Jugoslavija i jugoslovenska ideja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Jul 2013 17:10

6.lickadivizija ::
Da!
Znaci, nemam ja nista protiv federalizacije, cak mislim da je ona idealno resenje za visenacionalne drzave ili zemlje sa velikim regionalnim razlikama pout Nemacke, recimo, ili SAD. Iskreno, zamisli da si u XIX stvorio tako snazan nacionalni osecaj poput srpskog koji je to nesumnjivo bio i da ti odjedared kazu "e, ti nisi Srbin, nego Jugosloven!" To je nemoguce. Dakle, srpski nacionalni identitet stvaran je uporednim isticanjem tradicije i razvitkom drzave i njenim sirenjem u oslobodilackim ratovima.

Ali, ti uporno prezentuješ srpski nacionalni identitet kao prepreku u stvaranju jugoslovenskog identiteta, što je pogrešno. Vodeće srpske stranke u Kraljevini Jugoslaviji bile su unitarističke. vodeće srpske stranke nisu bile suprotstavljene (bar ne deklarativno) Aleksandrovoj ideji integralnog jugoslovenstva. Dakle, problem nije bio u Srbima i njihovom prihvatanju jugoslovenskog identiteta - barem ne u toj meri da bi to predstavljalo nepremostivu prepreku. Istina da je bilo lokal patriotizma ( i danas prisutnog među Srbima) ali daleko od toga da je on predstavljao prepreku.
Dakle, imao si najbrojniju etničku grupu koja, začudo, nije bila suprotstavljena ideji jugoslovenstva.







Citat:Sad, jeste ta proslost romantizovana jer svaka tradicija ne trazi bas cistu, desitilisanu istinu, nego nesto romanticno, nesto emocionalno upotrebljivo i ulepsano i jeste da Srbin, barem ovaj nas, Sumadinac, mnogo voli da zakida drzavu i da psuje vlast, ali taj san je ziveo i bio neka energija tokom dugog XIX veka. Uostalom, za razliku od danasnjeg perioda, nacionalizam XIX veka je svuda ostavio u Evropi pozitivne tekovine.
Dakle, ja nemam problem da Srbin dobije Srbiju, Hrvat Hrvatsku, a Makedonac Makedoniju ako to jaca integritet zemlje.

Upravo tu leži najveći problem jer dobijanje Srbije, Hrvatske MAkedonije predstvaljalo je dezintegraciju Jugoslavije te je integralno jugoslovenstvo predstavljalo je najbolje rešenje. U Jugoslaviji sa etnički prošaranim i izmešanim područjima nije bilo moguće stvoriti federalne jedinice a pri tome ne izazvati unutrašnje sukobe. Dakle, nije postojala etnički čista Hrvatska (barem ne u postojećim granicama). Nije postojala etnički čista Bosna. nije postojala etnički čista Srbija. Te iz tog razloga se nije ni moglo krenuti putem stvaranja federalnih jedinica na toj bazi. Uvideli smo da ni avnojenski koncept konstitutivnog naroda nije bio rešenje. Formiranje federalnih jedinica sa nacionalnom odrednicom a sa višenacionalnom strukturom (Srbi, Hrvati, Muslimani) dovelo je do udaljavanja od od koncepta jugoslovenstva nikako do približavanju istom.
Šta je bilo rešenje? Koliko god se ti ili bilo ko na ovom forumu ne slagao sa tim, ideja integralnog jugoslovenstva jeste bila jedina moguća opcija. Pobornici ove ideje na čelu sa Aleksandrom su uočili stvarno stanje stvari kao i probleme koji su pratili stvaranje države Južnih Slovena. Problem je pre svega bio verske prirode a zatim i nacionalne. Zbog toga je povučen, iz današnje perspektive dosta radikalan, ali u tom momentu jedini moguć potez tj. pokušaj da se ti problemi uklone ,,eliminacijom različitosti,, tamo gde je to moguće (nacionalna pripadnost) odnosno ,,prigušivanjem različitosti,, tamo gde to u velikoj meri eliminacija nije bila moguća (religija). Iz ovog poteza je proistekao koncept integralnog jugoslovenstva koje je od Jugoslavije trebalo da napravi unitarnu državu jugoslovena - naroda različite veroispovesti ali ipak jednog naroda.

