Obrenovići protiv Karađorđevića...i obratno.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Eutropije, 6.lickadivizija, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gorski car ::
Moram da priznam da se nisam bavio pozadinom ubistva dva Obrenovica. Tvoj post asocira na umesanost Karadjordjevica u oba ubistva. Da li postoje dokazi o tome i imali neke literature gde se moze nesto procitati na tu temu?

Neki od optuzenih (Nenadovici, nekoliko njih je streljano istog dana kada je ubijen knez Mihajlo) su bili u direktnoj vezi sa Persidom Karadjordjevic, suprugom kneza Aleksandra i majkom Petra I Karadjordjevica. Tesko da je u tadasnjim porodicama bilo sve tajna. Znalo se tacno ko sto radi.

Literatura:
Istorija srpskog naroda, knjiga V, tom 1
Rados Ljusic, Istorija srpske drzavnosti

Neko gore napisa da "dobre tradicije nikako ne treba prekidati". E sad, ako je ovo dobra "tradicija" onda ziveli

Ne kazem da su Obrenovici bili pacifisti (narocito prema protivnicima), vec da je jedno istorija, a drugo "dobra tradicija".

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na današnji dan se desio prevrat dinastija:
Пре 155 година, Светоандрејска скупштина извршила смену династија у Србији збацивши Кнеза Александра Карађорђевића. На престо враћен Кнез Милош Обреновић, а за његовог наследника проглашен његов син Кнез Михаило.
На скупштини је изабрана делегација која ће отићи у Букурешт да Кнеза Милоша позове да се врати у Србију. За вођу делегације одређен је Станојло Петровић. Трећег јануара 1859. г. свечано униформисани Станојло Петровић је Кнезу Милошу уручио писмо Народне скупштине.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Vojo,
Sveti Andrej Prvozvani pada 13. decembra po novom kalendaru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam ovo preneo saovog linka a vidim da su ga i mnogi drugi obilato koristili kao svoj izvor.
https://www.facebook.com/Srpska.Istorija
Kalendar nisam konsultovao a ponajmanje crkveni pa se izvinjavam...ako sam grešan.će se ispovedim..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U vezi Svetoandrejske skupštine, tim pitanjem se nisam mnogo bavio, pa me zanima, da li neko zna razlog zašto je Svetoandrejska skupština donela takvu odluku? Šta je konkretno smetalo u politici kneza Aleksandra Karađorđevića, pa ga je skupština oborila sa vlasti?

