offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Napisano: 30 Avg 2013 11:58
Jovan Nenad ::
Dakle po nalogu Kominterne postojala su KPS i KPH kao partije budućih država Slovenije i Hrvatske. Ali zašto onda nije postojala KP Srbije, kao partija buduće države Srbije? Da li razlog leži u tome što Kominternin stav nije bio načisto glede Srbije, odnosno teritorije koju će obuhvatati te su osim KP Srbije planirali formiranje KP Vojvodine, KP Kosova , KP Makedonije, koja je usput, već postojala i bila tek u sredinom Drugog rata integrisana u KPJ. Dakle Kominternin plan je predviđao čak i postojanje KP Makedonije ali nije postojanje KP Srbije. Živo me zanima kakav je odnos srpskih komunista u vezi sa ovim Kominterninim planom. Očigledno se ovome nisu opirali budući da su i rat dočekali u sastavu KPJ (koju su činili KP Slovenije i Hrvatske ali ne i KP Srbije) a da su tek nakon rata dobili svoj ogranak.
Stvarno ne znam, nisam naisao na podatak kakav je bio stav srpskih komunista prema tom deljenju jednistvene KPJ. Sto bi rekao moj zemljak @Itcolonel nisu svi srpski komunisti bili kao Petar Stambolic. (Bolje da ne napisem koji mu je nadimak bio.) Ili sto bi rekao Antonio Gramsi svaka partija se sastoji iz vise razlicitih partija.
Sto se tice ovoga da je Kominterna diktirala osnivanje KPM, mislim da je ta teza netacna. KPJ na pocetku Drugog svetskog rata 1941. godine uopste nije kontrolisala partijsku podruznicu u Makedoniji. Na celu PK KPJ za Makedoniju dalazio se Metodi Satorov-Sarlo koji ne samo da nije sproveo direktivu CK KPJ o dizanju ustanka, vec je svoj ogranaka prikljucio BRP(k) ciji je stav bio sasvim suprotan od stava KPJ, dakle, bugarski komunisti smatrali su da u Bugarskoj, pa ni u vecem delu Makedonije koji je bio pod bugarskom okupacijom ne treba da se dize ustanak protiv fasista na vlasti jer se, po njima, za to nisu stekli pogodni uslovi. Tek kasnije KPJ formira novi PK KPJ za Makedoniju na celu sa Lazarom Kolisevskim, a Sarlova frakcija je izbacena iz partije. Zbog svega navedenog ustanak u Makedoniji je kasnio u odnosu na druge delove Jugoslavije, pa su tako sve ostale buduce jugoslovenske republike praznike povodom ustanka na okupatora slavile u julu, samo su Makedonci obelezavali 11. oktobar (oktomvri). Medjutim, potpuna kontrola nad makedonskim komunistima nije uspostavljena ni tada. Postojali su kadrovi koji su smatrali da je ustanak preuranjen, pout Baneta Andreeva. Tako su u zimu 1941/1942. godine makedonski odredi raspusteni kucama. Sve ovo pisem da KPJ, pa ni Kominterna nije imala punu kontrolu nad dogadjajima u Makedoniji. Uostalom, zar bi III Internacionala, kao eksponent sovjetske inostrane politike pre svega trpela sporenja dve svoje clanice usred nemackog napada na SSSR i jos to pitanje ostavljala otvorenim?
KPM je osnovana 1943. godine, a osnovao ju je u Tetovu Svetozar Vukmanovic-Tempo po direktivi CK KPJ.
KPV i KPKIM nikada nisu postojale, pa ni u vreme kada su se komunisti docepali vlasti u Jugoslaviji! Cak i u doba najvece dezintegracije Srbije 8od 1974. do 1990. godine) nisu postojale zasebne pokrajinske partije, vec PK KPS za Vojvodinu i PK KPS za Srbiju.
Sto se tice ovoga za hrvatske komuniste i njihov stav o podizanju ustanka 1941. godine, treba istaci da je hrvatska partijska organizacija na pocetku rata bila razbijena i podeljenja. Osim toga, velike gubitke hrvatskim komunistima doneo je pokusaj begstva iz "Kerestinca" u noci izmedju 13. i 14. jula 1941. godine. Svi sem jednog od logorasa su pohvatani i pobijeni od ustasa, medju njima i August Cesarec. Ovaj dogadjaj ubrzo je u partiji zabasuren i nikada do kraja nije razjasnjen. Hocu reci da je u julu 1941. godine KPH bila obezglavljena!
Dopuna: 29 Avg 2013 16:04
[quote="Jovan Nenad"]
6.lickadivizija ::Napisano: 29 Avg 2013 11:55
Evo ja sam citao pesmaricu, cak znam i citate narodnih pesama koliko oces. I kako bi se po tim epskim kriterijumima proveli saradnici okupatora? U pesmaricama se nigde ne velicaju oni sto saradjuju sa Turcima, nego se slave junaci, cak i oni koji u beznadeznim prilikama, kada su Turci na vrhuncu moci, daju pojedinacni primer - Ivo Senkovic, Bolani Dojcin, vojvoda Prijezda skace u Moravu itd. Kako bi se u tim narodnim pesmama proveo "otac Nedic"? Verovatno bi mu Zikica rekao "i ja imam nesto buzdovana, da te kucnem, tri cetiri puta"? Kako li bi NJegos opisao te savremene "poturice" koje su se divile Gebelsu, Ajhmanu itd? Sta bi rekao, recimo, o LJoticu i njegovim "patriJotama" sto su hapsili Kragujevcane 1941. godine? Bas me zivo zanima sta bi rekla pesmarica?
