Veličina i snaga JNA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I moj otac '76/77. duzio "tandzaru"(M48).
Ali ima jedna jaca stvar.Kad je duzio automat(mislim da se oznacava M56).I duzi ti on tako kada ide na strazu(obalska artiljerija-Prevlaka) automat i u njemu magacin pun metaka(7,62mm),plus jos 4-5 rezervnih magacina u torbici oko opasaca(ili kako se to vec zove).I kada je dosao da se posljednji put razduzi sa oruzjem pred otpust iz vojske.Pitaju ga jesu li ti rezervni okviri,koje si duzio svo ovo vrijeme,sa ili bez "zareza"(pojma nemam sto mu to dodje).I da vidis sto ce da bude.Nijedan od tih 4-5 rezervnih okvira ne pasuje u automat.Znaci kada bi dosla nuzda da dejstvuje,i ispuca to sto ima u tom jednom okviru u automatu,poslije toga pa,pa,dovidjenja,nema vise.Ovi drugi okviri ne pasuju,i dok se opasuljis ti si naveliko mrtav.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe pre toga su imali Stg 58 bolje poznat kao FN FAL. Evo da okacim i sliku.



Pa sad pogledaj sta je bilo bolje oruzje, tandzara ili FN FAL. Inace FN FAL se i dalje koristi u gardi austrijske vojske. U principu kao kod nas M 59/66.

Sad mi nesto pade na pamet. Posto je moj komsija kao granicar bio bas na granici Slovenija - Austrija zamisli da je zaratio sa kolegom preko puta. Ne bi imao bas neke sanse zar ne?

Toliko o jacini JNA ...

P.S. Ne bi mu tu nista pomoglo to sto je mozda u jednoj "respektabilnoj" vojnoj sili khm khm ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Služio sam vezu JNA 84/85 u jednom manjem gradu u Srbiji i mislim da je bila jedinica sastava B kada bi trebalo da iz jedne čete postane jedan bataljon veze. Pešadijske obuke je bilo jako malo tek toliko da odprilike znamo kako je jadnicima u pešadiji.

Iz pešadijske tri čete bi trebale posle da budi čak tri bataljona kada se popune sa rezervistima.

Imali smo jako puno sredstava veze i vozila ali kada je bila nenajavljena uzbuna samo je jedna trečina tih vozila bila sposobna da se makne iz kasarne na rezervnu lokaciju sve ostalo nije bilo sposobno za pokret.

Največi problem su bile baterije ili akumulatori. Bar dve trečine tih stvari je bilo u kvaru. Jadni oficiri ili podoficiri tada su pokušali da rade čuda pa su manja vozila palili na guranje a kamione vukli sa štangom da upale. Iako su se trudili do besvjesti više od pola vozila ostalo je u kasarni.

Ako po tome primeru sudim JNA u to doba onda je u biti samo pola vojske po spisku bilo operativno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada sam ja u 80 služio JNA, komandant puka, brigade ili ne znam više šta je bio, rekao nam je (bili smo ŠRO):

"Nije tajna, koliko ja imam kamiona i transportera. Tajna jeste, koliko je njih ispravnih."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Па добро, претходни (Puch) и пост пре њега (cxfan), обојица сте у праву. Али је чињеница је да и та "трећина" исправних возила могла у сваком тренутку да равноправно парира потенцијалном непријатељу, баш као што би и (по процени колеге cxfan) половина ЈНА могла да представља и те какву силу.
Мада, лично, не верујем да је баш тако лоше било. У мом пуку, у мојој батерији, није ама баш никада могло да се деси да "нешто не ради". Све је радило као сат. И све (и свако!) је имало своју замену.
Наравно да се дешавало да нешто није исправно. Али је имало замену. Логистика је у ЈНА, морамо признати, била одлична.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cxfan ::Služio sam vezu JNA 84/85 u jednom manjem gradu u Srbiji i mislim da je bila jedinica sastava B kada bi trebalo da iz jedne čete postane jedan bataljon veze. Pešadijske obuke je bilo jako malo tek toliko da odprilike znamo kako je jadnicima u pešadiji.

Iz pešadijske tri čete bi trebale posle da budi čak tri bataljona kada se popune sa rezervistima.

Imali smo jako puno sredstava veze i vozila ali kada je bila nenajavljena uzbuna samo je jedna trečina tih vozila bila sposobna da se makne iz kasarne na rezervnu lokaciju sve ostalo nije bilo sposobno za pokret.

Največi problem su bile baterije ili akumulatori. Bar dve trečine tih stvari je bilo u kvaru. Jadni oficiri ili podoficiri tada su pokušali da rade čuda pa su manja vozila palili na guranje a kamione vukli sa štangom da upale. Iako su se trudili do besvjesti više od pola vozila ostalo je u kasarni.