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, apostata, proka89, Bane san, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imenić ::U vezi Svetoandrejske skupštine, tim pitanjem se nisam mnogo bavio, pa me zanima, da li neko zna razlog zašto je Svetoandrejska skupština donela takvu odluku? Šta je konkretno smetalo u politici kneza Aleksandra Karađorđevića, pa ga je skupština oborila sa vlasti?
Konkretno: knez Aleksandar smetao je svima u zemlji poslednjih godina. On je dosao na presto tudjom zaslugom, zaverom i bunom Tome Vucica-Perisica i ustavobranitelja. Ustavobraniteljima, ogorcenim apsolutizmom kneza Milosa odgovarao je neprimetni vladar koji se ni u sta nece mesati u zemlji. I takvu jednu bezlicnu osobu dobili su u liku kneza Aleksandra. On je takav bio do neke 1855. godine kada mu je dosadilo da bude samo figura u ustavobraniteljskom rezimu. Tada je pocelo njegovo natezanje sa oligarhijskim Savetom koji je do tada bio sve i vsja u drzavi. Kneza Aleksandra na putu po vise vlasti nagovarala je kneginja Persida, koja je vukla konce preko svoje jako uticajne familije Nenadovica. Najveci problem bio je sam Ustav od 1838. godine koji je bio sprovodiv samo u slucaju da knez prihvati ceremonijalni status. Cim se knez Aleksandar "uzjogunio" nastupila gotovo neresiva situacija jer je savetnike (njih 17) imenovao knez, ali ti savetnici su prema odredbama Ustava bili nepokretni tj. dozivotni. Od 1855. do 1858. godine nastupila je blokada institucija i zemlja se polako priblizavala potpunoj paralizi.
Ima nekoliko stvari zbog kojih Savet nije mogao da nastavi da oligarhijhski da upravlja Srbijom bez ikakvih ogranicenja. Prvo, ti oligarsi vremenom su dojadili narodu, bas kao i cinovnicki aparat koji je naglo poceo da buja u Srbiji nakon 1842. godine i dolaska ustavobranitelja na vlast. Zemlja u kojoj skoro nije bilo nikakvih pravnih akata i u kojoj se vladalo "na rec" postala je zatrpana hartijama, cinovnicima, kancelarijama, kabinetima, sudovima itd. Uz to, taj aparat ne samo da je bio korumpiran, nego i nadmen i nestrucan. Na celu aparata nalazili su se mahom Srbi "precani" koji bi u Austriji bili najvise notarosi, a ovde, u Srbiji bili su nacelnici ministarstava, sudije Kasacionog suda, policijski celnici itd. Obicni cinovnici bili su seljacki sinovi koji jedva da su i bili pismeni, sto im, naravno, nije smetalo da "dignu nos" cim su obukli mundire.
Osim toga, u Srbiju tada dolaze prvi pitomci skolovani u inostranstvu. Oni su se vratili u Srbiju, ali oplemenjeni demokratskim idejama i savremenim znanjima iz oblasti drustvenih nauka. Ako su seljaci u ljudima iz Austrije gledali ucene ljude, svrseni studenti Sorbone, to sigurno nisu. Oni koji su kao mladi postali liberali sigurno nisu bili zadovoljni oligarhijskim uredjenjem drzave.
Najzad, imao si obrenovicevce. Simpatizeri te dinastije bili su se ucutali pred terorom i reakcijom posle svrgavanja kneza Mihaila, ali su postepeno "dizali glavu".
Na kraju, posto je u napetoj atmosferi knez Aleksandar sa kneginjom Persidom pobegao kod Turaka na Kalemegdan, sazvana je ta cuvena Svetoandrejska skupstina ciji je predsednik bio kapetan Misa Anastasijevic, a potpredsednik glavni obrenovicevac tad u Srbiji, Stevca Mihailovic. Ipak, glavnu rec na Skupstini nisu vodili ni jedan ni drugi, vec sekretari - mladi i sposobni liberali Jevrem Grujic i Milovan Jankovic.
Skupstina je trebala da resi spor izmedju kneza Aleksandra i Saveta, a resila je tako sto je - zbrisala sa istorijske pozornice oba ta cinioca. Knez Aleksandar je zbacen sa vlasti, a za novog kneza Srbije ponovo je imenovan knez Milos. Savet je, pak, u doba kneza Milosa neutralizovan, takvu unutrasnju politiku vodio je knez Mihailo, a posle njega Ustavom od 1869. godine promenjena je i zvanicno njegova funkcija u srpskom politickom sistemu.
Uh, dosta je............

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gama ::Gorski car ::
Moram da priznam da se nisam bavio pozadinom ubistva dva Obrenovica. Tvoj post asocira na umesanost Karadjordjevica u oba ubistva. Da li postoje dokazi o tome i imali neke literature gde se moze nesto procitati na tu temu?

Neki od optuzenih (Nenadovici, nekoliko njih je streljano istog dana kada je ubijen knez Mihajlo) su bili u direktnoj vezi sa Persidom Karadjordjevic, suprugom kneza Aleksandra i majkom Petra I Karadjordjevica. Tesko da je u tadasnjim porodicama bilo sve tajna. Znalo se tacno ko sto radi.

Literatura:
Istorija srpskog naroda, knjiga V, tom 1
Rados Ljusic, Istorija srpske drzavnosti

Neko gore napisa da "dobre tradicije nikako ne treba prekidati". E sad, ako je ovo dobra "tradicija" onda ziveli

Ne kazem da su Obrenovici bili pacifisti (narocito prema protivnicima), vec da je jedno istorija, a drugo "dobra tradicija".

Meni to lici samo na slabe indicije. Tacno je da su bili zainteresovani da Obrenovic budu skinuti, ali ne znaci da je su atentati od njih potekli.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ 6. lička
Hvala na iscrpnom odgovoru.

@ Gorski Car
Ni jedan atentat (bez obzira da li govorimo o atentatu na kneza Mihajla, kralja Aleksandra Obrenovića, kralja Aleksandra Karađorđevića, Linkolna, nadvojvodu Ferdinanda, Kenedija) nije do kraja rasvetljen. Uvek ostaju neka pitanja bez odgovora. Kad je upitanju knez Mihajlo, jedan detalj-zapisnik sa suđenja njegovim atentatorima je nestao!
A koliko su Karađorđevići bili umešani u atentate, teško da su oni sami mogli da ruše Obrenoviće. Pre će biti da su velike sile, imale interes da ruše Obrenoviće, pa se pri tom služili Karađorđevićima.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, slavisajag, Imenić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Atentat na kneza Mihaila tj. ono sto bi mi danas rekli "politicka pozadina" tog atentata nije rasvetljena nimalo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::Atentat na kneza Mihaila tj. ono sto bi mi danas rekli "politicka pozadina" tog atentata nije rasvetljena nimalo.
ee brale..moz i drugacije da se kaze,