Citat: A jaca je jer ce Hrvat vise voleti Jugoslaviju ako dobije u njoj Hrvatsku.
Nije, dakle, problem u postojanju federalnih jedinica, vec u njihovoj neravnotezi prema organima savezne vlasti. Ustavna resenja iz 1963. godine su dobra ravnoteza, ali onda je isla ideja o tzv. "federiranju federacije".

Upravo suprotno, ukoliko Hrvat u Jugoslaviji ima Hrvatsku, želeće tu Hrvatsku izvan nje. Stvaranje Hrvatske u Jugoslaviji je upravo omogućavalo ,,seoskim knezovima,, da postanu ,,nacionalni voždovi,,. Nema države koja je opstala a koristila je koncept koji ti favorizuješ.
Ostavimo SFRJ, pogledaj SSSR u raspadu koji je rasparčao po republičkim/nacionalnim šavovima.
Da li Španija dozvoljava federalizaciju? Da li su SAD dozvolile da se unija raspadne (i pored određenih ustavnih prava država Juga). Naravno da ne. Federalizacija i to ona koja je bila prisutna nakon Drugog rata u SFRJ je bila najgore moguće rešenje.
Dakle, Hrvati su Jugoslaviju mogli da doživljavaju kao svoju državu jedino ukoliko bi se svrstali u Jugoslovene što važi i za ostala dva naroda. Ovako, ona je bila samo zajednica naroda po principu ,,dok traje neka traje,, a onda, svako na svoju stranu. Ona je uistinu ovim konceptom postala tvorevina privremenog karaktera što se i vidi iz priloženog. Pocepala se 1941. a onda i 1991. godine. Ako za događaje iz 1941. donekle možemo tražiti krivca u nemačkoj okupaciji i u tome što je postojala jedva 20 godina, šta je uzrok njenog raspada iz 90ih godina. Znam, okrivićemo velikosrpski ili velikohrvatski nacionalizam. Ali da li su oni usitinu pravi krivci? Ili su oni produkt neuspeha Brozovog koncepta federalne Jugoslavije i koncepta naroda i narodnosti. Da li bi nacionalizam Srba, Hrvata i Slovenaca bio prisutan 70 godina nakon ujedinjenja da je postojala konstanta u sprovođenju ideje o stvaranju jedinstvene države i jedinstvene nacije?

Dopuna: 29 Jul 2013 17:20

6.lickadivizija ::Evo "gorke poslastice" za Leonarda.
Dakle, 1968. godinu je sam Puhovski naveo kao presudnu u prekomponovanju Jugoslavije. Samog Puhovskog izuzetno cenim, a o ovom njegovom zakljucku da se razmisljati.
Do 1968. godine rezim nije dobio nijednu "packu" sleva. Najpre je to bio obracun sa saradnicima okupatora. Zatim je to bio obracun sa ostacima gradjanskog drustva. ...

Da ne citiram ceo tekt . Pitanje koje je malo VT ali moram da ga postavim. Koliko su protesti studenata iz 1968 zaista uticali na Jugoslaviju nakon njih? Ako uzmemo pojedine izjave da se kasnija Evropa razvijala pod uticajem događaja iz 60ih, koliko se ta slika preslikala na Jugoslaviju? Da li je i koliko potonja Jugoslavija bila pod uticajem šezdesetosmaša? Koliko su studendi u SFRJ zaista bili u pravu i koliko je zaista trajalo njihovo kozaračko kolo?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Osim nacionalnih osjećaja, koji su postojali kod malog broja intelektualne elite, mislim da je i veći problem predstavljala vjera i kulturni identitet. Kroz Bosnu je tekla nekakva zamišljena granica Zapada i Istoka. Iako je skoto stoljeće zajedničkog života uspjelo donekle balkanizirati sve stanovnike i danas možete osjetiti tu razliku između Zapadne bosne i one Istočne. A što dalje na zapad i istok razlike su sve veće.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad ::Ako za događaje iz 1941. donekle možemo tražiti krivca u nemačkoj okupaciji i u tome što je postojala jedva 20 godina, šta je uzrok njenog raspada iz 90ih godina. Znam, okrivićemo velikosrpski ili velikohrvatski nacionalizam. Ali da li su oni usitinu pravi krivci?

nacionalizam nema previše veze sa raspadom Jugoslavije bez obzira što je zgodno prikazan kao glavni krivac, jednostavno imao si državu koja je bila na pragu ulaska u NATO a što se Sovjetima tj. Rusima nikako nije dopalo i onda su kadijević s.m. tuđman i ekipa završili posao, YU bi se rasturila pa makar i da su joj svi građani odreda bili jedne te iste nacije, mada istina je da bi onda morali malo i da se pomuče

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hahahahah, a kad smo usred hladnog rata ušli u Balkanski pakt sa Grčkom i Turskom i pratički postali dio planova južnog krila nato-a to se rusima svidjelo?! A tada su bili jaki, kraje osamdesetih i u devedesetima njima se fučkalo za jugu. Država se raspala i to u krvavom ratu, hebiga tako je bilo, da li je tako moralo biti, vjerojatno nije. Da su svi više popustili, pogotovo ovi koju su imali moć možda bi i preživjela.

