offline
- Pridružio: 19 Jan 2012
- Poruke: 1993
|
apostata ::victoria ::
Ovo je samo mali deo iz izlaganja protojereja Vladimira Petrova.Zanima me da li znaš koliki je procenat pripadnika Crvene Armije bio član Partije ?
Evo nekih podataka:
Preko 500 sekretara CK kompartija saveznih republika bilo je mobilisano, kao i više od 300 sekretara "krajkomov".
U rat je otišlo 270 činovnika CK.
A za njima je slijedilo i oko 1300 sekretara i rukovodioca sekretarijata KP na nivou oblasti.
"Boljševici" čine 45% svih vojnih gubitaka SSSR-a. ((o gubicima "politrukova" blentavo je uopšte i govoriti).
71% svih onih koji su dobili orden heroja SSSR-a su komunisti i komsomolci.
Kada je riječ o komsomolcima, u toku trajanja VOV-a na front ih je otišlo oko 3,5 miliona.
A opet drugi padež je proizvodnja, koja je sva (kada je riječ o organizaciji) počivala po pravilu na partijskim kadrovima, a ona i jest dobila rat.
Da probamo da malo uporedimo podatke.
Citat:In 1925 there were 1,025,000 communist party members in a population of 147 million.[2] In 1927, after an intensive recruitment campaign, membership rose to 1,200,000[3]
By 1933, the party had approximately 3.5 million members but as a result of the Great Purge party membership was cut down to 1.9 million by 1939
wikipedia
Iz gore navedenog proizilazi da je komunista u SSSR-u 1939-e bilo 1,9 miliona.
Stanovnika u SSSR-u je 1939-e bilo
Citat:January 1939: 168,524,000[2]
wikipedia
To znači da je nakon dvadesetak godina oštrog,surovog,vladanja,svega 1,12 do 1,13% stanovnika smatralo da treba da se pridruži komunistima.
-Da vidimo sada kako stoji stvar sa brojem pripadnika Crvene Armije.
Citat:Tokom Velikog otadžbinskog rata, Crvena armija je regrutovala 29.574.900 vojnika kao dodatak na 4.826.907 koji su već nalazili u službi na početku rata. Od toga je poginulo 6.329.600 i nestalo 4.559.000 (većinom odvedeni u zarobljeništvo). Od tih približnih 11.444.100 se 939.700 ponovo pridružilo vojsci dok je ona postepeno oslobađala sovjetsku teritoriju i još 1.836.000 se vratilo iz nemačkog zarobljeništva. To smanjuje ukupne gubitke na oko 8.668.400. Većinu žrtava su činili Rusi (5.756.000), koje su pratili Ukrajinci (1.377.400)[29].
wikipedia
-Dakle,na početku VOR-a,Crvena Armija je imala nešto manje od pet miliona pripadnika,ukupno je mobilisala 29.574.900 vojnika.
-Što se tiče podataka o broju mobilisanih članova partijskog aparata verujem da su tačni ali mi podatak da su čak 45 % gubitaka Crvene Armije činili "boljševici" izgleda potpuno NEVERODOSTOJAN imajući u vidu gore iznesene brojke i procente vezane za broj članova partije,broj stanovnika SSSR-a,i broj pripadnika Crvene Armije.
-Što se tiče tvrdnje da je "proizvodnja počivala na partijskim kadrovima" verujem da je tačna u domenu rukovođenja,druge partije nije ni bilo,ali sigurno nije tačna u pogledu zastupljenosti komunista u ukupnoj radnoj snazi,kvalifikovanoj ili ne.Naime,videli smo da su komunisti činili svega 1,12% stanovništva SSSR-a 1939-e.
U upravljanju svim sferama državnog(bogme i društvenog) života su učestvovali sa 99,99 ili svih 100% pa nisu mogli biti,relativno tako malobrojni, istovremeno na frontu,u rukovodstvu i za mašinom u fabrici.
Na osnovu gore iznesenog,moj zaključak po ovom pitanju je sledeći:
1.Komunisti-ateisti,jesu podneli najveći teret(ili "teret")rukovođenja VOR-om,u potpunosti su vladali državom pa sigurno nisu prepuštali upravljanje ratom i Crvenom Armojom nekom drugom.
2.Svi ostali,uključujući verujuće i/ili ateiste-nekomuniste,su sigurno činili ubedljivu većinu pripadnika Crvene Armije pa samim tim i najveći procenat poginulih.
3.Komesari,polit-rukovi i sl. U početku VOR-a je postojao princip dvostarešinstva,odnosno jedinicama su upravljali zajedno komandanti i komesari.Komandanti su ipak bili hendikepirani činjenicom da oni nisu mogli komesaru ništa dok je on svojom "karakteristikom" mogao poslati njega u Sibir ili u grob.
Nakon ukidanja principa dvostarešinstva komesari su u većini postali "obični" oficiri i verujem da su ginuli u nešto većem procentu,što zbog većeg zalaganja,što zbog slabijeg vojničkog znanja i veštine.
-Tako,po meni,ne stoji ni izdaleka tvrdnja protojereja Petrova da je pobeda u VOR-u komunističko-ateistički uspeh.Zar nije sam Staljin,kada je video da kola idu nizbrdo i da se vojnici Crvene Armije predaju u milionskom broju,odjednom u svojim motivacionim govorima počeo da se poziva na Dimitrija Požarskog,Aleksandra Nevskog,Dmitrija Donskog,Kutuzova i ostale velikane RUSKE prošlosti koji sigurno nisu bili komunisti.
-Postavljam pitanje:"Zašto nije od Rusa,Belorusa,Ukrajinaca i ostalih tražio da se žrtvuju u ime Marksa,Engelsa,Lenjina,Trockog,Zinovjeva,Buharina,Kamenjeva,Kirova,Tuhačevskog,Bljuhera,Uboroviča i . . . ostalih velikana ili "velikana" marksizma i komunizma-boljševizma?
Možda zato što je znao koliko bi mu se ljudi "rado odazvalo" kad čuju ta imena a možda i zbog toga što je mnoge od gore navedenih on smaknuo.
-Da pojednostavim:Krv i suze su bile zajedničke,i komunista i nekomunista(o procentima čije je bilo više prolivene ove dve dragocene tečnosti bilo bi neukusno govoriti ali se može naslutiti) ali je zato uspeh pripao,otet, isključivo komunistima,naročito Staljinu.
P.S.
Komsomolce nisam računao u komuniste zbog određenog ličnog iskustva.Naime,ja sam takođe bio član SSOJ,naprosto su sve 14-15 godišnjake učlanjivali bez pitanja, ali nikada nisam bio ni socijalista niti sam kasnije postao komunista.Da sam neki slučajem poginuo u ratu 1992-1995-e verovatno bi me nakon određenog vremena neki pedantni istraživač svrstao u "komunističko-boljševičke" žrtve u temi sličnoj našoj.
|
