Kontroverze vazdušnog rata 24/03/99 - 24/06/99

• 11Ovo se svidja korisnicima: voja64, doktor1964, bojank, MB120mm, amaterSRB, A.R.Chafee.Jr., gavrilon, Georgius, miodrag, ssekir75, Polemarchoi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veleizdaja je počinjena 1991. godine (po nekim podacima i pre). Sve što je sledelo su posledice te velezdaje. Tema za istoričare koji izučavaju savremenu istoriju ovih prostora. Za pravnike nije tema, jer su već odavno zakasnili da reaguju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

За правнике (и остале):
1. Прочитати Устав Србије,
2. Обратити пажњу на изјаве и дјела Предсједника и Владе Србије,
3. Прочитати Устав (за спорије)
Данко, је ли и ово закаснило?

• 4Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, A.R.Chafee.Jr., voja64, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@4bobo

Kakve veze ova tema ima sa današnjom Srbijom?

Reč je o kontroverzama zaključno sa 2000. godinom, sa današnjom Srbijom nikakve veze s vezom.
Ja sam naveo da je što se tiče Jugoslavije, veleizdaja počinjena još 1991, tako da je nemoguće nekom suditi za veleizdaju kad te države (SFRJ/SRJ) više nema.

To današnju Srbiju ne obavezuje, već je tema za istoričare.

• 1Ovo se svidja korisniku: nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Данко,
Србија је наслиједила СРЈ, касније СЦГ, после одвајања ЦГ само је промјенила заставу на Ист Риверу. Није поново признавана од других држава. Тако, оно што се дешавало деведесетих ње се итекако тиче, зар се то мора доказивати? Што се тиче СФРЈ (раније краљевина СХС, Југославија), обзиром да ју је Србија створила, могло би се казати да је и њен правни наслиједник, што су јој неке међународне организације (Олимпијски комитет, ФИФА, ФИБА...) и признале.
Заборавих да кажем на твој претходни коментар, слажем се, велеиздаја је почињена раније, али не 1991. него 1918. када је Србија утопљена у ону вјештачку творевину. Све су ово последице те катастрофалне грешке, ту си у праву.

• 3Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, voja64, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Do 2001. godine SRJ je bilo suspendovano članstvo u UN. Onda je "najbolji" pravnik kod nas, na nagovor ponovo podneo zahtev UN za članstvo SRJ u UN. Samim tim, SRJ je izgubila kontinuitet i sa Kraljevinom SHS/Jugoslavijom i sa FNRJ/SFRJ. Tim je napravljen najozbiljniji kiks u nas. Da to nije urađeno ta i takva SRJ i današnja Srbija bi bili jedini naslednici svih Jugoslavija, ali tu smo gde jesmo.

Što se tiče te tzv. veleizdaje, dajem jedan plastičan primer:

Pisajući knjigu u 82. abr, dobio sam njen ratni dnevnik i tu sam našao spisak dezertera koji su napustili jedinicu tokom sukoba u SR Sloveniji. Značno ime i prezime, čin, formacijska dužnost i slično. Tu sam našao i broj službenog vojnog lista, gde su isti proglašeni za dezertere.
Međutim, neko se od imenovanih dezertera žalio sudski na tu odluku. Sud je doneo rešenje da oni nisu dezerteri, jer nije proglašeno ratno stanje. Tako da ko njih nazove dezerterima danas može očekivati pravne sankcije.

To je jedan od primera, isto tako možemo gledati na situaciju i danas što se tiče 1999. godine, zbog institucije amnestije.

Ali dobro, predsedništvo SFRJ nije odgovaralo za veleizdaju, onda je sitna boranija po automatizmu amnestirana.
Suđenja koja su kasnije vođena za izdaju bila su čista lakrdija, koja je kasnije samo koštala porezne obveznike ove države a ništa nisu dokazala.

