Istorijski revizionizam - pseudoistorija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad ::vathra ::Jovan Nenad ::Да ли и колико је, судски процес вођен против Драже Михаиловића у свом току садржао неправилности?
Наравно, ово потање није упућено само теби већ и осталим дискутантима.
Калабићу, Личкој, Аквили, Потпуковнику (уколико ће ме удостојити), Динчићу, Самарџићу (молим без линковања на Погледе).
Од мене укратко само, јер би одговор захтевао целу тему:
- на суђењу јесте било пропуста, и урађено је прилично брзо. По данашњим критеријумима би трајало годинама и било урађено знатно темељније. Доста ствари које су биле битне су остале неодговорене због тога.
- да се суђење понови у данашњим условима мислим да би пресуда била иста.




Ватра,

Нисам мислио на оптужницу на основу које је донета пресуда, већ на сам судски процес.


Citat:Иначе, и друга слична послератна суђења (Квислинг, Лавал и сл.) су била исте дужине и са неправилностима, па њиховим владама ни данас не пада на памет да их преиспитају.



Ватра, извињавам се,

Једна допуна мом претходном одговору.
Право као такво не подлеже никаквој импровизацији. Напротив, оно опстаје само уколико је опстала његова форма. Не постоји могућност да неки процес буде ,,са одређеним неправилностима,, односно не постоји могућност да искочи из предвиђене форме. Он може бити или вођен потпуно исправно, у оквиру форме или неисправан, ма колико та неисправност била безначајна.
Управо због овога инсистирам на овој теми. Мишљења сам да, у случају његове рехабилитације, пре испитивања Михаиловићеве улоге у Другом рату, морамо пре свега испитати сам судски процес. Тек онда, уколико се покаже да није било неправилности, улога Драже Михаиловића у Другом рату постаје предмет расправе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad :: ... Мишљења сам да, у случају његове рехабилитације, пре испитивања Михаиловићеве улоге у Другом рату, морамо пре свега испитати сам судски процес. Тек онда, уколико се покаже да није било неправилности, улога Драже Михаиловића у Другом рату постаје предмет расправе.
Da ne bude kasnije nesporazuma, ovo sam JA boldirao.

Da li je ovo predlog da se sudski proces preispita samo sa aspekta formalnih procesnih grešaka?
Da li ovo znači da u tom preispitivanju treba zanemariti sve spoljne okolnosti u kojima je vođen?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

padobranac75 ::Jovan Nenad :: ... Мишљења сам да, у случају његове рехабилитације, пре испитивања Михаиловићеве улоге у Другом рату, морамо пре свега испитати сам судски процес. Тек онда, уколико се покаже да није било неправилности, улога Драже Михаиловића у Другом рату постаје предмет расправе.
Da ne bude kasnije nesporazuma, ovo sam JA boldirao.

Da li je ovo predlog da se sudski proces preispita samo sa aspekta formalnih procesnih grešaka?
Da li ovo znači da u tom preispitivanju treba zanemariti sve spoljne okolnosti u kojima je vođen?


Мој предлог се односи на преиспитивање судског процеса као полазне тачке у овој полемици. Тек након овога можемо приступити улогама у Другом рату.


Citat:[b]sa aspekta formalnih procesnih grešaka[/b


Да и ја подебљам мало, кад је мастило џаба.
Молим те, објасни ми шта подразумеваш под ,, аспект формалних процесних грешака,,? Правна форма је ,,Свето писмо,, права. Као што сам раније поменуо, те ,,формалне процесне грешке,, не могу се само као један од аспекта узети у обзир, поред свега осталог.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo sam pitao da li treba da tražimo samo neki propust u procesnim radnjama i da zanemarimo:
- da je rat tek završen,
- da državne strukture još nisu zaživele,
- da još uvek traju borbe sa onima koji se smatraju Dražinim ljudima
i slične "glupe" okolnosti koje ne treba da utiču na sudski postupak vođen u isto vreme, npr. u Londonu ili Vašingtonu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 31 Jan 2013 21:31

