Istorijski revizionizam - pseudoistorija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije :: Siguran sam da moji radovi nisu interesantni za Vas pošto se bave drugom tematikom.


Pa ti meni reče da vraćaš radove koji ti dolaze i gde se stavljaju navodnici kod reči NOP, NOV i POJ, NOVJ, itd. Ko sada ne govori istinu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dinčiću, da li ti u tvojim radovima stavljaš navodnike kod termina: NOP, NOV i POJ, NOVJ?

• 2Ovo se svidja korisnicima: ltcolonel, Gorski car
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aleksandar Dinčić ::Eutropije :: Siguran sam da moji radovi nisu interesantni za Vas pošto se bave drugom tematikom.


Pa ti meni reče da vraćaš radove koji ti dolaze i gde se stavljaju navodnici kod reči NOP, NOV i POJ, NOVJ, itd. Ko sada ne govori istinu?
Vidi Dunavski vilenjače ti očito ne znaš kako se odvijaju i kako funkcionišu stvari na fakultetu. Kad dostigneš određeni stepen - samo će ti se kazati. Zaista nemam nameru da te prosvećujem u tom pravcu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Feb 2013 12:50

Eutropije ::Aleksandar Dinčić ::Eutropije :: Siguran sam da moji radovi nisu interesantni za Vas pošto se bave drugom tematikom.


Pa ti meni reče da vraćaš radove koji ti dolaze i gde se stavljaju navodnici kod reči NOP, NOV i POJ, NOVJ, itd. Ko sada ne govori istinu?
Vidi Dunavski vilenjače ti očito ne znaš kako se odvijaju i kako funkcionišu stvari na fakultetu. Kad dostigneš određeni stepen - samo će ti se kazati. Zaista nemam nameru da te prosvećujem u tom pravcu.

Mogu misliti. Zamisli da medicinska sestra operiše žuč. Šta misliš, na šta bi ta operacija ličila?

Dopuna: 09 Feb 2013 13:00

Lažni Kalabić ::Dinčiću, da li ti u tvojim radovima stavljaš navodnike kod termina: NOP, NOV i POJ, NOVJ?

Maksimalno izbegavam radove za naučne časopise o Drugom svetskom ratu kod nas. Kad moram, onda zbog suštine problematike, stavljam NOV, ali u principu samo jednom. Mimo časopisa ne pišem ni sa navodnicima, ni bez njih već ih zovem kontranacionalnim ili revolucionarnim snagama, partizanskim ili komunističkim pokretom. Treba dosta vremena da ljudi shvate da komunisti nisu bili to što se predstavljaju. Sa fakultetima gde je moj "stariji kolega", to će teško ići, jer tamo je u pravu KPJ i tačka.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Eutropije, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Lažni Kalabić ::Dinčiću, da li ti u tvojim radovima stavljaš navodnike kod termina: NOP, NOV i POJ, NOVJ?

Aleksandar Dinčić
Maksimalno izbegavam radove za naučne časopise o Drugom svetskom ratu kod nas. Kad moram, onda zbog suštine problematike, stavljam NOV, ali u principu samo jednom. Mimo časopisa ne pišem ni sa navodnicima, ni bez njih već ih zovem kontranacionalnim ili revolucionarnim snagama, partizanskim ili komunističkim pokretom. Treba dosta vremena da ljudi shvate da komunisti nisu bili to što se predstavljaju. Sa fakultetima gde je moj "stariji kolega", to će teško ići, jer tamo je u pravu KPJ i tačka.

Hm, teško mi je da poverujem u ovu vrstu mazohizma. Teško mi je da poverujem kad kažeš da "maksimalno izbegavaš radove za naučne časopise". Pre će biti da su ti u nekim od ovih časopisa odbili radove (ne ulazim u razloge), ali ok - tvoje pravo je da odlučiš gde i kako ćeš objaviti neki svoj istraživački rad.
Inače, u jednom tvom radu objavljenom u časopisu Hereticus (1/2011) upotrebio si termin NOVJ četiri puta i to bez navodnika. U istom tom radu upotrebio si termin OZNA oko 30 puta i to bez navodnika. Ako je po tebi termin Narodno-oslobodilačka vojska neprihvatljiv onda bi trebao i termin Odeljenje za zaštitu naroda da ti bude jednako neprihvatljiv.
Kapiraš kontradikciju??