Ali nebitno, da ne idemo dalje u nešto što se nikad nije desilo (veleizdaja).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Данко,
Познато ти је да су хрватска и ткз бих тужиле Србију за "агресију". Наш правни тим позвао се на то што наводиш, то јест да данашња Србија нема везе са ондашњом СРЈ. Као што знаш, МСП у Хагу је то одбацио, тиме је све речено.
Што се тиче другог дијела, сматрам да није иста опасност по државу када дезертира обичан грађанин и када то уради професионалац. Првима бих и ја опростио, другима не. Још је горе када људи на највишим позицијама, они који одлучују, својим чињењем или нечињењем наносе штету милионима људи, њима се мора судити! У супротном, имамо опште урушавање и државе и друштва.

• 4Ovo se svidja korisnicima: sekretar, amaterSRB, Bane san, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Crni mi pa Srbija nije rešila ni status borca/veterana kao sav normalan svet a ovde među piscima na temi ima nas sa popriličnim stažem u ratu koga Srbija NIJE vodila.
Nego da se batalimo ove jalove raprave i ako neko ima da okači ovaj prilog izašao u Glasniku nedugo posle famozne 1999.g.

Mislim da se dobar deo iz teksta poklapa i sa većinom ovde iznetih konstatacija i nedoumica kako od strane naše političke i vojne elite tako i od raznih svetskih pa i belosvetskih organa koji su pratili zbivanja tokom rata 1999.g.

• 8Ovo se svidja korisnicima: voja64, trutcina, MarKhan, bojank, Bane san, amaterSRB, kunktator, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

S obzirom da smo se dotakli i "težih" tema, poput diskusije o krivici za to što je Vojska dočekala rat sa zastarelim naoružanjem i slično, mislim da je važno da se dotaknemo i veoma važne teme koja se tiče pitanja šta se na kraju dogodilo?
Dakle, ideja mi je da pokušamo da prvo diskutujemo o okolnostima koje su pratile tok Vojno-tehničkih pregovora u Kumanovu i na kraju i sami postignuti sporazum. Koliko je on bio povoljan, a koliko nepovoljan?
Zamislio sam da to raspravimo kasnije, ali u sklopu nekog poređenja sa onim što je bilo ponuđeno na pregovorima u Rambujeu. Dakle, da li je bilo vredno ratovati, imajući u vidu šta smo postigli (Vojno-tehnički sporazum u Rezolucija UN 1244) i šta nam se nudilo da ne bude bombardovanja (Sporazum iz Rambujea)....

Ajmo od početka...Dakle počinjemo diskusiju oko "kontroverzi" koje su pratile sam tok pregovora....

Nakon što su Ahtisari i Černomirdin početkom juna meseca 1999. godine (03/06) Miloševiću izneli okvirni plan međunarodne zajednice za rešenje krize i prestanak NATO bombardovanja i nakon što je Skupština Srbije prihvatila taj sporazum (Beogradski sporazum), dana 05/06/99 u kafani "Evropa 1993" u selu Blace, odmah posle srpsko-makedonske granice sastale su se delegacije VJ i NATO, da razreše Vojno-tehnička pitanja i postignu odgovarajući sporazum.
Ja sada ne bih ponavljao ono što svi znamo i što se može pronaći u dostupnoj literaturi.
Ja bih želeo da diskutujemo o "kontroverzama" tokom tih pregovora.
Naime, postoje priče koje govore da su pregovore u ime VJ vodili General Kovačević, u ime MUP-a General Stevanović i diplomata Nebojša Vujović.
Priča kazuje kako je bilo zamišljeno da ta delegacija samo bukvalno potpiše ono što NATO ponudi, uz eventualni pokušaj da se šta popravi, ali bez mnogo zatezanja. Bilo je važno da se sporazum odmah prihvati i da bombardovanje što pre prestane.
Međutim, ono što je trebalo da bude rutinski sastanak, pretvorio se u više od toga. Naime, pregovori tek što su počeli 05/06/99 odmah su prekinuti, zbog navodno ultimativnih zahteva NATO da se VJ povuče u roku od 7 dana, a tek posle toga bi prestalo NATO bombardovanje.
Pregovori su nastavljeni 06/06/99 i ponovo je delegacija SRJ odbila da potpiše sporazum, ovaj put je navodno bio razlog problema puteva kojim će se vršiti povlačenje snaga SRJ, kao i traženje NATO-a da uđu na Kosovo već 24 sata nakon početka povlačenja.
Pregovori su nastavljeni tek 08/06/99 godine kada je delegacija NATO dostavila našoj delegaciji novi tekst Vojno-tehničkog sporazuma, a sastanak je održan u mestu Tabanovce na granici Srbije i Makedonije.
Pregovori su opet prekinuti 09/06/99 u ranim jutarnjim časovima zbog odbijanja delegacije SRJ da potpiše i taj novi predlog sporazuma.
Pregovori su nastavljeni tokom 09/06 i 10/06/99 i sporazum je konačno postignut i potpisan oko 15:36 časova.
Uveče oko 21:45 časova General Džekson ispred NATO i General Svetozar Marjanović ispred delegacije SRJ, obznanili su potpisivanje Sporazuma i prestanak NATO bombardovanja.

