боље познат менталитет нашег противника и шта су све радили са нашим заробљеним људима.
Од првог дана пратим све активности вас, и свих чланова породица киднапованих и убијених наших људи, и дивим вам се на храбрости и упорности да истрајете у намери да сазнате истину о вашим најмилијима.
Молим вас да породицама свих киднапованих и убијених пренесете велико извињење што нисам успео, као командант корпуса и Армије, да спасим њихове синове, браћу, очеве, сестре и мајке. То ме прогања и дан данас и са том мором се носим сваке ноћи.
Извините ми.
Желим вам да дођете до истине и да најмилијима одате заслужену пошту.
Бог с вама
ваш Небојша Павковић".
Писмо је послато 4. априла 2016. године, а након што је стигло на адресу Удружења киднапованих и убијених, пуштено је у јавност.
Како се наводи у пропратном саопштењу Удружења, "за разлику од многих државника, власника и уредника медија који чине грех, не пружајући подршку породицама жртава, које тешком борбом за истину и правду покушавају да сазнају судбину својих отетих чланова породица, генерал Павковић даје велики допринос и подршку".
"Иако у затвору, остаје и даље уз породице киднапованих и убијених цивила, војника и полицајаца. Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији и председник удружења Симо Спасић, добили су од генерала Павковића писмо подршке и књигу 'Мирис барута и смрти на Косову и Метохији 1998. године'. Књига говори о истини и херојској борби припадника војске који су дали своје животе у одбрани народа и отаџбине од албанских злочинаца и НАТО агресора", наводи се у саопштењу.
Како се додаје, жалосно је што су "сви српски генерали по одлукама Хашког трибунала осуђени и издржавају казне затвора, док су породице жртава мишљења да је њима место у Бриселу на разговору са Тачијем".
"Генерал Павковић, иако је у затвору, подиже глас за српске жртве и на тај начин даје свој допринос у нашој борби за истину и правду, док државници и медији ћуте", примећује се у саопштењу које се закључује поруком породица: "Тишина говори све, чује се само ваш грех и стид!!!".
Извор: Правда
http://www.pravda.rs/2016/04/22/pavkovic-poslao-pi.....udim-foto/
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Maj 2016 14:51
|
offline
- Vlada78
- Moderator foruma
- Pridružio: 17 Maj 2008
- Poruke: 12218
- Gde živiš: Srbija
|
Da se ne zaboravi...
24. mart 1999: U trenu je shvatio da njegov radar ne funkcioniše... I potpukovnik Milutinović je sa zaprepašćenjem ustanovio da mu radar ne radi, ali je ipak direktno krenuo na holandske F-16...
Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 01.05.2016.
http://www.politika.rs/sr/clanak/354122/Pogledi/Da-se-ne-zaboravi
Citat:Jugoslovensko-albanska granica, 24. mart 1999. Tačno u 18.40 dežurni u operativnom centru jedne od jedinica VOJIN Vojske Jugoslavije dao je treću uzbunu u poslednjih 24 sata.
Dva minuta ranije dobio je sve potrebne podatke putem automatizovanog sistema VOJIN, AS-84, kog su radari TPS-600 i S-600 na novim izmeštenim ratnim pozicijama nahranili svim podacima o dolazećim avionima i krstarećim raketama NATO-a iz područja severno od Krfa.
Četiri holandska F-16 poletela su tog 24. marta 1999. u 17.45 s aerodroma Amendola, Italija. Iznad Jadrana imali su prvo tankiranje goriva da bi zatim preko Albanije ušli u vazdušni prostor SRJ. Potpukovnik Jon Abma leteo je na čelu formacije od četiri F-16, kada je oko 20.15 dobio informaciju od „avaksa“ da su jugoslovenski „migovi-29” uzleteli sa Batajnice i krenuli im u susret.
Sva četiri F-16 odbacuju dodatne rezervoare goriva i projektile vazduh–vazduh tipa „amram“ čine bojevim, prelaze na pasivno praćenje jugoslovenskih „migova-29” samo pomoću infracrvenih senzora.
Potpukovniku Abmi nije jasno zašto „migovi-29” ne koriste svoje avionske radare, a već su bili u dometu. Imao je toplotne karakteristike „migova-29”, jer su njihovi motori RD-33 naprosto rasipali toplotu.
Tri minuta do susreta u vazduhu, sva četiri F-16 aktiviraju AN/APG-68 radare i kontejnere ALQ-131 za elektronsko ometanje.
Svi „migovi-29” iz sastava 127. lovačke eskadrile 204. lovačkog puka već su danima u pripravnosti. Raspoređeni su na aerodromima Batajnica, Niš, Ponikve i Podgorica. Pripravnost broj jedan, potpukovnik Ljubiša Kulačin sedi u kabini svog „miga-29” i čeka signal za poletanje.
