Heroji rata 1999. god.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, victoria, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prava RVI se ostvaruju posebnim propisima, ali ako invalida (ratnog vojnog) niko nije usmerio na to koja prava ima i kako da ih ostvari doci ce u i ovakvu situaciju.

Iz inicijalnog clanka o ovom slucaju sam dosao do zakljucka da Novica ne zna kako pravo da ostvari posto kaze da su mu u zdravstvenim ostanovama rekli da nema pravo, da mu je pravo isteklo itd. On ne treba da ide kod lekara u zdravstvenu ustanovu vec u opstinu u odsek za boracko-invalidsku zastitu. Tamo treba da podnese zahtev za priznavanje statusa RVI pri cemu prilaze svu medicinsku dokumentaciju kao i dokumentaciju o okolonostima ranjavanja koju je trebao dobiti od jedinice i to po automatizmu. Onda ga pozivaju na lekarsku komisiju koja donosi prvostepeno resenje, zatim posle izvesnog vremena izlazi na drugostepenu komisiju koja potvrdjuje prethodno resenje ili ga menja (u zavisnosti od procene). KAda to resenje postane pravonsnazno opstina donosi svoje resenje o priznavanju statusa RVI.
Nisam siguran ali mislim d ao istom trosku i ista komisija odredjuje i pripadajuca proteticka ili ortopedska pomagala ali da se za to u opstini radi posebno resenje.
I onda se na propisan period (u zavisnosti od pomagala) odlazi na komisiju koja izdaje resenje ili kako vec zovu taj papir na onovu cega u opstini pisu nalog za izradu pomagala. Sa tim nalogom odlazi u odredjenu ustanovu gde se pomagalo izradjuje.

E sad, ako on ne znaovu proceduru, sto je vrlo verovatno, onda i ne moze da dobije tu protezu. Prvu je verovatno dobio kao vojni osigurnik po zavrsenom lecenju cime je izbegao ovu proceduru. Ali vise ne moze tako posto verovatno vise nema status vojnog osiguranika a i propisi su u medjuvremenu menjani vise puta. Tako da je ova prica malo suplja, kao sto se inace cesto desava da mediji objave slicne price koje imaju odredjene nelogicnosti i poluinformacije. Medjutim obicnom narodu to izgleda kao potpuno tacno zato sto ne zna nista o toj problematici i zato sto je, ajde da i to kazem, postalo nekako normalno da drzava nista ne radi za svoj narod. A nije bas sve toliko crno. Ima malo i belog.

Dokaz za ovo o medijima je deo teksta o Novici koji kaze da on 23.3.1999.nije hteo da se skine iz vojske vec je ostao u jedinici. Pa i daje hteo nije mogao posto je svima koji su se trebali skinuti tih dana vojni rok produzen zbog neposredne ratne opasnosti.

• 8Ovo se svidja korisnicima: sasans23, MB120mm, Bane san, Skywhaler, dani.tomic, Sr.Stat., amaterSRB, kalens021
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
HEROJ SA KOŠARA DOBIO NOVO OKO: Ponovo mogu da se borim za moju Srbiju!
Navijači Partizana i drugi ljudi velikog srca pomogli su da Novica Spasić, koji je 1999. na Kosovu izgubio oko spasavajući druga u borbama, dobije neophodno pomagalo

Novica Spasić
PONOSAN SAM NA SVE

Na Kosovu se vodio veliki rat i čast mi je što sam učestvovao u njemu. Svi vojnici koji su tada bili na frontu su heroji i država treba da im bude zahvalna. Dva najbolja druga Dragan Ćirić i Slobodan Krasić su mi poginula na karauli Liken od neprijateljske granate, umirali su dugo i mučno, ali su pali časno i hrabro. Nekih stvari ne možeš ni da se sećaš, možeš samo da ih sanjaš... Ponosan sam na sve - kaže Spasić.

• 11Ovo se svidja korisnicima: voja64, victoria, srbi, draggan, Bane san, Skywhaler, amaterSRB, strela, Zandar, kalens021, VES 11119
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Херојима са Кошара споменик и филм
У Пионирском парку биће подигнуто обележје браниоцима Карауле на Проклетијама. Држава расписује конкурс за сценарио о бици која је два месеца трајала на српско-албанској граници
Citat:СВИ који су погинули на Кошарама налазе се у рају, јер су кроз пакао већ прошли на земљи, слоган је српских бранилаца забачене карауле на Проклетијама, на метохијском делу српско-албанске границе.
+ Цео текстСВИ који су погинули на Кошарама налазе се у рају, јер су кроз пакао већ прошли на земљи, слоган је српских бранилаца забачене карауле на Проклетијама, на метохијском делу српско-албанске границе.
Годинама су били заборављени, а сада је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одредило буџет и место у Пионирском парку где ће бити подигнут споменик јунацима с Кошара. Тиме је најзад прихваћена иницијатива Удружења ратних војних инвалида, бораца и породица палих бораца, речено је на данашњој трибини, одржаној на београдском Правном факултету, којом је обележена седамнаеста годишњица краја двомесечне даноноћне битке.

Најављено је да ће ускоро бити расписан и конкурс за сценарио играног филма о бици за Кошаре, који ће бити сниман следеће године. Држава је одлучила да на тај начин ода почаст људима који су у метохијским врлетима одолевали дању и ноћу, по киши и магли, ураганској артиљеријској ватри из Албаније, НАТО бомбардовању и непрестаним пешадијским нападима терориста с територије КиМ. Уз њих су на Србију јуришали припадници Атлантске бригаде, коју су чинили Американци албанског порекла, као и плаћеници с ознакама НАТО војски, који су еуфемистички називани “инструкторима”.