Ono što je "kontroverza" je to, što se u nekim izvorima mogu pronaći podaci da je razlog stalnog prekidanje pregovora, nepokolebljiv stav Generala Blagoja Kovačevića koji nipošto nije hteo da potpiše ni konačnu verziju Sporazuma. U nekom trenutku je, navodno, iz Beograda poslat General Svetozar Marjanović da on bude šef delegacije, ali General Kovačević je ostao u pregovorima jer bi bilo previše "očigledno" da je on smenjen i verovalo se da bi NATO još "reterirao" u svojoj ponudi.
Po toj verziji, potpis na konačan tekst Vojno-tehničkog sporazuma stavili su svi članovi naše delegacije koje sam naveo na početku + General Marjanović, ali General Kovačević je i na kraju odbio da stavi svoj potpis na taj dokument.....

E sad....postojale su i dodatne verzije u nekim izvorima oko toga "šta je bilo posle", ali to možemo kasnije....
Dakle, u ovoj prvoj diskusiji, iznosim ovo kao "kontroverzu"... Možda neko ima dodatne informacije?

Slika 1: Delegacija SRJ prilikom potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma
S leva na desno: General MUP Stevanović, General VJ Marjanović, General VJ Kovačević, diplomata Saveznog ministarstva spoljnih poslova Vujović....i naravno General NATO Džekson.....

• 4Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Bane san, amaterSRB, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Grubo po sećanju tim Tvrdim stavom dela naše delegacije izboksovan je rok od 11 dana za potpunu predaju teritorija stranim snagama po planovima njihovog razmeštaja.
Izigran je deo dogovora o zadržavanju dela vojnika,policajaca i graničara a negde sam našao podatak do 1000.članova u toj jedinici pa je po tome pokušano ono formiranje onog odreda...
Nebojša Vujović je ako me sećanje služi bio i u delegaciji za sklapanje Dejtonskog sporazuma pa ga je kažu mi neki drugari izbacilo u prvi plan po tom osnovu.
Valjalo bi pronaći i isčitati knjigu aktera Dr Obrada Stevanovića <Kumanovski sporazum> u kojoj je on iz svog ugla opisao te dane u kojima nije bilo spavanja kako to ameri vole da istaknu..
U knjizi General Stevanović novinar Svetislav Tijanić je stavio akcenat na ovaj deo koga izdvajam

