offline
- Gorski car
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 600
|
Napisano: 29 Dec 2012 8:54
Aleksandar Dinčić ::6.lickadivizija ::Vec samim pregovorima u Divcima Drazama je pokazao svojim potcinjenima da pregovaranje sa neprijateljem nije greh za cetnike i da se samo treba nagoditi oko toga sta je "dobar dogovor".
Zaboravljate da se u to vreme javio gen. Dušan Simović, koji je imenovao Mihailovića za komandanta svih oružanih snaga u Jugoslaviji i kome su partizani morali da se potčine. Dakle, imao je zakonsko pravo da pregovara ne jednom, nego hiljadu puta sa neprijateljem.
Je l ima ovlascenje od kralja iz Londona da pregovora sa Nemcima u Divcima ili je uradio na licnu ruku?
Ako je na licnu ruku pregovarao sa neprijateljem koja mu je kazna sledila po vojnim zakonima kraljevine?
Dopuna: 29 Dec 2012 9:40
Aleksandar Dinčić ::
Ako znamo da je fašistička Italija na kraju prešla u tabor savezničke antifašističke alijanse, da li bi mogli da izvučemo jednostavan zaključak, da je taktička saradnja četnika i Italijana u korist čuvanja srpskog življa u granicama NDH, u Crnoj Gori pa i na Kosovu zapravo imala za cilj da odvaja Italiju iz tabora Osovinskog bloka i da je preusmeri u tabor pobednika, kome će na kraju krajeva i prići.
Kako ćete objasniti neupućenom čoveku da je preko te taktičke saradnje prelazila i Engleska, smatrajući to politikom „prilagođavanja“ i da to nije dugo osuđivala kao štetnu kolaboraciju.
Istini za volju, prve optužbe za saradnju četnika sa Italijanima potekle su od engleskog majora V.Bejlija, ali to je bio drugi razlog – traženja bilo kakvog načina da se prekine sa D.Mihailovićem, jer je posle Staljingradske bitke, SSSR stajao na čvrstim nogama, a drugi front još uvek nije bio otvoren. Na potezu su bili zapadni saveznici. Zapitajmo se samo zašto major V.Bejli baš krajem februara 1943. godine, u vreme katastrofe nemačke armije pred Staljingradom, optužuje Mihailovića kao saradnika Italijana (fašista) posle incidenta u Lipovu, a u isto vreme mu francuski general De Gol daje orden „Ratnog krsta“? Koja je to bila strategija Engleza za napuštanje nacionalista? Pitanje za razmišljanje. U njemu se krije i suština.
Za razliku od Prvog svetskog rata, gde je Italija svoje učešče na strani Antante skupo platila (katastrofa generala Kadorne i 200.000 poginulih, ranjenih i nestalih i bici na Kaporetu) u Drugom svetskom ratu, Italija je baš kao i Bugarska vodila mnogo mudriju i pametniju politiku. Ta politika ih je koštala mnogo manje žrtava.
Italijani su za jedne loši gospodari a dobre sluge, za druge, dobri gospodari a loše sluge, za treće, dobre sluge još bolji gospodari, a za četvrte, loše sluge još gori gospodari... Italijani se nalaze kao nepremostiva brana između dve suprostavljene struje. Prva, nacionalna, teži da ih iskoristi radi zaštite srpskog življa i tako ne izgubi njihovu (srpsku) podršku, držeći se realne strategije „čekanja odsudnog momenta“. Druga, internacionalna, da ih napada, navlači kaznene ekspedicije, pride, ustaše, koje teže ka širenju svoje države istrebljenjem srpskog življa; na taj način izazove masovni egzodus ljudi, koji bi onda postajali potencijalni borci pod firmom zaštitinici naroda i borci protiv mrskog fašizma. Sve to u cilju širenja revolucije bratskih naroda. U takvoj zamršenoj igri, normalno je da Italijani ne mogu biti po volji svima. Oni ratuju protiv internacionalista, pregovaraju sa nacionalistima, predstavljajući im čak i veštačko plućno krilo preko koga dišu. Međutim, komandant nacionalnista, unapređuje jugoslovenske pilote koji gađaju italijanske gradove i ubijaju italijanske vojnike, dok se, s druge strane, preko radija optužuje za saradnju sa Italijanima? Paradoks – zar ne?
