Operacija "Dunav", okupacija Čehoslovačke 1968. godine

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"(Naručeno) Pozivno pismo"

Da bi postojalo bilo kakvo formalno pokriće za agresiju, sovjetskoj strani je trebalo nešto što će biti "formalni povod" za samu invaziju. Najzgodnije je bilo da neki od članova centralnog komiteta KSČ (iz tzv. konzervativnog krila) pismom pozovu sovjetske trupe u pomoć u borbi protiv "kontrarevolucionara"...

Iz tog razloga je i napravljeno "pozivno pismo" koje je 3.avgusta 1968. godine prema iskazima svedoka predato Brežnjevu (neposredno posle neuspešnih razgovora sovjetske i čehoslovačke strane u mestu Čierna nad Tisou o reformama i trenutnom stanju u ČSSR).Pismo je potpisalo 5 članova CK KSČ:

Alois Indra (1921–1990) tadašnji ministar saobraćaja, kasnije predsednik saveznog parlamenta....

Oldřich Švestka (1922–1983) čovek koji je tokom reformi tj. "praškog proleća" smenjen sa mesta glavnog urednika glavnih dnevnih novina i glavne partijske poluge tog doba u ČSSR - "Rude pravo", nakon upada Rusa, vraćen je na svoju pređašnju funkciju.

Drahomír Kolder (1925–1972)

Antonín Kapek (1922–1990) - on je Brežnjevu pisao i sam pre ovog grupnog dopisa.Kasnije jedan od glavnik aktera "normalizacije" (obračuna sa svime što je pokušano da se uradi reformama)...kasnije se iz Mitrohinovog arhiva saznalo da je bio na vezi sa KGB i da mu je bilo dat pseudonim "Vit" itd...

Vasil Biľak (1917–2014), član predsedništva CK KSČ....kasnije sekretar CK i glavni čovek za spoljnu politiku i ideologiju u ČSSR.

Tekst pisma je izgledao otprilike ovako:

Citat:Dragi Leonide Iljiču,

Svesni svoje pune odgovornosti za našu odluku, obraćamo vam se sa sledećom izjavom. Naš u osnovi zdravi i zreli demokratski proces, ispravljanje grešaka i nedostataka iz prošlosti, kao i sveukupno političko upravljanje društvom, postepeno izmiču iz ruku centralnog komiteta partije. Štampa, radio i televizija, koji su praktično u rukama desničarskih snaga, uticali su na javno mnjenje do te mere da se elementi neprijateljskih snaga sada počinju uključivati ​​u politički život naše zemlje bez protivljenja javnosti. Oni potpiruju talas nacionalizma i šovinizma i izazivaju antikomunističku i antisovjetsku psihozu.

Naš kolektiv - partijsko rukovodstvo - napravio je brojne greške. Nismo bili u stanju pravilno braniti i realizovati marksističko-lenjinističke norme partijskog života, pre svega principe demokratskog centralizma. Partijsko vođstvo više nije u stanju uspešno se odbraniti od napada na socijalizam, nije u stanju organizovati ni ideološki ni politički otpor protiv desničarskih snaga. Samo postojanje socijalizma u našoj zemlji je ugroženo. Politički i državni resursi u našoj zemlji sada su u velikoj meri paralizovani. Desničarske snage stvorile su povoljne uslove za kontrarevolucionarni udar.

U ovoj teškoj situaciji obraćamo se vama, sovjetskim komunistima, vođama KPSS -a i SSSR -a, da pružite efikasnu podršku i pomoć svim sredstvima koja su vam na raspolaganju. Samo uz vašu pomoć možete izvući Čehoslovačku Republiku iz neposredne opasnosti od kontrarevolucije.

Svesni smo da ovaj posljednji korak zaštite socijalizma u Čehoslovačkoj Socijalističkoj Republici ne bi bio lak za KPSS i SSSR. Zato ćemo se i sami boriti svim silama. Međutim, u slučaju da su naše snage i resursi iscrpljeni ili ne daju pozitivne rezultate, smatrajte ovu našu izjavu hitnim pozivom i zahtevom za vašu akciju i svestranu pomoć. Zbog složenosti i opasnosti razvoja situacije u našoj zemlji, molimo vas da ovu izjavu držite što je moguće poverljivije. Iz tog razloga, lično vam pišemo na ruskom jeziku.