ltcolonel ::O okupacionom sistemu u Srbiji 1941. godine možete da pogledate u Zborniku radova o Kraljevu 1941. godine (to mi je najslabiji tekst iz serije jer je urednik izbacio sve ono što se ne odnosi na samo Kraljevo), zatim u časopisima Koreni (Istorijski arhiv Jagodine) to može da se skine u pdf sa njihovog sajta ali najznačajniji su i da ne hvalim samog sebe ali su izuzetno dobro ocenjeni u stručnoj javnosti tekstovi objavljeni u Leskovačkom zborniku (Opšti tekst o okupacionom sistemu plus posadne divizije) i Šumadijskim analima (o nekim specifičnim nemačkim jedinicama - landesšicen bataljonima, policijskim bataljonima, feldžandarmeriji, oklopnim jedinicima itd). Tamo ima i naučnog aparata i prevedenih nemačkih dokumenata. Tekstovi su objavljeni u časopisima lokalnih arhiva (Jagodine, Leskovca i Kragujevca) jer su vrlo obimni (40 do 60 strana) a to ne bi mogao u nekom od institutskih časopisa. Na primer, tekst objavljen u Leskovcu je primljen za Tokove istorije ali su tražili da ga više nego prepolovim što nisam hteo. Ostaje mi još da objavim organizaciju TOT i još neke slične organizacije (to će ići u Tokove istorije jer je kraći tekst) i 1941. godine će biti obrađena. Posle samo spojim i eto knjige o nemačkom okupacionom sistemu u Srbiji 1941. godine.
Морам признати да је списак мањи од очекивања, на основу Ваших претходних постова. Ово су ипак неке мање важне теме. Нису суштинске. У суштини, имам утисак да и Ви у ствари сматрате др Ивана Авакумовића (''Михаиловић према немачким документима'') за фалсификатора? Јер то што он цитира дијаметрално се разликује од тога што Ви тврдите. Један, очигледно, није у праву.
Што се мене тиче, засад сам објавио једну књигу према немачким документима, из Бундес архива:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=19953%20

Dopuna: 31 Jan 2013 21:36

ltcolonel ::Da ne zaboravim. Kad je reč o Kruševcu oktobra 1944. godine. Ako čovek zna lanac komandovanja kod Nemaca i ko kome i zašto podnosi izveštaje nije veliki problem da se pregleda sva dostupna nemačka građa o nekom događaju. Pošto sarađujem sa ruskim vojnim časopisima (državnim a i privatnim) nije mi bio problem da dobijem od njih sovjetsku građu. Zahvaljujući tome sam i ispravio grešku koja postoji u našoj literaturi o tome koje su sovjetske jedinice ušle u Kruševac kao i njihove izveštaje. Pošto sarađujem i sa američkim vojnim časopisima dobio sam od kolega iz Amerike izveštaje koje je slao Kramer svojim pretpostavljenim i koji se drastično razlikuju od onog šta je posle pisao. Sve će to, kao i mnogo štošta biti objavljeno u knjizi koju ću objaviti tokom ove godine verovatno na jesen o oslobođenju Kruševca. Biće crno na belo šta je Kramer pisao pretpostavljenima a šta je posle fantazirao i izmišljao. Mene lično ne interesuje mnogo Drugi svetski rat ali me je upravo nebulozno pisanje o oslobođenju Kruševca navelo da se umešam i u priču o Drugom svetskom ratu. JER TU NIJE NIŠTA SPORNO NIKAKVE BORBE NIJE BILO NITI SAM JA IKAD ČUO OD NEKOG KRUŠEVLJANINA O NJOJ - E AKO SE TU IZMIŠLJAJU BITKE ŠTA SE TEK ONDA RADI TAMO GDE JESTE ŠTOŠTA SPORNO.
Јесте ли Ви аутор чланка у часопису ''Жупски зборник'', бр. 4, 2009? Ту је Крамеров извештај од 22. октобра, колико знам, први пут је објављен код нас?

Dopuna: 31 Jan 2013 21:59

apostata ::M. Samardzic ::Napisano: 30 Jan 2013 16:50


У реду, онда молим Вас реците прво да ли сте прочитали књигу руског академика Игора Шафаревича ''Социјализам као појава светске историје''?


Ne samo da saм ga čitao, nego sam ga jedno tri-četiri puta i slušao.
Šafarevič je jedno vrijeme bio čak i liberalna zvijezda, ali vrlo kratko. Nakon svoje Rusofobije, postao je superstar desnog patriotskog bloka.