Da­nas je sko­ro bez ika­kvog zna­ča­ja iz­ja­va še­fa UM­NIK-a Ber­na­ra Ku­šne­ra ko­ju je za „Pa­ri mač” 11. ju­la 1999. go­di­ne ka­zao: „Pre­ma Re­zo­lu­ci­ji SB UN 1244, ko­ja je moj man­dat i mo­ja Bi­bli­ja, auto­no­mi­ja Ko­so­va tre­ba da se iz­gra­di unu­tar ju­go­slo­ven­ske fe­de­ra­ci­je”. Bez zna­ča­ja je da­nas i iz­ja­va Maj­ka Džek­so­na, pot­pi­sni­ka Ku­ma­nov­skog spo­ra­zu­ma i ko­man­dan­ta KFOR-a, ko­ji je re­kao da Re­zo­lu­ci­ja SB UN 1244 ja­sno ka­že da ne­će bi­ti pro­mje­ne u ustav­nom sta­tu­su Ko­sme­ta i da ko­man­da KFOR ne do­vo­di u pi­ta­nje te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet i su­ve­re­ni­tet Ju­go­sla­vi­je.
Me­đu­tim, ne­po­sred­no pri­je od­la­ska sa Ko­sme­ta Majk Džek­son je iz­ja­vio: „Mul­ti­et­nič­ko Ko­so­vo kao je­dan od za­da­ta­ka KFOR-a, re­gu­li­sa­nih Re­zo­lu­ci­jom Uje­di­nje­nih na­ci­ja broj 1244, ni­je ostva­re­no. Mi da­nas ne­ma­mo mul­ti­et­nič­ko Ko­so­vo, a Sr­bi ži­ve u mi­ze­ri­ji i ge­tu. O to­le­ran­ci­ji od stra­ne Al­ba­na­ca ne­ma ni go­vo­ra. Voj­ni­ci KFOR-a mo­ra­ju sva­ko­dnev­no, u pan­cir ko­šu­lja­ma i oklop­nim vo­zi­li­ma, da obez­bje­đu­ju srp­ske cr­kve, a ako Srp­ki­nja mo­ra do pe­ka­re za hljeb, tre­ba da je pra­ti i obez­bje­đu­je na­o­ru­ža­ni voj­nik. Neo­p­hod­no je da se na Ko­so­vo vra­te sna­ge Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je – voj­ska, po­li­ci­ja, gra­ni­ča­ri, obez­bje­đe­nje spo­me­ni­ka kul­tu­re i per­so­nal za sa­rad­nju sa KFOR-om”.
Po­la­ze­ći od ne­spor­ne či­nje­ni­ce da je „ne­za­vi­sno Ko­so­vo” dio po­li­ti­ke ve­li­kih si­la, ja­sno je da je Ku­ma­nov­skim pre­go­vo­ri­ma, Voj­no-teh­nič­kim spo­ra­zu­mom i Re­zo­lu­ci­jom SB UN broj 1244, oko­čan oru­ža­ni, ali ni­je okon­čan ge­o­po­li­ti­či su­kob oko sa­da­šnjeg i bu­du­ćeg sta­tu­sa Ko­sme­ta. Taj su­kob, kaže Ste­va­no­vić, tra­je i da­nas i tra­ja­će u bu­duć­no­sti. „Je­dan od ključ­nih fak­to­ra tog su­ko­ba sva­ka­ko je i kon­zer­vi­ra­ni te­ro­ri­stič­ki po­ten­ci­jal al­ban­skih eks­tre­mi­sta u re­gi­o­nu, a jed­na od po­u­ka iz pret­hod­nog su­ko­ba, sva­ka­ko bi bi­la: Te­ro­ri­zam kao po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­no na­si­lje ni­je mo­gu­će rje­ša­va­ti is­klju­či­vo po­li­cij­sko-voj­nim mje­ra­ma, već pri­je sve­ga po­li­tič­kim, za­tim so­ci­jal­no-eko­nom­skim, pa tek on­da bez­bjed­no­snim. Sr­bi na Ko­sme­tu ni­su ni po­sli­je 17 go­di­na u bo­ljoj si­tu­a­ci­ji ne­go 1999. go­di­ne”. U knji­zi „Ku­ma­nov­ski spo­ra­zum” ja­sno je na­gla­še­no da se jed­no pri­ča­lo, a dru­go ra­di­lo. Pri­ča­lo se o su­ve­re­ni­te­tu SRJ, a pra­vi­la se i pri­zna­va­la sa­mo­pro­gla­še­na „dr­ža­va Ko­so­vo”. Isto­vre­me­no, kon­sta­tu­je na kra­ju dr Ob­rad Ste­va­no­vić, pod ve­o­ma raz­li­či­tim pri­ti­sci­ma, kao pri­pre­mi „kli­za­nju” Ko­sme­ta ka ne­za­vi­sno­sti, Voj­no-teh­nič­ki spo­ra­zum i Re­zo­lu­ci­ja SB UN 1244 se mar­gi­na­li­zu­ju ta­ko što se sve rje­đe spo­mi­nju i uzi­ma­ju u raz­ma­tra­nje.