Najzad: ko je ovde ispao naivan? Četnici, koji su koristili Italijane, a koji su, pak, onemogućavali proširenje Pavelićeve države? Italijani, koji su se preko četnika lagano odvajali od Osovine? Srbi, koji su trebali da izginu u slučaju da su četnici posle julskog ustanka kao partizani objavili Italijanima rat? Nemci, koji su dopustili da ih četnici varaju i da im na kraju Italijani pobegnu? Partizani, koji su proglasili četnike italijanskim saradnicima, iako su ovi rat završili pobedničkoj strani?
Ta teorija o pokusaju cetnika da Italijane privole na stranu Saveznika delo je Koste Nikolica. Ne zelim da ulazim u debilnost te lako povrgljive teorije, ciju neosnovanost moze svaki laik da uvidi prostim prelistavanjem cetnickih i italijanskih dokumenata. Elem, zanimljivo je da se Dincic krije iza teorije Koste Nikolica kojeg toliko njegov mentor, ekonomista Samardzic cest osporava.
Ali moram da priupitam Dincica kako su
Četnici
Citat:, koji su koristili Italijane, a koji su, pak, onemogućavali proširenje Pavelićeve države?
sprecilli prosirenje NDH drzave? ili npr. Kako objasniti suradnju oruzanih fomracija NDH sa Cetnicima u NDH za vreme bitke na Neretvi? Ja sam postavio ustasko-domobranski dokument iz perioda neposredno posle bitke na Neretvi gde hercegovacki cetnici saradjuju sa ustaskom ilicijiom iz Falzgic Kule...
Sta su cetnici kod Visegrada uradili da Italijani prime 6000 srpskih izbeglica aprla 1942,nego su Italijani zabranili Srbima da predju most kod Visegrada i tako omogucili Franceticevim ustasama da ih stignu i pokolju?
Gde je tu zakazala politka mudrog cuvanja srpskih glava?
Je l ovo sprecavanje sirenja NDH drzave?
Citat:
Kopija VISA KOMANDA O.S. »SLOVENIJA—
DALMACIJA«
ODELJENJE ZA CIVILNE POSLOVE
Prilog br. 1 ka aktu br. 7404
Od 7. jula 1942—XX
VISA KOMANDA O.S. »SLOVENIJA—DALMACIJA«
(2. armija)
Odeljenje za civilne poslove
Br. 7144/AC VP 10, dana 6. jula 1942—XX
Predmet: Odnosi sa četnicima.
KOMANDI V ARMIJSKOG KORPUSA VP 41
KOMANDI VI ARMIJSKOG KORPUSA VP 39
KOMANDI XVIII ARMIJSKOG KORPUSA . VP 118
Prilaže se kopija okružnice Poglavnikovog Glavnog stana
kojom se, na osnovu Zagrebačkog sporazuma od 19. juna t.g. i u
smislu najtešnje saradnje, hrvatskim vlastima daju stavovi u
pitanju sporazumevanja s četnicima koji napuštaju ustanike i,
priznajući hrvatsku državu, stupaju u antikomunističke grupe i
vraćaju se svojim redovnim zanimanjima.
Skreće se pažnja da se posebno ima u vidu sadržaj koji se
odnosi na obaveze koje će hrvatska vlada i četnici preduzeti u
odnosu na italijanske vojne komande (čl. 5, 6 i 7 pomenute
okružnice).
Po ovlašćenju:
Tačnost prepisa overava: BRIGADNI GENERAL
pridati oficir Načelnik štaba
(poručnik Serđo Ava) potpisao E. de Blazio
[Sergio Ava] [Biasio]
VISA KOMANDA O.S. »SLOVENIJA—
DALMACIJA«
ODELJENJE ZA CIVILNE POSLOVE
Prilog br. 2 aktu br. 7404
Od 7. jula 1942—XX
NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA
Glavni stan Poglavnika
Gsp. br. 1035 — 1942 Zagreb, 26. juna 1942.
