offline
- Skywhaler
- Legendarni građanin
- vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
- Pridružio: 13 Dec 2013
- Poruke: 6041
- Gde živiš: Esgaroth
|
Citat:Rusko Sokolstvo u Jugoslaviji
... Posle Prvog svetskog rata Kraljevina SHS primila je veliki broj ruskih izbeglica. Bivši ruski sokoli nastavili su svoj rad u češkim i jugoslovenskim sokolskim društvima, u formi ruskih odseka. Osnovali su 1923. Savez ruskog sokolstva u inostranstvu, koji je na kongresu u Varšavi 1925. pristupio Sveslavenskom sokolskom savezu... Cilj ruskog sokolstva bio je da širi sokolstvo kod ruskih izbeglica, da stvara kadrove ruskih sokola (sokolica) i vaspitanje omladine, naraštaja i dece u ruskom nacionalnom duhu. Pojedina ruska sokolska društva i gnezda postojala su u Francuskoj, Bugarskoj, Nemačkoj, Litavskoj, Latviji, u Siriji i Africi i Karpatoruski sokolski savez u Americi. Pokrajinski Savez Ruskog Sokolstva u kraljevini SHS u Zemunu bio je deo Saveza ruskog sokolstva u inostranstvu. Ustav je odobren od starešinstva JSS 3. maja 1926... Ruski sokolski odseci postojali su kod sokolskih društava u Beogradu, Zemunu i Zagrebu. Ruska sokolska gnezda bila su 1926. Aleksandrovo na Krku, Bakar, Bugojno, Celje, Črna pri Prevaljah, Daruvar, Donji Miholjac, Drvar, Dubrovnik, Gornja Radgona, Gornji grad, Gušće kod Siska, Hrasnik, Knjaževac, Kragujevac, Krško, Laško, Ljubljana, Loznica, Mežica pri Prevaljah, Negotin, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Osijek, Otočac, Pančevo, Petrovaradin, Sl. Požega, Prijedor, Prokuplje, Rajlovac kod Sarajeva, Sarajevo, Sisak, Skoplje, Šabac i Zaječar... Ruski sokoli su radili pri Donskom kadetskom korpusu u Goraždu, Krimskom kadetskom korpusu u Beloj Crkvi, Ruskom kadetskom korpusu u Sarajevu, Rusko-Srpskoj gimnaziji u Beogradu, Rusko-Srpskoj ženskoj gimnaziji u Vel. Kikindi, Donskom institutu u Beloj Crkvi…
Ruski sokoli u Vranju
... Ruski soko u Zemunu osnovan je juna 1922. Bio je kulturno središte ruske izbegličke zajednice u Zemunu. U društvu je 1930. bilo 99 članova, 13 naraštajaca i 36 dece. Redovno je isticalo zidne novine, povremeno je izdavalo svoj list, kao i nekoliko stručnih knjižnica, dopisnica i slično. Društvo je imalo sopstvenu knjižnicu smeštenu u suterenu Srpskog doma. Posedovalo je oko 2.900 knjiga, kojima su se služili svi Rusi u Zemunu. Organizovalo je zabave i predavanja, povodom stogodišnjice Puškinove smrti održalo je svečanu sednicu sa predavanjem, deklamacijom i koncertom. Obeležavani su i drugi značajni datumi iz povesti ruskog naroda...
... Redovno su održavane ruske javne vežbe i akademije, od kojih je posebno bila svečana akademija održana 7 marta 1937, povodom petnaestogodišnjeg jubileja društva. Svečana akademija održana je u Domu Kralja Aleksandra I u Zemunu pod pokroviteljstvom kneginje Olge...
Sokoli su održali slet u Zagrebu od 15 do 17. avgusta 1924. U Zagreb je došlo 12.000 sokola iz Srbije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, Slovenije, Hrvatske, Međumurja i Istre. Došli su Češki i Ruski sokoli i delegacija Poljskog sokolstva. Na II Jugoslovenskom Sokolskom saboru koji je održan zajedno sa sletom zaključeno je osnivanje Sveslovenskog Sokolskog Saveza. Kongres Ruskog Zagraničnog Sokolstva održan je januara 1928. u Zemunu.
