offline
- Pridružio: 27 Dec 2012
- Poruke: 61
|
Kalabiću, zar je potrebno pripisati žandarmima streljanje Roma u Leskovcu kada da su ih pobili Nemci? Odakle pokupi samo podatak da su ovo streljanje izvršili srpski žandarmi?
Zar je potrebno stavljati žandarme kao egzekutore u Beogradu?
Gde nađe da su na Bukovima streljali žandarmi? Hajde pogledaj pažljivo „Hronologiju NOR-a“, strana 67.
Čak i da prihvatimo da je žandarmerija ubila 100 (Bukovi, Čačak i Užice), da li je cena toga da ovi pobiju deset puta više?
Lazni Kalabic ::Pazi, Dinčiću, ne znam kakvu to ti moju konstataciju uopšte obaraš, ali mi je drago da to činiš "sa velikim zadovoljstvom".
Da su zločini četnika povukli zločine partizana. Rekao si : „kaži ti nama, koliko su okupatori i njihovi pomagači, uključujući i četnike DM, pobili ljudi tokom okupacije, što u velikoj meri prethodi partizanskim odmazdama“.
A zapravo, partizani su prema lenjinističkom konceptu revolucionarne borbe za vlast (akcija će izazvati reakciju) počeli masovno da ubijaju u Srbiji pa su tu praksu nastavili i u Crnoj Gori, Istočnoj Hercegovini i u Sandžaku. Četnici su posle sprovodili istrage protiv komunista pa su ubijali komuniste i one koji ih pomažu. Kod tebe je obrnuto, uz nezaobilazno stavljanje okupatora, njegovih pomagača i četnika u istu poziciju.
6.lickadivizija :: Svaka cast!
Svaka cast!
I jos jedared: svaka cast!
Dincicu, vidim da ovde postoji jedan mnogo informisaniji forumas od mene koji proucava kvinsliske zlocine na teritoriji okupirane Srbije od 1941. do 1944. godine. On Vam je odgovorio kako valja.
Svaka čast i četvrti put s moje strane kako majstorski improvizuje. Ja jasno pitam za ubijanja do kraja oktobra 1941. godine. Ne pitam za ubijanja u novembru i decembru 1941. godine.
6.lickadivizija ::Ako nemate, onda da predjemo na pravno tumacenje kapitulacije iz 1941. godine i tok legalizacije NOP-a.
Sumnjam da cu i tu dobiti neke suvisle odgovore jer vam je pravna terminologija blago receno katastrofalna, posto ste ranije na vise mesta pomesali termin "legalitet" i "legitimitet". Uopste, Samardzic i Vi delujete neozbiljno jer pokusavate da objasnite nesto, a frljate se terminima kao neuki ljudi. Zato bezite u prepricavanje i ukrasavanje seoskih dogodovstina za vreme rata.
Da, da pređemo, jer ovo sa Kalabićem je razgovor gluvih telefona.
Ako ste pratili moju polemiku sa Eutropijem, videli ste da sam citirao i početak Uputa za četničko ratovanje. Sada ću malo citat da proširim:
„1-Opšti pojmovi
Četničko ratovanje predstavlja rad malih jedinica, koje, izbegavajući uređenu, dugotrajnu i upornu borbu, teže da neprijatelju nanesu što više gubitaka, teškoća i nezgoda u izvođenju preduzete radnje.
Četničko ratovanje može biti izvođeno pod raznim okolnostima sa raznim ciljem, bilo samostalno ili u vezi sa radom operativne vojske.
Postoje dva osnovna vida četničkog ratovanja i to:
-Gerila ili mali rat
-Četovanje
Gerila (mali rat) je takav vid četničkog ratovanja gde cela vojska jedne države, usled malobrojnosti ili slabije tehničke opremljenosti,ne može primiti sa jačim i bolje opremljenim napadačima uređenu borbu.Tada se ona deli na manje jedinice,koje više manje samostalno operišu sa jednim zajedničkim ciljem:da dugotrajnom i po planu izvedenom akcijom što duže ometaju neprijatelja u izvođenju preduzete radnje,ili borbom stvore vreme ili povoljnije prilike za opštu akciju,u cilju potpunog ili delimičnog ometanja neprijateljske namere.
Četovanje je vid četničkog ratovanja u kome mala odeljenja (vod,čete) preduzimaju akciju na krila,bokove ili pozadinu neprijatelja,bilo samostalno ili u vezi sa operativnom vojskom,u cilju da neprijatelju nanesu što veće materijalne i moralne štete,ali sa što manje žrtava sa svoje strane.
Radnje četničkih četa su mnogobrojne,a u njihov delokrug rada spadaju sve akcije koje će u neprijateljsku vojsku uneti nemir, nepoverenje,osećaj nemoći ili straha,kao što su: uznemiravanje neprijatelja, zadržavanje njegovih pokreta, pokušaj ili izvođenje pobuna u pozadini, rušenje železničkih pruga, rušenje mostova, rušenje telekomunikacionih linija, prepadi na magacine, straže, patrole, usamljena odeljenja ili logistiku.
