offline
- apostata
- Ugledni građanin
- Pridružio: 13 Jan 2012
- Poruke: 402
|
Napisano: 07 Feb 2012 20:03
victoria ::
Da probamo da malo uporedimo podatke.
Citat:In 1925 there were 1,025,000 communist party members in a population of 147 million.[2] In 1927, after an intensive recruitment campaign, membership rose to 1,200,000[3]
By 1933, the party had approximately 3.5 million members but as a result of the Great Purge party membership was cut down to 1.9 million by 1939
wikipedia
Iz gore navedenog proizilazi da je komunista u SSSR-u 1939-e bilo 1,9 miliona.
Stanovnika u SSSR-u je 1939-e bilo
Citat:January 1939: 168,524,000[2]
wikipedia
To znači da je nakon dvadesetak godina oštrog,surovog,vladanja,svega 1,12 do 1,13% stanovnika smatralo da treba da se pridruži komunistima.
-Da vidimo sada kako stoji stvar sa brojem pripadnika Crvene Armije.
Citat:Tokom Velikog otadžbinskog rata, Crvena armija je regrutovala 29.574.900 vojnika kao dodatak na 4.826.907 koji su već nalazili u službi na početku rata. Od toga je poginulo 6.329.600 i nestalo 4.559.000 (većinom odvedeni u zarobljeništvo). Od tih približnih 11.444.100 se 939.700 ponovo pridružilo vojsci dok je ona postepeno oslobađala sovjetsku teritoriju i još 1.836.000 se vratilo iz nemačkog zarobljeništva. To smanjuje ukupne gubitke na oko 8.668.400. Većinu žrtava su činili Rusi (5.756.000), koje su pratili Ukrajinci (1.377.400)[29].
wikipedia
-Dakle,na početku VOR-a,Crvena Armija je imala nešto manje od pet miliona pripadnika,ukupno je mobilisala 29.574.900 vojnika.
-Što se tiče podataka o broju mobilisanih članova partijskog aparata verujem da su tačni ali mi podatak da su čak 45 % gubitaka Crvene Armije činili "boljševici" izgleda potpuno NEVERODOSTOJAN imajući u vidu gore iznesene brojke i procente vezane za broj članova partije,broj stanovnika SSSR-a,i broj pripadnika Crvene Armije.
Vikipedia kao prvo nije računala za onaj neposredni predvojni period kandidate za člana partije, kojih je po pravilu uvijek bilo od 1,5-2 puta više nego članova.
Osim toga (po Centralnom arhivu KPSS) u periodu od '42-'45. (jul) kandidatima je stalo 5,6 miliona crvenoarmejaca, a članovima partije 3,3 miliona vojnika.
Takođe bi trebalo vidjeti i podatke za partizanske odrede, tamo su takođe primani borci u članove partije i to u početku bez perioda kandidata.
Citat:-Što se tiče tvrdnje da je "proizvodnja počivala na partijskim kadrovima" verujem da je tačna u domenu rukovođenja,druge partije nije ni bilo,ali sigurno nije tačna u pogledu zastupljenosti komunista u ukupnoj radnoj snazi,kvalifikovanoj ili ne.Naime,videli smo da su komunisti činili svega 1,12% stanovništva SSSR-a 1939-e.
U upravljanju svim sferama državnog(bogme i društvenog) života su učestvovali sa 99,99 ili svih 100% pa nisu mogli biti,relativno tako malobrojni, istovremeno na frontu,u rukovodstvu i za mašinom u fabrici.
Ja nisam ni rekao u direktnoj proizvodnji, nego u organizaciji.
Citat:Na osnovu gore iznesenog,moj zaključak po ovom pitanju je sledeći:
1.Komunisti-ateisti,jesu podneli najveći teret(ili "teret")rukovođenja VOR-om,u potpunosti su vladali državom pa sigurno nisu prepuštali upravljanje ratom i Crvenom Armojom nekom drugom.
2.Svi ostali,uključujući verujuće i/ili ateiste-nekomuniste,su sigurno činili ubedljivu većinu pripadnika Crvene Armije pa samim tim i najveći procenat poginulih.
E ovo pod dva, ja ne mogu nikako prihvatiti zdravo za gotovo (ali nisam se sa time bavio, pa ne mogu ni adekvatno oponirati).
Citat:3.Komesari,polit-rukovi i sl. U početku VOR-a je postojao princip dvostarešinstva,odnosno jedinicama su upravljali zajedno komandanti i komesari.Komandanti su ipak bili hendikepirani činjenicom da oni nisu mogli komesaru ništa dok je on svojom "karakteristikom" mogao poslati njega u Sibir ili u grob.