Alois Indra, Drahomir Kolder, Oldrich Svestka, Antonin Kapek, Vasil Bilak

Samo pismo je pisano dva puta, pošto je Brežnjev imao primedbu da su potpisnici osim SSSR-a trebalo da pozovu i ostale članice VU u pomoć, kako bi se opravdalo i njihovo učešće u akciji "gušenja kontrarevolucije", a i tražio je da pismo potpiše "više ljudi". Nakon prijema pisma, tadašnji načelnik opšteg odelenja Centralnog komiteta KPSS -a, a kasnije i generalni sekretar, napisao je na njemu: "Sačuvati u arhivi Politbiroa. Ne otvarati bez dozvole. Konstantin Černenko."

Rudolf Pihoja, šef Državnog arhiva Ruske Federacije, otkrio je u sredu, 15. jula 1992., dugo tražena "pozivna pisma", dok je sortirao datoteke u arhivi predsednika SSSR-a. Bili su u zapečaćenoj koverti od 25. septembra 1968. godine.

Inače sam akt pisanja ovakvog pisma gde se direktno traži mešanje strane države u unutrašnje poslove ČSSR je prema TADAŠNJEM zakonima ČSSR-a bio klasičan akt "veleizdaje države" i to "školski primer- jedan kroz jedan". Naravno posle okupacije nikome nije palo na pamet da sudi autorima ovog pisma, dok je posle 1989. ipak suđedno poslednjem živom potpisniku Vasilu Bilku ali je zbog smrti svedoka i nemogućnosti da se dođe do originalnog pisma (kopiju istog je Boris Jelcin poklonio Havelu 1992. godine) ovaj proces prekinut posle 10 godina a sam Vasil je par godina kasnije preminio.

Sami Sovjeti su u početku planirali da potpisnike pisma (nakon invazije) postave na najviše funkcije u ČSSR ali se od toga vrlo brzo odustalo, pošto su shvatili da su isti postali veoma "nepopularni" (bolje reći omrznuti) u narodu, tako da je većina njih ostala do kraja u nekom "srednjem ešalonu" visokih funkcionera...

• 1Ovo se svidja korisniku: gavrilon
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Васил Билак је код нас било најчешће помињано име поводом интервенције. За њега смо најпре чули, већ првог, другог дана...

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada smo već kod reakcija na ovaj događaj.

Osim zemalja učesnica intervenciju su podržali Fidel Kastro, Severna Koreja i Severni Vijetnam.

Rumuni su "ćutali" ali su odbili da pošalju svoje trupe na Čehoslovačku.

Kineski predsednik i vođa komunističke partije Kine Mao Ce-tung je oštro osudio invaziju, što je samo produbilo krizu u odnosima između SSSR-a i Kine (što će kulminirati naredne 1969. godine serijom pograničnih incidenata i konfliktom niskog inteziteta u pograničnom pojasu između ove dve zemlje).

Enver Hodžina Albanija (koja je već bila okrenuta Kini) je u znak protesta istupila u potpunosti iz Varšavskog ugovora.

SFRJ je "glasno gunđala" SSSR-u i izrazila podršku legitimnoj reformskoj vladi ČSSR (koja je de facto potpuno obezglavljena u prva 24h intervencije).

SAD koje su u tom trenutku bili do guše u problemu sa Vijetnamom nisu reagovale nešto specijalno, kao opravdanje je poslužila i Jalta odnosno bilateralni dogovori o interesnim sferama.
Velika Britanija slično.

Austrija se pravila kao da se ništa dešava.

Druge evropske zemlje poput Zapadne Nemačke, Italije i Francuske su bile "zauzete" studentskim protestima koji su bili baš "popularni" te varljive 1968. godine...tu su eventualno izdala neka mlaka saopštenja (čisto reda radi).

A onda su nekih 20 godina kasnije na red došla izvinjena Čehoslovačkoj.

Prva je to uradila 11.08.1989 Mađarska, tj. njena vodeća "socijalističko-radnička" partija izražavajući žaljenje zbog veoma loše odluke o učešću Mađarske u napadu na Čehoslovačku.

Deset dana kasnije i Poljska je napravila prvi korak, da bi formalno izvinjenje od predsednika Poljske usledilo u Januaru 1990. Isti taj čovek tj. Wojciech Jaruzelski (tada predsednik Poljske koji se izvinjava) je 1968. bio ministar odbrane i potpisao naređenje u ulasku poljske armije na teritoriju ČSSR - koja ironija sudbine!

DDR je poslala izvinjene 1.12.1989 a Bugarska je uputila izvinjenje 2.12.1989.