Isečak je iz objave u Dan online OVDE uz još teksta u uvodu i u zaključku a nama otvara još kontraverzi za širenje priče Šta posle Kumanova...
https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Ljudi%20i%20.....2016-08-17

• 6Ovo se svidja korisnicima: Cranium, voja64, kunktator, amaterSRB, miodrag, YU-UKI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta je na kraju epilog svega i da li je rat imao neku svoju svrhu? Da li smo morali u rat i da li je Vojno-tehnički sporazum i Rezolucija 1244 bolja od ponuđenog Sporazuma iz Rambujea, koji smo mi odbili da potpišemo?

Tekst Vojno-tehničkog Sporazuma iz Kumanova, koji je okosnica Rezolucije 1244:

https://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/?id=19947

Šta bi mogli na navedemo kao "dobre" strane Rezolucije 1244?
- zaustavljanje agresije NATO na Jugoslaviju
- prenošenje rešenja problema KiM na UN
- potvrđen je suverenitet i teritorijalni integritet SRJ
- mirovne snage su pod okriljem UN, a ne NATO (iako okosnicu snaga čine NATO trupe)
- ne predviđa se referendum na KiM o konačnom statusu (mada postoji nejasna formulacija da će konačno rešenje biti uz poštovanje principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ i na osnovu zaključaka Sporazuma iz Rambujea)
- boravak trupa i misije UN na KiM predviđen je kao privremen
- naložen je bezbedan i slobodan povratak svih izbeglih i raseljenih lica

Šta bi mogle biti "loše" strane Rezolucije 1244?
- hitno i bezuslovno izmeštanje Vojske, snaga MUP-a i carinika sa teritorije Kosova i Metohije
- odbrambenim snagama SRJ onemogućen je ostanak na KiM, uz predviđen povratak jednog broja "osoblja SRJ" koje će brojati "u stotinama, ne u hiljadama" za sledeće zadatke: obeležavanje i uklanjanje minskih polja, veza sa misijom KFOR, prisustvo na najznačajnijim graničnim prelazima SRJ i Albanije i Makedonije i prisustvo na najznačajnijim mestima srpske kulturne baštine
- priznavanje postojanja "OVK" bez pravne kvalifikacije "teroristička" i bez trenutnog razoružanja, već uz proces demilitarizacije u periodu od 3 meseca, uz ostavljanje lakog naoružanja
- pripadnicima OVK se omogućava učestvovanje u političkom životu Kosova i Metohije
- rezolucija omogućava da glavninu snaga UN na Kosovu i Metohiji čine pripadnici NATO, koji su vršili agresiju na SRJ i čime je kompromitovana objektivnost i nepristrasnost misije
- ne obavezuju se mirovne snage da poštuju suverenitet Srbije i SRJ, njihovu imovinu i običaje
- rezolucija čak i ne naznačava da će Kosovo i Metohija u političkom rešenju biti sastavni deo Srbije, već se poziva na "principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije
- na više mesta se pominje nepostojeći sporazum iz Rambujea

Rezolucija 1244 je svakako daleko od onoga što je SR Jugoslavija želela. Međutim i Rezolucija 1244 i Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova, koji imaju međunarodni karakter, donele su prekid agresije i rata na teritoriji SRJ i u oba dokumenta se potvrđuje da je "Kosovo" sastavni deo SRJ i njen neodvojivi deo.

Ostavljam prostor za diskusiju, ako bude zainteresovanih....Zatim ću u nastavku teme postaviti dokument odnosno predlog sporazuma iz Rambujea, da i njega analiziramo...
Onda možemo u konačnici uporediti dva dokumenta i u diskusiji, koja će nadam se biti tolerantna, izneti svoja mišljenja o svemu tome.....