Nakon ukidanja principa dvostarešinstva komesari su u većini postali "obični" oficiri i verujem da su ginuli u nešto većem procentu,što zbog većeg zalaganja,što zbog slabijeg vojničkog znanja i veštine.
Komesari su ginuli u velikom procentu - to je sigurno tačno.
Citat:-Tako,po meni,ne stoji ni izdaleka tvrdnja protojereja Petrova da je pobeda u VOR-u komunističko-ateistički uspeh.Zar nije sam Staljin,kada je video da kola idu nizbrdo i da se vojnici Crvene Armije predaju u milionskom broju,odjednom u svojim motivacionim govorima počeo da se poziva na Dimitrija Požarskog,Aleksandra Nevskog,Dmitrija Donskog,Kutuzova i ostale velikane RUSKE prošlosti koji sigurno nisu bili komunisti.
-Postavljam pitanje:"Zašto nije od Rusa,Belorusa,Ukrajinaca i ostalih tražio da se žrtvuju u ime Marksa,Engelsa,Lenjina,Trockog,Zinovjeva,Buharina,Kamenjeva,Kirova,Tuhačevskog,Bljuhera,Uboroviča i . . . ostalih velikana ili "velikana" marksizma i komunizma-boljševizma?
Možda zato što je znao koliko bi mu se ljudi "rado odazvalo" kad čuju ta imena a možda i zbog toga što je mnoge od gore navedenih on smaknuo.
E ovo nije tačno.
Kurs ka osloncu na najveću naciju U SSSR-u počeo je mnogo prije. On je direktna posljedica trijumfa Staljinove teorije pobjede socijalizma u jednoj zemlji, nad teorijom permanentne revolucije Trockog.
Citat:-Da pojednostavim:Krv i suze su bile zajedničke,i komunista i nekomunista(o procentima čije je bilo više prolivene ove dve dragocene tečnosti bilo bi neukusno govoriti ali se može naslutiti) ali je zato uspeh pripao,otet, isključivo komunistima,naročito Staljinu.
Kada je riječ o vojnicima ne znam, ali kada se radi o stanovništvu sigurno da su nepartijci prolili više krvi.
Citat:P.S.
Komsomolce nisam računao u komuniste zbog određenog ličnog iskustva.Naime,ja sam takođe bio član SSOJ,naprosto su sve 14-15 godišnjake učlanjivali bez pitanja, ali nikada nisam bio ni socijalista niti sam kasnije postao komunista.Da sam neki slučajem poginuo u ratu 1992-1995-e verovatno bi me nakon određenog vremena neki pedantni istraživač svrstao u "komunističko-boljševičke" žrtve u temi sličnoj našoj.
Članstvo u komsomolu je moglo biti do 28. godine.
Dopuna: 07 Feb 2012 20:47
E ovo sam nekako previdio
Citat:victoria - Da pojednostavim:Krv i suze su bile zajedničke,i komunista i nekomunista(o procentima čije je bilo više prolivene ove dve dragocene tečnosti bilo bi neukusno govoriti ali se može naslutiti) ali je zato uspeh pripao,otet, isključivo komunistima,naročito Staljinu.
Ja ne smatram da se zasluge mogu pripisati ",naročito Staljinu", međutim po onome kako je uobičajeno tumačiti Staljina, vrlo lako bi se (i to se sada i radi) mogao izvući zaključak da ako je neko kriv za sve loše u SSSR-u, onda je po toj logici "kriv" i za sve dobro, a između ostalog to je i pobjeda u VOV-u.
No ja pristalica te logike nisam.
A sada o onom drugom u gore citiranom pasusu.
Pobjedu u VOV-u nije postigao neki tamo narod, postigao je sovjetski narod. Taj narod nije štitio neku tamo državu, nego je štitio svoju socijalističku državu.
Ta država nije imala neki tamo tip vlasti, nego je njezin tip bio naprotiv strogo opredjeljen i dijametralno suprotan onom tipu vlasti, koji je imao fašistički neprijatelj.
Pobjeda u VOV-u je postignuta upravo superiornošću tog tipa vlasti.
I jedan od glavnih razloga revizije uloge i doprinosa SSSR-a u WWII, revizije koja je krenula odmah nakon kraja rata, upravo je užasnutost Zapada činjenicom i mogućim posljedicama te superiornosti, koju je SSSR dokazao pobjedivši industrijski potencijal skoro cijele kapitalističke Evrope.
|