Nego, nisi mi odgovorio na moje nekoliko puta postavljano pitanje - šta misliš o Samardžićevoj tezi da prilikom borbi oko Kraljeva i opsade grada oktobra 1941. navodno nije poginuo nijedan partizan.
Nije valjda da se plašiš da bi Samardžić mogao da pročita tvoj odgovor? Ne verujem da si strašljiv, pa se zbog toga čudim što izbegavaš odgovor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ревизионизам у књижевности - дуг пут од романа ''Далеко је сунце'' до романа ''Џелат'':
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=279756#279756

• 5Ovo se svidja korisnicima: Lažni Kalabić, Eutropije, lacko, apostata, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Feb 2013 14:55

M. Samardzic ::Ревизионизам у књижевности - дуг пут од романа ''Далеко је сунце'' до романа ''Џелат'':
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=279756#279756


Jos jedan pokusaj samoreklamerstva ("kada nema drugih da me hvale, ajde onda cu ja sam za sebe da pricam sve pohvalno"), jos jedna besplatna reklama na ovom forumu i jos jedan amaterski i bezuspesan izlaz "multinaucnika" (ekonomista, filolog, istoricar, sada vec i knjizevni kriticar i teoreticar savremene srpske knjizevnosti) u polje knjizevne kritike.
Naravno, i pre citanja prikaza romana "DZelat" znao sam da nam pomenuti "multinaucnik" nece docarati koji je to knjizevni postupak karakteristican za jezik dr Slobodana Gavrilovica, sta odlikuje njegovu poetiku, koji su mu uzori, sta su osnovna pitanja dramatizacije u romanu, kako su docarani glavni likovi, koje stilske figure preovladavaju, komparativna analiza romana koji odgovaraju ovoj temi itd.
E, ali zato ima cetnickog navijanja i kod autora po sto puta ponovljene steretipne price "cetnici heroji, partizani Hrvati, Siptari, klosari, banditi".
I zato ovaj tekst nece zavredeti paznju ni jednog relevantnog knjizevnog kriticara u Srbiji, ni jednog referentnog instituta za proucavanje knjizevnosti u Srbiji niti ce se koristiti u literaturi za seminarske, diplomske, magistarske radove, doktorske teze itd. I to ne zato sto "opaki komunisti i dalje vladaju Srbijom, a nama cetnicima ostaje da kukumavcimo kao i prethodnih 70 godina" nego zato sto je ovo obican pamflet .
Naravno, na svim forumima na kome ce se ovaj tekst pojaviti, nece se javljati erudite i ljubitelji lepe knjizevnosti, vec "ljudi iz zavicaja" i postovaoci lika i dela neuspelog boljsevika (onoga sto je izmedju dva svetska rata pevao boljsevicke pesme, pa je i razalovan u vojsci). I komentari nece biti "svidja mi se Gavrilovicev knjizevni postupak", "ima tu nesto sto me podsetilo na Borisa Pasternaka", "srpska knjizevnost ponovo se vraca naturalizmu" itd. nego "majku im komunisticku, seme im se zatrlo", "ovo mi je pricao deda u selu", "ziveo Draza, jos nije umro" itd.

