offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
6.lickadivizija ::
Skoro u isto vreme, dakle u avgustu 1941. godine Saveznici potpisuju Atlantsku povelju cime anticipiraju kasnije stvaranje UN-a. Dakle, i u to vreme neko se borio za pravo na samoopredeljenje, demokratiju, ljudska prava, postnacisticko uredjenje sveta itd. A sto je najlepse, taj "neko" i ti "neki" koji su se borili za to javno bi trebalo da budu cetnicki, pa i Moljevicevi saveznici u tom ratu.
Ne znam šta ovim hoćeš da kažeš? OUN je načelno naslednik Društva Naroda sa novim konceptom prilagođenim novim vremenima, aktuelnim vrednostima. Članovi Društva Naroda bile su i hitlerova Nemačka, fašistička Italija, Japan i šta više, kao takve nisu bile iskjljucene već su istupile iz Lige.
U međunarodnoj politici pravo na samoopredeljenje, demokratija, ljudska prava često su relativizovana, te se ovim pravilom vodila i UN, od osnivanja do danas. Treba li navesti primere ili su nam svima poznati - od Koreje, Vijetnama, Afrike, Azije, pa do Balkana.
Citat:Jovan Nenad ::
Hitler nije ratni zločinac zbog ,,Majn Kampfa,, već zbog Aušvica.
Ja nisam ni rekao da je Moljevic zlocinac!
Da, ali ga optužuješ za nacistički sadržaj i to za program koji nije nikada zaživeo a pitanje je koliko je i mogao kao takav da zaživi u praksi.
6.lickadivizija ::Jovan Nenad ::
http://www.scribd.com/doc/73543970/Homogena-Srbija-Stevan-Moljevic.
Citat: Obratite paznju na fasisticke elemente samog programa:
1. drzava nije vise samo servis gradjana i pravno-birokratski aparat, nego ona dobija, kao i kod fasista metafizicki smisao;
U svakom ratu država ima primese metafizike, te tako postaje Otadžbina, Domovina, Patria, Rodina, Fatherland, Motherland. Malo njih je poginulo za državu. Većina ih je poginula za Otadžbinu.
Moljevic ne pise ovaj program za ratno doba, nego za mirnodopsko doba i za mirnodopsko uredjenje zemlje. NJegova "drzava" je metafizicka u mirnom vremenu i po tome se totalitarna i diktatorska (nije isto!) razlikuju od ostalih.
Moljević ga piše u okolnostima ratnih sukoba, stradanja srpskog naroda - za neko buduće mirnodopskko vreme. Pojavu metafizike sam već objasnio.
Citat:Jovan Nenad ::
Citat:2. poziva se na homogenost i duhovno jedinstvo nacije kao jedinice organizovanja naroda;
Osim što je jel te, kao što sam napomenuo u duhu vremena u kom je nastalo, u teškim vremenima, kakva je Drugi rat bio, svi su pozivali na duhovno jedinstvo svoje nacije. Hitler, Ruzvel, Staljin, Čerčil.
Zar parola ,,Bratstvo i jedinstvo,, ima drugačije značenje?
Da, ali, opet se vracamo na to da Moljevic ne misli na rat, nego na uredjenje drzave i zivot nacije u miru.
Ponovo se to da objasniti nastankom programa u ratnim uslovima.
Citat:Jovan Nenad ::
Citat:3. da bi se drzava osecala organski, tj. da bi u ocima svih njenih gradjana bila ziva, ona mora okupiti sve Srbe u njoj i plus svi Srbi u njoj moraju totalitaristicki imati isti pogled na nju;
Šta se ovde bitno razlikovalo od parola vođa ostalih naroda? Zar je u ratnom SSSR-u bio dozvoljen drugačiji pogled na državu od onog koji je imalo rukovodstvo na čelu sa Staljinom.
Opet mesanje baba i zaba!
Staljin nije pozivao da se svi Rusi, svi Moldavci ili svi Azerbejdzanci nadju u istoj drzavi nego da se SSSR odbrani od agresora.