Ili bi mozda oni zandari u Beloj Crkvi bili ti koji brane "veliki nemacki rajh" po svaku cenu? Nema veze sto su za Srbe u "novoj Evropi" izmisljeni "Jasenovac" i "Banjica", nema veze sto bi se od nas pravio sapun, nema veze sto je Hitler kada je saznao za 27. mart rekao besno "hocu da kaznim Srbe" (ne Kraljevinu Jugoslaviju, nego Srbe), vazno je da se brani "veliki nemacki rajh" i legalizam, jel tako?
Uzgred, da nisu zandari prisli Zikici, ne bi ni on pripucao na njih. A da su prisli, uhapsili bi ga, pa bi ga tukli, odveli u logor i...znas vec i sam kraj. Pa, bolje je valjda da je on pobio njih nego oni njega, nakon svirepog mucenja kod "Krste Misica" i kompanije...
/quote]
Da su se Srbi pod Otomanskom okupacijom vodili samo pesmaricama i živeli po guslama danas Srba ne bi ni bilo. Da su pod Otomanskom okupacijom odabirali avanturiste kao predvodnike (kao što je to slučaj bio 1941, godine) ne bi bilo 1804. godine. Bilo je naravno i ranijih srpskih buna ali ti skrećem pažnju da je ustanak 1804. godine podignut u doba zalaska Otomanske imperije.
Voleo bih da te podsetim (ne pominješ ih te mislim da si zaboravio) da se Srbija nakon Lazareve pogibije održala još skoro pa sto godina predvođena onima koji nisu u gusle ubačeni (Despotima Stefanom i Đurđem) a svojim ličnim žrtvama, često i pokornošću prema Otomanskim emirima, uspeli da je održe te da joj u jednom momentu obnove izgubljeni sjaj. Opet, kažem, za njih nije bilo mesta u guslama.
Ali jeste za Marka Mrnjavčevića čija istorijska uloga nije ni do kolena epskoj.
Zaključak - u srpskim guslama često nije bilo mesta za istinske srpske junake ali se dešavalo da se u njima nađu oni kojima tu mesto nije. Tako je bilo tada, tako i nakon Drugog rata kada su posleratni heroji preuzeli ulogu Marka Mrnjavčevića.
E, to lepo reci Viktoriji, a ne meni!
Viktorija je prvi spomenuo pesmaricu i gusle, ja sam se samo nadovezao. Ali, opet ispastam ja. Kao sto je u diskusiji izmedju Miloslava Samardzica i mene zimus umesto "velikog znalca" vas nekoliko zapitkivalo njega umesto mene, pa tako ja ispadoh veci znalac tematika o Drugom svetskom ratu kod nas od njega. 
Aj da kazem nesto i o ovome. Kada se vec prica o guslama i guslarskoj etici, to je pre svega sociolosko-kulturoloski problem, a ne istorijski. Istorijske cinjenice nisu nesto sto treba traziti u epskim narodnim pesmama. Cak ni drustveni odnosi nisu pogodjeni u tim pesmama. Mnogo vecu vrednost za istoricare od deseterackog epa imaju bugarstice koje su skupljane, po Dalmaciji najvise, jos u doba humanizma i renesanse (Petar Hektorovic, recimo, bio je jedan od njihovih revnosih sakupljaca). Opet, te bugarstice ne ostavljaju takav umetnicki utisak kao deseteracke pesme. Sto se tice istorijske zasnovanosti epskih pesama izuzetak se pravi kod pesama o oslobodjenju Crne Gore i o oslobodjenju Srbije jer su te pesme nastajale neposredno posle, pa i tokom borbi. Narodni pevac je cesto bio i ucesnik tih borbi, pa je neke dogadjaje i video sam svojim ocima.
Naravno da znam da istorija nije epika i da nije cilj uvek uludo poginuti.
Samo jedan dodatak. Srbija nije propala odmah posle boja na Kosovu 1389. godine samo zbog sposobnosti despota Stefana i despota DJurdja, vec i zbog dinastickih borbi koje su zahvatile Tursku nakon katastrofalnog poraza kod Angore 1402. godine, nakon kojeg je sultan Bajazit I dopao u tatarsko ropstvo, a medju njegovim sinovima se poveo krvavi dinastiski rat za nasledje prestola. Zato je prva polovina XV veka pauza u turskim osvajanjima i prilika za procvat Srbije. Jos nesto, srpska umetnosti, knizevnost pre svega, nisu povratili izgubljeni sjaj nemanjicke epohe, nego su ga i prevazisli! Najbolja dela stare srpske knjizevnosti nastala su u doba despota Stefana!