Pod krilima aviona ima četiri rakete R-73 za blisku vazdušnu borbu i dve rakete R-27R za srednje daljine, dok njegov top GSh-30 u redeniku ima 150 metaka.
Glas iz kontrole letenja bio je miran: „Neprijatelj na nivou 17 iz pravca 02 ulazi u naš vazdušni prostor.“ Bilo je tačno 20.10 sati. Tri minuta kasnije potpukovnik Kulačin poleteo je pod forsažom, za njim i njegovi drugovi, majori Nebojša Nikolić i Zoran Radosavljević, kao i potpukovnik Milorad Milutinović.
Svi na „migovima-29”. Krenuli su prema severu vođeni žiro-kompasom, leteći vrlo nisko da bi izbegli „avaks“, radio-vezu nisu koristili, avionske radare još nisu uključili. Između Bečeja i Ečke potpukovnik Kulačin je popeo avion na 2.000 metara i odlučio da uključi radar RLPK-29 i osmotri neprijatelja.
U trenu je shvatio da njegov radar ne funkcioniše, optoelektronski senzori za otkrivanje protivničkog toplotnog zračenja, u slučaju da mu je ometan radar, otkazali su. Potpukovnik Kulačin našao se na nebu slep i gluv.
Negova tri druga letela su pored, kada mu je zvučni signal ukazao da je radarski osvetljen i da prema njemu juri protivnički projektil. Odmah je krenuo u oštar antiraketni manevar izvlačenja izbacujući istovremeno i PPI-26 mamce radi ometanja protivničkih raketa.
I potpukovnik Milutinović je sa zaprepašćenjem ustanovio da mu ne radi radar, ali je ipak direktno krenuo na holandske F-16 pokušavajući da u vizuelnom kontaktu pronađe šansu za vazdušnu pobedu.
Major Radosavljević je hrabro uleteo u formaciju od deset američkih lovaca F-15, od kojih su se dva odmah sjurila u rep njegovog „miga-29”.
Potpukovnik Jon Abma odlučio je da napadne čelni desni jugoslovenski „mig-29”, koji je upravo krenuo u manevar napada na holandske F-16, a leteo je u širokoj formaciji ruskog tipa „bic“. Ispalio je projektil vazduh–vazduh tipa „amram“ i pogodio ”mig-29”.
Skoro istovremeno, dva američka F-15 lansirala su rakete „sperou“ i pogodila druga dva „miga-29”.
Potpukovnik Kulačin je ulazio u g-opterećenja koje verovatno ni robot ne bi mogao da izdrži, pokušavajući da izbegne dve rakete srednjeg dometa sa poluaktivnim sistemom navođenja.
Povećao je svoju brzinu približavanja protivniku, čime je skraćivao vreme za korekciju putanje rakete uz pomoć informacija koje ona dobija od avionskog radara. Aktivirao je i radarske mamce BVP-30-26M. Dva „amrama“ je izbegao, „sperou“ ispaljen sa F-15 nastavlja da ga juri.
Trenutak mu je bio potreban za odluku. Obrušio je svoj „mig-29” nekoliko metara iznad kanala Dunav–Tisa–Dunav. Refleksija velike vodene površine, razlika u odrazima vode i tla u prolećno veče, zbunila je raketu „sperou“ i ona se zabila u obalu kanala.
Potpukovnik Kulačin je sleteo na Batajnicu. Major Nikolić je pogođen sa tri rakete, katapultirao se. Potpukovnik Milutinović je pogođen raketom i katapultirao se.
Major Zoran Radosavljević je vodio borbu sa deset američkih F-15. Pogođen je sa tri rakete. Nije iskočio. Nikada se neće saznati da li je to mogao, ili nije hteo. Posmrtno je odlikovan Ordenom za hrabrost i unapređen u viši čin.
Svi oni su svesno prihvatili da budu kamikaze. Političari su krivi zašto su piloti dovedeni u situaciju da 1999. godine budu glineni golubovi...
|
|
|
|
Poslao: 01 Maj 2016 18:29
|
offline
- gavrilon
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Nov 2010
- Poruke: 939
|
Vlada78 ::Da se ne zaboravi...
24. mart 1999: U trenu je shvatio da njegov radar ne funkcioniše... I potpukovnik Milutinović je sa zaprepašćenjem ustanovio da mu radar ne radi, ali je ipak direktno krenuo na holandske F-16...
Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 01.05.2016.
http://www.politika.rs/sr/clanak/354122/Pogledi/Da-se-ne-zaboravi
Ovo je ocigledno pisano pod dejstvom alkohola!!!
