offline
- Pridružio: 26 Nov 2017
- Poruke: 795
|
- 13Ovo se svidja korisnicima: virked, Kubovac, amaterSRB, aleksmajstor, voja64, kolateralnasteta, miodrag, 187, Milos1977, Skywhaler, YU-UKI, Sirius, ssekir75
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Nisam stigao da iscitam sve prethodne postove, dosoa sam do osme strane tj do toga da nisu bez razloga gadjani Nis i Aleksinac.
Kao 15-o godisnjaka, bombardovanje me je zateklo u Vranju, gde je prve noci bilo jezivo, nista nisu gadjali ali je brujalo i zujalo na sve strane. Grad u totalnom mraki, ja sam na trenutak izasao na ulicu i na pocetku i na kraju ulice su stajala dva vojna Pinca koja cim bi se neko pojavio na ulici, bljeskali su farovima da se vrate nazad kuci. Zive duse na ulicama nije bilo.
Dva dana iza pocetka, otisli smo u selo nadomak Aleksinca kod babe i dede koji inace imaju i stan u Nisu odmah kod tadasnjeg Jugopetrola. Deda kao zeleznicar u stanici Crveni Krst, radio je i dezurao 12/24/12/48 (kao i ljudima na RTS-u, to mu je bio i ratni raspored i umalo izgubio glavu) u kontrolnom tornju zeleznicke stanice. Dva puta je preziveo pukom srecom. Jednom kada je stanica gadjana, raketa koja je direktno isla u kontrolni toranj je udarila i presekla prvo stub reflektora (na nekih 200m od tornja) i skrenula na nekih 50-ak metara desno od tornja, unistivsi potpuno jedno privatno skladiste a drugi put kada je kasarna Stevan SIndjelic bombardovana kasetnim bombama, gde posto nije mogao da stigne do skloinista jer su kasetne pocele da pucaju, zalegao ispod zadnjih osovina slepera gde su mu glavu spasile duple gume koje kamion ima pozadi i samo ludom srecom ga most osovine nije zgnjecio kada su gume ispustile vazduh. Inace sam nebrojano mnogo puta bio u tom kontrolnom tornju, tu radi 5 ljudi u kontroli i jos 10 u tehnickoj i sekcijskoj sluzbi i u susednoj zgradi jos 5 do 10 ljudi.
Po njegovoj prici, nije samo kasarna bila zasuta kasetnim vec cela teretna stanica, duvanska industrija, kasarna, logor Crveni Krst i deo naselja koje se nalazi tik pored stanice, kasarne i logora. I prilikom svakog bombardovanja, obavezno su kaze kacili i okolinu, kao tepih bombardovanje samo sa suzenom zonom. Stalno su nalazili neeskplodirane po okolini...
U selu je bilo dvojice koji su imali amateske stanice i cesto smo u komsiluku slusali uzivo prenos. Dve ili tri noci za redom, na dan iil dva pre raketiranja Nisa kasetnim bombama - amaterske stanice nasih komsija nisu ni 3 sekunde provodile u cutanju, to je gorelo iznad Nisa a iznad Aleksinca je non-stop brundalo od aviona, jer su malo pre Aleksinca pravili zaokrete i vracali se u novi napad il itim koridorom begali prema Bugarskoj... Stanice se tih noci nisu nijednog trenutka utisavale...
Dan pre nego sto je gadjana pijaca, deda se je vratio sa posla gde cujem od njega da vec trecu noc lete ali samo gadjaju ono "standardno". Lete preko grada, pa na kraju bace po koju na Jugopetrol, aerodrom, neku kasarnu i tutanj. Komsija, inace tada aktivni pripadnik vojne policije je samo rekao - Nisi im dali ni sekunde da se postave da nesto gadjaju a nisu mogli da nadju ni odakle nasi pucaju, niti gde je vojska, da li je u gradu ili oko grada, bacili su par komada nasumicno, srecom promasili naselja... Bice dobro ako ne naprave neku glupost, znamo da su besni..." (verovatno su "slusalice" cule komunikaciju pilota)
Sutradan su ovi osuli kasetne po pijaci i sirem centru grada. Glavni razlog je bio to sto nisu mogli da ostvare holivudski scenario gde ti gadjas grad gde je komanda i tu satres komandu i resis ishod rata... Nista nisu uradili, toliko cu da kazem a PVO je bila bukvalno neumoljiva tih veceri.