Zbog svog početnog nedovoljnog znanja ruskog, knjigu koju pominjete uzeo sam čitati tek negdje početkom '94. taman u vrijeme kada sam se u meni slomio liberal.
Počeo sam stvarno temeljno .., ali negdje na polovini glave Državni socijalizam shvatio sam da je ipak u pitanju diletantizam.
I ono što ste stavili "akademik" prije Šafareviča je tačno, ali akademik zahvaljujući svom doprinosu na polju matematike, jer on je matematičar.

Zato npr. smiješno izgleda kada se Šafarevič bukvalno ruga poznom Marksovom interesu ka integralnom računu - kakav bi onda trebao biti zaključak o Šafarevičevom bavljenju istorijom?
Marks barem o integralnom računu nije knjige pisao.

U glavi o Državnom socijalizmu Šafarevič zapravo vulgarizuje Staljinom razočaranog Vitfogela. Vitfogel nalazi podudarnosti između istočnih, orijentalnih, hidrauličnih ... despotija i Staljinovog SSSR-a, ali ne i socijalizma.
Jedina sličnost koju on nalazi sa socijalizmom je odsustvo privatne svojine ... što ništa ne znači, jer ono je karakteristika i prvobitne zajednice, a nju Šafarevič ne trpa u socijalizam

Drugim riječima Vitfogel nije blesav - on (a i niko drugi od experata) nikada nije tzv. azijski način proizvodnje izjednačavao (kao što to Šafarevič radi) sa socijalizmom.

Osim toga i kod Vitfogela ima nategnutih stvari, ali to nije sada bitno.

Osnovna teza Šafareviča da je sva istorija borba za ili protiv socijalizma je krajnje neistorična simplifikacija, koja se ni po čemu ne razlikuje od prikaza istorije kao borbe direktnih Hristovih potomaka za krunu Merovinga ili zavjere reda Atlantista.

Šafarevič takođe ne shvata razloge revolucije, on uporno tvrdi da je marksizam Rusima tuđ. To je apsurd - nigdje marksizam nije tako primljen kao u Rusiji. Treba samo čitati Berđajeva pa vidjeti kako je ruska inteligencija sa proždrljivošću usisala marksizam.
On je za njih bio naučan, optimistički i human - tj. sve ono što liberalizam nije bio. On i njegovi ideali su bili u saglasnosti, odnosno bili su sekularna verzija ili sekularni nastavak religiozne misije ruskog naroda i njegove vjere u kolektivno, a ne individualno spasenje.
U ekonomskom smislu on je bio potpuno na tragu protosocijalizma ruske občine, visoke socijalne svijesti njezinih članova i njihovog neshvaćanja pojma privatne svojine.

Prosto je nevjerovatno da Šafarevič sve to ignoriše, jedino što ga može opravdati je to da, tada kada je pisao svoju knjigu, on nije bio upoznat sa brojnim djelima u kojima su u emigraciji analizirani razlozi i revolucije i njezinog uspjeha.

Takođe je simptomatično i da Šafarevič koristi stereotipe. On kao i mnogi prije i poslije njega odkida djelove iz pisanija Marksa i Engelsa i onda na osnovu njih konstruiše esencijalne tendencije marksizma.

Iz Manifesta ... i to djela gdje se baš odgovara na optužbe protiv komunista, on uzima samu optužbu bez odgovora.
Pa tako uništavanje porodice u socijalizmu proizilazi iz statusa žene kao opšte svojine (a na tu optužbu se u Manifestu ... naravno odgovara), a teza o antirusizmu se izvalači iz onoga da "radnici nemaju svoje domovine".
To je sve pamfletizam, a ne nauka.
Baš na jednom od onih predavnja Šafarevič je pomenuo to sa radnicima bez domovine i naravno onda izvlačio iz toga konsenkvence.
Kad je završio i kada su počela pitanja ustala je jedna djevojka i rekla mu da sa takvim načinom bi se moglo iz Čehovljeve izjave kako on "u djetinjstvu nije imao djetinjstva" mogao izvući zaključak da se Čehov rodio kao polno zreo momak.

Sve u svemu ja Vam ovo i nisam trebao pisati ... mogao sam Vas samo pitati, a jeste li Vi čitali npr. knjigu Sergeja Georgijeviča Kara-Murze Sovjetska civilizacija?
Подсетисте ме на прву годину студија и ''Политичку економију'' (''Капитал''). Професор нам је на једном часу рекао да се не збунимо што у првом тому ''Капитала'' пише како органски састав капитала директно утиче на повећање експлоатације, а у трећем тому обратно - што је већи органски састав, то је мања експлоатација. Рекао нам је да постоји читава грана марксизма на ту тему, звана ''Марксова противуречност'', просто јер нико није смео да каже да су Маркс и Енгелс погрешили. Сећам се и примера са рентама - ако се промене цифре у табелама, не добија се тачан резултат. Углавном, професор је још тада, 1983/84, тврдио да Маркс и Енглес благо речено нису били баш неки научници.
Нисам читао Георгијевича, али сам читао књигу ''Марксова кћи'', од једног нашег емигранта из Лондона, Александра Петровића. И Петровић је дошао до Марксове преписке, и то оне коју не помиње Шафаревич - са својом ћерком. То је једна мрачна прича, њена трагедија се доводи у везу са његовим демонизмом.
И Шафаревич и Петровић наводе много примера, не бих рекао да се то може назвати извлачењем из контекста. Гледао сам на ''Хисторију'' један сјајан енглески документарац о Марксу, у коме се доказује како је он био жртва развоја наука. Именују га као последњег универзалног интелектуалца. Јер до тог доба науке нису биле толико развијене и сви су учили све (бавио се и медицином). Али онда је дошло до бума и у једном тренутку све то више није могло да стане, просто речено, у једну главу. Зато је Маркс полудео.
Из Вашег писања не могу да разумем како нешто што се у пракси показало као тако велико зло, можете да назовете хуманим? Наравно, можете извући хумане пароле, али чим се загребе по површини, и у теорији и у пракси видимо једно велико зло.
Иначе, прескочили сте најважније Шафаревичеве примере - социјалистичка друштва у индијанским државама Јужне Америке.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

padobranac75 ::Jovan Nenad :: ... Мишљења сам да, у случају његове рехабилитације, пре испитивања Михаиловићеве улоге у Другом рату, морамо пре свега испитати сам судски процес. Тек онда, уколико се покаже да није било неправилности, улога Драже Михаиловића у Другом рату постаје предмет расправе.
Da ne bude kasnije nesporazuma, ovo sam JA boldirao.

Da li je ovo predlog da se sudski proces preispita samo sa aspekta formalnih procesnih grešaka?
Da li ovo znači da u tom preispitivanju treba zanemariti sve spoljne okolnosti u kojima je vođen?

Tako ce i biti na kraju. Niko nece preispitati ulogu zlocina koje su napravili pripadnici cetnika generala Draze Mihailovica. Presuda ce biti oborena iz formalnih razloga, tj. manjkavosti u pravnom postupku. Znaci, lik i delo generala Mihailovica za vreme Drugog svetskog rata bice prepusteni svima - od elitnih istoricara do ispiranja usta u najgorim birtijama. Sve u skladu sa relativizmom u kome zivimo. Drzava ce, mozda, u nekoj skuppstinskoj ili Vladinoj odluci (zavisno od toga kakav je odnos snaga na politickoj sceni) doneti neke deklaracija u kojima ce se insistirati na cetnickoj antifasistickoj borbi ili cetnickoj izdaje, ali te deklaracije nece imati nikakvo dejstvo niti ce sadrzati bilo kakvu obavezu.
Sto bi rekao Slavko Vukosavljevic u "Kadinjaci":"i tiho, tiho pada sneg" !

• 6Ovo se svidja korisnicima: gorran, sevenino, Lažni Kalabić, lacko, Gorski car, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Feb 2013 2:36

Poštovani gospodine Samardžiću pa kako se uzme što se tiče mojih radova. Ja sam rekao da mi nije osnovna tema Drugi svetski rat ali ipak iza sebe imam (za ovih 30 i kusur godina rada) 47 knjiga, oko 500 radova objavljenih u stručnim i naučnim časopisima (sa naučnim aparatom) i još oko 500 radova u stručnim časopisima (vojnim i crkvenim) bez naučnog aparata. Plus novinarske tekstove (pojma nemam koliko). Jel to dovoljno.
E sad što se tiče Drugog svetskog rata imam oko 20 tekstova (sa naučnim apratom) o Aprilskom ratu i bar dva puta toliko bez naučnog aparata. U Americi sam recio objavio radove o kombinovanim dejstvima NOVJ i zapadnih saveznika na Jadranu i o dejstvu savezničke avijacije po železničkim komunikacijama u Srbiji. U Britaniji o dejstvu naše flote u Aprilskom ratu i o efikasnosti dejstva savezničke avijacije u podršci snagama NOVJ tokom rata. Takođe i o dejstvima Prve tenkovske brigade. Kod Rusa sam objavio tekst o efikasnosti dejstva njihove avijacije u podršci snagama NOVJ i JA. Kod nas uglavnom radim period od Prvog srpskog ustanka do kraja Prvog svetskog rata. Al ono što je bitno to je da sam jedini ko u Srbiji radi ratne operacije a da ima manje od osamdeset godina (jer toliko imaju Savo Skoko i Pera Opačić).
To niko drugi ne radi. Imam i desetak radova u stručnim i naučnim časopisima o ratnim operacijama 1944. godine u Srbiji ali ako vas to interesuje potrudite se da sami nađete.
Kramera je objavio Timofijev na moje iznenađenje jer tako očigledne gluposti ja ni pijan ni drogiran ne bi objavio. Upravo me je taj tekst razbesneo i nagnao da se ozbiljnije pozabavim tom problematikom.

Dopuna: 01 Feb 2013 2:37

Naravno imam puno objavljenih i drugih radova ne samo kod Amera i Rusa nego i kod Poljaka, Čeha, Francuza, Britanaca, Španaca, Bugara, Mađara, Grka, Turaka i da ne nabrajam ali tema nije Drugis vetski rat.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

padobranac75 ::Samo sam pitao da li treba da tražimo samo neki propust u procesnim radnjama i da zanemarimo:
- da je rat tek završen,
- da državne strukture još nisu zaživele,
- da još uvek traju borbe sa onima koji se smatraju Dražinim ljudima
i slične "glupe" okolnosti koje ne treba da utiču na sudski postupak vođen u isto vreme, npr. u Londonu ili Vašingtonu.


Za loše vođenje sudskog procesa sve to ne može poslužiti kao opravdanje. Kako možeš reći da državne strukture nisu zaživele u državi koja započinje sudski proces proces poput ovog?
Onog momenta kada je proces započeo, država je, kao garant stala iza njega, demonstirajući time da je uz sve svoje državne strukture, sposobna da vodi procese poput ovih. Ona je zapravo garant svim učesnicima procesa, bez obzira na okolnosti u kojima se proces održava. Mi svakako možemo reći da je rat tek završen, da još uvek traju borbe ili šta već, ali pravo ne poznaje ovakva opravdanja.



Citat:Tako ce i biti na kraju. Niko nece preispitati ulogu zlocina koje su napravili pripadnici cetnika generala Draze Mihailovica. Presuda ce biti oborena iz formalnih razloga, tj. manjkavosti u pravnom postupku.


Za manjkavost u pravnom postupku optužena strana ne može biti odgovorna. Organizovanje sudskog procesa je u rukama države. Optuženi ima pravo da, ukoliko uoči nepravinosti na suđenju, igra na tu kartu. Njegov eventualni uspeh u tome ide na dušu države i njenog pravosuđa.

Ja sam napomenuo da ovim pitanjem uopšte neću da ulazim u analizu Mihailovićeve uloge u Drugom ratu.


Citat: Znaci, lik i delo generala Mihailovica za vreme Drugog svetskog rata bice prepusteni svima - od elitnih istoricara do ispiranja usta u najgorim birtijama. Sve u skladu sa relativizmom u kome zivimo. Drzava ce, mozda, u nekoj skuppstinskoj ili Vladinoj odluci (zavisno od toga kakav je odnos snaga na politickoj sceni) doneti neke deklaracija u kojima ce se insistirati na cetnickoj antifasistickoj borbi ili cetnickoj izdaje, ali te deklaracije nece imati nikakvo dejstvo niti ce sadrzati bilo kakvu obavezu.
Sto bi rekao Slavko Vukosavljevic u "Kadinjaci":"i tiho, tiho pada sneg"

Mihailovićevim slučajem prvo su se morali pozabaviti pravnici, jer je to pre svega pravno pitanje. Istorijska analiza uloge Mihailovića u Drugom ratu je kasniji proces.

• 1Ovo se svidja korisniku: lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad ::Ватра, извињавам се,

Једна допуна мом претходном одговору.
Право као такво не подлеже никаквој импровизацији. Напротив, оно опстаје само уколико је опстала његова форма. Не постоји могућност да неки процес буде ,,са одређеним неправилностима,, односно не постоји могућност да искочи из предвиђене форме. Он може бити или вођен потпуно исправно, у оквиру форме или неисправан, ма колико та неисправност била безначајна.
Управо због овога инсистирам на овој теми. Мишљења сам да, у случају његове рехабилитације, пре испитивања Михаиловићеве улоге у Другом рату, морамо пре свега испитати сам судски процес. Тек онда, уколико се покаже да није било неправилности, улога Драже Михаиловића у Другом рату постаје предмет расправе.
Мислим да би пре судског процеса улогом ДМ требало да се позабаве историчари. Али озбиљно. У том поступку наравно треба сагледати и само суђење.

Оно што сам укратко написао раније - да, на суђењу је било пропуста, и као такво могло би да се поништи и покрене ново суђење.
Али далеко је битније питање да ли је Дража био крив за оно што је оптужен?
- да ли су његове јединице спроводиле масовне злочине над муслиманима, о чему је био обавештен, за шта није покренуо одговорност?
- да ли су његове јединице сарађивале са окупаторима и бориле се под њиховом командом?
- и још пуно ”ситнијих” ствари.
Мислим да ћеш се сложити да за то постоји довољно доказа за осуду. (и то не говорим о оним доказима који се сматрају спорним).

Кад се све узме у обзир, како би изгледало да се суђење поништи, поново одржи и добије иста пресуде? Прилично неозбиљно.
Са друге стране, да би се добила ослобађајућа пресуда би морало да се зажмури на толико ствари да би то било сумануто.
А просто да се човек запита чему све то? И да ставимо са стране све ”контроверзе”, за Дражу се тешко може рећи да је био успешан командант, и да је постигао нешто значајно за Србију/Југославију.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Feb 2013 17:10

ltcolonel ::Napisano: 01 Feb 2013 2:36

Poštovani gospodine Samardžiću pa kako se uzme što se tiče mojih radova. Ja sam rekao da mi nije osnovna tema Drugi svetski rat ali ipak iza sebe imam (za ovih 30 i kusur godina rada) 47 knjiga, oko 500 radova objavljenih u stručnim i naučnim časopisima (sa naučnim aparatom) i još oko 500 radova u stručnim časopisima (vojnim i crkvenim) bez naučnog aparata. Plus novinarske tekstove (pojma nemam koliko). Jel to dovoljno.
E sad što se tiče Drugog svetskog rata imam oko 20 tekstova (sa naučnim apratom) o Aprilskom ratu i bar dva puta toliko bez naučnog aparata. U Americi sam recio objavio radove o kombinovanim dejstvima NOVJ i zapadnih saveznika na Jadranu i o dejstvu savezničke avijacije po železničkim komunikacijama u Srbiji. U Britaniji o dejstvu naše flote u Aprilskom ratu i o efikasnosti dejstva savezničke avijacije u podršci snagama NOVJ tokom rata. Takođe i o dejstvima Prve tenkovske brigade. Kod Rusa sam objavio tekst o efikasnosti dejstva njihove avijacije u podršci snagama NOVJ i JA. Kod nas uglavnom radim period od Prvog srpskog ustanka do kraja Prvog svetskog rata. Al ono što je bitno to je da sam jedini ko u Srbiji radi ratne operacije a da ima manje od osamdeset godina (jer toliko imaju Savo Skoko i Pera Opačić).
To niko drugi ne radi. Imam i desetak radova u stručnim i naučnim časopisima o ratnim operacijama 1944. godine u Srbiji ali ako vas to interesuje potrudite se da sami nađete.
Kramera je objavio Timofijev na moje iznenađenje jer tako očigledne gluposti ja ni pijan ni drogiran ne bi objavio. Upravo me je taj tekst razbesneo i nagnao da se ozbiljnije pozabavim tom problematikom.

Dopuna: 01 Feb 2013 2:37

Naravno imam puno objavljenih i drugih radova ne samo kod Amera i Rusa nego i kod Poljaka, Čeha, Francuza, Britanaca, Španaca, Bugara, Mađara, Grka, Turaka i da ne nabrajam ali tema nije Drugis vetski rat.
То су високе цифре, честитам!
Укуцао сам на Гуглу ''Мр Небојша Ђокић'':
https://www.google.rs/#q=mr+nebojsa+djokic&hl=en&t.....40&bih=672
...али проблем је што има много особа с тим именом, и не добих списак књига. Можете ли написати наслове најважнијих? Који је Ваш магистарски рад?
Има ли на нету Крамерових извештаја које сте пронашли?
Овај што је пронашао Тимофејев не разликује се много од оних раније познатих.

Dopuna: 01 Feb 2013 17:22

vathra ::Jovan Nenad ::Ватра, извињавам се,

Једна допуна мом претходном одговору.
Право као такво не подлеже никаквој импровизацији. Напротив, оно опстаје само уколико је опстала његова форма. Не постоји могућност да неки процес буде ,,са одређеним неправилностима,, односно не постоји могућност да искочи из предвиђене форме. Он може бити или вођен потпуно исправно, у оквиру форме или неисправан, ма колико та неисправност била безначајна.
Управо због овога инсистирам на овој теми. Мишљења сам да, у случају његове рехабилитације, пре испитивања Михаиловићеве улоге у Другом рату, морамо пре свега испитати сам судски процес. Тек онда, уколико се покаже да није било неправилности, улога Драже Михаиловића у Другом рату постаје предмет расправе.
Мислим да би пре судског процеса улогом ДМ требало да се позабаве историчари. Али озбиљно. У том поступку наравно треба сагледати и само суђење.

Оно што сам укратко написао раније - да, на суђењу је било пропуста, и као такво могло би да се поништи и покрене ново суђење.
Али далеко је битније питање да ли је Дража био крив за оно што је оптужен?
- да ли су његове јединице спроводиле масовне злочине над муслиманима, о чему је био обавештен, за шта није покренуо одговорност?
- да ли су његове јединице сарађивале са окупаторима и бориле се под њиховом командом?
- и још пуно ”ситнијих” ствари.
Мислим да ћеш се сложити да за то постоји довољно доказа за осуду. (и то не говорим о оним доказима који се сматрају спорним).

Кад се све узме у обзир, како би изгледало да се суђење поништи, поново одржи и добије иста пресуде? Прилично неозбиљно.
Са друге стране, да би се добила ослобађајућа пресуда би морало да се зажмури на толико ствари да би то било сумануто.
А просто да се човек запита чему све то? И да ставимо са стране све ”контроверзе”, за Дражу се тешко може рећи да је био успешан командант, и да је постигао нешто значајно за Србију/Југославију.
Дража је током целог рата предузимао мере да се спрече одмазде над муслиманима и Хрватима и у томе је у великој мери успео, тј. због тих мера је тако велика разлика између броја убијених муслимана (око 8.000) и Хрвата (око 2.000) и на другој страни Срба од стране муслимана и Хрвата (750.000). Да је он издавао наредбе да се становништво бија по националној основи, као НДХ, или по класној основи, као комунисти, број убијених муслимана и Хрвата био био неупоредиво већи.
Дакле, у четничким документима се јасно види да постоји систем за спречавање злочина, док се у документима ДНХ и КПЈ види да постоји систем за чињење злочина. Дакле, ЈВ, тј. четници, нису били злочиначки покрет, а формације НДХ и комунисти јесу, то је суштинска разлика - која се уосталом види већ поређењем броја жртава првих, других и трећих.
Дражине заслуге?
Основао је највећу герилу у Европи, са добрим системом радио везе, унапредио је герилски систем ратовања, задржавао је осовинске формације потребне на другим фронтовима, изводио је диверзије и саботаже током битке за Африку...
Слањем официра, јединица, новца и хране преко Дрине спашавао је Србе од геноцида. Слањем јединица за комунистичком главнином у Црну Гору, Херцеговину, Босну и Крајину спашавао је становништво од ''црвеног терора''.
Држањем комуниста даље од Србије осујетио је немачке одмазде стотину за једнога - јер су комунисти на тај начин хтели потпуно да осакате Србију. Ово је било нарочито важно у јесен 1943, када су Немци основали најјачу формацију, 5. СС брдски корпус. Да је овај корпус тада скренуо на исток, уместо на запад, последице би биле језиве. Међутим, и на западу Дража је фкелсибилном политиком и добром тактиком - легализација дела трупа - спасао српско становништво већег страдања.
Дуга прича...