Poslao: 02 Jan 2013 21:01
|
offline
- kljift
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Okt 2009
- Poruke: 7183
|
Što se tiče istočnog bloka on nikada i nije bio u krizi. Radilo se o nerazvijenom dijelu kugle zemaljske koji je morao od ničega da izgrađuje ekonomiju koja bi mu prvenstveno služila za obezbjeđivanje odbrane. Nešto slično današnjoj Indiji, pa i Izraelu ili Južnoafričkoj Republici. Pa i Kraljevina Jugoslavija počivala je na mnogočlanim domaćinstvima koja su svaštarila na zemlji i kupovala jedino so i petrolej. Oni su popunjavali državu i vojsku, koncesije, stvarali sredstva za fabrike vojnih namjena. Prema njima Kraljevina nije imala nikakvih obaveza sem što je naplaćivala poreze, vršila monopolske otkupe i uzimala za vojsku. Pri tome se i Kraljevina Jugoslavija "rasterećivala" izvozom stanovništva. Lika, Zagora, Hercegovina, Crna Gora, Makedonija su stari pečalbarski krajevi.
Što se tiče Staljina, jedan politički osuđenik, sveštenik, potjeran u Gulag kazaće, "Staljin je poslan od Boga - za sve naše grijehe". Radilo se o Kavkascu koji je naumio da ima kamione, traktore, hidroelektrane, tenkove, atomske bombe i u tome ga ništa nije spriječilo. Ni rođena majka, ni rođena žena, ni rođeni sin, ni ostalih 200 miliona ljudi. Zovite ga kako hoćete, On je svoje istjerao.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 02 Jan 2013 21:08
|
offline
- Pridružio: 20 Nov 2012
- Poruke: 237
|
gorran ::Poenta koja izmiče sastoji se u ovome:
- Velika Britanija je bila cinična imperijalistička sila koja je sprovodila teror i bezdušnu eksploatiaciju širom sveta.
- Staljin je bio zlikovac koji je vršio monstruozan teror prema vlastitom narodu i imao imperijalističke ambicije.
- A onda se pojavi Hitler. Obe strane pokušavale su da ga pripitome, da paktiraju sa njim i da ga usmere na drugu stranu: Britanci 1938, Sovjeti 1939.
- Međutim, iako takvi zlikovci kakvi su bili (Britanci i Sovjeti mislim), Hitler je uspeo do te mere da ih nadmaši u zlu, da je puki opstanak Sovjeta i Britanaca - takvih kakvi jesu - postao poslednja nada za spas civilizacije.
Zato su se, bez imalo međusobne ljubavi, ujedinili protiv njega.
Zato je WW2 bio ključna istorijska bitka dobra i zla, presudna za opstanak mnogih naroda.
Zato je to bila borba za spas civilizacije.
Ili bar nade u civilizaciju. Слажем се са закључцима, само Хитлера више поштујем него британце. Био је мање циничан. Отворено је говорио шта мисли, а не као британци, тапшу те по рамену, а раде ти о глави.
Мрзим неискреност!
|
|
|
|
Poslao: 02 Jan 2013 21:39
|
offline
- Pridružio: 20 Nov 2012
- Poruke: 237
|
Citat:Zasto je Staljin izvrsio invaziju na Poljsku i pri tome izvrsio genocid nad ljudima u Poljskoj?
Овдје бих имао два питања:
-Разумијем инвазију на Пољску. Па они са пољацима имају проблема још од средњег вијека. Али зашто је отео дио територије од Румуније?
-Нисам сигуран да се може коворити о геноциду над пољацима. Али није ли поступак бољшевика према козацима геноцид?
|
|
|
|
Poslao: 02 Jan 2013 22:58
|
offline
- apostata
- Ugledni građanin
- Pridružio: 13 Jan 2012
- Poruke: 402
|
Sa onim mojim komentarom da se ne radi o paktu nego o dogovoru ja sam započeo ovaj dio polemike pa je red da se i ja uključim.