Jovan Nenad ::
Citat: 4. ta drzava ne samo da mora da bude drzava svih Srba, nego mora da zauzme i neke teritorije preko toga da bi obezbedila Srbima kontrolu znacajnih komunikacija i da bi obezbedila Srbima resurse koji im omogucavaju privredni razvitak;
Moljević u svoj program unosi i pretpostavku pobede JVuO u ratu, na čelu Jugoslavije- kao saveznice Zapadnih sila. Kao takva, okružena poraženim zemljama-saviynicama Nemačke (Bugarskom, Albanijom, Italijom, Mađarskom) očekuje novi položaj na međunarodnom planu, kao i profit koji sleduje pobednika, najčešće u vidu proširenja teritorije
Citaj malo pazljivije! Najvece teritorijalne koncesije Srbi ne bi dobili na racun susedrih drzava, vec na racun susednih naroda koji su i do 1941. godine ziveli u Jugoslaviji. Kada navodi mesta gde Srba i nema bas, ali su te teritorije potrebne kao bogate resursima od izuzetnog znacaja za razvitak srpske privrede, Moljevic ne navodi neku fabriku u pecujskoj oblasti, nego ona podrucja gde "Sipad" uzima sirovine.
Koliko ja znam, govori se i o teritorijama susednih država - Skadar na primer. Makedonija se u to vreme smatrala srpskom. Bosna takođe. Lika, Banija, Dalmacija, Dubrovnik. Hrvatska banovina je i pre rata imala svoje protivnike te nije iznenađujuće što Moljević u programu pretpostavlja drugačiju Hrvatsku i drugačiju Srbiju, uzevši u obzir i ulogu Hrvata u Drugom ratu, naravno iz Moljevićeve perspektive.
Citat:Jovan Nenad ::
Citat: 5. humanitarno preseljenje tj. demografski inzenjering - iseljene iz Srbije svih Hrvata i muslimana. Naravno, ovde ide i reciprocna mera, iseljenje Srba sa hrvatskih podrucja, ali buduci da Moljevic navodi da "homogena Srbija" mora biti drzava svih Srba, pa i preko toga, da bi bila ekonomski samostalna, postaje se pitanja koji to Srbi ostaju van Srbije svih Srba?
Opet napisano u duhu vremena u kom je nastalo. Hrvati, iz cijeg korpusa je nastalo ustaštvo, bivaju proterani sa teritorije Srbije - baš kao što su proterivani Nemci iz Galicije, Banata....
Jel ustastvo "duh vremena?
Ne mozes reci da humanitarno preseljenje nije "duh vremena"? Diskutovali smo ranije o proterivanju Nemaca iz Banata i posle Prvog i posle Drugog svetskog rata. Slicna bi sudbina zadesila i vojvodjanske Madjare, ali njih je zastitila cinjenica da su se nasli 1945. godine u Istocnom bloku, kao i Jugoslavija.
Humanitarno preseljenje radi stvaranja etnicki cistih teritorija i to zapisano u programu je cist nacisticki metod!
Jovan Nenad ::
Citat: 6. Za razliku od unitarnog jugoslovenstva, iako brane monarhiju i na subarama nose kokarde sa sve sahovnicama u jugoslovenskog grbu, prema ovom programu cetnici zameraju osnivacima Kraljevine SHS sto unutar nje nisu formirali jednu srpsku politicku jedinicu i zalazu se za njeno stvaranje u buducoj Jugoslaviji koja ce se izgradjivati nakon njihove eventualne ratne pobede. Ova tacka najbolje govori o protivurecnosti i idejnoj smusenosti cetnickog pokreta. Oni su JVuO, trude se da se predstave kao legalna vojska drzave pri cemu od tri naroda (ili tri plemena) te drzave zastupaju interese samo jednog od njih. Ovde nigde ne vidimo program uredjenja buduce Slovenacke ili buduce Hrvatske, samo buduce "Velike Srbije" unutar Jugoslavije. Uostalom, sam Moljevic je tu veoma eksplicitan, on kaze, za razliku od 1918. godine Jugoslavija nije ovde prioritet, nego "Velika Srbija". Najpre ce se ona urediti "homogeno", nacisticki, razume se, a onda ce se prema Hrvatima, Slovencima i muslimanima (pada u oci da Moljevic na vise mesta spominje muslimane samostalno i od Srba i od Hrvata, dakle gleda na njih kao na naciju u rangu ostalih jugoslovenskih naroda) postupa politikom "svrsenog cina" (ovo su Moljeviceve reci, a ne nekakve moje interpretacije).