Dopuna: 10 Feb 2013 17:31

Inace, zaboravio sam to da napisem, Gavrilovicev pokusaj nije prvi koji u srpskoj romansijerskoj prozi govori o likvidaciji trockista i ostalih levih protivnika politicke linije KPJ 1941. godine na teritoriji Uzicke republike. Samardzic ocigledno nije citao veoma uspelu trilogiju Dobrice Cosica "Vreme zla". U "Verniku" - trecem i, po mom misljenju, najboljem delu ove izuzetno obimne trilogije - Cosic pise o ubistvu jednog od glavnih junaka romana. Potresno je sto je streljackim vodom komandovao sin jednog od najboljih drugova zrtve i sto je ta zrtva nekada bila ideoloski uzor Misku Pubu, koji naredjuje streljanje.
Roman je na izuzetan nacin opisao zavodljivost komunisticke ideje, zrtve koje su podneli komunisti izmedju dva svetska rata, beogradsku zandarmeriju, sovjetske obavestajne igre nad Kraljevinom Jugoslavijom u predvecerje Drugog svetskog rata, razocaranje zanetih jugoslovenskih komunista iskustvima koje su sticali o SSSR-u na licu mesta, tajne lavirinte "Lubjanke", ideolosko i takticko lutanje rastrojenog rukovodstva KPJ u zemlji, moralni bankrot beogradske burzoazije, narocito "finih beogradskih gospodjica" i njihove ljubavne afere sa Gestapoom, politicke polarizacije unutar nase gradjanske porodice itd.
Ali, ko je Cosic u Samardzicevim i Dincicevim ocima? O tome dovoljno govori Samardziceva "kritika" Cosicevog romana "Daleko je Sunce". Glavno mesto u toj kritici je cinjenica da su sukobi partizana svedeni na sukobe sa zalutalim bugarskim patrolama po Jastrepcu. Ovakvu "kritiku" jos nije napisao ni jedan srpski knjizevni kriticar! To bi bilo isto kao kada bi se kritika "Na Drini cuprije" svela na opis hemijskog sastava kamena od koga su nadzornici Mehmed-pase Sokolovica (Atif-aga i Arif-beg) napravili most na Drini kod Visegrada!
A Dincic je "sampion" cetnicke imaginacije, pa i u shvatanju lika i dela akademika Cosica! U njegovom magicnom realizmu (cisto da se zna da mu je najbolji predstavnik Gabrijel Garsija Markes, dakle opet komunista) suvoparni istorijski podaci preplicu se sa bajkovitim slikama cikaskog neba na kojem se pojavljuje verna slika "prvog gerilca porobljene Evrope" i "srpskog Amidze sa velikim A" i "vilenjaka sa Dunava", poetskog sina legendarne epske heroine Vile Ravijojle - posestrime Kraljevica Marka. Dincic je analizu romana "Daleko je Sunce" i "Deoba" sveo na recenicu "cetnika je u rasinskom kraju bilo 10.000, a partizana 50". Malo teze mu je islo sa dokazivanjem ove teze, ali nema veze, poetika je bitna! Uostalom, i narodni pesnik je nekada pevao "Milosa ubi turskog car Murata, i Turaka dvanaest 'iljada". Ako nismo njemu sitnicarili, sto bi Dincicu sitnicarili?
Zasto je Cosic kriv i Samardzicu i Dincicu? Verovatno zato sto je rekao da, uprkos svim svojim nemalim razocarenjima u ideologiju i delovanje jugoslovenskih komunista i njihov odnos prema srpskom narodu, ni danas da je 1941. godina ne bi otisao u cetnike jer su za njega cetnici sramota srpskog naroda! A ko to kaze, treba da se nosi sa cinjenicom da je Samardzica i Dincica, dirnuo "u nerv" i da sa njima nije sale!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Feb 2013 19:33

6.lickadivizija ::
Ali, ko je Cosic u Samardzicevim i Dincicevim ocima? O tome dovoljno govori Samardziceva "kritika" Cosicevog romana "Daleko je Sunce". Glavno mesto u toj kritici je cinjenica da su sukobi partizana svedeni na sukobe sa zalutalim bugarskim patrolama po Jastrepcu. Ovakvu "kritiku" jos nije napisao ni jedan srpski knjizevni kriticar! To bi bilo isto kao kada bi se kritika "Na Drini cuprije" svela na opis hemijskog sastava kamena od koga su nadzornici Mehmed-pase Sokolovica (Atif-aga i Arif-beg) napravili most na Drini kod Visegrada!
A Dincic je "sampion" cetnicke imaginacije, pa i u shvatanju lika i dela akademika Cosica! U njegovom magicnom realizmu (cisto da se zna da mu je najbolji predstavnik Gabrijel Garsija Markes, dakle opet komunista) suvoparni istorijski podaci preplicu se sa bajkovitim slikama cikaskog neba na kojem se pojavljuje verna slika "prvog gerilca porobljene Evrope" i "srpskog Amidze sa velikim A" i "vilenjaka sa Dunava", poetskog sina legendarne epske heroine Vile Ravijojle - posestrime Kraljevica Marka. Dincic je analizu romana "Daleko je Sunce" i "Deoba" sveo na recenicu "cetnika je u rasinskom kraju bilo 10.000, a partizana 50". Malo teze mu je islo sa dokazivanjem ove teze, ali nema veze, poetika je bitna! Uostalom, i narodni pesnik je nekada pevao "Milosa ubi turskog car Murata, i Turaka dvanaest 'iljada". Ako nismo njemu sitnicarili, sto bi Dincicu sitnicarili?
Zasto je Cosic kriv i Samardzicu i Dincicu? Verovatno zato sto je rekao da, uprkos svim svojim nemalim razocarenjima u ideologiju i delovanje jugoslovenskih komunista i njihov odnos prema srpskom narodu, ni danas da je 1941. godina ne bi otisao u cetnike jer su za njega cetnici sramota srpskog naroda! A ko to kaze, treba da se nosi sa cinjenicom da je Samardzica i Dincica, dirnuo "u nerv" i da sa njima nije sale!