Ovakvom akcijom ove četničke čete primoraće neprijatelja da za zaštitu svojih krila, bokova ili pozadine odvaja znatne snage, čime se znatno slabi njegova borbena moć prema našim snagama.
Od ovih vidova četničkog ratovanja mi ćemo razmotriti samo jedan i to rad u pozadini neprijatelja, koji je potisnuo našu vojsku i zauzeo celu našu teritoriju!“
Jasno se vidi da će se snage zbog nemogućnosti da se održe na frontu povući u planine i započeti četničku borbu. Dakle, Uput je isključio bilo kakvu kapitulaciju. On je predviđao mogućnost da neprijatelj zauzme celu teritoriju, znajući snagu Trećeg Rajha i baš zato je izrađen. U ovom uvodu sve je jasno napisano. To je jedan primer. Dakle, radi se o kombinaciji borbe regularne vojske koja biva slomljena i četničkih odreda koji su nastavljač započete borbe. Kratko i jasno.
Drugi dokaz je objasnio, čini mi, se Bongo ili Akvila. Jugoslovenski potpisnici, general Radivoje Janković i Aleksandar Cincar-Marković predstavljali su generala Danila Kalafatovića. Međutim, general Kalafatović je bio ratni zarobljenik i u stvari nije imao zakonsko pravo da deluje u ime Kraljevine Jugoslavije ili njenih oružanih snaga, niti da ovlasti predstavnike da to učine, jer je i general Janković takođe bio ratni zarobljenik. Pored njih, Aleksandar Cincar-Marković bio je smenjeni ministar inostranih poslova u vladi Dragiše Cvetkovića i takođe nije imao pravo ništa da potpisuje. (više: Dr Smilja Avramov, Dr Milenko Kreća, Međunarodno javno pravo, Beograd, 2007, 658)
Treći dokaz je famozno punomoćje koje su doneli ratni zarobljenik general Janković i smenjeni ministar Cincar-Marković a koje nemački prisutni pregovarač uopšte nije video. To je ovaj dokument:
und.edu/instruct/calberts/Nuremberg/ImagesNurem/100p9568.jpg
Prevod glasi:
„Dr. Gerd Fajn je pozvan da svedoči o sporazumu o kapitulaciji koji je potpisan od strane Nemačke i Jugoslavije krajem aprila 1941. godine. Izjavio je da je Cincar-Marković, bivši i smenjeni ministar inostranih poslova Jugoslavije, potpisao kapitulaciju u ime jugoslovenske vlade. Začudo, kralj Petar, kao i premijer Simović, koji je bio ne samo general u jugoslovenskom vazduhoplovstvu, već i komandant u Đeneralštabu Jugoslovenske vojske već su napustili svoju zemlju i otišli u Englesku i nisu mogli da prihvate srdačan poziv feldmaršala Fon Vajksa da potpišu ugovorne odnose. Dr Fajn govorio je o tajanstvenom punomoćju koje je Simović navodno već dao generalu Kalafatoviću, koji je zauzvrat bio dovoljno milostiv da ga prihvati. Cela ova transakcija nalazi se u najdubljoj nejasnoći. Ali ono što stvarno čini čitav proces sumnjivim jeste činjenica da dr. Fajn, iako prisutan tokom čitavog postipka potpisivanja kapitulacije, zapravo nikada nije video čarobni dokument koji nudi Cincar-Markoviću da može u ime generala Simovića da pregovara o predaji“
Četvrti dokaz jeste slučaj Belgije, pošto ste je kako vidim spomenuli. Belgijski kralj, kao vrhovni komandant belgijskih trupa, objavio je, u noći između 27. i 28. maja 1940. godine bezuslovnu kapitulaciju svoje vojske a belgijska vlada je izjavila da ne priznaje kapitulaciju i da će se reorganizovana belgijska vojska i dalje boriti. Isti je to slučaj i sa kraljevskom jugoslovenskom vladom, s tim što kralj Petar nikada nije objavio kapitulaciju svoje vojske.
6.lickadivizija ::i tok legalizacije NOP-a.
Da li možete da shvatite da „NOP“ ne priznaje državu u kojoj se nalazi i vodi rat koji je prema međunarodnom pravu nelegalan. Da li je Užička Republika objavila rat Trećem Rajhu i njegovim saveznicima?
Rekli ste da su Mihailović i četnici izdali zemlju. To je bila Kraljevina Jugoslavija koju KPJ nije ni priznavala čim je stvarala sovjetske republike. Zato sam vas pitao ranije koga su to Mihailović i pripadnici JVUO izdali? Da li možete da mi odgovorite na to krajnje jednostavno pitanje.
|
