Pa...samo delimično se mogu složiti sa takvom ocenom.
Naime, jedinice Kub su u našoj vojsci i bile u funkciji PVO teritorije/objekata, a ne u trupnoj PVO.
Međutim, PVO teritorije/objekata je širi pojam od trupne PVO jer najčešće ima i veći domet, a u našem slučaju te 99-te svakako je bilo tako.
Trupnu PVO činile su jedinice naoružane lakim artiljerijsko-raketnim sistemima PVO.
Ali...311. samohodni raketnu puk Kub-M je svojim brojem baterija, koji je u proseku u toku trajanja rata stalno bio oko 4, sa krajnjim dometom po daljini od 24 km i taktičkim raspoređivanjem pokrivao značajne delove pokrajine. Dejstvovano je na sve ciljeve koji su pojedinim baterijama Kub bili u dometu, a kada je ocenjeno kao moguće na osnovu usvojenih ciljeva upotrebe snaga RV i PVO:
- minimalni gubici u ljudstvu
- opravdani gubici u sredstvima ratne tehnike
- realno mogući efekti borbe protiv agresora
Znači, pored same teritorije poput gradova i opština i objekata poput aerodroma, mostova, elektrana i drugo, Puk je svojim rasporedom i dejstvo štitio i trupe koje su se nalazile na zemlji.
I najveći deo trupa se nalazio u tim delovima Kosova i Metohije. Bilo je upotrebe artiljerije i VBR-ova, čak i tenkova prema albanskoj granici na šiptarske teroriste, ali se veći deo jedinica skrivao, maskirao i manevrisao upravo u toj zoni, centralnog, južnog i jugozapadnog dela Pokrajine.
U proseku je samo 1 baterija Kub bila severno ( severozapadno) od Prištine, a po 3 južno od Prištine, jedna na zapadnom (oko aerodroma Slatina), jedna na južnom (prema Uroševcu) i jedna na istočnom pravcu (prema Gnjilanu) udaljene od Prištine cca 10-20 km vazdušnom linijom.
Pored toga, bilo je pokušaja iznenadnih zasednih dejstava prema granici, već sam naveo na potezu prema Dragašu i na potezu prema Đakovici.
Smatram da je sistem Kub (zajedno sa ostalim sistemima PVO) veoma doprineo malim gubicima u Kopnenoj vojsci na terenu, iako je nesumnjivo za to zaslužno i veoma dobro, čak bih rekao odlično maskiranje pripadnika 3. Armije i Prištinskog korpusa.
Ipak...zašto ta dominantna avijacija NATO, kada već očigledno nije uspevala (usled odličnog maskiranja, obmanjivanja i manevra) svojim izviđačkim BPL i borbenim avionima da otkrije raspored i razmeštaj jedinica na terenu (mada su povremeno uspevali, srećom ipak retko....) nije donela odluku da se LBA poput A-10, Harriera, Tornada i dr. spuštaju niže i traže ciljeve za uništavanje? Nisu morali previše nisko, ali recimo na 3000 metara, sa povremenim brzim poniranjem još niže u cilju izviđanja?
Ispod 3000 metara su znali šta ih čeka, videli su na primerima brojnih oborenih BPL i krstarećih raketa, ali na visinima od 3 - 5000 metara ih je čekao Kub i tada bi znatno teže umakli.
Većina gađanja sistemom Kub na Kosovu, izveden je na visinama ciljeva od 6- 9000 metara (korišćenjem TOV-a) što je direktan dokaz da su imali respekt i da se nisu usuđivali spuštati niže da traže pojedinačne tenkove i topove.
Naravno, bilo je izuzetaka da su se spuštali i niže, ali zato i imaju barem 3 A-10 koji su dobili po nosu od nekih IC i drugih sistema PVO.
Što se tiče mogućnosti Puka Kub da zaštiti naše trupe da je NATO krenuo u Kopnenu invaziju, to ne bi bilo moguće. Naravno, mi bi dejstvovali i to sigurno više nego za ceo rat do tog trenutka, jer više ne bi važio cilj upotrebe koji sam naveo gore. Moralo bi da se dejstvuje češće jer bi gubici u Kopnenoj vojsci bili veliki, kako god okreneš. Naravno, otvorile bi se i veće mogućnosti za dejstva sistema PVO kratkog dometa, kako IC raketa, tako i PA topova.
