Istorijski revizionizam - pseudoistorija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::
1.Na primer, ustase su bile primorane na saradnju sa cetnicima jer je na teritoriji NDH NOVJ kontrolisala velika podrucja i bez sve veceg angazovanja sila Osovine u pacifikaciji tog terena sasvim je izvesno da bi NOVJ u veoma kratkom periodu pobedila i ustase i cetnike.

2. Uzmimo, na primer, popa Momcila DJujica. Sta on kontrolise? Kninsku krajinu, malo juzne Like i onaj deo Bosanske krajine koji se naslanja na Kninsku krajinu, dakle Bosansko Grahovo i Glamoc. Svuda oko njega su ili partizani ili Italijani ili ustase. Najblize cetnicko uporiste mu je Manjaca, pa i to nije neko veliko cetnicko zariste. Srednja Bosna je daleko, istocna Hercegovina i Crna Gora su jos dalje.
1.На основу чега ово закључујеш? Коју четничку или усташку територију су партизани успјели да одрже 1942. или 2943. године? Па Оџак су заузели крајем маја 1945.године!

2.Па јеси ли ти из Крушевца или из Далмације. Гдје се налазе: Ситница, Чађавица, Бараћи и Млиништа? Како је народ тих крајева био опредијељен у 2.СР?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lažni Kalabić ::@ Uniformista, Jovan Nenad
Ne razumem zašto toliko kukate i kukumavčite? Pa nisu komunisti krivi baš za sve. Nisu komunisti krivi što su neočetnici na ovom forumu toliko patetični i kilavi (sem Samardžića). Samo kukate, brate, kukate i kukumavčite. Pokažite malo više borbenosti, ipak je ovo military forum.


Калабићу Лажни,
одакле ти то да ја кукам и кукумавчим.
Ја сам поставио једноставно питање. Колико је комуниста осужено за ратне злочине? Колико се ти злочини помињу и колико су обрађени у званичној историји.
Управо у овоме питању лежи разлог због ког је потребна ревизија званичне историје. Није то само суво питање сукоба четници-партизани. Када кренемо са отварањем овог питања, онда нам и неке друге ствари из тог дела званичне историје неће изгледати тако ружичасто

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Uniformista,
Prvo su mi Mlinista pala na pamet. Zar nema one slike Tita u Mlinistima 1944. godine?
Kazi ti meni koju je pomoc i od kojih cetnika mogao pop DJujic da ocekuje posto nigde oko podrucja koje je on kontrolisao nema jakih cetnickih uporista?

• 1Ovo se svidja korisniku: Jovan Nenad
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::

Citat:Дража не би написао да се одреди под командом мајора Јездимира Дангића налазе у области Мостара, већ у Источној Босни

u pravu si..Draza to i nije napisao, nego je napisao sledece:
Кад већ спомињеш Дражу, био би ред да поставиш документа којима би поткријепио своју тврдњу да је једина трупна дужност коју је обављао командир митраљеског одељења.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Jovan Nenad ::У 13јулском устанку учествовало је негде око 30000 људи. Колика је бројност четничких формација скраја 41. и с почетка 42. године?
Krajem 41. nula.
Početkom 1942. skromna, ali u porastu.


Горане,
Још увек сам ускраћен за одговор. Колико је четника било у Црној Гори. У периоду када су били у порасту?
Имате ли тај податак или не?
Можда Самарџић може да вам помогне.

• 1Ovo se svidja korisniku: Jovan Nenad
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::@Uniformista,
Prvo su mi Mlinista pala na pamet. Zar nema one slike Tita u Mlinistima 1944. godine?
Kazi ti meni koju je pomoc i od kojih cetnika mogao pop DJujic da ocekuje posto nigde oko podrucja koje je on kontrolisao nema jakih cetnickih uporista? Знаш ли ти уопште гдје је Гламоч?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::

@Jovan Nenad,
Poenta ovog mog posta bila je da pokazem da su zaista retki periodi kada je u Srbiji bila demokratija i kada je narod slobodnom voljom birao svoju vlast. Ti retki trenuci su period od 1887. i 1893. i od 1903. do 1918. godine. Sve ostalo je zanimljiva tema, ali daleko od postovanja demokratskih procedura.
Ali, fora je u tome da je ovde komunistima zabranjeno ono sto je dozvoljeno njihovim prethodnicima.