To da je nebitno da li je pakt ili nije to može samo krenk da izjavi.
Takođe samo krenk može reći ovo
Citat:Hitler napada Poljsku, Staljin napada Poljsku to valjda govori o namerama i jednog i drugog
To "jasno govori" na osnovu čega?
Na osnovu Sporazuma i njegovog Dopunskog ... ?
Glupost!!
Nigdje u tim dokumentima nema riječi ni o kakvom vojnom savezništvu ili zajedničkoj borbi protiv neke treće države ... što znači da u njima ne postoji ni obaveza SSSR-a da napadne Poljsku ili da pomogne onoga koji će napasti Poljsku ... i ne samo da ne postoji tako nešto, nego ne postoji ni ikakav trag nekakve zavjere ili dogovora o podjeli Poljske.
Nikome više od SSSR-a (bez obzira na sve averzije) nije odgovaralo postojanje Poljske, kao tampon zone između njega i Njemačke.
Nikom nije više odgovoralo da Poljska zaustavi prodor Švaba i da uvede Njemačku u dugi rat iscrpljivanja .., valjda zato 3 sept. '39. i sovjetski ambasador u Parizu Šarapov (o tome piše u svojim memoarima poljski ministar vanjskih poslova Bek) nudi svom poljskom kolegi pomoć SSSR-a u sanitarnom materijalu.
Valjda zato i 29. avg. '39. njemački ambasador u Moskvi Šulenburg žali se Molotovu kako je Ribentrop uznemiren zbog javnih izjava sovjetskih rukovodilaca da SSSR smanjuje svoje vojne kontigente na zapadnim granicama.
A zašto je time Ribentrop (odnosno Hitler) uznemiren?
Pa zato što se time Poljacima jasno daje do znanja da im sa istoka opasnost ne prijeti.
Molotov velemajstor nalazi solomonsko rješenje i kroz dva dana Pravda objavljuje izjavu da SSSR na zapadnim granicama jača garnizonske posade ... i Poljska tako opet dobija signal da je sa istoka mirna.
E a kako se u to vrijeme ponaša drugi susjed Poljske- Litva?
Litva provodi mobilizaciju i tri dana prije početka rata na granicu sa Poljskom postavlja svu svoju armiju (3 divizije). Fon Bok je npr. zbog toga uznemiren i traži instrukciju od generalštaba, Halder mu odgovara:"To nije upereno protiv nas."
Možda to "jasno govori" na osnovu konačnog ishoda?
A šta je SSSR trebao da uradi?
Da dozvoli da mu sada umjesto nikakve Poljske na 30-tak km od Minska bude jaka Njemačka?
Niko, ali ama baš niko nije predviđao tako brzi slom Poljske. Sovjetski generalštab govori o najmanje tri mjeseca.
Hitler (piše Halder u svom dnevniku) 28. avg. '39. kao minimalne zahtjeve navodi Dansing i rješavanje pitanja koridora, a o maksimalnima kaže da će se razmišljati shodno tome kako će se situacija razvijati, te na kraju dodaje kako će to biti:
"Veoma težak rat, vjerovatno beznadežan, ali dok sam ja živ o kapitulaciji neče biti riječi."
Mislim da je veoma simptomatično početi rat sa mislimao kapitulaciji.
SSSR je jednostavno 17. sept. kada je praktički već sve bilo gotovo, uradio ono što je morao. Osim tog on je uzeo samo one teritorije koje je Poljska uzela od njega '21, a na tim teritorijama je i dalje (čak i nakon poljske kolonizacije) živjelo najmanje 3 puta više Ukrajinaca i Bjelorusa od Poljaka.
I sada po kojoj je to ebnoj logici je Pilsudski, koji je pokušao vratiti granice iz 1772. heroj, dok je Staljin, koji je to uradio sa granicama dvadeset godina starim, paradigma nemoralnog kurvinog sina?