Ruski sokoli u Beogradu
Na Svesokolskom sletu u Beogradu 1930. sa muzikom i zastavom na čelu, stupao je odred ruskih sokola iz Čehoslovačke, zatim odred ruskih kadeta i četa sokolica, sa članstvom Ruskog sokolskog saveza...
Ruski soko u Novom Sadu osnovan je 1933. i za nekoliko godina brojao je 250 članova. Ruski sokoli u Novom Sadu potpomagali su ruska sokolska društva. Novosadski ruski sokoli u većem broju i sa svojom uzornom vrstom posetili su akademiju ruskih sokolskih društava u Somboru i Subotici. Ruski sokoli u Skoplju priredili su akademiju, a zatim koncertno veče. U Novom Sadu u svečanoj sali „Slobode” održana je 25.4.1936. akademija Ruskog odseka Sokolskog društva Novi Sad. Akademiju je otvorio govorom Ječeslav Tkačev...
U Pragu je bio osnovan Pokrajinski savez ruskih sokolskih društava za Čehoslovačku. Društva ruskih sokola u Čehoslovačkoj nisu priznavala beogradski savez ruskog Sokolstva pa su osnovala svoj posebni pokrajinski savez, u kome su bila udružena društva Prag-Matica, Brno, Mukačevo i Bratislava. Za njih je u Pragu delovao Savez ruskih Sokola. Za starostu je bio izabran Vergun, za načelnika Efanov, za načelnicu Jindrova, za tajnika Mobiš i za prosvetara Maljšev. Nasuprot njima Beogradski Savez ruskog Sokolstva imao je tri pokrajinska saveza : jugoslovenski, čehoslovački i francuski.
U Subotici je juna 1936. održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije...
Ruski Dom bio je centar ruskog sokolstva u Beogradu...
Ruski soko je u početku bio sekcija jugoslovenskog sokolstva sa širokom autonomijom delovanja. Ministarstvo unutrašnjih dela Kraljevine „Ukazom o ruskom sokolstvu” maja 1930. dalo je Ruskom sokolu potpunu samostalnost. U Beogradu, Zemunu, Vranju i Novom Sadu Ruski soko izdavao je svoje časopise a štampano je i nekoliko brošura. Uprava Saveza Ruskog Sokola prešla je 1933. iz Praga u Beograd... Ruski soko bio je vanstranačka organizacija dostupna svim narodima Rusije, bez obzira na veru, politička uverenja, različite nacionalne i plemenske pripadnosti. Savez je okupljao 70 društava i gnezda sa više od 6.000 aktivnih članova. Ustav Saveza ruskog Sokolstva odobren je državnih organa Kraljevine Jugoslavije 24. maja 1934. VII glavna skupština Saveza ruskog Sokolstva održana je u Zagrebu...
Savez ruskog Sokolstva održao je 23. juna 1937. u Beogradu redovnu VIII Glavnu skupštinu i proslavu tridesetogodišnjice ruskog sokolstva...
Na V pokrajinskom sletu u Skoplju 1937. učestvovali su ruski sokoli...
Sokolska župa Beograd priredila je marta 1938. Bal slovenskih naroda u prostorijama Sokolskog društva Beograd Matica u Deligradskoj ulici...
Ruski sokoli su uprkos nedostatku novca priređivala taborovanja za svoje članove. Rusko sokolsko društvo u Osijeku priredilo je 1939. treću godinu za redom logorovanje dece i ženskog naraštaja... Muški naraštaj bio je 1939. u pokrajinskom logoru u manastiru Milkovo (Lapovo), gde je prošao tečaj vojne obuke I stepena.
Na kraju Drugog svetskog rata ruske ustanove i društva u Jugoslaviji krenule su u novo izbeglištvo...
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