Ovo o tome ko je nasao, a ko ne pozitivno mesto u epskoj poeziji, to sam pisao Viktoriji na jednoj drugoj temi ovde. Narod je vekovima proklinjao i proklinje Vuka Brankovica, a on se najduze od svih oblasnih gospodara opirao Turcima. I narodu nije bio dovoljan jedan negativac iz dinastije Brankovica, nego je Vuku pridotada i "prokleta Jerina"!?!
U novijoj istoriji mi imamo stereotipnu sliku od Karadjordju kao lepom, visokom, casnom, prekom coveku koji malo prica i puno brine (tipican lik muskarca u patrijalhalnom shvatanju sveta) i kenzu Milosu kao nekom zenskarosu, pustahiji, zevzeku koji se nasladjuje vicevima na tudj racun itd. A istina je da je Karadjordje zdimio kada je bilo najgusce u Austriju, pa u Rusiju, a knez Milos je strpljivo zidao drzavu. (Ma sta je mislio o Obrenovicima!)
Dopuna: 30 Avg 2013 12:04
@Puskomitraljezac,
Cekaj malo! Ja u zivotu nisam sreo coveka koji vise voli da pita, a manje da odgovara! Rekao si da ti se cini da je pravi datum za dan obelezavanja srpskog ustanka 31. avgust 1941. godine. Ja sam te pitao za dokaze i literaturu na osnovu kojih ti se to cini. Zasto mi nisi odgovorio na to pitanje?
puškomitraljezac ::
Kada smo već kod ustanaka i revizije istorije, možemo je se vratiti u malo dalju istoriju?
Dali je prihvatljiva teza da je Prvi srpski ustanak prestao već krajem 1805. godine?
Naine do kraja 1805. ustanici su praktično oformili državu sa teritorijom, stanovništvom i efektivnom vlašću, istina bez međunarodnog priznanja. I kasniji Ičkov mir na neki način potvrđuje da je tada Srbija bila na neki način država. Borci na Mišaru i na Deligradu i nisu bili ustanici, već vojnici.
Ja sam mislio da je ova tema istorijskog revizionizma i pseudoistorije vezana za sve periode, a ne samo za Drugi svetski rat. Tako dok se mi raspravljamo je li Srbin pucao na Srbina ili spanski borac na okupatorskog slugu u Beloj Crkvi 7. jula 1941. godine, niko se ne osvrce na 2014. godinu i obelezavanje pocetka Prvog svetskog rata u svetlu novog citanja istorije tog doba?!?
A sada o ovome. Ne samo da teza da je Prvi srpski ustanak nije prestao 1805. godine nego upravo suprotno! Dotle je to bila samo buna na dahije. Ustanici su u svakoj prilici isticali da se ne bune protiv sultana i centralne turske vlasti, nego protiv dahija i citluckog sistema. Dakle, ustanici su se borili dotle protiv sultanovih odmetnika i protiv sistema koji je unistio ustaljeni spahijski sistem na teritoriji Beogradskog pasaluka. Uzgred, tzv. Ickov mir nikada nije zaziveo, a propala je i Becir-pasina misija.
Tek 1805. godine, sa bojem na Ivankovcu buna na dahije prerasta u ustanak jer se ustanici sukobljavaju i tuku sultanove snage koje su nadirale u Srbiju sa juga.
Dopuna: 30 Avg 2013 12:07
Jovan Nenad ::
Slažem se da ne treba ići u drugu krajnost kako za 50 godina ne bismo imali ,,reviziju revidiranog,,.
Ja sam vec napisao da su komunisti 45 godina zaludjivali narod sopstvenim legendama o genijalnoj taktici rusenja mosta na Neretvi kod Jablanice i ostalim stvarima. Antikomunisti su od 1990. do danas potrosili 23 godine, znaci vise od polovine vremena koje su komunisti imali na raspolaganju za ubacivanje u glavu narodu onoga sto su oni zeleli da se pamti i pripoveda iz tog perioda. Mislim da antikomunisti nisu nista postigli cuvenim bajkama o "dunavskim vilenjacima" i novelama o cetnickom Valteru i slicnoj tematici!
Dopuna: 30 Avg 2013 12:12
sajkaca ::Inace, posto se ovde jos drnda Aprilski rat i komunisti, taj isti Dusan Brkic je dosao kod mog deda strica sanitetskog majora Nikole Babca i molio ga da ga smesti u vojnu bolnicu (danasnji KCS u ulici Pasterovoj) zdravog zdravcatog da ne bi ucestvovao u tom imperijalistickom ratu... E sad mozda sve ovo nema u fusnotama kod petranovica, ali meni nije ni neophodno.
Aprilski rat i komunisti: Stevan Jakovljevic, solunac, clan MK KPJ za Kragujevac izmedju dva svetska rata, mislim da je jedno vreme kao komunista bio i predsednik kragujevacke opstine, posleratni akademik SANU i rektor Beogradskog univerziteta. Za vreme Aprilskog rata oficir Jugoslovenske kraljevske vojske, zarobljen i odveden u logor u Nemacku.
Valjda je on znacajniji od nekog aktiviste iz Obrovca!
|