Lička, ali Ćosićevi partizani-Rasinci zaista se nisu tukli sa Bugarima za vreme čitave okupacije i Ćosić fantazira. Evo, ispravi me ako sam pogrešio i ja ću ti stegnuti ruku. Taj deo koji se pojavljuje u romanu „Daleko je sunce“, gde se partizani bore protiv Bugara, odnosi se na pretres terena za vreme junske ofanzve 1942. godine, ali na teritoriji Topličkog partizanskog odreda, kao i za vreme Aćimovićeve potere iste godine. Borba s Nemcima, to je sukob u Slatini kada je zapaljeno 12 kuća i isto toliko streljano. Eto, to su ti okršaji u romanu "Daleko je sunce". I gde sam tu pogrešio u mojoj analizi istog? Notorna činjenica je da je rasinskih partizana bilo zanemarljivo u odnosu na četnike.
Takođe, streljanje Gvozdena je streljanje Boginje Mihailović , samo što Ćosić želi da sačuva uspomenu na nju preko lika partizanke Bojane. A zna se zbog čega je Boginja streljana.

Dopuna: 10 Feb 2013 19:36

Lažni Kalabić ::

Nego, nisi mi odgovorio na moje nekoliko puta postavljano pitanje - šta misliš o Samardžićevoj tezi da prilikom borbi oko Kraljeva i opsade grada oktobra 1941. navodno nije poginuo nijedan partizan.
Nije valjda da se plašiš da bi Samardžić mogao da pročita tvoj odgovor? Ne verujem da si strašljiv, pa se zbog toga čudim što izbegavaš odgovor.

Ne znam kako ste odlučili za borbu na Popini. Da li je sastavni deo opsadnih okršaja ili nije? Pa tako ne mogu pravilno da odgovorim.

Dopuna: 10 Feb 2013 19:41

Lažni Kalabić ::

Hm, teško mi je da poverujem u ovu vrstu mazohizma. Teško mi je da poverujem kad kažeš da "maksimalno izbegavaš radove za naučne časopise". Pre će biti da su ti u nekim od ovih časopisa odbili radove (ne ulazim u razloge), ali ok - tvoje pravo je da odlučiš gde i kako ćeš objaviti neki svoj istraživački rad.


Ma ne. Odnosi se na radove koji obrađuju još uvek kontraverznu NATO agresiju 1999. godine, Nekome očigledno nije prijatno da se pripadnici "OVK" nazivaju terorističkim banditima .
Pusti Nebojšu Đokića šta on priča. Nema to veze.

• 2Ovo se svidja korisnicima: apostata, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aleksandar Dinčić ::


Lička, ali Ćosićevi partizani-Rasinci zaista se nisu tukli sa Bugarima za vreme čitave okupacije i Ćosić fantazira.

Ja sam do sada mislio da je umetnicima dozvoljeno da fantaziraju. Izgleda da ste Vi totalitarniji nego sto ja mislim. Vi bi umetnost zabranili ako se ne slaze sa onom slikom koju ste stvorili o cetnicima.

Aleksandar Dinčić ::
Notorna činjenica je da je rasinskih partizana bilo zanemarljivo u odnosu na četnike.
Ne, to je notorna laz! Da se ne vracamo unazad, niste opovrgli moje dokaze da cetnika nikada nije bilo 10.000 i da ste Vi sve ljude u haoticnom partizansko-cetnickom jurisu na Krusevac 1941. godine i koji su ratovali ciglo tri-cetiri nocna sata strpali u cetnike bez ikakve osnove. Znate li da je jedan potonji partizanski borac i posleratni komunista u tu cast spevao pesmu o jurisu na Krusevac u kojoj se spominje i Dragutin Keserovic? (Kada ga vec spominjemo, znate li sta mu se pripisuje sta je rekao na "potonjoj uri"?) Isto tako uporno i bez ikakvih osnova ste broj rasinskih partizana sveli na 50 i sveli ste ih sve na pripadnike Rasinskog odreda. Naravno, niste hteli reci (ili mozda niste znali) da nije svaki partizan iz mog rodnog kraja nuzno stupao u Rasinski odred i da je bilo mnogo njih koji su bili borci juznomoravskih brigada. Prica je komplikovanija od sastavljana cetnickih pamfleta.
I da, smesno je jedno knjizevno delo, pogotovu ako ima visoku umetnicku vrednost, secirati i analizirati ga sa faktografske tacke. Kada bi nasi knjizevni kriticari faktografski analizirali knjizevna dela, Stevan Jakovljevic (uzgred, meni jako drag pisac) bi bio glavni jugoslovenski kandidat za dobijanje Nobelove nagrade, a od narodne poezije ne bi ostalo nista. Nikakve stilske figure, hiperbole gradacije. Vi biste se pitali: kako je moguce da Mali Radojica ne pisne dok mu aga Becir-aga kuje eksere pod noktima, zasto Filip Visnjic laze kada kaze da je bilo sedam, a ne cetiri dahije ili kako to da Andric gradi fabulu svog najpoznatijeg romana na legendama, a ne na dokumentovanoj gradji doba koje opisuje?
Jel sada vidite koliko ispadate smesni u ocima ucenih ljudi?
Cosicu jos niko nije porekao umetnicku vrednost ni romana "Daleko je Sunce" ni romana "Deobe".


Aleksandar Dinčić ::
Takođe, streljanje Gvozdena je streljanje Boginje Mihailović , samo što Ćosić želi da sačuva uspomenu na nju preko lika partizanke Bojane. A zna se zbog čega je Boginja streljana.

Kao sto se zna zasto su partizani streljali i Nadu Popovic, pa su posle komunisti dali ime jednoj osnovnoj skoli u Krusevcu. Ne znam da li joj je sada ime promenjeno, posto ovi novi u pogledu imena ulica, trgova i skola nastupaju kao Bantu crnci, sve iz korena menjaju, kao da smo postkolonijalna drzava. Nebitno je sto su ulice raskopane i sto lomimo noge po njima, vazno je da ce neko svog strica da stavi na tablu za ulice!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::Napisano: 10 Feb 2013 14:55

M. Samardzic ::Ревизионизам у књижевности - дуг пут од романа ''Далеко је сунце'' до романа ''Џелат'':
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?p=279756#279756


Jos jedan pokusaj samoreklamerstva ("kada nema drugih da me hvale, ajde onda cu ja sam za sebe da pricam sve pohvalno"), jos jedna besplatna reklama na ovom forumu i jos jedan amaterski i bezuspesan izlaz "multinaucnika" (ekonomista, filolog, istoricar, sada vec i knjizevni kriticar i teoreticar savremene srpske knjizevnosti) u polje knjizevne kritike.
Naravno, i pre citanja prikaza romana "DZelat" znao sam da nam pomenuti "multinaucnik" nece docarati koji je to knjizevni postupak karakteristican za jezik dr Slobodana Gavrilovica, sta odlikuje njegovu poetiku, koji su mu uzori, sta su osnovna pitanja dramatizacije u romanu, kako su docarani glavni likovi, koje stilske figure preovladavaju, komparativna analiza romana koji odgovaraju ovoj temi itd.
E, ali zato ima cetnickog navijanja i kod autora po sto puta ponovljene steretipne price "cetnici heroji, partizani Hrvati, Siptari, klosari, banditi".
I zato ovaj tekst nece zavredeti paznju ni jednog relevantnog knjizevnog kriticara u Srbiji, ni jednog referentnog instituta za proucavanje knjizevnosti u Srbiji niti ce se koristiti u literaturi za seminarske, diplomske, magistarske radove, doktorske teze itd. I to ne zato sto "opaki komunisti i dalje vladaju Srbijom, a nama cetnicima ostaje da kukumavcimo kao i prethodnih 70 godina" nego zato sto je ovo obican pamflet .
Naravno, na svim forumima na kome ce se ovaj tekst pojaviti, nece se javljati erudite i ljubitelji lepe knjizevnosti, vec "ljudi iz zavicaja" i postovaoci lika i dela neuspelog boljsevika (onoga sto je izmedju dva svetska rata pevao boljsevicke pesme, pa je i razalovan u vojsci). I komentari nece biti "svidja mi se Gavrilovicev knjizevni postupak", "ima tu nesto sto me podsetilo na Borisa Pasternaka", "srpska knjizevnost ponovo se vraca naturalizmu" itd. nego "majku im komunisticku, seme im se zatrlo", "ovo mi je pricao deda u selu", "ziveo Draza, jos nije umro" itd.