Holandjani dosli sa Juga tj. iz Italije, a nasi poleteli u pravcu Madjarske i sreli ih celo u celo, oce to...Milutinovicu cak ni ime nije dobro pogodio (covek se ne zove Milorad vec Predrag ).Mesta obaranja se uopste ne poklapaju....Da ne govorim da je avion majora Radosavljevica podogjen 2 dana nakon toga...
Ne iznenadjuje me vise nista od Lazanskog.Covek je radi malo slave i licne sujete spreman da laze, izmislja, podvaljuje...Nije vise problem u njemu samome, vec u ljudima koji mu daju ogroman medisjki prostor za ova baljezganja
Siguran sam da Grof i ostali Vitezovi (nazalost dobar deo njih je u nebeskoj eskadrili) ne vole da im se ovako podvaljuje, i o njima pricaju budalastine.Ipak su oni pored neospornog rodoljublja bili i ostali VELIKI PROFESIONALCI (a ako taj posao hocete ozbiljno da radite, samo takav pristup vodi ka uspehu i ka "sigurnoj" penziji)!
|
|
|
|
Poslao: 01 Maj 2016 19:11
|
offline
- Toni
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jun 2008
- Poruke: 31054
|
Covek je od svih dokumentaraca i tekstova, i ovog foruma, uspeo da napise najgluplji tekst ikada i promasi SVE ! i jos izmisli nekakve filmske dogfighte...
|
|
|
|
Poslao: 01 Maj 2016 19:21
|
offline
- gavrilon
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Nov 2010
- Poruke: 939
|
Ajde da je ovo 19-ti vek pa da ne moze lako da se sazna.
Ali na televiziji su pomenuti piloti gostovali vise puta i detaljno objasnjavali kako i gde su obarani (cak je televizija i reprizirala par puta te emisije) i onda on mrtav hladan ignorise sve to i dodje i "izmisli" dogfight 4 Mig-a JRV sa 4 holandska F-16 (kamo srece da su nasi piloti uspeli da "dodju" do dogfight-a).
On je izgleda dosledan u nameri da vojno novinarstvo u Srbiji (a mnogi ga poistovecuju sa istim) dovede do granice apsurda i pretvori u obicnu "zutu stampu".
|
|
|
|
Poslao: 01 Maj 2016 20:17
|
offline
- KUZMAR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 25 Feb 2011
- Poruke: 5381
|
Napisano: 01 Maj 2016 21:14
Onaj Gojdfajn ili kako se vec zvase sto je oboren kod Sapca je pricao kako se katapultirao na Kosovo ali nesto ne cujem da mu je neko to zamerio i da bilo kome to smeta. Cak je kandidat za komandanta USAF.
Dopuna: 01 Maj 2016 21:17
Uostalom sve dok ne pocnemo da malo izmisljamo, ulepsavamo, dramatizujemo dotle ce i biti da postepeno jednog po jednog heroja iz 1999.godine zaboravljamo.
Neka Lazanskog neka prica da je bio dogfight mladji ce to bolje zapamtiti nego da prica kako su otkazivali radari i nasi avioni obarani kao kruske.
|
|
|
|
Poslao: 01 Maj 2016 20:31
|
offline
- proka89
- Legendarni građanin
- Pridružio: 29 Avg 2011
- Poruke: 5405
|
KUZMAR ::
Uostalom sve dok ne pocnemo da malo izmisljamo, ulepsavamo, dramatizujemo dotle ce i biti da postepeno jednog po jednog heroja iz 1999.godine zaboravljamo.
Neka Lazanskog neka prica da je bio dogfight mladji ce to bolje zapamtiti nego da prica kako su otkazivali radari i nasi avioni obarani kao kruske.
To sto su ti ljudi radili je bilo dovoljno hrabro i bez ikakvog ulepsavanja. Nas koje to zanima, mi cemo ih po tome i pamtiti. One koje ne zanima, a takvih je vecina, ce mozda negde naletiti na gluposti poput nasih napada na aerodrome u Tirani i Tuzli, Orla u kamikaze letu na nosac aviona u Jadranskom moru, price o nepostojecem dogfightu.... Znaci i dalje se nece secati onih nasih pravih heroja, vec ce se umesto toga povrsno secati glupih i izmisljenih prica, koje Lazanski i njemu slicni prenose.
Istina o tim ljudima je vredna postovanja i pored toga sto su im radari otkazivali, i sto su oni "padali kao kruske". Postoje nacini da se njihova dela ne zaborave, ali u te nacine ne spada prepricavanje lovakcih prica o izmisljenim delima.
|
|
|
|