|
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2016 16:32
|
offline
- Pridružio: 16 Apr 2014
- Poruke: 18901
|
25. годишњица ослобођења Вуковара..
Јован Перајлић - Трпињска цеста
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Nov 2016 15:18
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 25937
|
Borko i Mladen imao sam čast da oboicu upoznam baš tamo i to oba neposredno na dan ili dva pre pogibije oboice.
Borka sam upoznao u kasarni kada smo im doneli sledovanje hrane sa par bvp-ova ,Upoznao nas je moj klasić JZ koi je tu bio na službi u inžinjerijskom bataljonu.
Borko je bio najbolje rangiran u klasi pa ga je to isticalo među starešinama i na prvoj službi gde je i poginuo u spašavanju ranjenog vojnika.
General je obilazio položaje oko Bršadina prema Đergaju gde je bila i naša 51brigada u čijem sam sastavu bio pridodat .
Jednostavno nam je prišao i sa svima srdačno popričao o uslovima našeg boravka.
Inače je on bio tenkista pa ga je valda i to privuklo da nas obiđe.
Šta reći sem tragedija i tuga do neba a njima neka je večna SLAVA...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Jan 2017 22:14
|
offline
- Pridružio: 26 Apr 2014
- Poruke: 2141
|
Како спасити од заборава браниоце Кошара
Citat:Ни седамнаест година после НАТО агресије, у Србији законски није решен статус бранилаца, каже командант одбране Кошара Љубинко Ђурковић. Борци су принуђени да своја права остварују путем приватних веза.
Даље: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Mar 2017 12:47
|
offline
- sremac983
- Legendarni građanin
- Neimar i savremeni farmer.
- Pridružio: 24 Nov 2010
- Poruke: 11812
- Gde živiš: U sremu voljenome...
|
Ево дође и то 18. лето. браћо моја како нисте са нама. Сећање на Вас из године у годину све више бледи. Све је мање оних, који причају о вама, многи су напустили земљу, за коју сте Ви крварили, да би ми живели у слободи. Исту ту смо нажалост изгубили...
Срео сам пре неки дан једног вашег школског друга, на улици, знате га онај који је често пио са вама, са којим сте цуре јурили, који је често пијан преспавао код Вас писле изласка, јер се плашио оца. Исти онај који је говорио да ће се добровољно пријавити у своју јединицу, ако избије рат. Сећате га се, сећате се његове приче? Наравно да се сећате. А сећате се када му је као и вама стигао позив да браните своју земљу, шта је урадио. Па наравно да се сећате, подвио је реп и отишао код родбине у Немачку.
Био је као и њему слични проглашен за дезертера и забрањен му је био улазак и пивратак у земљу, до оних промена, када им је све опроштено.
Шетао се са својим клинцима по парку, а када ме је видео, није ми се јавио, прошао је поред мене са спуштеним погледом. Ваљда га је било срамота, јер се вероватно сетио Вас.
Ето, као што видите он се скућио, оженио се, добио је децу, а Ви? Ви се дружите тамо горе, са српским херојима, који су као и Ви гинули за своју отаџбину, да би њихова покољења живела слободно....
Виде ћемо се тамо горе, браћо моја једног дана, а дотле...
Слава Вам и свим припадницима славне ВЈ!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Mar 2017 13:11
|
offline
- Danko SVIK VRS
- Mod u pemziji
- Pridružio: 19 Maj 2009
- Poruke: 4980
- Gde živiš: Beograd - Srbija; Novi Grad - Republika Srpska
|
Војска Црне Горе забранила помен на прву жртву НАТО агресије © AFP 2017/ SAVO PRELEVIC
РЕГИОН
12:54 24.03.2017(освежено 12:59 24.03.2017) Преузмите краћи линк
Сенка Милош
0 150010
Чланови и активисти Демоса као и сваке године на дан почетка НАТО бомбардовања кренули су да положе цвеће у касарни у Даниловграду, на место где је пала прва невина жртва агресије у Црној Гори, али их војска није пустила у круг касарне.
На мети прве вечери НАТО агресије на Црну Гору били су касарна „Милован Шарановић“ у Даниловграду, војни аеродром у Голубовцима и радарско-комуникацијски објекат Ратне морнарице Војске Југославије на Обоснику у Боки Которској. Црни дим се вио и са Црног рта код Бара.
Званични представник Министарства иностраних послова Руске Федерације Александар Лукашевич на брифингу у Москви
© SPUTNIK/ KIRILL KALLINIKOV
Русија: Запад није извукао поуку из НАТО агресије на СРЈ
У касарни у Даниловграду погинуо је војник Саша Стојић из Београда. Грађане и активисте Демоса, који годинама сваког 24. марта полажу цвеће на месту где је овај младић изгубио живот, дочекала је данас закључана капија.
„Нисмо дошли да рушимо државу, већ да на скроман и симболичан начин одамо почаст првој жртви НАТО бомбардовања. Ово је још један пример неприродне, ненормалне политике коју води ова власт. Ово је најмирније могуће окупљање грађана који су дошли да букет цвећа ставе на спомен војнику који је прва жртва НАТО бомбардовања, војнику који је ни крив ни дужан страдао у агресорском нападу злочиначке НАТО алијансе“, каже Владислав Дајковић у видеу који је поставио на свој профил на Фејсбуку.
Он додаје да су војници претили да ће звати појачање да окупљене грађане склоне са капије касарне. Чланови Демоса су долазак пре два дана најавили дописом Министарству одбране Црне Горе.
„Ево до чега је дошла Црна Гора. Наши војници нам не дају да се поклонимо њиховом колеги који је страдао невин. Да им је НАТО дошао у посету, верујем да не би било проблема да уђу. Дочекали би их са приганицама. Ми смо само желели да пошаљемо поруку да своје жртве не заборављамо. Јавност треба да буде упозната са овом срамном одлуком Војске Црне Горе која долази из Министарства одбране, а самим тим и из Владе, од мојковачког клана који је под контролом премијера Душка Марковића“, каже Дајковић, који је члан извршног одбора ДЕМОС-а.
Окупљени активисти партије Демос и грађани који су им се касније придружили венце и цвеће оставили су на капији касарне у Даниловграду, а затим се упутили ка згради министарства одбране у Подгорици, где ће такође, симболично, оставити букет цвећа „за преминуле“, у знак протеста што им није дозвољено.
Више среће имали су ученици и професори престижне Гимназије „Петар I Петровић Његош“ у Даниловграду који су данас одржали јавни час црногорској власти, домаћој и светској јавности и послали још једном велику поруку из ове малене црногорске вароши.
Када је „Милосрдни анђео“ дошао у Црну Гору на крилима зликовачког НАТО пакта, данашњи ученици даниловградске гимназије су имали годину-две, неки нису ни били рођени, али су и ове године обележили почетак страдања свог народа 1999.године.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
