Istorijski revizionizam - pseudoistorija

162

Istorijski revizionizam - pseudoistorija

offline
  • Pridružio: 14 Okt 2012
  • Poruke: 2296

Napisano: 12 Jan 2013 17:31

ltcolonel ::Kalabiću svi pročetnički istoričari jesu anti-komunistički nastrojeni ali nisu svi anti-komunistički istoričari i pročetnički. Al sad da ne iznosimo ovde na forumu "prljavi veš" srpske istoriografije o tome ćemo negde uz pićence. Ja sam ovo napisao samo zato što vrlo mali broj učesnika foruma zna nekog od spomenutih istoričara osim Bojana Dimitrijevića i možda Kostu Nikolića. Teško da više od pet šest forumaša zna za Dubravku Stojanović.

Потпуковниче, нећемо о политици....
Ако кренемо у том правцу закључаше нам тему....

Dopuna: 12 Jan 2013 17:32

Citat:[quote="6.lickadivizija"]Jovan Nenad ::

Него, подсети ме, јесмо ли ти и ја запели на некој теми?


Koliko se secam - nismo. Ali, secanje je varljiv artikal!


Нарочито на историјским форумима....
Прочешљаћу ја мало по темама....



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

uniformista ::6.lickadivizija ::
Mnogostovani auditorijume,
Citao sam dosta sto je napisano na ovoj temi. Standardno su me odusevljavali ... i, naravno, uvek britki Nemosav ...!?
Мислиш на његово познавање међународни ратних конвенција?


To vec nisam citao.
Najbolje je o ratnim konvencijama pitati Samardzica i Dincica! Confused Oni navedu konvencije, a kada ih pitate na koje tacne odredbe konvencija misle, onda idu u neke retorske deonice. Naravno, citata nema nigde.
Tebi to ne smeta kod Samardzica i Dincica, a smeta ti kod Nemosava? Izgleda da mnogo vise cenis Nemosava od pomenutog "tandema snova" cetnicke publicistike i da smatras da ovoj dvojici to moze da se desi, ali Nemosav u tvojoj glavi ima veliku reputaciju i zato se o njoj brines.



offline
  • istoričar
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 688

@Gorski car

Odgovor na pitanje zašto je to tako provlači se kroz nekoliko postova Aposate, gorrana, a u prethodnom postu i g. Đokića (sa čijim tekstom se slažem osim u delu kada govori o nacionalizmu. Moje mišljenje je da je nacionalstički korpus osnovna potka i baza iz koje se regrutuju reinpretatori istorije). Moja skromna želja nije da ih dopunim nego da konkretizujem sopstveni stav o razlozima nastanka i sadašnjeg stanja istorijskog revizionizma koji se u srpskoj verziji prepliće i koegzistira sa pseudoistoijom u tolikoj meri da je veoma teško spoznati njihove različitosti pre svega zbog istovrsnosti i jednakosti njihovih ciljeva. U srpskoj prošlosti (koja je naša stvarnost još od osamdesetih) taj cilj je poništavanje stigme koju su posedvali kolaboracionisti. Temeljni društveni cilj je dakle negacija kolaboracije, (četničkih) zločina i šovinizma, (ljotićevskog) fašizma i (nedićevskog) kvislinštva.