Ako po tome primeru sudim JNA u to doba onda je u biti samo pola vojske po spisku bilo operativno.
da nisi bio u užicu možda?ja sam bio decembarac 85,i mogu da potvrdim sve što si napisao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

malo blatite po 4 vojnoj sili u Evropi (1. SSSR 2. Britanija 3. Francuska 4. SFRJ. SAD je imala samo nekoliko baza koje su bile u to vreme u dosta manjem sastavu al su bile svakog casa spremne da iz SAD prime ogromno pojacanje) zapeli ste za M-48 a zaboravlja te da je elitna 63 padobranska duzila Sturmgewehr 44. To je bila taktika tadasnje JNA a presla i na dalje generacije oficirskog kadra nezaboravite da se 91 u rat krenulo sa papovkama dok se nisu otvorili magacini i izneli na hiljade M-70 i sa SMB presli na M-89. Ko je bio u vojsci mozda se seca kako se po magacinima RRa premestala nova jos u najlonu uniforma i cizme a vojsci se delila stara odeca i obuca (mislim na zamenu po dolasku dobijala se nova za A komplet i nove cizme). To sto su slepali kamione zbog akumulatora necudi me uopste jer ko je sve bio vozac u vojsci dobro da ista i radilo, secam se jednog ugovorca taj je za mesec dana razbio tri akumulatora i kontra prespojio dva sreca te je spalio samo stubic i klemu... ja sam radio u vojsci 6 godina i sve i jedan kamion je palio na kljuc sem dva kamiona Urala 375 oni sem na kljuc mogli su i na kurblu :-) salim se naravno, sve je zavisilo od staresina i vozaca a i od formacije. Moja kasarna je bila A formacije tako da smo sve dobijali sto je trebalo od cirada arnjeva akumulatora raznih delova, imali smo sve preglede M/V pocevsi od dnevnih nedeljnih mesecnih i kvartalnih. Dnevni se sastojao od pregleda pre voznje u toku i posle voznje to je kontrolisao vozac uz prisustvo staresine M/M, nedeljni pregled se sastojao od detalnog ciscenja podmazivanja i paljenja M/V van svakodnevne upotrebe i to je nadgledao komandir voda koji duzi ta M/V... mesecni od pregleda kompletnosti popune gorivom mazivom punjenju akumulatora M/V iz RRa to je nadgledao komadant diviziona ili cete.... a kvartalni ili na svaka 3 meseca sastojao se pregled od zamene dotrajalih cerada arnjeva i provera M/V u RRu i svih srestava u jedinici i to je kontrolisao neko iz komande kasarne naj cesce saobracajac. Tako da mogu reci samo neko je sluzio vojsku u Rumi a neko je bio tamo negde u vojsci i ladio pivo u kantini.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da imaju razloga prigovori na relativno zastarelo streljačko naoružanje u JNA i na opšte stanje tehnike .
Zašto je tako bilo ? Polazna osnova je u finansijskim sredstvima , ali i u političkoj odluci da se šta više naoružanja i vojne tehnike proizvede u Jugoslaviji .
Tehnika u konzervaciji ili na privremenoj upotrebi ima veliki nedostatak , koji se pokazuje u aktiviranju ili pokretanju u pogon . Ako su vrsni majstori pored , neće bit problema , ali većina automehaničara - električara bili su vojnici . Za smeštaj akumulatora trebale su biti posebne temperirane prostorije , ato je zahtevalo investicije , dakle nova finansijske sredstva .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja na služenju JNA u 1980 nisam nikad vidio M48.

Strelci su svi imali AP, dok je PAP sledovao pomočniku kod PM ili RB, poslugi BsT, MB. PAP su imali i vozači kamiona ili drugih vozila.

Generalno moral je tada još bio sasvim dobar i ja vjerujem da bi agresoru pružili ozbiljan otpor, mada nisam siguran, dali bi ga zadržali za duže vreme.

Vjerovatno bi dosta zavisilo od toga, koliko dugo bi izdržalo RV i PVO.


U situaciji, kada bi se neka velika sila okomila samo na SFRJ, nas bi zacijelo slomili za 3 mjeseca.


U situaciji sukoba izmedju NATO i Varšavskog ugovora, očito je da nijedan učesnik nebi bio u stanju da odvoji veliki deo svojih snaga za "probijanje" SFRJ.

U takvoj situaciji SFRJ bi bila veoma neugodan protivnik i vjerovatno bi bila u stanju da se uspešno odbrani od nasrtaja sa bilo koje strane.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da malo pokrenem ovu temu. Po mome je JNA počela da gubi stik sa modernim armijama posle 1975 godine i to zbog:
- Politike oslonaca na vlastite snage, a industrija tada nije bila u stanju da pravi suvremeno teško naoružanje (primer BVP M60, orao, jasterb ...).
- Smrt Tita.
- Privredna kriza 80 godina.
- Organiziranje TO - zbog povečanja ljudstva se gube resursi i time kvalitet.
- Loša politika so SSSR i SAD - pa nismo mogli dobiti najnovije naoružanje.

Po mome je mogla Jugoslavija da svojim gospodarstvom naoruža armiju od oko 300.000 do najviše 400.000 vojnika. A Jugoslavija je zajedno sa TO imala oko 1,5 milijuna ljudi.