Ali interesantno je da tada Staljina nisu ni smatrali kurvinim sinom .., da jesu valjda bi zbog Poljske SSSR-u objavili rat?
Evo šta kaže Čerčil 1.10.'39. u radijskom intervjuu:
"To što su se ruske armije morale naći na toj liniji, bilo je savršeno neophodno za bezbjednost Rusije. U svakom slučaju pozicije su zauzete i stvoren je Istočni front, na koji se Njemačka ne usuđuje napasti."
A ovako piše Lojd-Džordž u pismu poljskom ambasadoru u Londonu:
"Ruska armija je uzela teritorije, koje nisu Poljske i koje su od strane Poljske anektirane uz pomoć sile nakon Prvog svjetskog rata.
Razlika između onoga što radi SSSR i onoga što radi Njemačka je sve više očevidna za britansku i francusku javnost. Staviti to na istu vagu, bilo bi kriminalna ludost!"
Danas, kao što se može vidjeti, to se ne smatra ni kriminalnom a ni bilo kakvom drugom ludošću. Danas je Poljska jadna žrtva dvaju totalitarizama.
A riječ je o onoj Poljskoj, koja je 1920. izvršila aneksiju litvanskog Viljnusa i koja je ’38. pokušala da dovrši posao okupacijom cijele Litve (koji su u tada u poljskoj štampi zvali “Poljska Austrija”).
Radi se Poljskoj, koja je 1934. potpisala pakt sa Hitlerovom Njemačkom?
Pakt u kojem se ta jadna i nevina zemlja obavezala da neće donositi nikakve odluke bez konsultacija sa Njemačkom.
Pakt kojim je razrušen sistem evropske bezbjednosti stvoren u Versaju. Pakt čije je potpisivanje Poljski ambasador u Berlinu popratio izjavom koja je primjer trijumfa gluposti:
“Od sada Poljskoj više Francuska ne treba.”
To je ista ona Poljska, koja je sa Njemačkom ’35. potpisala dogovor po kojem će dozvoliti slobodni prolaz njemačkoj vojsci, ako ova bude trebala da odgovori na vojnu provokaciju sa istoka ili jugoistoka (a ko se ono nalazio na toj strani)?
To je ona zemlja , koja je ’38. Francuskoj, kada je ona od nje tražila garancije da će se uključiti u rat, ako Njemačka napadne Čehoslovačku, odgovorila da će to uraditi samo u slučaju da Njemačka napadne Francusku, kao i da će ako RKKA pokuša proći kroz Poljsku do teritorije Čehoslovačke i ona i njezina saveznica Rumunija to smatrati objavom rata.
Govori se o Poljskoj, čiji ambasador u Parizu Lukasevič, svom američkom kolegi Bulitu 25.09.’38. rekao:
“Počinje vjerski rat između nacizma i komunizma i u slačaju da SSSR ukaže vojnu pomoć Čehoslovačkoj, Poljska je spremna da ratuje protiv SSSR-a rame uz rame sa Njemačkom.”
Je l’ to i ona Poljska koja je od ’35. prijetila Čehoslovačkoj i koja prvacima svoje tamošnje manjine savjetuje i da sinhronizuju svoje akcije, a i da inače u svemu sarađuju sa sudetskim Švabama i koju kao saveznika Hitler uključuje u tzv. Gostdenbergski memorandum i koja na osnovu tog dokumenta ’38. upada u Tješinsku oblast?
Nije valjda da je to ona Poljska čija je vojska u proslavi u Tješinu paradirala zajedno s SS trupama i pri tom pjevala “600 godina mi smo ovo čekali”?
Ona Poljska, koju Francuska ne da nije pokušavala da nagovori ’39. na klasični vojni savez sa SSSR-om (znala je da je to uzaludno), nego je samo tražila da ako Njemačka napadne Poljsku, ova dozvoli uski koridor, kroz koji bi RKKA mogla prođi i upustiti se u borbe sa Vermahtom, kao saveznik Francuske.
Poljska je to kategorično odbila.
Ministar vanjskih poslova Poljske Bek je ambasadorima Francuske i V. Britanije u Varšavi to odbijanje obrazložio ovako:
“Ja ne dopuštam bilo kakvo korištenje naše teritorije za prolaz strane vojske. Mi nemamo vojni dogovor sa SSSR-om. Mi i ne želimo imati sa njima dogovor!“
A kako bi Poljska i imala ikakve dogovore sa SSSR-om kada je to ona Poljska čiji je ministar vanjskih poslova nekoliko puta u razgovorima sa Ribentropom istakao Poljske pretenzije na Ukrajinu i na njezino crnomorsko primorje … i koji prihvatanjem tih Poljskih potraživanja, otvoreno uslovljavao i poljski pristanak na njemačku ponudu o pristupu Antikominterna paktu.
Kako bi imala dogovor i kada je ’38. u izvještaju vladi o ciljevima poljske vanjske politike Bek napisao kako je na istoku glavni cilj Poljske „slabljenje Rusije“ i „njezin raspad i podjela“.
Nije moguće da je to ona Poljska koju je Čerčil nazvao „proždrljivom hijenom“, a Molotov „nakaznim nakotom Versaja“.
Njezina zatucana elita čak ni u izbjeglištvu nije shvatala ko ju je doveo u situaciju u kojoj su se našli.
Maršal Ric-Smigli po dolasku u London dao je ovakvu izjavu:
„Naša pozicija je bila takva – sa Njemcima mi rizikujemo izgubiti slobodu, a sa Rusima dušu!“
Idiot – preko 5,5 milona poljskih građana „rastaviće se svojom dušom“ .., jer kako je to, objašnjavajući namjere Njemačke prema Poljskoj, „lijepo“ rekao profesor lajpciškog univerziteta Oto Rehe:
"Nama jesu potrebne poljske teritorije, ali ne i poljske vaši na našoj koži.“
|
|
|
|
Poslao: 02 Jan 2013 23:25
|
offline
- Lažni Kalabić
- Ugledni građanin
- Pridružio: 03 Dec 2012
- Poruke: 316
|
Napisano: 02 Jan 2013 23:14
@ Apostata -- svaka čast, majstore!! Izuzetna argumentacija.
Dopuna: 02 Jan 2013 23:25
uniformista ::Lažni Kalabić ::
Pa da je Milošević sprovodio odgovornu socijalnu politiku (kakvu sprovodi danas npr. Čavez u Venecueli) kriza bi bila prevaziđena. Mislim, šta je tu nejasno!? Нејасно је колико је нафте могао да извезе Милошевић, а колико може Чавез?
@ Uniformista, očigledno je da je Venecuela bogatija zemlja od Srbije, kada su u pitanju nacionalni resursi. Međutim, u Venecueli su socijalne razlike bile daleko izraženije nego u Srbiji. Ovo što radi Čaves predstavlja povratak nade širokim slojevima stanovništa.
S druge strane, hoćeš li da kažeš da je Srbija početkom Miloševićeve vladavine, ili čak danas, siromašna zemlja?? Naravno da nije. Svaka zemlja u Evropi, uključujući i Srbiju, dovoljno je bogata da iskoreni siromaštvo, zaposli većinu radno sposobnog stanovništva i obezbedi svima krov nad glavom.
Samo, problem je u vladajućoj klasi (klasa kapitala) - privilegovana parazitska manjina koja gomila bogatstvo na osnovu ekonomske eksploatacije, a štiti nepravedni poredak na osnovu monopola nad silom. Rešenje je u ukidanju klasnog društva i pravednoj raspodeli nacionalnog bogatstva. Ako si protiv besklasnog društva (komunizam) jer sebe vidiš kao nekog aristokratu, krupnog buržuja, šta li već, nije mi jasno šta imaš protiv iskorenjivanja siromaštva i pravedne preraspodele nacionalnog bogatstva.
