Na današnji dan...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Bobo123, Hussar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na današnji dan 1918. godine :
- Streljan je poslednji predstavnik ruske carske porodice Romanov - car Nikolaj II, zajedno sa članovima svoje porodice - suprugom i petoro dece.
Neka im je večna slava , a Nikolaju VELIKO hvala za sve što je učinio za srpski narod !

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Bane san, Vlada78
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 16 Jul 2014 23:43

Na danasnji dan 1858. godine rodjen je srpski vojvoda Petar Bojovic, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske skole ucestvovao je u Srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabroscu u borbama na Vrabci, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda(sadasnji Dimitrovgrad).
U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao nacelnik Staba Prve armije izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio je bugarske polozaje na Rajcanskom ridu, sto je odlucilo ishod i Bregalnicke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio Sabac, a duznost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle muckog napada Bugara 1915, sa neuporedivo slabijim snagama sprecio ih je da prodru na Kosovo, sto je omogucilo odstupanje srpske vojske. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao nacelnik Staba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakcalan i Bitolj.
Zbog neslaganja sa saveznickom komandom o sirini fronta dodeljenog srpskoj vojsci, u aprilu 1918. je smenjen i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i Ovce polje, kod Kumanova razoruzala Bugare, produzila gonjenje brojcano jace nemacke Druge armije i razbila je juzno od Nisa bez pomoci saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na celu Prve armije 1. novembra 1918. je oslobodio Beograd. Umro je 1945. u Beogradu i sahranjen je prakticno ilegalno, bez ikakvih pocasti, u gradu kojem je doneo slobodu.
Petar Bojovic je poreklom iz plemena Vasojevica.
Rodjen je 16. jula, 1858. u selu Misevici, opstina Nova Varos.
Jedan je od najvecih priznatih svetskih vojskovodja.
Petra Bojovića je 20. januara 1945. pretukla grupa partizana
koji su dosli da ga prinudno isele iz njegove kuce u Trnskoj 25, u Beogradu. Prema jednom od svedocenja, ovaj sramni dogadjaj izgledao je upravo ovako:
“Brozovi ‘oslobodioci’ upadaju u kucu vojvode Petra Bojovica u Trnskoj ulici pod brojem 25. Mnogo im se dopada ta kuca: rado bi se uselili. Kad su usli, primecuju vojvodin mundir preko stolice, a na stolu vojvodinu sapku.
Vec i sama cinjenica da je Bojovic bio ‘kraljev vojvoda’ dovoljna je da ‘oslobodioci’ primene silu. Najpre sutiraju njegovu vojvodsku sapku, a potom, posle grubih reci, nasrcu i na slabasnog vojvodu, na zavrsnici devete decenije zivota. Vojvodin sin Dobrosav skace da zastiti oca, ali je savladan snaznim udarcima i ubrzo potom bice upucen u robijasnicu Sremske Mitrovice.”
Od povreda zadobijenih tokom batinanja vojvoda je uskoro preminuo,
a njegovo telo je na Novo groblje prebaceno taljigama. Kako bi sprecili davanje pocasti jednom od najvecih junaka srpske istorije, komunisti su na Radio Beogradu objavili vest da ce svako ko pokusa da dodje na sahranu vojvode Bojovica biti uhapsen i krivicno gonjen.


Dopuna: 17 Jul 2014 20:34

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Viceroy, Bobo123, BlekMen
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 17 Jul 2014 20:35

На данашњи дан,17.7.1944. године нацисти су промарширали кроз Москву.Сан им се остварио да уђу у Москву,али не и да је освоје.После "параде" улице куда су се кретали детаљно су опране и дезинфиковане,а они су послати у затворе и логоре,одакле се већина никад није вратила.
"Марш побеђених"


"Прање улица после параде"


Dopuna: 20 Jul 2014 21:13

• 1Ovo se svidja korisniku: Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na današnji dan 1969. godine :
- Nil Armstrong (Neil Armstrong) i Edvin Oldrin (Edwin Aldrin) iz Apola 11 postali su prvi ljudi koji su stigli na Mesec.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dan kada je Hitler trebalo da umre
Nemački pukovnik Štaufenberg pre tačno 70 godina pokušao da ubije vrhovnog komandanta i sruši nacistički režim. Stražar na dužnosti u Hitlerovom štabu i Štaufenbergov sin Berthold i danas pamte svaki detalj tog dana.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

