offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Ribnica ::
Sa druge strane narod najbolje oseti da li se živi bolje ili gore. U celom ovom periodu najbolje se živelo od 1970 do 1980 . Zašto? Znam da će reći neki kako smo tada živeli na dugovima, koje Tito lako dobivao, a vraćale tek sledeće generacije . Činjenice govore da smo tada imali velikih prihoda od turizma i izvoza naoružanja i druge vojne opreme. U narodu je bilo osećano i danas zapamćeno da smo tada živili bolje nego pre i bolje nego danas.
Koliko je u svemu tome igrala ideja Jugoslavije i jugoslovenstva?Mislim da je ta ideja u svesti ljudi imala svoju veličinu. Svi su se osećali da pripadaju nečem većem, širem i dubljem. Danas je ta ideja ostala u sferi kulture i umetnosti. U politici se gubi i dobija, u kulturi se ispunja . Kultura voli i neguje širinu. Politika traži uzane prolaze u traženju izlaza iz lavirinta, kojeg sama zapetlja.
Da se ne udaljavomo mnogo ode teme. Jugoslavija jeste bila "hladnoratovski profiter" i "mezimce medjunarodnog ekonomskog poretka" - Svetska banka, MMF i drugih bretonvudskih "usreciteljskih" institucija. Ali, Jugoslavija se sama izborila za tu poziciju i ljubomorno je cuvala. Kada kazem prvo, mislim da je jedino jugoslovenski drzavni vrh isao do kraja u razlazu sa Josifom Staljinom i istocnim blokom. Drugi su samo pokusavali i nisu uspeli da skinu kandze realnog socijalizma sa sebe sve dok se on nije urusio u "srcu malog i velikog carstva". Godine od 1948. do 1951. (1952.) bile su izrazito teske. Zemlja je bila u fazi obnove, koncipirana na petogodisnjem planu koji je bio prepisano sovjetsko iskustvo, sa jasnim osloncem na SSSR i socijalisticke susede. I, usred tog programa i zahuktalosti kompletnog sistema, desilo se ne da marsal Josip Broz-Tito napadne Staljina i da mu kaze "istorijsko "ne"", kako je govorila nasa komunisticka mitomanija, nego da Staljin napadne Tita i kaze mu "ne". Nije bilo tesko odreci se idejnog oca i nekoga ko je doslovce do 1948. godine u Jugoslaviji bio veci mit od Tita (Jugoslavija je od 1945. do 1948. godine bila najodaniji sovjetski satelit u Istocnoj Evropi). S druge strane, Imre Nadj i Aleksandar Dubcek su izasli sa koncepcijom razlicitom od realnog socijalizma, dakle nije njih niko iz SSSR-a prvo napao, kao Staljin marsala Tita, nego obrnuto, prvi korak su ucinili oni. Takodje, u slucajevima Madjarske 1956. i Cehoslovacke 1968. godine uzori tamosnjim komunistickim reformatorima bili su upravo Jugosloveni. E, ali nas tadasnji vrh je delovao pragmaticno, a ne idealisticki. Nije zeleo da svoja iskustva na delu podeli sa onima koji su hteli da slede nas put samoupravnog socijalizma. Nismo se bas pretrgli od pomoci ni tokom "madzarske bune" ni tokom "praskog proleca".
Sto se tice toga da se "zivelo na dugove", pa kompletna obnova Zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata pocivala je na kreditima i projektima, najpre separatnog Marsalovog plana, a posle Svetske banke, MMF-a, Evropske banke za obnovu i razvoj, dakle, stalnih institucija finansijske pomoci.
Onda idu price o tome da se kod nas zivelo "na tackice" posle Drugog svetskog rata. Secam se, pokojna baba mi je pricala, ona je tada bila devojka, jedna suknja "toliko tackica", jedan stof "toliko tackica", jedne carape "toliko tackica"...I nista od toga, naravno, nije netacno. E, ali kada se zaviri malo u knjige i to ne knjige tipa "masoni zedni srpske krvi" i "Tito je bolivijski Japanac mongolskog porekla od majke Aboridzinke", onda se naidje na podatak da se "na tackice" zivelo i u Velikoj Britaniji.
Pa, onda imamo one price tipa "par-nepar", pa nestasice "Duska" (duvan, ulje, secer, kafa i ostalo) itd. Tacno, u doba Dugorocnog programa ekonomske stabilizacije Milka Planinc je poslusno ispunjavala savete i preporuke MMF-a, a narod je trpeo. I nije mu bilo bolje. Kao sto nijedna stednja u doba krize ne resava problem niti olaksava zivot gradjana! E, ali u tekstovima gde se spominje "par-nepar" ne pise da je u Velikoj Britaniji u doba pre dolaska na vlast Margaret Tacer 1979. godine "naftni sok", uz istovremene epske strajkove rudara, doveo do toga da su ljudi cucali u mraku pored sveca u svojim kucama, kao mi u doba sankcija.
Kolike su bile stope rasta od 1949. do 1961. godine? 10%, 12%, 14%...Nesto sto danas cine prirodnim resursima bogate privrede Srednje Azije (Kazahstan, Azerbejdzan, Tadzikistan itd). U redu, neko ce reci, krenulo se od nule. Pa, cela Evropa je krenula od nule, pritom dosta zemalja sa mnogo skolovanijim kadrovima i boljom strukturom stanovnistva (pismeniji, manji gubici po glavi stanovnika tokom Drugog svetskog rata, sa iskustvo rada u industriji itd.) Jugoslavija je od 1949. do 1961. godine uvecala bruto nacionalni dohodak za 209%! U poredjenju sa Velikom Britanijom XVIII i XIX veka (posto je ona tada kretala "od nule"), industrijalizacija je isla nekoliko puta brze u Jugoslaviji (naravno, i na silu, kolektivizacijom na selu i stimulisanjem zivota u gradovima - stanovi solidarnosti, vece plate radnicima nego cene otkupa poljoprivrednih proizvoda) i to bez kolonija i sa mnogo manjim drustvenim bogatstvom. (Naravno, prioritetni cilj vladajucih komunista nije bila industrijalizacija sama po sebi, vec stvaranje mnogobrojne radnicke klase na brzinu. Seljaci su u marksistickim delima vecinom ocenjivani kao nesvesna klasa koja svojom zaostaloscu i duhovnom zatucanoscu i neorganizovascu koci revoluciju.) Hocu reci mnogo, mnogo toga sto se danas nostalgicno shvata kao blagodet Jugoslavije delo je rada samog jugoslovenskog rukovodstva i nekoliko odlucujucih izbora poput onoga 1948. ili 1961. godine, kada su pronadjeni partneri u "trecem svetu". Kredite i danas uzimamo, sve republike bivse Jugoslavije su zaduzenije nego sto je cela drzava tada bila zaduzena, pa opet ne oseca se nikakav rast standarda. U doba Jugoslavije "Dnevnik" je pocinjao otvaranjem fabrika i reportazama sa izgradnje autoputa ili hidro-elektrana. Danas "Dnevnik" pocinje hapsenjima i aferama.
Sada se setih i Viktorijinog citiranja one izreke "svaku Jugoslaviju u mutnu Maricu" sto je rekao "jedan veliki um" savremene srpske politicke scene, a za cijeg smo se vakta, naravno, zaduzivali kod tih istih "judeomasona" - pa, nije ni cudo sto bi je on bacio "u mutnu Maricu". Sto je marsal Tito sazidao, ovaj ne moze ni da baci pogled na to. Zmirkave mu oci, Viktorija!
|