Kad se govori o unitarnom jugoslavenstvu u doba kraljevine on je bio pogrešna ideja kako god okrenete. To nije bila ona ideja Jugoslavenstva koju su razvijale slovenseke, hrvatske i srpske elite u monarhiji krajem 19 stoljeća niti ona ideja jugoslavenstva kroz unitaristićki princip ujedinjenje koji su zastupali srbi iz kraljevine srbije. To je tada bila nužnost kojoj se režim okrenuo da spasi državu pred raspadom. Nije krenulo dobro, pa dobro nije ni završilo...

Koga više zanima 1968 preporučio bih knjigu Hrvoja Klasića: Jugoslavija i svijet 1968. odlično štivo inače doktorska dizertacija dotičnog povjesničara.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, Sass Drake, cezar 35, Mercury, teodorica
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jugoslavija je mrtvorođenče,država sa greškom u samom nastajanju.Kako je to Kiro Gligorov lepo objasnio"krvavi eksperiment koji ne treba ponavljati".Probali smo i centralizovanu i decentralizovanu i republiku i monarhiju i kapitalizam i socijalizam i SVE JE TO PROPALO.
-Hrvati su preko Jugoslavije dobili svoju državu nakon hiljadu godina,Slovenci prvu uopšte,a Makedonci . . .pa zavisi ko se i kako računa.
-Srbi su dobili Jasenovac i Jugoslovene da i ih dan-danas jašu i fantaziraju o multi nacionalnim(ili nadnacionalnim) tvorevinama,ovog puta o "Evropi",tj.Evropskoj uniji kao leku za smrt.
Od Jugoslavije su nas oslobodili drugi a ovih fantasta se nećemo tek tako otarasiti.
-Teško je naći primer naroda koji je napravio tako pogubnu i dalekosežnu grešku kao Srbi 1918-e god.pravljenjem SHS države i odricanjem od sopstvene državnosti.
Time je bačeno u vodu sve ono što su naši preci uradili za oslobođenje u 19-om veku,uludo protraćen čitav 20-i vek(i milion-dva života) i udareni temelji da se batrgamo u blatu i tražimo sopstveni identitet u prve dve-tri decenije 21-og veka.
-To je bilans Jugoslavije iz srpskog ugla.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne možeš sa ove distance promatrati kontekst i ideju koji je nastajao u 19.st kada je svijet bio puno drugačiji. Sa državotvornog stajaišra si u pravu, koliko god danas neki desno orijentirani povjesničari u hrvatskoj ulazak u zajednicu južnoslavenskih naroda doživljavaju kao opće zlo u kontekstu vremena, politike i prostora kad se on dogodio za nas je to bila dobra stvar. Kao i za Slovence. A i Srbima koji su vodili glavnu rijeć i bilo najmonogobrojniji narod nije bilo baš tako loše. E sad, da je bolje krenulo, bolje bi se i završilo, dvadesete u novoj državi za nas baš i nisu bile med i mlijeko, tridesete su u večini krajeva gdje je bilo ruralno/mješano stanovništvo bile još gore, dobrim djelom je to rezultiralo onime što se dogodilo nakon aprilskog rata... sve u povijesti ima nekakvu uzročno posljedičnu vezu, samo je važno da se ti događaji promatraju u kontekstu u kojem su se dogodili da bi ih mogli shvatiti, sa distance ih se može samo analizirati...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