O unitarnom slovenstvu i mom mišljenju glede toga, raspravljali smo na drugoj temi. Opet, u duhu vremena u kome je nastao - u vremenu pogroma Srba od strane bivše braće, u vremenu Jasenovca, ovaj pamflet koji je pre svega imao propagandni karater, daje kritike na račun međuratne Jugoslavije i njenog uređenja, pre svega u izostavljanju srpske federalne jedinice unutar nje.
Sama ideja stvaranja Velike Srbije nakon Drugog rata nije bila realna. Ona je daleko realnija nakon Prvog, nego nakon Drugog rata - što samo govori o karakteru Moljevićevog programa. Posleratna Velika Srbija nije bila prihvatljiva ni Zapadnim silama ni Staljinu. U prilog mom stavu da se radilo o nedovoljno razrađenom i dubioznom programu govori i činjenica da se o programu uređenja Hrvatske i slovenačke vrlo malo piše. Kakva god im sudbina bila namenjena, preogram je morao da je obradi - barem ako je pretendovao da naraste u ozbiljan državni projekat - a sve nas navodi da on to nije bio, niti je pretendovao da bude.
Sto pet kazuje da je cetnicki pokret bio pseudojugoslovenski jer ne postoji nikakva ozbiljna i razradjena zamisao o posleratnoj Jugoslaviji. Sumnjam da su kompletnu brigu o tome prepustili nesloznim politicarima iz Vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu. Pa, upravo, jedan od uzroka cetnickog poraza na terenu, dakle ne na medjunarodnim konferencijama, nego na terenu je cinjenica da nikako nisu uspeli da pridobiju Hrvate, a Slovence tek ponegde i u simbolicnom broju. Ne moze se na terenu braniti samo srpski narod, a zvati se JVuO i ne moze se na terenu vrsiti nacionalna odmazda, a prikazivati se kao legalna vojska i jednih i drugih.
Navescu dva primera - istocna Hercegovina i Lika. U oba slucaja imamo gotovo jednonacionalne vojske na suprotstavljenim stranama. U istocnoj Hercegovini skoro svi muslimani su u ustasama, skoro svi Srbi, nakon "levih skretanja" i odlaska 10. hercegovacke brigade u Bosansku krajinu, cetnici. Sta cetnici ovde rade? Kada ustase zapale srpsko selo, pokolju nejac, siluju zene, oni upadnu u muslimansko selo i reciprocno odgovore odmazdom. I ti ocekujes da te sutradan muslimani iz tog kraja postuju kao legalnu vojsku ne samo Srba, nego i njih samih?!?
Opet, u Lici, skoro svi Hrvati bili su u ustasama, a skoro svi Srbi, izuzev nekih krajeva u juznoj Lici, gde je bilo i malo cetnika, u partizanima. Sta se tamo desava? Radom KPJ partizanske jedinice se nivelisu i vrlo brzo srpske partizanske brigade iz Like i hrvatske brigade iz Dalmacije ratuju rame uz rame. I plus - nema odmazdi nad ustaskim porodicama!
Ja nisam nikad ni rekao da je četnički pokret imao čisto jugoslovenski karakter - on to nije ni mogao da bude jer prosto nije uživao podršku svih Južnih Slovena, Hrvata pre svega. Šta je tu sporno? Ja i ne pokušavam da dokažem čisto jugoslovenski karakter JVuO. Upravo zbog odsustva te podrške od strane Hrvata, bosanskih muslimana - četnički pokret se pretežno oslanja na srpsko stanovništvo. U skladu sa time u Moljevićevom programu proizilazi da je za očuvanje Jugoslavije nakon rata (u hipotezi naravno) neophodna jaka Srbija (Velika Srbija kako je naziva) kojoj ostale jedinice (Slovenačka i Hrvatska) neće moći da pariraju te tako neće biti u stanju da ugroze tu posleratnu Jugoslaviju (u hipotezi).