Naravno, vladajuća klasa nikad se neće dobrovoljno odreći poluga političke i ekonomske moći...
|
|
|
|
Poslao: 02 Jan 2013 23:37
|
offline
- apostata
- Ugledni građanin
- Pridružio: 13 Jan 2012
- Poruke: 402
|
Lažni Kalabić ::Napisano: 02 Jan 2013 23:14
@ Apostata -- svaka čast, majstore!! Izuzetna argumentacija.
+ ...Dopuna: 02 Jan 2013 23:25
uniformista ::Lažni Kalabić ::
Pa da je Milošević sprovodio odgovornu socijalnu politiku (kakvu sprovodi danas npr. Čavez u Venecueli) kriza bi bila prevaziđena. Mislim, šta je tu nejasno!? Нејасно је колико је нафте могао да извезе Милошевић, а колико може Чавез?
@ Uniformista, očigledno je da je Venecuela bogatija zemlja od Srbije, kada su u pitanju nacionalni resursi. Međutim, u Venecueli su socijalne razlike bile daleko izraženije nego u Srbiji. Ovo što radi Čaves predstavlja povratak nade širokim slojevima stanovništa.
S druge strane, hoćeš li da kažeš da je Srbija početkom Miloševićeve vladavine, ili čak danas, siromašna zemlja?? Naravno da nije. Svaka zemlja u Evropi, uključujući i Srbiju, dovoljno je bogata da iskoreni siromaštvo, zaposli većinu radno sposobnog stanovništva i obezbedi svima krov nad glavom.
Samo, problem je u vladajućoj klasi (klasa kapitala) - privilegovana parazitska manjina koja gomila bogatstvo na osnovu ekonomske eksploatacije, a štiti nepravedni poredak na osnovu monopola nad silom. Rešenje je u ukidanju klasnog društva i pravednoj raspodeli nacionalnog bogatstva. Ako si protiv besklasnog društva (komunizam) jer sebe vidiš kao nekog aristokratu, krupnog buržuja, šta li već, nije mi jasno šta imaš protiv iskorenjivanja siromaštva i pravedne preraspodele nacionalnog bogatstva.
Naravno, vladajuća klasa nikad se neće dobrovoljno odreći poluga političke i ekonomske moći...
Hvala .., ali Boga mi sam se i umorio.
Mislio sam se i osvrnuti na ono prljavo relativiziranje antifašizma, ali ne mogu danas - sutra ću.
Hvala još jednom.
|
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2013 14:36
|
offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
Napisano: 03 Jan 2013 11:15
[quote="su27"][quote="cussword20"]su27 ::
ako nije znao kako se vodi država trebalo je to da pusti drugome, kako je za vrijeme Ante Markovića moglo sve da funkcioniše?
Molim?
Dopuna: 03 Jan 2013 14:36
su27 ::cussword20 ::su27 ::ma jok, sve nam se ovo desilo zato sto je radio ispravno...
Jos si ti klinac, polako, niko nije razumeo politiku-ekonomiju sa 15-20 godina.
eh ipak sam malo stariji od toga
ako nije znao kako se vodi država trebalo je to da pusti drugome, kako je za vrijeme Ante Markovića moglo sve da funkcioniše? Nego je iskoristio onu "stoka kad je sita ide i lomi ogradu" i napravio metež i krvoproliće kako bi se njegova familija i njima bliske familije obogatile na grbači lakomog naroda koji je nekad imao sve a danas uglavnom nema ništa
Извини Су27, али на овај пост сам морао да одреагујем јер је ова тбоја изјава бесмислена из простог разлога јер није поткрепљена аргументима.
Наиме, златно доба Анте Марковића је још један мит у, митоманији склоном српском народу.
У шитој јавности и данас преовладава уверење да су економске реформе Анте Марковића биле одличан програм а да се његовим реформама обезбеђивао (и тада) толико дуго очекивани ,,европски стандард,,. Овај мит такође прати онај други мит да је овог врлог реформатора у ,,превођењу Југословена из земље Мисирске преко Црвеног мора ,, омео ратни сукоб на територији СФРЈ а да би, да није било сукоба данас швајцарци долазили на печалбу у Крагујевац.
Овакво, код грађана распрострањено уверење призилази из неколико, по обичан плебс прихватљивих и логичних чињеница, попут прецењеног курса динара, који је, истина, у краткорочном смислу погодовао грађанима (увозне робе је било у избиљу а плата се, исказивана у немачким маркама, повећавала). Међутим иза ових наизглед погодности крили су се недостаци поут чињенице да је привреда малаксавала (за годину и по од спровођења реформи, индустријска производња је пала за 25%, а незапосленост се повећала за 18%)
Овакав концепт ових Марковићевих реформи (с једне стране политика прецењеног курса динара, масовна доступност кредита, брзо и приметно повећање стандарда грађана, без, што би се могло назвали здраве, економске позадине, а с друге стране опадање домаће индустријске производње) није био одржив чак ни у условима стабилне политичке ситуације. Марковићев програм реформи је био тако конципиран да су у њега уграђене слабости које нису омогућавале да се осигура дугорочно одржив економски раст и стабилан стандард просечног грађанина.
Упоређујући реформу Анте Марковића са рецимо реформом Драгослава Аврамовића, можемо рећи да је ова потоња гледајући њену целокупну ефикасност и околности у којима је сповођена, била далеко успешнија. Анте МАрковић је у својим реформама имао подршку међународних фактора (стручна помоћ тима Џефри Сакса, у коме је између осталог био и Божа Ђелић) а саме реформе је започео када су девизе резерве биле далеко веће него у доба Деда Аврамових реформи. С друге стране, Аврамовићеве реформе су реализоване у стање економске блокаде, што је само поен за Деда Аврама.
Међутим, суштинска разлика је у томе што је Деда Аврам своје је економски раст ао централно питање, односно главни циљ његових реформи био економски раст. Све остало, стварање нових радних места, пораст стандарда, либерализација, приватизација и други економске финте били су само средства у остваривању тог циља, али никако циљ само по себи. Овај сегмент (врло битан) фалио је Марковићевим реформама и управо због тога оне, иако наоко далеко привлачније, нису имале дугорочну перспективу.
Паралеле ради, реформе сличне Марковићевим реализоване су након 2000.године, односно основе реформи из 2000. као и оних Марковићевих леже у ,,Вашингтонском договору,, који је иначе био основа реформи у већини земаља у транзицији и на терену није забелећио успех. Шта више, резултати су били катастрофални.
Елем, реформе из 2000.године, које подсећају на Марковићеве , дају привид успешности Политиком прецењености курса динара, појављује се велики избор увозне робе, брз раст плата (овог пута исказаним у еврима), веча доступност кредити и лизинг грађанима, брзо повећање стандарда, заснованом пре свега на приливу страног капитала од пре свега приватизације (најатракивнијег дела имовине) а потом и на још већем задуживању.
Након што је већи (атрактивнији) део имовине расподат, а задуженост порасла до критичног нивоа а девизни приливи пресушили, настао је колапс. Ипак у то време наступа и светска криза, те домаћи реформатори неуспех оправдавају светском кризом.
Да напоменем још нешто. Старији учесници расправе вероватно ће моћи да препознају паралелу на основу присећања. Реформе Анте Марковића биле су резултат захтева ММФ Југославији. ММФ је изричито захтевао од тадашње председника СИВ-а Марковића да споведе радикалне реформе, на исти начин и по истој матрици по којој је то захтевао након 2000.године. Аврамовићеве реформе нису биле у складу са инетересима ММФ, те је спецификум Аврамовићевих реформи утолико већа.