victoria ::Jugoslavija je mrtvorođenče,država sa greškom u samom nastajanju.Kako je to Kiro Gligorov lepo objasnio"krvavi eksperiment koji ne treba ponavljati".Probali smo i centralizovanu i decentralizovanu i republiku i monarhiju i kapitalizam i socijalizam i SVE JE TO PROPALO.
-Hrvati su preko Jugoslavije dobili svoju državu nakon hiljadu godina,Slovenci prvu uopšte,a Makedonci . . .pa zavisi ko se i kako računa.
-Srbi su dobili Jasenovac i Jugoslovene da i ih dan-danas jašu i fantaziraju o multi nacionalnim(ili nadnacionalnim) tvorevinama,ovog puta o "Evropi",tj.Evropskoj uniji kao leku za smrt.
Od Jugoslavije su nas oslobodili drugi a ovih fantasta se nećemo tek tako otarasiti.
-Teško je naći primer naroda koji je napravio tako pogubnu i dalekosežnu grešku kao Srbi 1918-e god.pravljenjem SHS države i odricanjem od sopstvene državnosti.
Time je bačeno u vodu sve ono što su naši preci uradili za oslobođenje u 19-om veku,uludo protraćen čitav 20-i vek(i milion-dva života) i udareni temelji da se batrgamo u blatu i tražimo sopstveni identitet u prve dve-tri decenije 21-og veka.
-To je bilans Jugoslavije iz srpskog ugla.


Viktorija,

Slažem sa svime gorenapisanim. Jugoslavija je usitinu bila srpska grobnica i, gledajući iz današnje perspektive, najveća greška, barem sa pozicije srpsog naroda. O ovome kao i bilansu Jugoslavije nema spora.
Ali rasprava između mene i ,,Ličke,, se vodi na temu same ideje kao i kritike koncepta u praksi. Ja opet ponavljam da je u 19. veku oslobođenje i ujedinjenje Južnih Slovena predstavljalo krunu srpskog nacionalizma kao i srpskih oslobodilačkih težnji. Ideja Srbije kao južnoslovenskog Pijemonta bila je zastupljena kod većine ljudi od ugleda tog doba.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo taj koncept srbije kao jugoslavenskog pijemota je bio izvor grešaka prilikom ujedinjenja, on je bio u potpunosti nereala u tom vremenu, nacije i nacionalna ideja su na zapadu buduče zemlje bili odavno formirani i taj princip nije mogao zaživjeti. Srpske elite su vukle iskustva iz krajeva koji su oslobađani od turaka i pripajani Kraljevini gdje taj proces nije ni začeo, ali nije bio dovršen te se na njega moglo utjecati.

Ja ne znam kako danas te procese gledate tako negativno, naravno, nije bilo sve med i mlijeko, ali veliki rat je za srbe u etničkom smislu po svakoj definiciciji bio građanski rat, država koja je nakon njega nastala po prvi puta u povijeti uspijela je staviti taj nacionalni korpus u istu državu i pod istog vladara što je sa državnopravnog i nacionalnog gledišta nevjerojatan uspjeh. Ako hočete, teritorij, ekonomska moć, broj stanovnka i naroda kojem su Krađorđevići nakon rata zavladali se praktički utrostručio. Ne znam da je to bio promašaj... moje mišljenje je da je jedini promašaj bio koncept ujedinjenja koji je i posuo sjeme zla, ostalo je bilo win win situatin kako bi englezi rekli...

• 1Ovo se svidja korisniku: Sloven
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 31 Jul 2013 13:02

O, nakupilo se toga interesantnog.
@Su27,
Ja uporno ponavljam da dobre drzave ne cine harizmaticne vodje, dinastije i uzarena politicka atmosfera, nego, sto bi Maks Veber rekao davno institucije i birokratija. SAD su jedna veoma dinamicna drzava sa izuzetnim razvojem, ali biti Amerikanac i pre 200 godina i sada je znacilo isto. Oni upijaju u "melting pot" sve koji dolaze, pa bili oni Srbi, Kinezi ili Ukrajinci. Naravno, nemaju bas svi jednake sanse tamo, znamo svi kako prolaze hispano -Amerikanci, ni crnci jos nisu ravnopravni, zna se kakve su predrasude u zapadnoj civilizaciji o narodima iz drugih delova sveta...Ali, obrazac americkog gradjanina je isti od Deklaracije nezavisnosti 1776. godine do danas.
Kod nas kako dodje koji vodja, sve se menja. Kralj Aleksandar I resi da smo do sada Srbi, a od sutra Jugosloveni i ti nemas prava da budes nista drugo na popisu stanovnistva, Bosnjacima treba citavo "uputstvo za upotrebu" pred postojeci popis u Bosni i Hercegovini da bi znali ko su i sta su itd.
Kazem, nista bez institucija. Da nisu ubili Ulofa Palmea, koga bi mi svedskog politicara u XX veku znali? A opet, Svedska je primer uredjene drzave, pozeljna destinacija za zivot.