Хероји Кошара, који су спречили копнену инвазију из Албаније, дуго су били анонимни и заборављени. Они су од 9. априла до 14. јуна 1999. упорно, из дана у дан, одбијали нападе вишеструко надмоћнијег непријатеља, здружених снага терористичке ОВК, регуларне армије Албаније и западних плаћеника којима су ватрену подршку из ваздуха давали НАТО авиони и хеликоптери. Подизањем споменика и снимањем филма, та неправда ће коначно бити исправљена.
Част ми је да говорим пред учесницима одбране Кошара. Част ми је да сам био међу њима - потресено се обратио пензионисани пуковник Љубинко Ђурковић, ратни командант одбране рејона Кошара, својим преживелим борцима који су скромно седели измешани са студентима у амфитеатру Правног факултета.

Он је подсетио да је напад на Кошаре почео у праскозорје 9. априла 1999. јуришом 1.500 терориста ОВК и плаћеника, након што су им пролаз огњем и челиком обезбедили топови албанске војске и НАТО авијација. Међутим, успех непријатеља био је кратког даха, српски војници су после пет дана потиснули непријатеља. Битка се наставила свакодневним крвавим окршајима све до 14. јуна, а на врхунцу борби са српске стране налазило се око 1.200 војника, а са албанске око шест хиљада. С тим што су нападачи стално доводили свеже борце, док за браниоце није било смене.

На Кошарама је погинуло 108 припадника Војске Југославије и добровољаца, од чега педесет момака на редовном одслужењу војног рока.

Док су слушали свог ратног команданта, сузиле су очи скромних јунака од којих је понеки носио ознаке своје јединице, а многима су још дубоки ожиљци на телу и души, од преживљеног ужаса. Сваки од њих каже да би био спреман да се поново бори за Србију, иако су приче о ужасу и слави Кошара најчешће могли да чују само њихови најближи. Зато је многима био необичан одговор малишана који је на уобичајно питање у школи шта му је отац по занимању, као из топа одговорио: “Мој тата је херој.”
Био је то син борца Војислава Вукашиновића, који се препуном амфитеатру Правног факултета обратио гласом промуклим од узбуђења, преносећи саборцима да је недавно основац из Конарева код Краљева, на писменом задатку с темом “Моји хероји” писао о њему и његовим ратним друговима с Кошара, иако их никада није видео.

НЕОСТВАРЕНА ИНВАЗИЈА

НАПАДОМ на Кошаре, терористи ОВК, снаге регуларне албанске војске и НАТО покушали су да изведу копнену инвазију у равницу Метохије да би извукли добро маскиране српске јединице на чистину где би биле лак плен НАТО авиона.

Кошаре су браниле снаге Војске Југославије, које су чинили делови 125. моторизоване бригаде, 53. граничног батаљона, војна полиција из Београдског и Крагујевачког корпуса, делови 63. падобранске и 72. специјалне бригаде, као добровољци из земље и иностранства. Командант свих јединица ВЈ на Кошарама био је потпуковник Љубинко Ђурковић, а његови претпостављени - пуковник Драган Живановић и генерал-мајор Владимир Лазаревић.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 6Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amaterSRB, voja64, strela, Mercury, pavle_pzs
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

126. brigada VOJ

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 9Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, voja64, virked, sasans23, strela, Sr.Stat., Zandar, Bane san, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Подигнимо споменик јунацима са Кошара

Потписивањем петиције подржавате оснивање одбора састављеног од најистакнутијих Срба нашег времена, духовника, академика, научника и историчара са циљем да се јунацима одбране Србије са карауле Кошаре (и других караула) подигне споменик у центру Београда, достојан величине њиховог подвига.


петиција
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Александар Тепић, син легендарног мајора Тепића, говори о свом оцу и околностима под којима је страдао, дигавши у ваздух складиште муниције код Бјеловара да не би пало у руке хрватској паравојсци
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 11Ovo se svidja korisnicima: Vlada78, Bane san, Mercury, Dorcolac, voja64, sekretar, Skywhaler, babaroga, pavle_pzs, kalens021, Cvijo_ue
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 29 Sep 2016 15:21

Citat:У Београду је данас уз војне почасти, помен и полагање венаца одата пошта мајору ЈНА народном хероју Милану Тепићу који је пре 25 годинa страдао бранећи централно складиште борбених средстава у селу Беденику код Бјеловара, од хрватских паравојних формација које су опколиле складиште. Мајор Тепић је тада дигао у ваздух војно складиште, али и себе. С њим је погинуо и војник на одслужењу војног рока Стојадин Мирковић, који је упркос наређењу остао уз мајора Тепића, дејствујући из оклопног транспортера по непријатељу све док није погођен противоклопним пројектилом.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 15 Okt 2016 15:33



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Važno je da su na slikama Lubura, Diković i Simović. Pre njih niko nije, i niko neće pokazati da je hrabar, dostojan nekog i nekakvog priznanja.
Posebno na jugu Srbije. Dok je nama Lubure i Simovića, ne trebaju nam junaci. Zato ih imamo prepun fotoalbum.

Na stranu što pamtim kada su L.i S.. tada major jedan a potpukovik drugi, usrani kao grlice u boraniji, donosili odluke i kakve su odluke donosili. Ima nas još živih, koji pamtimo. I koji smo njihove odluke morali da preživimo.

Šta je bilo, treba da častim što sam preživeo njihove genijalne odluke?