Што се тачке 2 тиче, односно Милошевића и његове алтернативе на политичкој сцени Србије, то је тек био ,,плач мајке божије,,. С једне стране имали сте Милошевића, комунистичког апартчика и каријеристу а са друге стране галерију ликова попут:
-Једног бившег партијца, који у својој биографији има и податке попут оних да је био запослен у кабинету Мике Трипала или критике на рачун поп-састава ,,Бијело Дугме,, због њиховог погубног деловања на социјалистичку омалдину Југославије. Касније прелази пут од обожаватеља лика и дела чича Драже, националисте, па преко пацифисте, до ето најновијег евроатлантског интегралисте.
Истина, написао је неколико одличних књига али се на жалост њихова вредност умањује ако, што је немоновно, направимо морални пресек аутора.
-Још једног бившег партијца. Уз дужно поштовање према његовом заточеништву, имам симпатије према било коме ко је заточен, из било ког разлога, нарочито ако је у питању овај, али морамо напоменути и неколико лињеница које прате његову биографију. И он је прешао пут од бившег председника социјалистичке омладине и то у ,,мешовитом,, Сарајеву где је било више потребе за гајењем братсва и јединство него да је рецимо исту функцију имао у Чачку, преко четничког војводе, до четника републиканца.
Морам признати да ми је његов наступ, без обзира на моје погледе на њега и његову политику, увек био симпатичан, што због урођеног интелекта, што због дозе мангуплука.
-Ту су свакако као ,,алтернатива,, били разни ,,дисиденти,,, бивши истакнути функционери бивше државе, борци за људска права и слободу мисли и говора, који су курс из ове материје полагали у Кумровцу.
Веруј ми, не би Милошевић био онолико неприкосновен да је имао достојног такмаца. Он, као бивши банкар са стажом у слућбовању у САД имао је почетну наклоност Вашингтона докле год се веровало да ће делати у складу са жељама и интересима ММФ-а. Како је то поверење опадала, тако је опадала и наклоност Запада.
|
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2013 14:51
|
offline
- Pridružio: 22 Nov 2012
- Poruke: 65
|
apostata
Genije, rekao sam ok bio je dogovor, uostalom ja ne govorim o tom dogovoru vec o tome sto je Staljin okupirao i pocinio stravican zlocin u poljskoj.
Ti u tim argumentacijama to samo potvrdjujes.
Zasto sve ovo govorim, SSSR nije bio direktno napadnut, i samim tim sto je izvrsio agresiju na Poljsku ne cini ih boljim od ovih drugih.
Da su pobedili ovi drugi verovatno bi drugacija istorija bila, istoriju pisu pobednici, te stvari naucis sa 15 godina, nema potrebe da mi "argumentacijama" objasnjavas ovi su gori ovi su bolji, znam ja ko su i jedni i drugi i kakve su im namere.
Da se nadovezem na SSSR i Poljsku, ako ti je argument da su im protiv pravno oduzeli teritoriju, zasto ranije nisu izvrsili agresiju na te teritorije?
Jel im mozda zafalilo u tom trentku teritorije, ne bi mogli da se odbrane od Nemacke ako nisu uzeli bas to parce teritorije?
|
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2013 16:11
|
offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
cussword20 ::apostata
Genije, rekao sam ok bio je dogovor, uostalom ja ne govorim o tom dogovoru vec o tome sto je Staljin okupirao i pocinio stravican zlocin u poljskoj.
Ti u tim argumentacijama to samo potvrdjujes.
Zasto sve ovo govorim, SSSR nije bio direktno napadnut, i samim tim sto je izvrsio agresiju na Poljsku ne cini ih boljim od ovih drugih.
Da su pobedili ovi drugi verovatno bi drugacija istorija bila, istoriju pisu pobednici, te stvari naucis sa 15 godina, nema potrebe da mi "argumentacijama" objasnjavas ovi su gori ovi su bolji, znam ja ko su i jedni i drugi i kakve su im namere.