Dopuna: 31 Jul 2013 13:32

Jovan Nenad ::

Ali, ti uporno prezentuješ srpski nacionalni identitet kao prepreku u stvaranju jugoslovenskog identiteta, što je pogrešno.

Netacno!
Ja ja to nisam rekao. Mislim da su srpski nacionalni identitet i drzavna akcija Srbije u tom smislu, pogotovu od dolaska kralja Petra I na vlast 1903. godine kompatibilni sa stvaranjem Jugoslavije. Ali, srpski nacionalni identitet s kraja XIX i pocetka XX veka nije isto sto i srpski nacionalni identitet sto godina kasnije, niti je isto biti nacionalista u XIX veku i danas.
Jovan Nenad ::
Vodeće srpske stranke u Kraljevini Jugoslaviji bile su unitarističke. vodeće srpske stranke nisu bile suprotstavljene (bar ne deklarativno) Aleksandrovoj ideji integralnog jugoslovenstva.
Ovo je relativno i vremenski promenljivo!
Prvo, u doba kada je kralj Aleksandar I uvodio integralno jugoslovenstvo, strankama nije dozvoljen rad. Drugo, Ustav od 1921. godine prosao je tesnom vecinom NRS-a i JDS-a, uz kupljene glasove muslimanskih poslanika iz Stare Srbije, uz koncesiju njima u pogledu nepotpune agrarne reforme i prakticno zadrzanih polukolonijalnih odnosa u nekim delovima Kraljevine SHS. Trece, kada se kaze na "vodece srpske stranke" misli se bas na ove dve. Posle smrti Nikole Pasica kralj Aleksandar I uspeo je da razbije ideoloski radikale i da od njih napravi podesnu dvorsku stranku. Demokrate su nakon obnavljanja rada stranaka bile u opoziciji, nekada u koaliciji sa HSS-om tako da nisam siguran da su oni bas bili toliko za unitarizam. Najzad, problem svih stranaka (sem KPJ-a) bio je sto su bile jednonacionalne. JDS je pokusala da bude jugoslovenska, ali je ostala u sustini stranka sa srpskim birackim telom i u vodjstvu su bili mahom Srbi.

Jovan Nenad ::

U Jugoslaviji sa etnički prošaranim i izmešanim područjima nije bilo moguće stvoriti federalne jedinice a pri tome ne izazvati unutrašnje sukobe.
Mislim da nema tzv. "pravednih granica" ali da su medjurepublicke granice dobro odradjene koliko se moglo. Postovala su se i neka istorijska pravila, negde je priroda ucinila svoje. A koliko su jako pobodene, najbolje govori podatak da ih ni poslednji ratovi nisu srusili. Sto je AVNOJ zacrtao i koliko ti je dao, to ti je!
Jovan Nenad ::
Dakle, nije postojala etnički čista Hrvatska (barem ne u postojećim granicama). Nije postojala etnički čista Bosna. nije postojala etnički čista Srbija.
Nije postojala etnicki cista Hrvatska - nije, ali su u njoj konstitutivni narodi bili Hrvati i Srbi.
Nije postojala etnicki cista Bosna i Hercegovina - nije, ali su u njoj konstitutivni narodi bili Muslimani, Srbi i Hrvati.
Nije postojala etnicki cista Srbija - tacno, ali je Srbija bila po Ustavu drzava svih njenih gradjana.
Treba imati u vidu, to se cesto mesa, da je u drugoj Jugoslaviji regulisano da se udruzuju u zajednici "narodi Jugoslavije", a ne "jugoslovenski narodi". Na primer, to se najbolje uocava kada se pregledaju formulacije znacajnih datuma u komunistickom kalendaru, kao sto su narodni ustanci iz 1941. godine. Za 27. jul (srpanj) se nije nikada govorilo da je to "Dan ustanka hrvatskog naroda" vec "Dan ustanka naroda Hrvatske". Dakle, on pripada svim narodima i gradjanima Hrvatske, bez obzira na njihovu etnicku pripadnost.


Jovan Nenad ::

Nema države koja je opstala a koristila je koncept koji ti favorizuješ.