Али не можеш упоређивати два периода које дели цео век. Појам демократије који данас познајемо није у 19.веку био исти. Многе ствари које су данас прихватљиве, тада су биле незамисливе, чак и у земљама Западне Европе. Да будем пластичан, Геј-парада би наишла на исти дочек како у Београду Кнез Михаила, тако у у Лондону Краљице Викторије.

Морам те допунити. Гледе упоређивања комунистичког долоаска на власт и рецимо динстичких сукоба на релацији Крађорђевић-Обреновић завршених превратом из 1903. године, као и немирних политичких година владе немирног Милана. Наиме и поред тога што је у врху државе долазило да драстичних промена, те промене нису утицале на неке опште (главне) принципе државне политике, што рецимо није био случај са комунистима и њиховим доласком на власт. Примера ради, принцип односа државе Србије према Косову није био изложен драстичним променама и након смене Милана са власти или пак након доласка Петра Карађорђевића. Однос Београда према косовском питању начелно је био исти, како за време Милана, тако и за време Александра и касније Петра Карађорђевића.
Овим примером, као и оним из неког поретходног поста сам хтео да ти објасним да твоје поређење комуниста са дешавањима из 19. века у Србији просто не стоје. То су две тотално различите димензије.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad ::

Зар није предводио је устанички напад на Беране.

imas li neki validan dokument koji to potvrdjuje? Medju tadasnjim ustanicima su se vodje samoproglasavale nesto kao medju navijacima danas...a njegov psiholoski profil je takav da bi se vodjom proglasio pa makar da je imao samo jedan vod oko sebe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad ::gorran ::Jovan Nenad ::У 13јулском устанку учествовало је негде око 30000 људи. Колика је бројност четничких формација скраја 41. и с почетка 42. године?
Krajem 41. nula.
Početkom 1942. skromna, ali u porastu.
Горане,
Још увек сам ускраћен за одговор. Колико је четника било у Црној Гори. У периоду када су били у порасту?
Имате ли тај податак или не?
Можда Самарџић може да вам помогне.
Ok, jedna elementarna jezička lekcija:
"U porastu" znači da ih je najpre manje, zatim više.
U novembru i decembru 1941. nije postojao nijedan četnički odred u Crnoj Gori.
Nakon toga, bilo ih je sve više i više, pa su Italijani 2. januara 1943. procenili da ih ima čak 31.500.
Löhr je u novembru 1944. broj crnogorskih četnika u sastavu svojih snaga procenio na 10.000.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lažni Kalabić, Joja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

uniformista ::istorijski revizionizam - pojmovno određenje?
Jovan Nenad ::istorijski revizionizam - pojmovno određenje?
Vidim da još uvek postoji nedoumica oko definisanja ovog pojma. Pokušaću da budem što kraći. Uopšteno govoreći, revizija nije po automatizmu negativan pojam i prvi put se javlja u obnovi postupka Alfredu Drajfusu. Zatim su revizionistima nazivani socijalistički teoretičari koji su pokušavali da revidiraju neke Marksove teze, pa revizionisti Versajskog ugovora, zatim Tejlor , Faurison, Irving... Ali to za ovu raspravu to nije toliko bitno.

Suština je da postoji nekoliko vrsta revizionizma ili bar nekoliko njegovih pojavnih oblika. Treba razlikovati istorijski revzionizam u anglo-saksonskom pravu, revizionizam u pravu kontinentalnih evropskih zemalja i revizionizam u Istočnoj Evropi.

Kada negiraju definiciju istorijskog revizionizma koju sam ponudio u uvodnom postu (a koja nije moja, nažalost) Samardžić, a kako vidim i Dinčić ističu kako revizija istorije nije negativan pojam maliciozno misleći pri tome samo na prvi (i eventualno drugi) pojavni oblik revizionizma. Za mene je nebitno da li to čine zbog namerne zamene teza ili iz neznanja. Suština je da uopštavanjem relativizuju suštinu. U ovoj temi se govori o revizionizmu koji vlada na ovim prostorima a to je reintrpretaciji istorije u Istočnoj Evropi u postkomunističkoj eri čija je glavna karakteristika duboko politična i nacionalistička interpretacija prošlosti zarad razloga sadašnjosti.
Postoji jedna precizna Kuljićeva rečenica koja vrlo koncizno definiše ono što ja izgleda neuspešno pokušavam da pojasnim:
Za mnoge istoričare prošlost nije ključ za razumevanje sadašnjosti, već su potrebe sadašnjice ključ za preradu prošlosti.