Citat:Jovan Nenad ::
Citat:7. "Velikoj Srbiji" nije dovoljna samo raspodela kolaca unutar predratnih jugoslovenskih teritorija, nego se ide i dalje od toga. Recimo, zahteva se prosirenje na racun Madjarske, Rumunije, Bugarske i "Velike Albanije" sto bi znacilo da "Velika Srbija" prevazilazi stare jugoslovenske granice. Adolfu Hitleru nije bila dovoljna teritorija Vajmarske Nemacke, Stevanu Moljevicu jer za srpski narod ocito bila tesna i Kraljevina Jugoslavija.
O ovome sam već rekao. Ali ajde da ponovim. Dakle, Moljevićeva i programska pretpostavka je da je Velika Srbija, odnosno Jugoslavija zemlja pobednica u ratu, okružena poraženim yemljama, Mađarskom, Bugarskom, Velikom Albanijom i Rumunijom. U skladu sa time, očekuje povoljan međunarodni položaj i nagradu za pobednika u vidu teritorijalnih proširenja. Ništa novo kada su u pitanju pobednici u ratu.
Opet imamo dva pristupa. Partizani nemaju pretenzije na teritorije susednih drzava, izuzev u pogledu Istre, Rijeke, Trsta i Julijske krajine koji su Rapalskim ugovorom (sem Rijeke) pripali Italiji. Cak i kada na II zasedanju AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943. godine javno iznose zahteve za pripajanje tih teritorija posleratnoj Jugoslaviji, partizanski rukovodioci to ne cine na nacin kao Moljevic - prostom zeljom da im drzava bude sve mocnija i veca - nego pravom tamosnjeg stanovnistva na samoopredeljenje. Partizanski vojni i politicki vrh se poziva na krsenje nacionalnih prava tamosnjih Slovenaca i Hrvata u doba fasistickih vlasti. U Moljevicevim predlozima za prosirenje "Velike Srbije" u okviru Jugoslavije, izuzev Skadra i okoline, teritorije koje predlaze za prosirenje su od strateskog interesa i bez ikakvih moralnih opravdanja. Pa, koliko je Srba tada zivelo u Custendilu?
Zaboravio si represije nad neslovenskim stanovništvom prilikom pripajanja Istre, Rijeke, Julijske krajine. Da li se ,,zaštitom ljudskih prava,, komunističko vodjstvo rehabilituje od odgovornosti kojim metodama su štitili Hrvatsko i Slovenačko stanovništvo. Iz toga prizilazi da se u potrebi za stvaranjem Velike Srbije - naročito u pripajanju Like, Dalmacije, Bosne, poziva na položaj srpskog stanovništva u doba ustaških vlasti. Što se tiče Ćustendila - zar je presudno da teritorija koja pripadne pravom ratne pobede bude naseljena stanovništvom yemlje pobednice? Čustendil ne bi bio ni prvi ni poslednji primer u istoriji.
Citat:Jovan Nenad ::
Citat:8. Nametanje srpske hegemonije u buducem Balkanskom savezu. Moljevic ovde priznaje napredne ideje kneza Mihaila i balkanskih saveznika iz Prvog balkanskog rata, ali istice srpsko prvenstvo u tome. Kao sto je u zamislima Hitlera istorija namenila Nemackoj prvenstvo u izgradnji "novog svetskog poretka", tako je i u Moljevicevom predlogu prvenstveno mesto na Balkanskom poluostrvu za Srbiju. Pritom, od svih balkanskih suseda, sem Grcke, svi bi bili teritorijalno osteceni od "Velike Srbije" unutar Jugoslavije, pa je pitanje ko bi to, osim ako ne na silu, usao u savez sa nekim ko mu "krajcuje" teritoriju?
U vezi je sa prethodnim. Nakon Drugog rata SAD se nametnula kao vodeća zemlja tzv, slobodnog sveta - s druge strane to je zemlje istočnog bloka bio SSSR. Obe zemlje su svoju hegemoniju nametale na ovaj ili onaj način. Ovo nikako nije kako ti kažeš, usko povezano sa naciszmom, već je jedna politička i istorijska konstanta. Ovde ponovo u prvi plan izbija pretpostavka o statusu pobednika u ratu, te jedinoj vojnoj sili u regionu - koja bi se kao takva nametnula svojim susedima. Ništa novo u međunarodnim odnosima i nije ekskluziva fasiticke ideologije.