Belgija! Velika Britanija!
Jovan Nenad ::
Ostavimo SFRJ, pogledaj SSSR u raspadu koji je rasparčao po republičkim/nacionalnim šavovima.
SSSR, Cehoslovacka i Jugoslavija su se raspale jer se njihov sistem urusio. Da je istocni blok dobio "hladni rat" od SAD, Belgije, Spanije itd. verovatno bi ostala ruzna uspomena.
Jovan Nenad ::
Znam, okrivićemo velikosrpski ili velikohrvatski nacionalizam. Ali da li su oni usitinu pravi krivci?
Ma, jok!
Jedan od tih "nacionalnih vozdova" koji se setio naprasno da je Srbin kada je ukapirao da mu je "tesn odelo" komunistickog "aparatcika" je shvatio da ne moze resiti nijedan od nagomilanih ekonomskih problema, pa je izgovorio legendarnu recenicu:"Ako ne umemo da radimo, barem umemo da se bijemo!" To je jedan od uzroka ratovanja, ali to nije tema.

Jovan Nenad ::

. Koliko su protesti studenata iz 1968 zaista uticali na Jugoslaviju nakon njih? Ako uzmemo pojedine izjave da se kasnija Evropa razvijala pod uticajem događaja iz 60ih, koliko se ta slika preslikala na Jugoslaviju? Da li je i koliko potonja Jugoslavija bila pod uticajem šezdesetosmaša? Koliko su studendi u SFRJ zaista bili u pravu i koliko je zaista trajalo njihovo kozaračko kolo?

Oovo je vise sociolosko pitanje koje je mene dosta zanimalo poslednjih godina. Nazalost, 1968. godina bila je godina velikog poleta ciji su rezultati bili privremeni. U svetu je ubrzo doslo do velike regresije. Margaret Tacer je dosla na vlast ne zbog nekakve genijalnosti vec zbog straha sredovecnih ljudi srednje klase u Velikoj Britaniji od prebrzo osvojenih sloboda cije su osnovni simboli bili Vudstok i hipi kultura. U SR Nemackoj su zeleni usli u parlament kao alternativa okostalom dvopartijskom politickom sistemu. NJihovi prvi poslanici u Bundestagu imali su brade duze od Karla Marksa, kose dugo na ledjima, nosili su vijetnamke i bili su bas pravi alternativci u svakom smislu te reci. Ubrzo su postali sistemska, "mejnstrim" partija ciji se lideri vise ni po cemu ne razlikuju od establismenta. Ironija je, recimo, da je Danijel Kon Bendit danas obicni evropski birokrata u nepomicnom sistemu, u Evropskom parlamentu, mestu gde se nista ne radi i nista ne odlucuje. Ipak, '68 o kojoj je pevao i nas Branimir DZoni Stulic pokazala je jos jednom zilavost i adaptabilnost kapitalizma. Navescu samo jedan primer, seksualne slobode dobijene tom "revolucijom". Odmah se osetila potreba za seksom na trzistu, pa wsu procvetali (film-za-odrasle)-ografija i upotreba zenske golotinje u komercijalne svrhe.
U Jugoslaviji se isto to desilo, ma kako drugacija ona bila u odnosu na Zapad. Drug Tito je odigrao kozaracko kolo i rekao da su studenti u pravu, a onda se saradnicima poveerio recima "epa, tako se to radi, drugovi, kada se na vreme ne resi problem". U sustini im je pola u sali pola u zbilji rekao "nismo rasturili studente dok nisu jos bili jaki i sada im cinimo ovaj verbalni ustupak".
Sam pocetak sedamdesetih godina u Jugoslaviji bio je izrazito nepovoljan. Vec sam spomenuo srpsko i hrvatsko rukovodstvo u to doba. Zatim imamo "cistke" na univerzitetima u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, LJubljani...Osecalo se manje slobode nego ranije.
Sto je najvaznije, posle 1968. godine mi nemamo nijedan pokret koji se zalagao za obnovu i reformu drustva na bazi leve utopije. Kao da je i sovjetska inavzija na Cehoslovacku pokazala da se socijalizam ne moze reformisati i da treba cekati da propadne.
Licno mislim da je pocetkom sedamdesetih jugoslovensko rukovodstvo bilo okostalo, nekreativno, da su se sve cesce ponavljale otrcane fraze, da se gubio korak...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

slažem se, samo što pojedine vođe itekako mogu izvršiti određeni uticaj da se baš te institucije i birokratija srede, nije se ni SAD stvorila sama od sebe kada je Kolumbo kročio tamo(jb ga pas radoznalog) već su je eto stvorili neki ljudi/lideri