5 aprila smo isli na drugi kraj sela do rodbine. Sa tog dela sela se Aleksinac lepo vidi. Negde oko 8 se oglasila sirena koja se je cula iz grada i mozda posle nekih pola sata, poceli su da se cuju prvi avioni.
E sad, za one koji nisu bili u Aleksincu - ulica koja je pogodjena se po pravcu pruza prema kasarni, ali od te ulice do same kasarne u Aleksincu, ima jedno 300 do 500m. Preko puta kasarne je autobuska stanica. Druga ulica je poprecna na ovu prvu i jos dalje je od kasarne.
Kada smo culi avione, sto je bilo oko 21h otprilike, prvo nismo reagovali, jer smo vec bili oguglali, medjutim moj deda, vec upoznat sa zvukovima aviona, poslusa ih malo bolje i kaze:" Ovi su puni, sad ce ili Krusevac ili Aleksinac". Sedeli smo ispred garazei deda mi pokazuje jedva vidljivu tacku koja se krece i kaze - Eno ti avion kako izgleda. U tom trenutku, avion pravi zaokret, mislim da je doleteo negde iz pravca Bugarske i vrlo su se jasno videli repovi raketa po lansiranju... Za mene stravican prizor, zbrisem u garazu a deda kaze: "Ovaj gadja Aleksinac". Nakon par sekundi, potmule eksplozije i podrhtavanje tla... Dva puta su okretali iznad naseg sela, naucio sam im tada bio zvuk motora kada dolece, kada pravi zaokret, pa smanji brzinu, malo se utisa u tom trenutku, vidis plamene repove raketa i odmah nakon toga - cuje se mnogo glasnije motor i po zvuku ga cujes da je "laksi"...
U Aleksincu su sve bombe pale u kvadrat 300x300m, i nekih 300 do 500 metara od pocetka kasarne. Tu noc, i kasnije u maju mesecu, gadjano je sve oko kasarne, kao i u Nisu, ali ne i sama kasarna. Jedan od razloga za Aleksinac je bilo to sto su majka i sestra Gen. Pavkovica valjda u tom momentu bile u Aleksincu a i on je jedno vreme tu ziveo i druzio se sa mojim tecom, koji o generalu ima samo reci hvale kao i vecina iz Aleksinca. Zapravo, ljudima u Aleksincu je bilo na ponos sto je covek kojeg znaju sa ulice bio na braniku otazbine i to nisu krili, da general Pavkovic kaze da je zemlja ravna ploca, svi bi mu verovali.
Glavni razlog po mnogima za sva mesta gde su gadjali civile je bila i odmazda i psiholoski pritisak na vojsku koju inace nikako nisu mogli da lociraju u okolini Nisa a nasa PVO je pravila velike probleme. To je vrsta psiholoskog ratovanja gde on tebe sa puskom, koji si skriven, provocira da izadjes iz skrovista jer ti ovaj odozgo bije narod i trudi se i da tebe i narod obeshrabri.... To su te pokvarene ratne igre, na koje nikada ne mozes da budes potpuno spreman i imun. A morali su tako, jer za razliku od drugih mesta gde su mogli da se usetaju neki klipani i isceniraju nesto, neki dodatni dzumbus, ovde nisu mogli ni nos da promole... Nego Gebels propaganda - eto, bezobrazna vojska je nas naterala da gadjamo civile, jer se kriju i mi ne znamo gde su pa moramo kojekuda da gadjamo...
|