Opet babe i zabe! SSSR je svoje imperijalne pretenzije u Istocnoj Evropi, koje su veoma slicne pretenzijama Rusije iz XVIII ili XIX veka, pravdao cinjenicom da je to za komuniste bila "prva zemlja socijalizma", a tokom Drugog svetskog rata ugled SSSR-a znacajno je porastao sirom sveta. Ni Staljin ni Truman nisu nametali svoje narode kao "Bogom i istorijom izabrane" za svetske usrecitelje. Danas toga ima u SAD, oni misle da su pozvani da brane citav svet, ali tada toga nije bilo! Ne, bar javno, i u govorima!
Dobro si rekao SSSR je svoje pretenzije pravdao ,,prvom zemljom komunizma,,
Svoje pretenzije Hitler je pravdao ,,bogom i istorijom izabranim Nemcima,,
SAD odbranom slobodnog sveta i tako....
Citat:Jovan Nenad ::
Citat:9. Kao sto nacisti govore o nekakvim uzvisenim ciljevima, tako ni Moljevic ne govori hladnokrvno o srpskim zadacima, vec im unosi neku misticnost i povezuje ih sa "istorijskom misijom" koju pripisuje Srbima. U ime istorije, Srbi moraju ne samo zbog sebe, nego i zbog drugih balkanskih naroda da budu lideri u regionu.
Mistika je uvek prisutna u teškim vremenima kakav je Drugi rat bio. to sam već pominjao. Uyvišena uloga Srba bila je pominjana i u toku oslobađanja od Turaka. Zar uloga ,,jugoslovenskog Pijemonta,, ne predstavlja uyvišen cilj. Ali, sve to bi se moglo svrstati pod retoriku - kao i uopstalom i ovaj deo Moljevićevog programa
Ni u doba kneza Mihaila, ni u doba Balkanskog saveza nijedna se drzava nije pozivala na cinjenicu da je ona hegemon. Cak nijedna nije imala ni sposobnosti za to jer nijedna nije bila jaca od svih ostalih zajedno. Precutno se smatralo da je za Balkanski savez 1912. godine od presudnog znacaja relacija Beograd-Sofija i, opet, smatralo se da je Bugarska vojno najjaci cinilac tog saveza. Zvali su je "balkanska Pruska", ali se ova procena nije pokazala tacnom u kasnijim godinama.
Moljevicev predlog Balkanskog saveza poziva se na pozitivna iskustva iz proslosti, ali on, opet, zeli da napravi takav savez kakav kod nas nikada nije bio.
Stani, jel mi ove raspravljomo o realnoj izvodljivosti Moljevićevog programa ili o njegovom karakteru?
Citat:Jovan Nenad ::
Citat: 10. Cetnici odbacuju liberalni kapitalizam koji se, po Moljevicu, pokazao neefikasnim u medjuratnom razdoblju. NJegova ideja je da nosilac privrednog razvitka buduce drzave bude drzava. Po ugledu na italijanski korporativizam iz zamisli Benita Musolinija drzava sve sto radi u privredi radi za nacinalne potrebe, a privreda je baza za nacionalnu nadgradnju ideja koje je Moljevic ranije obrazlozio.
Ako je kritika liberalnog kapitalizma dokaz nečijeg fašizma, onda sam eto, ja prvi na toj listi. I ne samo to - već ću se naći u društvu sa mnogim kritičarima poput Če Gevare, Kastra.
Pa, nisu valjda svi koji su protiv necega na jednoj strani! Protivnici danasnjeg sistema su i siromasni radnici u Grckoj i talibani, pa bankrotirani Grk nije taliban!
Da, ali ti si Moljevićevu kritiku i odbacivanje liberalnog kapitalizma stavio u kontekst fašističkog korporativizma, zaboravljajući da se tom tvojom formulom na isti način sa fašizmom može povezati i Ugo Čavez - što samo govori da ti je formula loša.
Citat: Jovan Nenad ::
Zar kontrola države nad privredom nije bila podjednako svojstvena kako predratnoj Italiji i Nemačkoj, SSSR-u, tako i posleratnoj Jugoslaviji, Kini. Priznaćemo da su sve ove zemlje imali u suštini sličan pristup kontroli privrede,
NIJE! 