Dva dana kasnije tj. 4.12 to je uradio i SSSR.Pod vođstvom Mihaila Gorbačova, SSSR je proglasio da je misija spašavanja socijalizma bila laž i rezultat neadekvatnog pristupa i mešanja u poslove prijateljske zemlje, pa je ova odluka bila neutemeljena i pogrešna. 1993. samostalna Rusija je osudila invaziju preko predsednika Borisa Jeljcina: "Osuđujemo invaziju kao agresiju, kao napad na suverenu, nezavisnu državu, kao mešanje u njene unutrašnje stvari." Kasniji ruski predsjednik Vladimir Putin je u jednom od intervjua 2006. godine priznao da Rusija nosi moralnu odgovornost za ovu invaziju...

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, gavrilon, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Добро си ме подсетио. Требало би да и тај сукоб на реци Усури мало прочешљамо. Гледао сам неколико кинеских филмова на ту тему.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko god bilo čudno u tu temu smo i mi umešani na neki način. Kada je u Putinovo vreme taj granični problem jednom za svagda rešen razmenom teritorija, polazna osnova je bio dokument Save Raguzinskog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O često pominjanim manevrima "Crni Lav" bar ja ne mogu pronaći neke precizne podatke. Može naći kratka rasprava iz Doma Lordova jula meseca kako to nisu NATO manevri nego Nemački uz učestvovanje Američkih i Francuskih snaga i kako je pomeranje mesta održavavanja sa granice relaksacija stanja.

https://hansard.parliament.uk/Lords/1968-07-26/deb.....estGermany

Takođe može da se nađe Rojtersova vest o vežbama uz veoma kratak filmić iz septembra meseca 1968.

https://reuters.screenocean.com/record/525766

Vidimo da su Nemci angažovali 42000 ljudi uz nepoznat broj Američkih i Francuskih pukova. Vežba je održana sredinom septembra na novoj lokaciji i trajala je 5 dana. Obrni-okreni neko je planirao da na Čehoslovačku granicu 1968. u jednom momentu nabije okvirno 50 možda i do 60000 ljudi. Ono što je meni pomalo bizarno da se navodno Nemačka upuštala sama u takvu egzibiciju i naravno pojava Francuza u vežbama koji su tada uveliko zamrznuli svoj status u NATO-u. Ne znam da li neko ima više podataka, ali ta priča o Crnom Lavu se uvek provlači kada se govori o intervenciji 1968.

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Takve vežbe su bile standard tog hladnoratovskog doba.Pravili su ih i Sovjeti sa saveznicima ( i o tome sam pisao na prvim stranam ove teme)....i da, i oni su kao i zapadnjaci umeli da organizuju vežbe uz samu granicu za SRN (reon Plznja, aerodrom Žatec itd)...tu nema ništa sporno (toga je bilo kolko hoćeš i sa jedne i sa druge strane).

Inače treba reći da NATO članice u diplomatskom smislu nisu reagovale jako, ali su zato vojni budžeti i nabavke već za sledeću 1969. godinu drastično povećani, a i Ameri su nakon Vijetnamske avanture počeli da povećavaju dodatno svoje trupe.

Kada se podvuče crta ja ne vidim da su tu Sovjeti išta veliko dobili....rasporedili su tipa 100 000 vojnika....solidno jaku komponentu KOV i vrlo mršavu (za hladnoratovske pojmove) RV i PVO komponentu, potpuno su potkopali čehoslovačku armiju, gde je na hiljade oficira (koji su se bunili zašto okupatoru nije pružen otpor, najureno iz armije, i ta kadrovska rupa nije u 20 narednih godina pokrivena do kraja, pogotovu kod RV i PVO), na njihov dolazak zapadnjaci su samo još dodatno nakrcali trupe u SRN itd....i opet smo na istom. A šteta u pogledu vlastitog ugleda koju su napravili bila je epskih razmera...Narodski rečeno "zaklali su vola zbog pola kila pečenja".Ako su ti reformski procesi bili baš toliki "trn u oku", to je moglo i MORALO mnogo "suptilnije" da se reši.

Inače ako me sećanje dobro služi od 58 komunističkih partija koje su postojale u svetu u tom trenutku, samo je 10 pružilo podršku intervenciji...i to je bila jedna vrsta političkog fijaska.