Dopuna: 10 Feb 2013 17:31

Inace, zaboravio sam to da napisem, Gavrilovicev pokusaj nije prvi koji u srpskoj romansijerskoj prozi govori o likvidaciji trockista i ostalih levih protivnika politicke linije KPJ 1941. godine na teritoriji Uzicke republike. Samardzic ocigledno nije citao veoma uspelu trilogiju Dobrice Cosica "Vreme zla". U "Verniku" - trecem i, po mom misljenju, najboljem delu ove izuzetno obimne trilogije - Cosic pise o ubistvu jednog od glavnih junaka romana. Potresno je sto je streljackim vodom komandovao sin jednog od najboljih drugova zrtve i sto je ta zrtva nekada bila ideoloski uzor Misku Pubu, koji naredjuje streljanje.
Roman je na izuzetan nacin opisao zavodljivost komunisticke ideje, zrtve koje su podneli komunisti izmedju dva svetska rata, beogradsku zandarmeriju, sovjetske obavestajne igre nad Kraljevinom Jugoslavijom u predvecerje Drugog svetskog rata, razocaranje zanetih jugoslovenskih komunista iskustvima koje su sticali o SSSR-u na licu mesta, tajne lavirinte "Lubjanke", ideolosko i takticko lutanje rastrojenog rukovodstva KPJ u zemlji, moralni bankrot beogradske burzoazije, narocito "finih beogradskih gospodjica" i njihove ljubavne afere sa Gestapoom, politicke polarizacije unutar nase gradjanske porodice itd.
Ali, ko je Cosic u Samardzicevim i Dincicevim ocima? O tome dovoljno govori Samardziceva "kritika" Cosicevog romana "Daleko je Sunce". Glavno mesto u toj kritici je cinjenica da su sukobi partizana svedeni na sukobe sa zalutalim bugarskim patrolama po Jastrepcu. Ovakvu "kritiku" jos nije napisao ni jedan srpski knjizevni kriticar! To bi bilo isto kao kada bi se kritika "Na Drini cuprije" svela na opis hemijskog sastava kamena od koga su nadzornici Mehmed-pase Sokolovica (Atif-aga i Arif-beg) napravili most na Drini kod Visegrada!
A Dincic je "sampion" cetnicke imaginacije, pa i u shvatanju lika i dela akademika Cosica! U njegovom magicnom realizmu (cisto da se zna da mu je najbolji predstavnik Gabrijel Garsija Markes, dakle opet komunista) suvoparni istorijski podaci preplicu se sa bajkovitim slikama cikaskog neba na kojem se pojavljuje verna slika "prvog gerilca porobljene Evrope" i "srpskog Amidze sa velikim A" i "vilenjaka sa Dunava", poetskog sina legendarne epske heroine Vile Ravijojle - posestrime Kraljevica Marka. Dincic je analizu romana "Daleko je Sunce" i "Deoba" sveo na recenicu "cetnika je u rasinskom kraju bilo 10.000, a partizana 50". Malo teze mu je islo sa dokazivanjem ove teze, ali nema veze, poetika je bitna! Uostalom, i narodni pesnik je nekada pevao "Milosa ubi turskog car Murata, i Turaka dvanaest 'iljada". Ako nismo njemu sitnicarili, sto bi Dincicu sitnicarili?
Zasto je Cosic kriv i Samardzicu i Dincicu? Verovatno zato sto je rekao da, uprkos svim svojim nemalim razocarenjima u ideologiju i delovanje jugoslovenskih komunista i njihov odnos prema srpskom narodu, ni danas da je 1941. godina ne bi otisao u cetnike jer su za njega cetnici sramota srpskog naroda! A ko to kaze, treba da se nosi sa cinjenicom da je Samardzica i Dincica, dirnuo "u nerv" i da sa njima nije sale!
Какво предавање без покрића...
А шта ако су мени познати и такви детаљи као рецимо зашто је ''Верник'' дупло обимнији од ''Грешника'' и ''Отпадника''?
Зашто једноставно не прочитате ''Џелата''?
Чему толика затвореност у 21. веку...