Sustinski je drugaciji italijanski korporativizam od staljinizma ili jugoslovenskog samoupravnog socijalizma, a ovaj je sustinski drugaciji od drzavnog intervencionizma u zemljama zapadne demokratije posle Drugog svetskog rata.
Moljeviceve ideje su tipicne korporativisticke ideje. Nigde ne pise, ali iz ovoga izlazi da bi njegova privreda bila ratna privreda.
Možda se forma nabojanih uređenja razlikovala u skladu sa ideološkim svojstvenostima. Ali suštinski u istoj su ravni. Tvoje odbijanje da to prihvatiš je rezultat tvog pokušaja odbrane određene ideološke forme.
Citat: Jovan Nenad ::
Citat:11. Prema Zakonu o stampi u Srbiji kralja Petra I stampa je kod nas bila slobodna. Ovde se ne kaze da je stampa slobodna, nego da je, kao, uostalom, i sve ostalo u nacistickom sistemu "u sluzbi drzave i naroda, te podizanju javnog morala". "Javni moral" - mozemo pretpostaviti na sta se misli ako se pogleda iskustvo Nemacke koja je iz svega navedenog do sada, uz Italiju, uzor za izgradnju cetnicke drzave.
Koliko je opozicionih novina izlazilo u periodu nakon drugog rata u Jugoslaviji? Koliko je ,,slobodna štampa,, u Jugoslaviji bila u službi režima, njegove promocije i u službi podizanja javnog morala. Da li je u američkoj, sovjetskoj, britanskoj štampi u toku rata i nakon njega, bilo kritika na račun države i njenog sukoba sa Hitlerom. Da li su ove nabrojane zemlje fašističke? Pa nisu, naravno.
Opet babe i zabe!
U ratu je dozvoljena cenzura i suzbijanje demoralisanja sopstvenih jedinica. Ali, Moljevic pise o mirnodopskom periodu i o mirnodopskom uredjenju drzave!
Stampa u Jugoslaviji nije bila slobodna od 1918. do 1941. i od 1945. do 1985-1886. godine kada je, po meni, vladalo zlatno doba savremenog jugoslovenskog novinarstva! Mali off-topic, ali jedan od nasih najboljih i najoklevetanijih zivih novinara je rekao da je krajem 80. ih godina XX veka u nasem politickom zivotu vladala takva atmosfera da su novinari mogli na najbolji nacin da rade svoje poslove. Razlicite delegacije iz republika su imale razlicite stavove po vise tema, pa i unutar njih nije bilo sve jednoumno. A tada nije bilo tabloida, pa da ceprkaju po privatnim stvarima, nego se debatovalo idejno i, plus, nije bilo pi-arova i portparola da izvuku sticenika iz problema pred novinarima kao sada. Kraj ot-a!
E, ali cak i u vremenima kada stampa u Jugoslaviji nije bila slobodna, nigde se nije pozivalo na "zastitu javnog morala". "Zastita javnog morala" je eufemizam za cenzuru svake vrste! Mi smo imali Obznanu, ali u njoj se lep i jasno kaze da se njome zeli zastiti drzava od raznih boljsevickih elemenata. U sustini, svakom je jasno da se vlast plasila od porasta komunisticke popularnosti i reprize desavanja iz Nemacke ili Madjarske, ali nigde se nije pozivalo na "zastitu javnog morala" i "zdravlje nacije".
Opet, Moljević piše o nekim budućim vremenima a piše u okolnostima rata, stradanja. Ako izuzmemo ovaj ničim izazvan ,,off topic,, čija je svrha bila da se ublaži period od 1945-1985 (40 godina) onda dolazimo do situacije da između pukih i neostvarenih planove Stevana Moljevića i ostvarenih planova komunista glede kontrole medija, nema razlike.
Citat:Jovan Nenad ::
Citat: 12. Ne prizanje se klasna podela drustva, vec se sve klase udruzuju u jednu naciju i svi rade na njenu korist. Ovde opet imamo iskustva italijanskog korporativizma koji je odbacio ne samo klase, vec i sindikate, udruzenja poslodavaca, gradjanska udruzenja itd. i sve ih objedinio u vid korporativnog udruzivanja.