Civilizacija, koje god stvari su se uvodile na istoku kopirane su od zapada... to valjda govori na cija vrata je civlizacija prvo pokucala.
Не бих се баш сложио са тобом у вези са овим цивилизацијским токовима са Запада на Исток. Уопште је немогуће цивилизацијске токове посматрати кроз ту призму и то из немали број разлога.
Што се овог дела а у вези је сукоба Савезници и СССР-Немачка, могу се донекле сложити, јер читава људска историја почива на ,,vae victis,, принципу. Свакако бисмо, да је којим случајем Хитлер однео победу у сукобу, данас слушали причу о злочиналком режиму бркатог Грузијца, злочинима Британаца, Американаца или пак победи европљана на челу са Немачком над јеврејском светском антиљудском завером. Ствари попут ових биле би консензус у политичким, историјским или социолошком круговимма, а ове и овакве чињенице вероватно општеприхваћене од већине светских еминентних историчара. Стога, назвати тај сукоб уском борбом добра и зла је, признаћемо, мало површно, јер он то није био. Можда ће ме неки на овом форуму оптужити за релативизирање ствари, међутим, ја томе ни у ком случају не тежим. Сама анализа нас наводи на то.
У одбрани ове тезе о борби добра и зла користи се често објашњење да су победом Савезника очуване цивилизацијске вредности које данас познајемо. Наравно, али то је смао један од резултата победе Савезника. Победом Хитлерове Немачке, нама познате цивилизацијске вредности биле би другачије а цела историја би можда ишла другим током (или можда и не би). Међутим, на исти начин можемо посматрати и сукоб Рима и Картагине, по многима сукоб првих велесила у историји. Зар није Рим, победом над својим деценијским такмацом,Картагином, кренуо својом узлазном путањом. Данас, захваљујући тој узлазној путањи Рима цео државно - правни апарат почива на основама римског државно-правног апарата. Можемо рећи да је свет овакав какав је добрим делом захваљујући исходу битке код Кане и код Заме. Како би свет изгледао да је Ксеркс код Платеје потукао Грке. Да ли би Аристотел и Платон били очеви наука или тек неки,недовољно истражени антички мислиоци.
Да се разумемо, не гајим никакве симпатије према Хитлеровом режиму. Идеолошки гледано,према њему имам исти однос као и према бољшевичком режиму. Међутим, улазећи у ове и овакве расправе, мој однос према Хитлеровој Немачкој исти је као према Ксерксовој Персији или Ханибаловој Картагини,Наполеоновој Француској. Ни један од ратова у којима су ове земље учествовале, или који је вођен против ових земаља, реално, није био ,,за спас цивилизације и човечанства,,. Овај термин обично је рабљен након завршетка рата и обично од стране победника.
|
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2013 16:23
|
rip
- padobranac75
- Nezaboravni član
- Pridružio: 15 Apr 2010
- Poruke: 2082
- Gde živiš: Beograd
|
cussword20 ::Jel im mozda zafalilo u tom trentku teritorije, ne bi mogli da se odbrane od Nemacke ako nisu uzeli bas to parce teritorije?
Nije dobro ovu činjenicu izdvajati iz celine ratnih događaja.
Možda bi se obranili i bez tog "parčeta teritorije".
U svakom slučaju, nije za Hitlera bilo isto da je napad započeo na granicama SSSR ili sa linije udaljene par stotina kilometara.
Pokušajte da na karti povučete prvu liniju tamo gde su bili polazni položaji Nemaca i drugu tamo dokle su stigli na teritoriju SSSR-a.
Onda obe linije pomerite na istok, tako da prva bude na granicama SSSR-a. Druga će da vam pokaže dokle su mogli da stignu, pod potpuno istim uslovima kao što su bili.
Onda uzmite kalendar i vidite gde bi ih zatekla zima, da su krenuli sa granice, itd., itd.
|
|
|
|