Predmet: odnos prema četnicima
Za:
1.) Ministarstvo narodne odbrane
2.) Ministarstvo spoljnih poslova
3.) Ministarstvo unutrašnjih poslova
4.) Direkciju za javni red i sigurnost
5.) Komandanta žandarmerije
6.) Ustaški glavni stan
7.) Glavni stan ustaške milicije
8.) Nemačkog generala u Zagrebu
9.) Italijansku vojnu misiju u Hrvatskoj
10.) Dr Vrančića — Opće upravno predstavništvo kod Više
italijanske komande oružanih snaga »Slovenija—Dalmacija
«
Među četnicima se u poslednje vreme zapaža sve izrazitije
nastojanje da se predaju našim vlastima i da sarađuju sa istima
u borbi protiv komunista (partizana).
Izgleda da su na to podstaknuti delimično nemogućnošću
daljeg opstanka u planinama i šumama, a delimično terorom
koji prema njima sprovode komunisti (partizani). Možda ne
treba isključiti mogućnost da uticaj dolazi spolja, s obzirom na
tok događaja u svetu.
Dosad se nekoliko grupa četnika predalo našim vlastima,
prekinuvši svaki dalji otpor našim oružanim snagama. U nekim
oblastima čak aktivno sarađuju u borbi protiv komunista.
S obzirom na to da se može očekivati p r e d a j a preostalih
četničkih grupa na celokupnoj teritoriji hrvatske države, kao i
da se našim vlastima omogući pogodan odnos prema njima, Poglavnik
je odlučio:
1.) U načelu, svugde prihvatiti ponude četnika. Predaju
razmotriti samo s njihovim stvarnim predstavnicima, što će se
u svakom slučaju morati prethodno nedvosmisleno utvrditi.
2.) U svakom pojedinačnom slučaju pregovori će biti vođeni
od strane komisije, koju će u svakoj župi sačinjavati:
— komandant divizije,
— prefekt (veliki župan),
-— jedan ustaški funkcioner (stožernik).
3.) Svi organi vlasti, domobranske i ustaške jedinice, kao i
svi funkcioneri kojima će se četnici sa sličnim ponudama obratiti,
dužni su da odmah o tome izveste komandanta divizije, koji
će preduzeti sve potrebne mere.
4.) Komisije mogu voditi pregovore u granicama sledećih
direktiva:
a) Sve dotle dok ne budu ustanovljene opštine, opštinsku
vlast na odgovarajućoj teritoriji sprovodiće komandant četničkih
formacija, odnosno opštinske vlasti koje će oni imenovati,
ali pod kontrolom vlasti NDH.
b) Sve dotle dok postoji opasnost od strane naoružanih komunističkih
grupa, četničke jedinice biće dužne sarađivati sa
oružanim snagama Hrvatske u cilju gušenja i uništenja partizana,
u koje svrhe će moći nositi oružje pod kontrolom vojnih
vlasti NDH.
c) Komandanti četničkih jedinica moraju se obavezati da
će u roku od mesec dana nadležnom komandantu divizije dostaviti
pregled njihovih jedinica (ljudstva i naoružanja) s podacima
naznačenim u dva priložena obrasca.
d) Svi oni koji se budu zatekli sa oružjem, a nisu uneti u
pomenute spiskove, imaju se tretirati kao neprijatelji obeju
strana.
e) Po prestanku potrebe nošenja oružja, četničke formacije
moraće predati naoružanje državnim vlastima, koje će u te
svrhe utvrditi odgovarajuću naknadu.
f) Vlasti će četničkim jedinicama dodeljivati municiju kada
to situacija bude zahtevala.
1 Prepis dokumenta (pisan na mašini), dostavljen Obaveštajnom odel
j e n j u Više komande oružanih snaga »Slovenija—Dalmacija«, u AVII
NAV-T-821, r. 400/559-563.
??
|