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@gavrilion
Da, u pravu si, cela stvar zaista deluje neobično. Koji bi to bio dobitak potreban da bio opravdao učinjeno? Uz veliku političku štetu uspeli su samo da odlože neke procese ali ne i da ih zaustave. Ukoliko ne postoji neki drugi zaista ozbiljan razlog zapečaćen u nekoj arhivi na 100 godina, u šta čisto sumnjam, zaista deluje da su dugoročni dobici neuporedivo manji od napravljene dugoročne štete, a da se moglo drgačije, moglo se. Pa amerikanci su do tada okrenuli južnoamerički kontinent naopačke i još ponegde se umešali a da se nisu nigde direkto vojno nisu uplitali.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gavrilon ::

Dva dana kasnije tj. 4.12 to je uradio i SSSR.Pod vođstvom Mihaila Gorbačova, SSSR je proglasio da je misija spašavanja socijalizma bila laž i rezultat neadekvatnog pristupa i mešanja u poslove prijateljske zemlje, pa je ova odluka bila neutemeljena i pogrešna. 1993. samostalna Rusija je osudila invaziju preko predsednika Borisa Jeljcina: "Osuđujemo invaziju kao agresiju, kao napad na suverenu, nezavisnu državu, kao mešanje u njene unutrašnje stvari." Kasniji ruski predsjednik Vladimir Putin je u jednom od intervjua 2006. godine priznao da Rusija nosi moralnu odgovornost za ovu invaziju...



Da li su ikad isplatili nekakvu odštetu ili je samo ostalo na izvinjenju i priznanju?

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se malo našalim i citiram kultnu scenu iz "Balkanskog špijuna":
"U našem selu kada nekoga hoćeš da se rešiš, samo ga pozoveš u lov i cap....". Po svemu sudeći drug Brežnjev i kamarila oko njega, nisu baš bili ljubitelji lova

S jedne strane jasno mi je da su oni nakon povlačenja svojih trupa iz Austrije videli taj sektor kao nedovoljno dobro branjen (iako je to u principu bio samo "pomoćni" pravac očekivanog napada)...
Onda su početkom 1960-ih tražili od Čehoslovaka da pristanu na jedan megalomanski program opremanja tipa 1000 mlaznih aviona za jednu deceniju 4000 tenkova itd....takav tempo, troškove i količine ne bi mogla da podmiri ni zemlja sa 40 miliona ljudi a kamoli zemlja od 15 (i to u tako kratkom roku)...

Česi su pristali ali su tamo već 1962/3 bili svesni da se isti može donekle ispuniti samo "prelaskom na ratno stanje i ratnu proizvodnju", dakle po cenu da svi drugi segmenti društva postanu podređeni vojsci i njenim potrebama, što nije realno, niti je to ijednoj drugoj članici VU traženo u toj meri (zbog toga su recimo Česi i proizvodili licencno MiG-21F-13 u nenormalno velikom broju itd).

Ipak dobar deo toga je kompenzovan pravljenjem takozvanih "S četa" koje su imale zadatak da u slučaju sukoba obezbede brz prihvat sovjetskih jedinica svih profila (svi pripadnici ovih jedinica govorili su ruski, bili uvežbavani za procedure u slučaju hitnog prihvata sovjetskih jedinica itd)....ovo je funkcionisalo zaista dobro i prava je šteta što se Sovjeti nisu time zadovoljili (čestim redovnim zajedničkim vežbama sa čehoslovačkom armijom, s četama itd) i pustili ČSNA da se sama razvija i sledi neki prirodni put, bez nekih nametanja ekstremnih zahteva (a u to vreme, pre intervencije je to bila jedna vrlo respektabilna armija, ubeđen sam - dovoljna jaka da primi prvi udar i zadrži protivnika koliko je potrebno da Sovjeti dođu i da se pređe u kontranapad).

Kada su Česi polako počeli da posustaju sa zahtevanim tempom opremanja, Sovjeti su doneli odluku da njihovi vojnici moraju ući da štite prostor Čehoslovačke (milom ili silom)....i na kraju su to izveli na jedan vrlo sirov način bez mnogo promišljanja šta jedan tako agresivan potez nosi sa sobom....

mercedesamg ::Da li su ikad isplatili nekakvu odštetu ili je samo ostalo na izvinjenju i priznanju?

Samo izvinjenje. Pošteno rečeno Rusi, 90-ih godina sve i da su hteli nisu bili u stanju što se tiče ekonomije da se bave time...Prebili su bar dugove iz vremena SSSR-a. Mada je recimo Kuba ostala dužna Češkoj tipa 4-5 milijardi $ (a njima je vojna roba davana "na veresiju" po sovjetskom nalogu)....