Eto, za razliku od italijanskog ,,korporativizma,, u zemljama istočnog bloka sve je bilo u rukama jedne klase- radničke klase. Dakle, opet suštinski vrlo sličan pristup. Što opet dokazuje da ni ova 12. tačka nije dovoljna da ovaj program okarakterišemo kao fašistički.
Opet mesas babe sa zabama!
Ogromna je razlika izmedju fasistickog i staljinistickog prilaska ovom problemu! Fasisti ukidaju klase i sve ih mesaju u korporativna veca u kojima fasisti imaju glavnu ulogu. Staljinisti ukidaju privatnu svojinu i nastavljaju klasnu borbu sa gradjanskom klasom. Staljin ne samo da nikada nije proglasio kraj klasne borbe, nego je u "Vaprosima lenjinizma" i "Istoriji SKP (b)-a", njegovim kljucnim delima, isticao da se klasna borba zaostrava, da ce najostrija biti pri kraju i da diktatura proletarijata zato mora da bude sve surovija cime je teoretski opravdavao svoj teror! Dakle, korporativizam je neko izmirenje klasa pod okriljem fasista u cilju stvaranja zdrave i jedinstvene nacije ciji su neprijatelj van, a ne unutar nje, a staljinizam je diktatura proletarijata uz represivni aparat do maksimuma!
Dakle, opet se baziraš na formi a pri tome ne uspevaš da izbegneš suštinu.
Dakle, u korporativizmu gušenje klasa jeste u cilju stvaranja jake države i nacije.
U komunizmu isticanje klasne borbe je u cilju zadržavanja kontrole nad državom.
U oba slučaja sredstva do cilja vrlo slična.
Citat: Jovan Nenad ::
Citat: 13. Crkva postoji, ali se i ona podredjuje drzavi i nacionalnim interesima. Drugim recima: nacija je starija od svega, pa i od svih crkava koje egzistiraju na teritoriji koju ta nacija naseljava i politicki kontrolise preko administrativnog aparata.
Srpska Crkva je istorijski bila uvek podređena nacionalnim interesima - narodu a kasnije, nakon obnove državnosti i narodu. Ne vidim nikakakvu ,,rupu na saksiji,, u ovoj 12. tački.
Ovde Moljevic govori o potrebi da crkva uvek sluzi drzavi, sto ce reci ako nije podredjena drzavi, imace muke sa istom tom drzavom! Osim toga, sticajem raznih okolnosti, danas je SPC jedina srpska crkva, ali nije to jedina srpska crkva u istoriji.. Bilo je i Srba katolika, pa Srba muslimana i to na istaknutim pozicijama verske vlasti.
Da, ali je, kao što rekoh, uloga SPC oduvek bila u službi srpskog naroda te je stvaranjem srpske države njena podređena uloga prebačena na odnos prema državi. Ne vidim ništa sporno u ovome - Moljević je ovde koristio proste činjenice.
Citat:Dopuna: 20 Avg 2013 18:17
Jovan Nenad ::
Citat: E, sada, zasto sam naveo ovaj Moljevicev program (Moljevica se general Draza Mihailovic nikada nije odrekao).
To što ga se Draža nije odrekao opet, ne pokazuje ništa .
Naprotiv, pokazuje da se general Draza nikada nije odrekao coveka koji je autor jednog onakvog programa.
nije mi baš najasnije šta si ovim hteo da kažeš.
Citat:Jovan Nenad ::
Citat:Postoje ciste ideje koje su pokusavane da se sprovedu zlocinackim sredstvima i postoje ideje koje su zlocinacke u samoj sustini.
Suma, sumarum, u čemu je između ovih ideja suštinska razlika? Nema je. Drugo, koji kriterijume možemo koristiti da bismo odredili ,,čistotu,, neke ideje. Jedini kriterijum je subjektivnost te sam po sebi nije održiv.
Dobro, da li su podjednako ciste tj. pozitivne ideje o stvaranju UN-a i o istrebljenju svih Jevreja na ovom svetu?
Da, ali bi ti recimo jedan Nemac 30ih godina odgovorio da su ideje NSDAP-a čiste tj. pozitivne, jel to znači da su one bile uistinu čiste/pozitivne?
Glede UN, ne znam odakle toliko oduševljenje ovom organizacijom?
|
Nekoliko citata iz teksta profesora Peranovića, za koji je Vathra postavio link:
