Istorijski revizionizam - pseudoistorija

• 1Ovo se svidja korisniku: husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Pa kako se zove mali rat po Uputu?
Zašto bi kralj rekao da su nastavak bilo čega kad se to podrazumeva čim nije priznao kapitulaciju svoje vojske i svoje zemlje. Isto je to kao kada neko pita da li je Draža Mihailovića uopšte bio u ratu s Nemcima.

gde je to, u kojem dokumentu, javnom nastupu, Kralj orbi et urbi izjavio da smatra kapitulaciju vojske u aprilskom ratu nistavnom, i da je ne priznaje?


Sporazum između Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i Kraljevske jugoslovenske vlade
potpisan je 1. novembra 1944. godine, a potpisali su ga Josip Broz i dr Ivan Šubašić. Rešeno je bilo da jednim ustavnim aktom kralj imenuje Namesništvo. I odlučeno je da Namesništvo položi zakletvu kralju, a vlada ‐ narodu. Ovaj sporazum je objavljen u Službenom listu DFJ, u petak, 9. marta 1945. godine.U Londonu je, zatim, dana 29. januara 1945, jugoslovenski kralj Petar Drugi potpisao Odluku (Pov. br. 54) kojom je svoju (Ustavom Kraljevine Jugoslavije zagarantovanu) „kraljevsku vlast, do odluke Ustavotvorne skupštine, preneo na kraljevsko namesništvo". Odluka je objavljena u Službenom listu DFJ, u petak, 9. marta 1945. na strani 122, broj 11, pod brojem 135.
Time je, dakle prenošenjem svojih prerogativa na namesnike, kralj podneo ostavku ne samo na svoj
položaj već i na monarhiju.
Zatim, 2. marta 1945. godine kralj je imenovao kraljevske namesnike: dr Srđana Budisavljevića, dr Antu Mandića i ing. Dušana Serneca. Namesnici su položili zakletvu 8. marta 1945. u Beogradu. I ovo je objavljeno u Službenom listu br 11, str. 122, u petak, 9. marta 1945. Namesnicima je kraljevska vlada dr.Ivana Šubašića podnela ostavku 5. marta 1945.
Dalje, 7. marta 1945. na predlog Predsedništva AVNOJ‐a kraljevi namesnici su imenovali novu vladu.
Predsednik Ministarskog saveta je postao Josip Broz! Objavljeno u Službenom listu broj 11, petak, 9.
mart 1945, broj 139.

Sta kralj , koji nije vise kralj , ima da ratificira?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Feb 2013 17:15

lacko ::Izgleda da je i ovo bilo spontano: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Komemoracij.....ja.sr.html
Ko zna gde mogu da nabavim knjigu Istinska protivurečnost i kako je ocenjujete? Čujem da u njoj ima dosta zanimljivog o Draži....
P.S. ovim postom ne želim da me svrstavate u ove ili one, naleteo sam na ovaj članak i na neke informacije u vezi ove knjige pa tražim savet i komentar od vas koji vladate ovom materijom.
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=279347#279347

Dopuna: 02 Feb 2013 17:23

ltcolonel ::Napisano: 01 Feb 2013 17:39

Pa uđite u elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije. Tamo ima oko dvadeset i pet (mislim 27) knjiga pod mojim imenom ostale su grupe autora.
Od onih koje se ne vode pod mojim imenom jer sam jedan od koautora najznačajnije su
Miinistarstvo i ministri policije u Srbiji (zvanična istorija policije u Srbiji)
Upotreba helikoptera u policiji
Istorija namenske proizvodnje u Srbiji (zvanična istorija tadašnjeg YUSDPR)
Srpska avijatika (prva i još uvek jedina zvanična istorija srpske avijatike još iz 1992)
Gradovi i trgovi u srednjovekovnoj Srbiji
Srpska obaveštajna služba u vreme knjaza Miloša (koautor sa akademikom Vladimirom Stojančevićem)
Ratna dejstva srpskih ustanika u Bosni tokom Prvog srpskog ustanka
Deligrad 1806 - 1876
Čegar 1809
Varvarin 1810 i istorija Pomoravlja
Moravska Srbija
Kruševac pod okupacijom u Prvom svetskom ratu
Srpska rečna ratna flotila 1804 - 1919
Spomenica braničevske eparhije
itd itd itd
Ima i knjiga objavljenih u inostranstvu al dosta je i ovo.
Samo me čudi kako niste našli ni jednu moju knjigu kad ih ima i među google books pogledajte malo bolje

Dopuna: 01 Feb 2013 17:51

Imam i desetak monografija fabrika namenske industrije urađenih devedesetih godina koje nikad nisu puštane u prodaju i njih ne računam u ukupan broj kao i nekoliko uputa, pravila i instrukcija na kojima sam takođe bio jedan od koautora ali su i ove pzblikacije za internu upotrebu pa i njih ne brojim.
Osim knjiga na google books - u ima bar stotinjak mojih radova (a verovatno i mnogo više ne kontrolišem više) koje mogu da se skinu u pdf formatu tako da mi je baš čudno da ništa od toga niste mogli da nađete.
Не знам како, укуцам ''Gradovi i trgovi u srednjovekovnoj Srbiji'' - и нема резултата. А та књига ме баш занима. Где може да се набави?
Шта је од наведеног био Ваш магистарски рад? Где сте га одбранили?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lažni Kalabić, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::
Не знам како, укуцам ''Gradovi i trgovi u srednjovekovnoj Srbiji'' - и нема резултата. А та књига ме баш занима. Где може да се набави?
Шта је од наведеног био Ваш магистарски рад? Где сте га одбранили?

Poslednje Vaše postove mogu da shvatim ili kao provociranje Đokića ili kao veoma površno poznavanje istoriogafije na našim prostorima. Nebojša je za svakog iole ozbiljnog istoričara dovoljno poznat i degutantno je da ga propitujete o njegovim radovima. Čineći to samo pokazujete nepoznavanje materije kojom se bavite.
Inače tačan naziv rada na kome instirate je "Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja". Nije ga nimalo teško naći.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::Citat:Pa kako se zove mali rat po Uputu?
Zašto bi kralj rekao da su nastavak bilo čega kad se to podrazumeva čim nije priznao kapitulaciju svoje vojske i svoje zemlje. Isto je to kao kada neko pita da li je Draža Mihailovića uopšte bio u ratu s Nemcima.

gde je to, u kojem dokumentu, javnom nastupu, Kralj orbi et urbi izjavio da smatra kapitulaciju vojske u aprilskom ratu nistavnom, i da je ne priznaje?


Sporazum između Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i Kraljevske jugoslovenske vlade
potpisan je 1. novembra 1944. godine, a potpisali su ga Josip Broz i dr Ivan Šubašić. Rešeno je bilo da jednim ustavnim aktom kralj imenuje Namesništvo. I odlučeno je da Namesništvo položi zakletvu kralju, a vlada ‐ narodu. Ovaj sporazum je objavljen u Službenom listu DFJ, u petak, 9. marta 1945. godine.U Londonu je, zatim, dana 29. januara 1945, jugoslovenski kralj Petar Drugi potpisao Odluku (Pov. br. 54) kojom je svoju (Ustavom Kraljevine Jugoslavije zagarantovanu) „kraljevsku vlast, do odluke Ustavotvorne skupštine, preneo na kraljevsko namesništvo". Odluka je objavljena u Službenom listu DFJ, u petak, 9. marta 1945. na strani 122, broj 11, pod brojem 135.
Time je, dakle prenošenjem svojih prerogativa na namesnike, kralj podneo ostavku ne samo na svoj
položaj već i na monarhiju.
Zatim, 2. marta 1945. godine kralj je imenovao kraljevske namesnike: dr Srđana Budisavljevića, dr Antu Mandića i ing. Dušana Serneca. Namesnici su položili zakletvu 8. marta 1945. u Beogradu. I ovo je objavljeno u Službenom listu br 11, str. 122, u petak, 9. marta 1945. Namesnicima je kraljevska vlada dr.Ivana Šubašića podnela ostavku 5. marta 1945.
Dalje, 7. marta 1945. na predlog Predsedništva AVNOJ‐a kraljevi namesnici su imenovali novu vladu.
Predsednik Ministarskog saveta je postao Josip Broz! Objavljeno u Službenom listu broj 11, petak, 9.
mart 1945, broj 139.

Sta kralj , koji nije vise kralj , ima da ratificira?


Постављање намесништва од стране Краља и абдикација су две одвојене форме. Сврха намеснишзва је да управља земљом у име Краља, не уместо Краља. Намесништво као тело је постојало и раније, па опет се краљевства власт и државно уређење нине доводило у питање-држава због намесништва није постајала република. Абдикација је акт којим се Краљ одриче своје власти, односно своју власт преноси на друго лице или тело. Такав један акт (врло битан за државу) не може бити спроведен а да није документован. Колико се сећам, ни у послератној литератури се није потенцирало на термину ,,абдикација,,.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije ::M. Samardzic ::
Не знам како, укуцам ''Gradovi i trgovi u srednjovekovnoj Srbiji'' - и нема резултата. А та књига ме баш занима. Где може да се набави?
Шта је од наведеног био Ваш магистарски рад? Где сте га одбранили?

Poslednje Vaše postove mogu da shvatim ili kao provociranje Đokića ili kao veoma površno poznavanje istoriogafije na našim prostorima. Nebojša je za svakog iole ozbiljnog istoričara dovoljno poznat i degutantno je da ga propitujete o njegovim radovima. Čineći to samo pokazujete nepoznavanje materije kojom se bavite.
Inače tačan naziv rada na kome instirate je "Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja". Nije ga nimalo teško naći.
Шта вам би са тим ''дегутантно'', јел то неки договор?
Ви сте трећи који ми понавља ту реч у кратком року.
Зашто би? Г. Ђокић је један од ретких који се представио именом и презименом и наравно волео бих да видим његове радове, као и биографију, магистарски рад, дела, и сл.
Наравно, волео бих да знам то све и за Вас.
Док нисам дошао овде нисам чуо за г. Ђокића, вероватно јер систематски пратим само радове из 2. св. рата.
Укуцао сам овде његово име:
http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=1942417135560531
Резултат су 82 рада, али појавуљују се три особе са истим именом, а са различитим годинама рођења. Већином су чланци, књига има десетак. На жалост ни једне о 2. св. рату, а баш ме занима тај рад о Крамеру.

П.С.
Књигу под именом "Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja" одмах сам нашао преко Гугла, иначе знао сам за њу и раније. Г. Ђокић се наводи као један од сарадника, што ми је раније промакло:
“LEKSIKON gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja” sačinio je tim stručnjaka Filozofskog fakulteta i Istorijskog instituta. To su dr Siniša Mišić, dr Radivoj Radić, dr Miloš Antonović, dr Ema Miljković, dr Jelena Mrgić, dr Srđan Rudić, mr Katarina Mitrović, mr Vladimir Aleksić, mr Marija Koprivica, mr Nebojša Đokić, mr Aleksandar Krstić, mr Aleksandar Uzelac, Aleksandra Fostikov, Vladeta Petrović, Marija Vušković i Tanja Ribar.
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:319838.....m-zdanjima


П. П.С.
Г. Ђокићу, можете ли дати линк за рад о Крамеру?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::Citat:Pa kako se zove mali rat po Uputu?
Zašto bi kralj rekao da su nastavak bilo čega kad se to podrazumeva čim nije priznao kapitulaciju svoje vojske i svoje zemlje. Isto je to kao kada neko pita da li je Draža Mihailovića uopšte bio u ratu s Nemcima.

gde je to, u kojem dokumentu, javnom nastupu, Kralj orbi et urbi izjavio da smatra kapitulaciju vojske u aprilskom ratu nistavnom, i da je ne priznaje?


Sporazum između Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i Kraljevske jugoslovenske vlade
potpisan je 1. novembra 1944. godine, a potpisali su ga Josip Broz i dr Ivan Šubašić. Rešeno je bilo da jednim ustavnim aktom kralj imenuje Namesništvo. I odlučeno je da Namesništvo položi zakletvu kralju, a vlada †narodu. Ovaj sporazum je objavljen u Službenom listu DFJ, u petak, 9. marta 1945. godine.U Londonu je, zatim, dana 29. januara 1945, jugoslovenski kralj Petar Drugi potpisao Odluku (Pov. br. 54) kojom je svoju (Ustavom Kraljevine Jugoslavije zagarantovanu) „kraljevsku vlast, do odluke Ustavotvorne skupštine, preneo na kraljevsko namesništvo". Odluka je objavljena u Službenom listu DFJ, u petak, 9. marta 1945. na strani 122, broj 11, pod brojem 135.
Time je, dakle prenošenjem svojih prerogativa na namesnike, kralj podneo ostavku ne samo na svoj
položaj već i na monarhiju.
Zatim, 2. marta 1945. godine kralj je imenovao kraljevske namesnike: dr Srđana Budisavljevića, dr Antu Mandića i ing. Dušana Serneca. Namesnici su položili zakletvu 8. marta 1945. u Beogradu. I ovo je objavljeno u Službenom listu br 11, str. 122, u petak, 9. marta 1945. Namesnicima je kraljevska vlada dr.Ivana Šubašića podnela ostavku 5. marta 1945.
Dalje, 7. marta 1945. na predlog Predsedništva AVNOJa kraljevi namesnici su imenovali novu vladu.
Predsednik Ministarskog saveta je postao Josip Broz! Objavljeno u Službenom listu broj 11, petak, 9.
mart 1945, broj 139.

Sta kralj , koji nije vise kralj , ima da ratificira?

Pogledaj ovu stranu:
pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=21055&start=90

• 1Ovo se svidja korisniku: husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Feb 2013 22:22

Citat:Aleksandar Dinčić:
Miloslav je u pravu kada kaže da su pokolji mogli da budu mnogo veći da ih Draža nije sprečavao. Koliko je po tebi likvidirano od četnika na području Nedićeve Srbije? Otprilike.

Prva rečenica, kao intencija Miloslava Samardžića, klasična je zamena teza. Čak da je to tačno, to ne abolira generala Mihailovića za počinjene zločine njegovih formacija nad civilnim stanovništvom.

Ne znam koliko su četnici pobili ljudi na tlu Srbije tokom okupacije. Nisam se specijalno bavio tom tematikom.
Inače, izbegavam termin "Nedićeva Srbija", mada kapiram da si ga upotrebio kolokvijalno, bez neke posebne namere.

Ako govorimo o broju ljudi koje su likvidirali četnici u Srbiji, susrećemo se sa sledećim problemom: tokom rata bilo je nekoliko četničkih formacija u Srbiji.
Dakle, kad govorimo o ovoj problematici uvek je potrebno naglasiti da su tzv. legalizovani četnici 1941. bili pod komandom DM, kao i da su se od kraja 1942. mnogi od njih ponovo našli pod komandom DM, kao i da je jedan broj Pećančevih četnika tokom 1943-1944. stupio pod komandu DM.
Sem toga, četnici DM i Koste Pećanca imali su istu ideologiju.

Dalje, kad govorimo o broju ljudi koje su tokom rata i nakon oslobođenja pobili partizani i organi nove Jugoslavije, na tlu Srbije, uvek se u konačni zbir stavljaju četnici DM, pripadnici SDS, SDK, kao i simpatizeri ovih formacija i pripadnici kvislinških struktura (administracija, itd).
Po mom mišljenju kada upoređujemo broj likvidiranih od strane snaga revolucije (partizani, NOVJ, JA, OZN-a, KNOJ), ovoj brojci uvek treba suprotstaviti broj ljudi koji su likvidirale snage kontrarevolucije (SDS, SDK, Specijalna policija, četnici DM, vladini četnici, četnici Koste Pećanca).

Mislim da je u našem društvu načinjen veliki propust jer nije formirano stručno telo (komisija) koja bi se bavila popisivanjem svih lica koja su stradala na tlu Republike Srbije od 1941. do 1946, bez obzira da li su pripadali nekoj formaciji ili su bili civili, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Na ovaj način bismo konačno mogli utvrditi koliki su gubici stanovništva u našoj zemlji tokom i neposredno nakon rata, kakva je njihova struktura i kakva je struktura počinilaca njihovih ubistava.

Ovo je urađeno u Sloveniji i mogu samo da kažem da im čestitam na tome.
Takođe, nedopustivo je što i danas nisu otvoreni svi arhivi za istraživače (govorim o građi do 1990).

Forimranjem Državne komisije za tajne grobnice učinjen je strašan propust jer su oni odlučili da popisuju samo stradale iz korpusa kontrarevolucije nakon septembra 1944. Tako ste ostali nezadovoljni i vi, simpatizeri četnika, i mi simpatizeri partizana.
Da je učinjeno kao u Sloveniji, nas dvojica ne bismo vodili ovu priču, već bismo imali na raspolaganju zvanične i naučno verifikovane podatke.
Kada je reč o spisku koji je priložia komisija on je urađen užasno aljkavo. U njemu je prisutan velik broj duplih iemna, popisivana su i lica koja su umrla prirodnom smrću nekoliko decenija nakon rata, dok je struktura vrlo loše determinisana. U kaartonima mnogih navedenih lica upisivani su mnogi pogrešni podaci.

Dakle, umesto da su se bavili popisivanjem svih stradalih u Srbiji 1941-1946, oni su se bavili selektivnim popisivanjem.
Da ne pominjem onu bruku na Adi Ciganliji i pronalaženje navodnih kostiju Draže Mihailovića. Trebalo im je mesec dana da saopšte da su to kosti životnjskog porekla. Bruka i sramota.

Inače, poznati su podaci o brojevima lica koje su likvidirali četnici u Srbiji, ali samo za pojedine opštine, koji su publikovani u literaturi. Neke od tih knjiga imam pri ruci.

Čačanski srez (opštine Čačak, Gornji Milanovac, Lučani): 1.199 ljudi
Od tog broja direktno su ubili 702 osobe, među kojima 99 žena, od čega su streljali 457 osoba, zaklali 209 (među kojima i 61 žensku osobu). Ostatak čine pripadnici i simpatizeri NOP-a koje su četnici predali Nemcima, a ovi ih streljali, pri čemu su četnici nesunjivo odgovorni za smrt ovih lica.

Užički ratni okrug (srezovi: ariljski, račanski - bajina Bašta, moravički - Ivanjica, crnogorski - Kosjerić, , požeški, užički, zlatiborski - Čajetina): 1052 lica koja su neposredno ubili četnici + 312 zarobljenih partizana koje su četnici predali Nemcima, a ovi ih streljali.

Srezovi posavski (Umka), vračarski (avalski kraj), Gročanski: 323 meštana, a ukupno 470 (ostatak su Beograđani i izbeglice ubijeni na teritoriji Avalskog korpusa).

Dopuna: 02 Feb 2013 22:49

Još nešto. Pošto sam nastojao ljubazno da ti odgovorim na pitanje, podsetio bih te da nisam od tebe dobio odgovor na jedno moje pitanje. Šta misliš o Samardžićevoj tezi da prilikom borbi oko Kraljeva oktobra 1941. nije poginuo nijedan partizan?

• 3Ovo se svidja korisnicima: ltcolonel, Lažni Kalabić, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Feb 2013 23:37

M. Samardzic ::
Шта вам би са тим ''дегутантно'', јел то неки договор?
Ви сте трећи који ми понавља ту реч у кратком року.
Nije nikakav dogovor. Verovatno na isti način doživljavamo Vaša pitanja.
M. Samardzic :: Г. Ђокић је један од ретких који се представио именом и презименом и наравно волео бих да видим његове радове, као и биографију, магистарски рад, дела, и сл.
Čovek Vam je ponudio ceo spisak radova i objasnio kako da dođete do njih.
M. Samardzic ::Наравно, волео бих да знам то све и за Вас.
Siguran sam da moji radovi nisu interesantni za Vas pošto se bave drugom tematikom.
M. Samardzic ::Док нисам дошао овде нисам чуо за г. Ђокића, вероватно јер систематски пратим само радове из 2. св. рата.
??? Ne znate za Đokića, a pratite radove iz WW2?

Samo još jedno pitanje za Vas. Kada sam ja govorio o sebi i tvrdio da sam ozbiljan naučnik kako mi spočitavate među Vašim istomišljenicima? O mojoj stručnosti sud treba da daju drugi. U okviru svojih skromnih mogućnosti pokušavam da doprinesem rešavanju naučih pitanja iz oblasti kojom se bavim i da primenjujem određenu naučnu metodologiju (naravno, to bi isključivalo DEGUTANTNO referenciranje na samog sebe što je ustaljeni metod koji ste recimo Vi usvojili kao podrazumevajući deo načnog aparata)
_______________

@ Dinčić
Još 15.1. dakle pre skoro tri nedelje postavio sam pitanje koje je "mladi kolega" namerno prevideo, nije se pojavljivao neko vreme, a zatim sa istom tezom nastavlja kao da ništa nije ni bilo. Ponoviću pitanje:
Citat:I na kraju, kojim je to dokumentom "Petar smenio postavljeno namesništvo"? Ovo sam morao boldovati jer se taj famozni dokument provlači kao fantom u internetskim raspravama (pa čak i u nekim stručnim) ali ja ga nikada nisam video. Hajde pokažite ga već jednom ili bar dajte signaturu.
Čak da dokument i postoji, u šta iskreno sumnjam, on nema nikakvo pravno dejstvo jer je kralj već preneo svoju kraljevsk vlast. On de jure jeste monarh, ali više nema nikakvu stvarnu vlast.
Dakle, postoji li taj dokument ili je i on samo fantazmagorična projekcija kolektivnih želja pročetničkih autora poput onog Piletićevog ultimatuma Hitleru?

Dopuna: 05 Feb 2013 10:15

Pa dobro "mladi kolega", kamo dokument? Prošlo je tri dana od mog pitanja. Još tražite dokument sa Kraljevim potpisom ili ćete priznati da on ne postoji i da ste (na naše iznenađenje - ponovo) izrekli neistinu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ko nekom pokretu daje legitimitet:njegova moć, strane sile ili narod?
Da li je NDH u praksi bila država? Imajući u vidu teritoriju, stanovništvo i efektivnu vlast.

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

puškomitraljezac ::Ko nekom pokretu daje legitimitet:njegova moć, strane sile ili narod?
Da li je NDH u praksi bila država? Imajući u vidu teritoriju, stanovništvo i efektivnu vlast.

NDH nije bila drzava nego kvislinska tvorevina. Isto kao i klerofasisticka Slovacka.
Hoces biti ljubazan, pa mi odgovoriti na ponovljeno pitanje: iz kog si ti kraja?