Ipak, najveća šansa za nekakvu odbranu, po meni, bila bi miniranje terena, zaprečavanje pravaca napredovanja, usporavanje napredovanja i dejstva sa daljine raketnim i artiljerijskim sistemima Z-Z na minirane i zaprečene tačke. O tome smo jedared divanili na temi o Tehnikama sakrivanja i maskiranja....
Sukob "prsa u prsa" sa nailazećim NATO invazionim snagama i letećim avetima na nebu koji bi "palili" zemlju ispred njih, bio bi čisto samoubistvo.....
Ipak, nisam expert za Kopneno ratovanje, ali verujem da nisam daleko u procenama.....
Imao sam prilike da gledam dejstvo B 52 "odozdo" za vreme Kumanovskih pregovora, na samom kraju. Bili smo na grebenu Kunora, na padinama Paštrika. Iznad karaule Liken. B 52 je dejstvovao nekoliko puta tih dana u sadejstvu sa ostalim avionima. Smatram da je bio znatno ispod 11,5 kilometara visine. Čak na upola te visine. Vrlo precizan.Jasno se video i on i njegovo dejstvo. Naravno da ih niko ne bi gađao za vreme pregovora. Dugo nisam pominjao B 52 kada sam se vratio. Niko mi ne bi ni verovao. Inače za tih mesec i kusur dana nagledao sam se svega . Naša visina je bila preko 1300 metara .Pogled na pola Albanije. Aerodrom Kukeš levo zaklonjen grebenom. Najviše A 10 . Ali i F 16, F 18, Tornado. F 15 sa velike visine. A noću ko zna šta je sve prelazilo preko nas. Ubeđen sam da je dejstvovao i Tomket, prerađen u bombarder na kraju svoje karijere. Ali recimo da smo bili zauzeti da bih se bavio takvim preciznim osmatranjem. Pre strele leteli su jako nisko i dejstvovali preko nas po Kosovu. Koristili su bombe sa raketnim motorom koji je bombu izbacivao možda i nekoliko kilometara napred da bi izbegli pvo. Visina dejstva najviše stotinak metara iznad nas. Nas su "ostavljali na miru" do desetak dana pre ofanzive Strela. Mislim da ih je do tada jedan bofi držao na rastojanju. Ali to već ne mogu da govorim. Jer oči varaju.
Stalno su preletali Kunoru i dejsvovali po dolini. Topovima iz Tanderbolta zatrpavali osiromašenim uranijumom kosovsku ravnicu.Ta škripa, kada se vrte cevi gatlinga posle dejstva se ne zaboravlja.A ponekad kao da je bio stakleni zid ispred nas koji ne smeju da pređu pa makar se i srušili. Dosta brišućih letova. Iskreno majstorske pilotaže ponekad. Kada su poslednji put napali karaulu Liken privukli su se tanderboltom i falkonom iz kosovskog pravca, između brda na visini manjoj od deset metara. Uspeo sam i tamo da se zadesim. Zao dan.
Dan kada se srušio Herkules na aerodromu u Kukešu bili smo na grebenu. Naravno da to nismo videli, ali se sećam velike aktivnosti iznad aerodroma i ogroman broj raznih svetala. Mi smo mislili da slave pobedu. Tek sutradan smo čuli za Herkulesa. Naravno da sam mnoge stvari povezao tek kasnije.
Nas su tukli sa f 18 nevođenim raketama, noću sa male visine. Očigledno navođeni od šiptara sa vrha Paštrika iznad nas.I ogromnom količinom bombi sa f 15 i ostalih. Kasetne da ,ali ne kao Košare i ne direktno po nama. Većinom su po nama dejstvovali minobacaći iz Albanije. Regularna albanska vojska.82mm i 120mm. Kineske ostale od Envera Hodže. Svakodnevno i u ogromnim količinama.
Ali to je neka druga priča. Itd, itd. Toliko od mene.
naravno, sve stoji sto si napisao, pogotovu su dragocjeni principi upotrebe koje si naveo.
Da li znas da li je postojao plan upotrebe PVO u slucaju kopnene intervencije?
Sto se tice Kosara i Planeje, moj je zakljucak da je komanda zakljucila da nema potrebe angazovati raketnu PVO na tim pravcima u tom trenutku. I iz ove perspektive vjerovatno je to bila ispravna odluka.
Isto tako, ne sjecam se da sam procitao da je bilo dejstava jurisne avijacije (A-10 ili ostalih jurisnika) sa manjih visina na ovim pravcima, sto znaci da je taktika upotrebe PVO radila posao.