НА ДАНАШЊИ ДАН: УБИЈЕН ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ КАРАЂОРЂЕ
На данашњи дан 1817. године вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе је, по повратку у отаџбину из Русије (преко Аустрије) убијен у Радовањском Лугу код Велике Плане, према налогу књаза Милоша Обреновића.
Милош је потом - као доказ верности - послао његову главу турском султану. Карађорђе је творац нововековне српске државе и родоначелник краљевске породице Карађорђевић. У Аустријско-турском рату (Кочина Крајина)борио се као фрајкор (добровољац) у саставу јединица капетана Коче Анђелковића, на аустријској страни. Као буљубаша (турски чин у рангу команданта батаљона) учествовао је у акцијама против Јањичара. На збору српских првака у Орашцу 14. фебруара 1804. изабран је за "вожда" у борби против Турака.
Истеравши Турке из Београдског пашалука (Смедеревског) после победа на Иванковцу, Мишару и Делиграду и ослобођења Београда, настојао је да издејствује признање Србије, али међународни услови нису били повољни. Покушавао је да се ослони на Русију и 1807. створена је нека врста српско-руског војног савезништва, што је окончано за Србију крајње неповољним Букурештанским миром 1812.
После слома устанка 1813. избегао је у Аустрију, затим у Русију, да би по повратку у Србију трагично настрадао.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Vlada78, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rođen Gavrilo Princip

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

25. јула 1914. године, донет указ о реактивирању ђенерала Живојина Мишића..

Vojvoda Zivojin Misic - ( od pastira do slavnoga vojskovodje)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na danasnji dan rodjen je kompozitor Stanislav Binicki. Izmedju ostalog, autor 'Paradnog marsa' koji se u nasoj drzavi i vojsci neprekidno koristi jos od 30-ih godina XX veka.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 09 Avg 2014 16:33

Sinoć malo zaginuh na posslu a sa jutrošnjeg se upravo vraćam na pauzu pa da okačim da se na jučerašnji dan upokojio veliki prijatelj Srpskog naroda 8.avgusta 1929.g,Dr Arčibald Rajs.

VEOMA PAMETAN I UCEN COVEK, SVE STO JE NAPISAO TADA ZA TO VREME, VAZI I SADA. NEKA NAM SAM GOSPOD POMOGNE!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 14 Sep 2014 18:32

Пре 60 година је почео Тотски спектар пилот тестирање једног од типова нуклеарног оружја

"У складу са планом научних истраживања и експерименталног рада у последњим данима Совјетског Савеза, тест је спроведен један од типова нуклеарног оружја ... Када тестира вредне резултате који ће помоћи совјетски научници и инжењери успешно реши проблем за заштиту од нуклеарног напада." ТАСС извештај од 17. септембра 1954.

14. септембра, 1954 у Тотск војном опсегу у Оренбург региону били први у војним вежбама Совјетског Савеза у реалном нуклеарне експлозије, која се претворила у драматичне последице за хиљаде људи. истину о том догађају много година пажљиво прикривене. Сви учесници су добили претплату чувања државне и војне тајне за 25 година. Највећи део материјала учења почели да се појављују тек након распада СССР-а, када је претплата је изгубио моћ деловања.
14. септембар, 1954 ат Тотск војном опсегу у Оренбург региону били су први у војним вежбама Совјетског Савеза у реалном нуклеарне експлозије / фото: ми.маил.ру
Током вежбе, са висине од 13 километара је испустио нуклеарну бомбу са ТНТ еквивалента 40 килотона, а спроводи ваздуха рафал на надморској висини од 350 метара. Ту су такође подрива симулатору и 2 нуклеарке. Вежба је окупио 45 хиљада војника. Одмах после експлозије кроз епицентар погођене области су спроведене трупе. Док је главни фактор који утиче на атомске експлозије команду осетио ударног таласа. Војници и официри у теренским условима доживео штетан утицај другог - зрачење - фактор атомске експлозије. Иако нико - не цивилно становништво околних округа Оренбург Регион, односно обичних војника - није знала каква је оружје је тестирана. Наравно, људи нису имали појма о ужасним последицама "војним маневрима." Као резултат тога, многи људи добили различите дозе зрачења. доказане чињенице не дају одговарајућу медицинску негу војника. О учесницима запамћена само после догађаја у Чернобиљу, али многи нису успели да докажу своје учешће у вежбама и да добију компензацију за изгубљени здравље. До данас, лекари и еколози су забринути због повишене нивое рака у области Оренбург региона који је погођен атомске експлозије.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]





Током вежбе, Ту-4 бомбардер пао са висине од 8000 м нуклеарну бомбу РДС-2 моћ од 38 килотона ТНТ, у 9 сати и 34 минута извршена је ваздух упали на надморској висини од 350 метара на координатама 52 ° 38'40.99 "Н 52 ° 48'16.05 "Е.
После периода чекања и дозиметрији (око 3 сата после експлозије) су нарушени два симулираним нуклеарних бојевих глава, а Жуков послао 600 тенкова, 600 оклопних возила и 320 авиона у нападу на зараженом подручју.

Mesto iznad koga je testirana atomska bomba a kasnije izvedena vežba invivo...

Vežba sa živim vojnicima a i atomskim oružjem daleke 1954.g.