Krajem 80-ih uveliko su počinjale pripreme za raspad zajedničke zemlje. Znalo se da istorija ljudskog društva ne daje argument za nadu o mirnom razlazu i zato je smisao nastupajućeg sukoba tražen u prošlosti. Naravno da je ratna prošlost upotrebljivija od perioda mira. Nacionalna homogenizacija se postiže okupljanjem oko ratova, oko slavnih pobeda i oko poraza koji traže osvetu. Naravno da se ta homogenizacija nije mogla postići korišćenjem nadnacionalnih partizana kao simbola antifašističke prošlosti, nego je antifažizam nacionalizovan i oko toga je stvaran okvir usaglašene slike prošlosti u kojoj se “zna” (ili se “tek sada zna”) ko su stvarni heroji a ko (ne)prikriveni zločinci. Martiološko tumačenje stradalništva sopstvenog naroda i njegovih nacionalnih vođa je instrumentalizacija istoriografskog srbocentrizma koji je doveo do toga da je ideja o prošlosti romantizovana i dovedena na nivo nemačkog istorizma 19. veka. Kritička istorija ovde nema šta da traži, ovo je za nju neprijateljska zona, ona je nepotrebna jer razara mit o monumentu vlastitog naroda. Ko sme da kaže nešto o inkvizitorskim metodama Nemanjića u progonu bogumila (spaljivanje na lomači, sečenje jezika, žigosanje); ko sme da pomene da srednjovekovni srpski vladari nisu najčešće bili nikakvi vizionari nego makijavelistički pragmatičari koji su zarad vlasti ubijali i obogaljivali očeve i braću; ko sme da se seti da je čika Pera znao za Majski prevrat i da je najverovatnije ponudio i novčanu pomoć zaverenicima; ko sme da kaže da su četnici izvršili masakr muslimanskog stanovništva; pa shodno svemu tome – ko sme da pomisli da je u Srebrenici izvršen masovni ratni zločin? Ali otišao sam daleko i preširoko (kako reče Apostata “slovenska opširnost”).

Dakle, “svaka sadašnjost nameće okvir dozvoljenog tumačenja prošlosti”, međutim to službemo sećanje ne zavisi samo od moći države nego i od svesti svake individue, a pogotovo od moralnog integriteta pojedinca tzv. “intelektualne elite” koja svojim autoritetom oblikuje kolektivnu svest i kolektivno sečanje. Ovim dolazimo do srži problema i do odgovora na pitanje zašto nema više istoričara koji se protive pseudistorijskom pisanju nove istorije. Većina pripadnika te “intelektualne elite” nisu ništa drugo do “šverceri sopstvenog života” (kako je to primetio Kangrga). Oni, nemajući drugih roba švercuju sopstvenim životnim ubeđenjima i zato je simbiotska povezanost “intelektualne” i” političke” elite tako prisutna. To su konvertiti koji su juče bili poslušnici prethodnog režima a danas je profesionalni patriotizam obeležje i definicija njihovog bića i mera njihove profesionalnosti. Kada sam rekao da je to simbiotska veza mislio sam naravno da je to zajednička želja za očuvanjem društvene moći zarad koje je i jedna i druga elita spremna da uvuče društvo u rat, u (samo)izolaciju, u “nužnost kapitalizma” (koji je za sada istina “divlji” – čitaj robovlasnički, sa tendencijom pogoršanja).

Opet sam otišao preširoko.

Da zaključim. Za mene je magnum crimen srpskih revizionista sadržan u totalnom egotripu na koji su navukli celokupan osiromašeni narod skrećući mu pažnju sa surove stvarnosti ogromnog socijalnog raslojavanja i etabliranja pljačkaške elite. Održavanje tog plutokratskog-kleptokratskog sistema svesrdno pomažu intelektualne elite (sociolozi, istoričari, filozofi…) zarad efemernih ciljeva zadržavanja postojećih privilegija i pozicija društvene moći.
Ostaje nada da budućnost donosi neke nove ljude i nove odnose u kojima “buduća prošlost” neće morati biti i “korisna prošlost”.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4066
  • Gde živiš: Novi Beograd

Napisano: 12 Jan 2013 18:06

Eutropijo ja mislim da tebi ne gine ručak u Hajatu kad Bojan pročita da ga ti smatraš nacionalistom.
Wink
Ja Bojana znam vrlo dugo bar 25 godina i u zadnjih dvadesetak ti si prvi koji ga nazivaš nacionalistom. On je optuživan za sve i svašta al za to još nije. Njega uglavnom optužuju za suprotno.
Laughing
Ima da biraš da li više voliš Skadarliju ili Hajat - garant.
Al pošto on retko svraća na ovaj forum da ne trošim više reči na njega.

Dopuna: 12 Jan 2013 18:13

Uniformisto Delbrik i Mering nisu revizionisti. Oni su samo ispravili određene greške u istoriografiji. Bili bi revizionisti kad bi napisali da su Grci napali Persijance prešavši u Malu Aziju a onda su Persijanci u cilju diverzije izvršili desant kod Maratona. Ili da su napisali da su Prusi pobedili Napoleona kod Jene 1806. godine a onda se iz strategijskih razloga povukli u dubinu teritorija da bi na kraju iako pobednici prihvatili iz političkih razloga nepovoljan mira sa Napoleonom.

offline
  • Pridružio: 23 Nov 2010
  • Poruke: 42

U pravu si Nebojsa, nisam nacionalista, ali jesam antikomunista.
Samo ko vodi na rucak???

Bojan

offline
  • Pridružio: 20 Nov 2012
  • Poruke: 237

ltcolonel ::
Uniformisto Delbrik i Mering nisu revizionisti. Oni su samo ispravili određene greške u istoriografiji. Bili bi revizionisti kad bi napisali da su Grci napali Persijance prešavši u Malu Aziju a onda su Persijanci u cilju diverzije izvršili desant kod Maratona. Ili da su napisali da su Prusi pobedili Napoleona kod Jene 1806. godine a onda se iz strategijskih razloga povukli u dubinu teritorija da bi na kraju iako pobednici prihvatili iz političkih razloga nepovoljan mira sa Napoleonom.
Хвала за овако сликовит опис ревизионизма.
Сматрам да би и у нашој историографији требало исправити неке грешке.

offline
  • istoričar
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 688

ltcolonel ::
Eutropijo ja mislim da tebi ne gine ručak u Hajatu kad Bojan pročita da ga ti smatraš nacionalistom.
Wink
Ja Bojana znam vrlo dugo bar 25 godina i u zadnjih dvadesetak ti si prvi koji ga nazivaš nacionalistom. On je optuživan za sve i svašta al za to još nije. Njega uglavnom optužuju za suprotno.
Laughing
Ima da biraš da li više voliš Skadarliju ili Hajat - garant.
Al pošto on retko svraća na ovaj forum da ne trošim više reči na njega.

Nisam nazvao Dimitrijevića nacionalistom. Rekao sam da je "nacionalstički korpus osnovna baza iz koje se regrutuju reinpretatori istorije". Vi ste ga sami prepoznali i smestili u taj okvir.
P.S.
Samardžićeva prozvanja ne uzimam za ozbiljno smešak

Bojan Dimitrijević ::
U pravu si Nebojsa, nisam nacionalista, ali jesam antikomunista.
Samo ko vodi na rucak???

Ne znam ko vodi i plaća, ali se nadam da ima i jedno mesto za stolom za mene. Nebojša tu može da bude samo gost pošto koliko sam shvatio - ja biram mesto.

offline
  • Pridružio: 14 Okt 2012
  • Poruke: 2296

Гдине Димитријевићу, добро нам дошли.....

У вези овога....

Citat:Meni je svejedno da li je Bojan Dimitrijević član ove ili one partije, kada je on jedan od najglasnijih zagovornika rehabilitacije Milana Nedića (u najmanje jednom primeru javno se založio za rehabilitaciju Dimitrija Ljotića).


....имао бих питање:

Који је ваш став? Да ли је у вези поменуте двојице у послератној историји направљен пропуст? Разлог овог мог питања лежи у томе да, уколико је тада тим пропустом начињена неправда поменутој двојици, ваљало би преиспитати те пропусте. У противном, уколико приступ буде површан, а да се услед те површности поменута двојица рехабилитују, постоји могућност да се неправда начини данас.

Унапред хвала,

Поздрав.

Н.

offline
  • Pridružio: 23 Nov 2010
  • Poruke: 42

Postovani Nenade,

tesko je odgovoriti na Vase pitanje, u situaciji kada ste jedan od glavnih aktera diskusije koja traje vec 13 meseci. Naravno, ne sporim pravo svakome od prisutnih da kaze svoje misljenje o ovom problemu, pa i o meni licno. To je usud javnog delanja. Ko god misli da moze da se dopadne svakom taj gresi. Postujem svako misljenje izneseno ovde, jer su meni licno ta misljenja i kritke dobar korektiv za rad.
Nemam nameru da polemisem ni sa kim (da se nije javio moj drug Nebojsa Djokic, onako duhovito, ne bi se uopste ukljucivao u raspravu) ali evo Nenade sta mislim o tome:
-djeneral Mihailovic zasluzuje rehabilitaciju, i za nju se zalazem i u tom svetlu sam i govorio na sudu. Ali svestan sam da ce svaka odluka suda biti problematicna i izazvati oprecne komentare, ne samo kod nas vec i u BiH i Hrvatskoj.
-djeneral Nedic takodje. Nisam pravnik, i ne znam kako treba da se odradi zavrsetak necega sto je stalo u istrazi, ali pre svega mislim da i tu treba istraziti okolnosti istrage i djeneralovog samoubistva. Nediceva istorijska zasluga je sto se svesno zrtvovao u najtezem casu za Srbiju u 1941, kada su Nemci poceli da primenjuju teske represalije kao odgovor za komunisticki ustanak, i sto je njegova vlada organizovala zivot pod okupacijom i prihvat izbeglica. Oko svega drugog moze se voditi diskusija.
-Ljotic je verovatno najkonotroverzniji. Stradao je pre zavrsetka rata, njegova idelogija je bila predmet sukoba i sporenja jos u vreme pre 1941. Ipak, ne treba ga odovijiti od sudbine djenerala Nedica, jer su i njegove aktivnosti deo rada Nediceve vlade i oruzanih snaga. Kao coveku koji je bio jedan od 1300 kaplara, rezervni oficir u toku Svetskog rata i sve do 1920, istaknuti politicar a zasigurno i rodoljub, najmanje je [to moze da se ucini da se njegovoj porodici dozvoli da ga dostojno sahrani u Smederevu u porodicnoj grobnici. Ono sto se meni cini znacajno je da partizanske snage ni u jesen 1944 u Srbiji ni u maju 1945 u Sloveniji, nisu stedeli njegove sledebenike u okviru SDK i streljali su ih sve bez suda.

Naravno da je svojoj trojici i njihovim sledbenicima ucinjena nepravda, ali posle gradjanskog rata pod okupacijom od jednog totalitarnog pokreta i njegovih sledbenika nije se drugo ni moglo ocekivati.

To je moje misljenje kao profesionalnog istoricara, ali i kao nekoga ko ima politicki stav i o proslosti i danasnjici.

B.

Eutropije, birajte mesto, a za placanje dodje nam Nebojsa, kome je to palo napamet.
Ah, da... necu odati Vas identitet ekipi Pogleda!
B.

offline
  • Pridružio: 03 Dec 2012
  • Poruke: 316

Nedić i Ljotić su bili saradnici okupatora. Obojica su bili rasisti - istupati sa antisemitskih pozicija nakon što su Jevreji u Srbiji istrebljeni od strane okupatora, predstavlja jedan od najbestidnijih političkih činova u modernoj srpskoj istoriji. Nijedan politička figura u modernoj srpskoj istoriji nije načinila sramniji korak od Milana Nedića. Govorim o Nedićevoj poseti Adolfu Hitleru 1943.
Kvislinški represivni aparat i oružane formacije pod kontrolom kvislinške vlade odgovorni su za teror nad stanovništvom Srbije velikih razmera.
Na osnovu ovoga, govoriti o nekakavoj nepravdi prema ovoj dvojici potpuno je neprihvatljivo.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 894 korisnika na forumu :: 18 registrovanih, 6 sakrivenih i 870 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Rade, anta, asdfjklc, cavatina, dankisha, dzoni19, Milometer, MiroslavD, mnn2, predragc, radoznao, Romibrat, saputnik plavetnila, sasa87, Sirius, stagezin, stegonosa, Trpe Grozni