offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5882
|
- 17Ovo se svidja korisnicima: Voja1978, amaterSRB, FOX, fantom_S, Boris90, bojank, Metanoja, voja64, VJ, babaroga, sasans23, Dicus, miodrag, cezar 35, 037, nradukic, ssekir75
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
@babaroga
Ostao sam dužan da pojasnim događaje iz Omoljice, kod 2. srb PVO iz sastava 310. srp i lekcija naučenih iz tog događaja.
Već sam rekao ranije da je pred ponoć, u posetu jedinicama 310. srp PVO Kub-M u reonu Pančeva, stigao general Ljubiša Veličković i pukovnik Božidar Pejčić.
General Veličković po dolasku u 2. srb PVO u reonu sela Omoljica, naređuje komandiru baterije kapetanu I klase Svetomiru Trifunoviću da uključi RStON i izvrši dejstvo po avionima NATO pakta. Kapetan Trifunović naređuje rad RstON-a. U RstON, pored rukovaoca gađanja kapetana Trifunovića i operatora osmatračkog i nišanskog radara, ulazi i pukovnik Božidar Pejčić, dok je general Ljubiša Veličković ostao ispred radara i posmatrao borbeni rad.
U 7. sekundi nakon uključenja zračenja, 01.06.1999. godine u 00:24 časova, RStON je pogođen protivradarskom raketom HARM. Na licu mesta su poginuli general-pukovnik Ljubiša Veličković, pukovnik Božidar Pejčić i kapetan I klase Svetomir Trifunović.
Ovo je uglavnom ono što je objavljeno u zvaničnim publikacijama i o čemu se najviše govori.
Pomalo su, iz pijeteta prema žrtvama, ostali razlozi zbog koji se desila ova nesreća malo "sklonjeni u stranu". Ipak, ne vidim razlog da se o tome ne piše, jer smatram da to nikako ne kvari sliku tih hrabrih oficira.
Naime, već iz opisa događaja se vidi da je u kabinu RStON-a na mesto vozača seo pukovnik Božidar Pejčić (neispravno), dok je general Ljubiša Veličković ostao ispred radara i posmatrao borbeni rad. Ali borbeni rad se u RStON-u može posmatrati izvana, samo ako su poklopci kabine bar delimično otvoreni, a mikroprekidači koji zatvaraju strujno kolo (kao da su poklopci zatvoreni), pritisnuti palcima ruke.
Ovo naravno nije ispravan način borbenog rada, ali je general imao želju da gleda borbeni rad i da ulije dodatno hrabrosti celoj posluzi u RStON-u da dejstvuje.
Kapetan Trifunović je pogrešio što je prihvatio ovakav način rada, kao i to da u kabini RStON-a ne sedi kompletna posada već i pukovnik koji nije član posade. Takođe, kapetan prihvata i izvršava naređenja generala Veličkovića, iako je u autonomnom radu upravo on, kao rukovalac gađanja, taj koji odlučuje o svemu, pa i o tome kada će se radar uključiti, da li će i koji cilj gađati i sa koliko raketa. To su stvari koje su pravo komandira baterije kao rukovaoca gađanja i u ovom slučaju su visoki oficir i general svojim prisustvom na neki način to narušili, a kapetan nije imao snage da se odupre.
Naravno, ne može se ni stalno skrivati i nikako ne gađati. Na kraju krajeva, to nam je bio posao koji smo izabrali dobrovoljno. Ipak, bezbednost ljudi i na kraju i tehnike i gađanje u slučajevima kada bi gubici u ljudstvu bili "minimalni" a u tehnici "opravdani" kako je i zacrtano na početku rata, ovde nije do kraja ispoštovano.
Dakle, ovde je želja naših visokih oficira, ali i komandira baterije da se "osvetimo" NATO paktu za žrtve koje su koliko pre pola sata naneli našim drugovima iz 240. srp PVO, doprinela neopreznom radu i radu koji je u svome završetku imao još tragičniji događaj nego prethodni u smislu izgubljenih života.
Oni koji se nisu pridržavali striktno pravila i koji su bili neoprezni to veče, general Veličković, pukovnik Pejčić i kapetan Trifunović su to platiti najvećom cenom - svojim životima.
Moram reći da ni "fortuna" nije bila te noći sa našim raketašima. Da je protivradarska raketa doletela sa zadnje strane RStON-a možda bi se svi članovi posade ipak izvukli. Da je dotelela sa bočnih strana, možda bi "samo" general Veličković bio u životnoj opasnosti. Ali raketa je doletela gotovo upravno na radar sa prednje strane i samim tim skoro direktno ka generalu ispred kabine RStON-a i kapetanu Trifunoviću i pukovniku Pejčiću (u kabini do poklopaca za izlaz) sa delimično otvorenim poklopcima. Prvi operator na osmatračkom radaru i drugi operator na nišanskom radaru su prošli samo sa lakšim povredama.....
Na kraju, ja moram reći da se ovakve stvari dešavaju i da ne treba previše kritikovati sve ovo. Očaj naših protivavionaca što ne možemo više da učinimo i želja da se konačno dokažemo i da oborimo još neki NATO avion, dovela do ovog, ali i do nekih drugih slučajeva i u drugim jedinicama Kub ili Neva.
Želja je bila prevelika i prejaka, a mogućnosti nažalost male i nedovoljne...
Slava svoj trojici na hrabrosti i želji da se ,rizikujući svoj život, brani svoja zemlja....
Naredno jutro, imali smo informisanje u bateriji, i tada nam je rečeno šta se dogodilo u Nadalju i Omoljici, ali i prenešeno naređenje da se ne sme nikako raditi sa otvorenim poklopcima na RStON-u (a naravno ni na SLO-u)...
Takođe, primetno je bilo u tih zadnjih desetak dana rata, da se dodeli ciljeva baterijama sa višeg nivoa pristupalo znatno opreznije i samo kada se oceni da postoji šansa za dejstvo uz preživljavanje baterije.
Nema mnogo koristi od dejstva "na silu" ako će to uzrokovati žrtve i uništenje baterije. Smatralo se, a i ja se slažem sa tim, da je korisnije bilo dejstvovati i makar sa kraćim zračenjem (smanjenje verovatnoće pogotka), manjim brojem ispaljenih raketa (radi sprečavanja vizuelno uočavanja) i onda se ipak skloniti da bi se dejstvovalo i drugi dan.
Bilo je od ključnog značaja što duže imati aktivnu raketnu PVO barem u širim reonima Beograda i na Kosovu u Metohiji, jer je to prisiljavao NATO da troši dosta svoje energije i vremena na SEAD dejstva, ometanja i drugo, umesto da još pojača dejstva jurišnicima i bombarderima na ciljeve na zemlji, na sredstva naše Kopnene vojske. Ovako su stalno bili na oprezu i po sopstvenim priznanjima na kraju rata, piloti NATO pakta se nisu osećali ništa posebno "bezbednije" poslednjeg dana rata u odnosu na sam početak.....
|