Ali, mamu mu hebem, sta bi dao da je jedan B-52 poljubio ilovacu, nema tih para. A Neva je za te i izmisljena.
Mada, cio taj rat se i vodio za duse ljudi, za politicku nadmoc. Otuda toliki naglasak na PVO teritorije.
U slucaju kopnene invazije, ne vjerujem da bi artiljerija i zaprecavanje samo moglo mnogo da uradi. Morala bi pjesadija i oklop da radi. Prvo pravilo zaprecavanja kaze: Prepreka koja nije branjena nije prepreka.
A ni NATO avijacija nije svemocna, pogotovu u jurisnim ulogama. Nema sanse da bi dejstvovali sa pet kilometara visine u podrsci svojim trupama koje su u vatrenom kontaktu. A samo jedno paljenje osmatrackog radara od pet sekundi nad bojistem mijenja takticku situaciju za NATO na tom pravcu iz korijena.
Sve ovo pisem da bih razumio taktiku upotrebe PVO na Kosovu, i da li se ta taktika razlikovala od taktike na ostalim dijelovima teritorije. Mislim na cijeli sistem PVO, ne samo na KUB.
Dopuna: 07 Apr 2020 17:42
evo i @simazr se umjesao, sjajan post, mnogo dobro napisano kako je dejstvo avijacije NATO izgledalo sa nasih kopnenih polozaja. Ziv bio simo i hvala za ovaj post
Znaš kako....
Jednom smo diskutovali o tome na temi Kub i tada je i @samkubm4 kao jedan od najučenih ljudi sistema izneo neka svoja mišljenja sa kojima sam i ja saglasan.
Mi smo imali 78 dana rata u kome je NATO avijacija tražila SAMO NAS! Samo je jurila Kub i Nevu i radare sistema VOJIN. Naravno, ako uoči neki borbeni avion na zemlji, "rado" ga je sravnila sa zemljom.
Ali, osim na Kosovu i Metohiji, u ostalom delu teritorije gotovo i da nisu tražili ostale rodove vojske. Nisu tražili tenkove, topove, haubice. Ali i ne bi ih mogli nikako naći, naprosto zato što nije bilo kopnenog rata.
Početkom kopnenog rata, menjaju se i prioriteti! Jedan precizan pogodak DNEVNO Orkanom ili Košavom ili Ognjem ili pak Lunom ( ) odneo bi više života nego jedan ili dva oborena aviona u toku dana. Imajte u vidu da bi se rat vodio prostorno malom terenu sa svega nekoliko tenko-prohodnih pravaca koji se itekako mogu minirati, zaprečavati i obasuti čelikom iz raspoloživih oružja sa većih daljina.
Naravno da bi oni i dalje jurili Kubove, ali bi pre svega jurili naš oklop, jurili bi položaje naših VBR-ova, Orkana, Lune....
Tada bi se otvorilo malo više prostora za dejstvo Kuba, možda dovoljno da im se i neki "kapitalac" u vidu nekog bombardera sruši na naše tle.
A da ne pričam kakve bi se prilike otvorile (konačno) za Strelu 1 i Strelu 10, Iglu i Strelu-2, ali i novi sistem RL-2M i RL-4M "Praćka"! Čak bi i PA topovi dobili više šanse.
Dakle, ceo rat bi ipak krenuo donekle drugim pravcem i onda bi i sistemi PVO, dobili barem minimalno vazduha, neku vrstu "terenskog respiratora" (ajde malo da upotrebim metaforu u duhu savremenih dešavanja) da mogu nešto konkretnije uraditi.
Mislim da bi i lovci MiG-21 bili korišteni u tom kopnenom sukobu, u manjem broju i možda u nekoliko akcija i to u ulozi jurišnika. Takve akcije možda ne bi donele mnogo na planu uništenja NATO trupa, ali bi mnogo značile na podizanju morala, isto kao što je podizanje MiG-29 imalo svoju svrhu i namenu bez obzira na konkretne rezultate (u smislu oborenih NATO aviona). To za MiG-21 sam već nešto i lično načuo krajem rata, ali vezano za njihovu lovačku namenu. Mislim da je to bio možda i deo svojevrsnog pritiska vojnog vrha na "politiku" da nađe mirno rešenje.
Što se tiče taktike upotrebe PVO, ona je uglavnom bila ista na celom prostoru tadašnje SRJ.
Jedinice Kub i Neva su upotrebljavane u PVO teritorije i objekata, uz povremena zasedna dejstva i sistem podeljene odbrane, kako sam već gore pisao.
