|
Poslao: 22 Mar 2014 17:28
|
offline
- lažni đoko
- Počasni građanin
- Pridružio: 27 Dec 2013
- Poruke: 774
|
Та мобилизација из септембра 1912. је доказ ко нам је у Русији био пријатељ, а ко непријатељ!
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 22 Mar 2014 19:08
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 20197
|
lažni đoko ::Та мобилизација из септембра 1912. је доказ ко нам је у Русији био пријатељ, а ко непријатељ!
I hoces li nas prosvetliti?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Mar 2014 09:06
|
|
|
Ja prvi put čujem za tu mobilizaciju!!!
Pa me interesuje je li bilo sličnih mobilizacija u to vreme i u A-U, Nemačkoj, Francuskoj?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Mar 2014 15:53
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Puškomitraljezac za problem mobilizacije pred Prvi svetski rat najbolje je da pročitaš prvih stotinjak strana Žofrovih Ratnih memoara. Vreme pred balkanske ratove je prepuno raznih kriza Maroko, Italijansko - turski rat itd itd. U to vreme najbržu opštu mobilizaciju su imali Nemci i to daleko najbržu. Sa druge strane najsporiju su imali Rusi i zbog velikog prostranstva ali i zbog relativno slabo razvijene železničke mreže. Francuzi su početkom XX veka dali ogromne pare za razvoj ruske železničke mreže upravo da bi se ubrzala ruska mobilizacija pre svega ona opšta.
Nakon poraza Francuske 1870 - 71. godine Moltke je izradi novi nemački ratni plan koji je prdeviđao da se u slučaju novog rata prvo udari na Rusiju pa tek onda na Francusku. Šlifen je kasnije to izmenio pa je usvojen ratni plan kojim je bila predviđena ofanziva na zapadu a defanziva na istoku dok se ne obori Francuska. Računalo se (u to vreme tj oko 1908 - 10) da Francuzi sigurno mogu da izdrže 40 dana od početka izbijanja ratnih dejstava. Zbog toga je bilo od prsudnog značaja da ruski zapadni vojni okruzi mogu da sa svojim snagama krenu u ofanzivu najkasnije 25. dana i to ofanzivno protiv Nemaca a defanzivno protiv Austro Ugarske. Zato su Rusi pri kriznim situacijama vršili delimične mobilizacije u svojim zapadnim vojnim okruzima. Nemci i Austro Ugari su takođe u jesen 1912. godine izvršili manje mobilizacije. Francuzi nisu jer su planirali uvođenje trogodišnjeg vojnog roka umesto dotadašnjeg dvogodišnjeg pa su zadržali (dobrim delom nezakonito u tom momentu) celu klasu isluženika a primili novu klasu tako da su prešli na taj trogodišnji vojni rok i pre nego što je zakon izglasan.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Mar 2014 09:41
|
|
|
Ltcolonel, NiZdr, hvala na odgovoru!
Mene uglavnom zanima istorija naoružanja i naj više čitam o njoj. Ali zbog specifičnosti materije, često naiđem i na neke podatke iz vojne ili čak opšte istorije. Ova ruska probna mobilizacija je samo jedan primer. Isto tako sam pre skoro četvrt veka u Metku u tekstu o Štajer-Zoloturnu prvi put čuo za rat za Gran Čako!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Dec 2014 18:24
|
offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15344
|
Један занимљив пример како изгледа сведочење о истом догађају дато на два различита начина.
Прво је из књиге "Grottaglie and home", где је представљена узбудљива евакуација једног америчког авијатичара.
Догађај је лепо описан, чак је и дата мапа са трасом путовања, као и фотографије (којих нема на ГуглБукс). Причу су дали породица и пријатељи, на основу приче која је објављена 1952.
Наизглед је врло занимљива прича, међутим врло брзо се увиди да има доста чудних ствари. Почев од тога да је видео Тита у околини Бихаћа у време кад је он био на Вису, преко партијских састанака на којима је присуствовао где је нападан амерички капитализам, па све до бекства кроз Немачку (у америчкој униформи) при ком су му помогли Цигани чергари  ...
На сву срећу, постоји сачуван исказ који је амерички авијатичар дао одмах по повратку у базу.
Примећује се да ове две приче, осим датума, имена и јединице авијатичара немају ништа исто! Запањујујуће је колика је разлика.
Јасно је да је верзија из књиге скоро у потпуности измишљена, делом на основу прича других авијатичара. Мапа је такође нетачна. Комбинацијом архивских података ова прича чак изгледа веродостојно.
----
Шта можемо да закључимо на основу овог примера:
приликом сакупљања изјава учесника догађаја, пожељно је да се забележе што раније, и то од обученог особља, које познаје ситуацију на терену. Неки детаљи се брзо забораве.
Један пример је прикупљање података о несталим авијатичарима, где се испитује ко је извор информације (лично видео, чуо од некога, шта је његова претпоставка итд). Код наших извора о истим догађајима је често забележена само претпоставка људи који су били у близини, и тумачена као њихово сведочење што је велика грешка. Тако је настало неколико сведочења о убијеним авијатичарима.
Личне изјаве могу да дају тачнију и потпунију слику догађаја од званичних докумената, али је неопходно да се правилно забележе.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jan 2015 10:22
|
offline
- Zorge
- Mod u pemziji
- Pridružio: 07 Nov 2007
- Poruke: 8384
- Gde živiš: Ravni Banat
|
А ја се питам, шта ова тема ради у мом атару, а не у "Историји"....
|
|
|
|
|
|