MarKhan ::Кубовац можеш ли мало о томе што си начуо о МиГ-21?
Pa bila je neka priča pred kraj rata o tome kako se planirala upotreba MiG-21 u lovačkim zadacima, pre svega u pokušajima da se suprotstave jurišnicima A-10 i ostalom LBA avijacijom.
Nakon rata je i u nekim publikacijama, na primer u "Smeni" Đorđa Aničića, navedeno kako je tadašnji Komandant Korpusa PVO general Branislav Petrović, bio u poseti 3. rd PVO Neva dana 20/05/99 u jutarnjim satima, a nakon onog "čuvenog dejstva na B-2A" i tada je izjavio da će "morati da diže MiG-21". Navodi se i da je tada rekao da je "svestan da će piloti izginuti, ali da nema izbora".
Sad...ovde možda ima nekih "umetničkih sloboda i autorskih dodataka" u sećanjima Đorđa Aničića, ali potvrđuje se da se zaista razmišljalo o angažovanju MiG-21 pri kraju rata....
Treba imati u vidu da je 20/05/99 u funkciji bilo samo 3, a već 2-3 dana kasnije samo 2 raketna diviziona PVO Neva u odbrani Beograda.
Krajem meseca maja, stigao je 1 raketni divizion Neva iz Kraljeva, a par dana pre toga i 1 raketna baterija Kub iz Danilovgrada.
Od početka juna meseca u odbrani Beograda bila su svega 3 diviziona Neva uz dodate 3 baterije Kub (2 iz Kragujevca i 1 iz Danilovgrada).
Jasno je da bi, ukoliko bi rat potrajao, odbrana Beograda Nevom postala nedovoljna. Kubovci bi krpili koliko bi se moglo i u tom smislu se može posmatrati ova izjava Baneta Petrovića i kao realna potreba da se "nešto učini" na ojačavanju sistema PVO (mada je to "ojačavanje" više nego upitno), ali i kao neka "poruka" državnom i vojnom vrhu da se traži neko političko rešenje jer sistem odbrane više ne može da izdrži.....
simazr ::Imao sam prilike da gledam dejstvo B 52 "odozdo" za vreme Kumanovskih pregovora, na samom kraju. Bili smo na grebenu Kunora, na padinama Paštrika. Iznad karaule Liken. B 52 je dejstvovao nekoliko puta tih dana u sadejstvu sa ostalim avionima. Smatram da je bio znatno ispod 11,5 kilometara visine. Čak na upola te visine. Vrlo precizan.Jasno se video i on i njegovo dejstvo. Naravno da ih niko ne bi gađao za vreme pregovora. Dugo nisam pominjao B 52 kada sam se vratio..
Во время операцию Linebacker-2, B-52 наносили ударов по Северном Вьиетнаме с висоту 95000-11500 метра. Точка бомбопускания находилась где-то 9 километров до цели(6 miles)....
Возможно ли отметите на карту маршрут Б-52 и место бомбардировок(цель)? Мой друг сделаеть, что-то такое и увидим как получится...
Što se tiče visine leta bombardera B-52H, moram samo napomenuti da te podatke o visinama leta od 38 - 41000 feet-a (11500 - 12500 metara) nisam "napamet" ispalio.
Takvi podaci javljaju se u više domaćih štampanih publikacija. Za ovu temu, ja sam koristio izvor: Bojan Dimitrijević/Jovica Draganić - "Vazdušni rat nad Srbijom 1999".
Potpuno ste u pravu u vezi visine leta B 52 od preko 9000 metara. Ovde ima mnogo kvalifikovanijih da o tome govore od mene kao i veliki broj publikacija. Ali tada je leteo znatno niže. Inače ga ja i ne bih tako lepo video i prepoznao. Kao uporedni primer uzimam običan putnički avion koji ima sličnu visinu leta i veličinu.
Citat:7. април 1999. године
...
На предлог генерала Лазаревића, потписујем наређење за ванредно унапређење у чин потпоручника водника Саше Митића и за новчану награду, која му припада, јер је погодио авион А-10.
...
) odneo bi više života nego jedan ili dva oborena aviona u toku dana. Imajte u vidu da bi se rat vodio prostorno malom terenu sa svega nekoliko tenko-prohodnih pravaca koji se itekako mogu minirati, zaprečavati i obasuti čelikom iz raspoloživih oružja sa većih daljina.
