Indijci
Citat:The Bofors L70 40mm anti-aircraft gun is the most prevalent medium caliber AAG in service with the Indian Army.
Combined with the Flycatcher fire control unit, it has been the backbone of the terminal air defense for the Indian Army for 4 decades and counting.
https://twitter.com/someplaosint/status/1677159907546546176/photo/1
Mowag Shark je neverovatno velika porodica oklopnih vozila koju je dizajnirao Mowag 1978. i prvi prototip je napravljen 1981. godine. U osnovi predstavljena kao uvećana verzija Mowag Piranha 8x8 sa više zaštite, Shark je trebalo da bude tenk na točkovima, a ne baš IFV (borbeno vozilo pešadije) ili APC (oklopni transporter) kao Piranha, pre svega za ulogu uništavanja tenkova, ali takođe nudi veliku raznovrsnost uloga zbog mnogih kupola koje se mogu ugraditi.
U tom smislu ću se preciznije fokusirati na Mowag Shark Trinity. Ovo vozilo je napravljeno u saradnji sa Boforsom, a ova verzija je razvijana od 1984. godine, ali u to vreme to je bio samo probni uzorak, dok je pravo poreklo Trinity-a došlo 1985. godine kada je kupola dobijala oklop da zaštiti mehaniku. Svrha ovog razvoja bila je isključivo za izvoz, pošto je Shark u to vreme bio najbolje oklopno vozilo koje se nudilo za izvoz. Demonstracija kupole Trinity na Shark-u davala je vozilu i kupoli veće šanse za izvoz.
Svrha ovog razvoja bila je isključivo za izvoz, pošto je Shark u to vreme bio najbolje oklopno vozilo koje se nudilo za izvoz. Demonstracija kupole Trinity na Shark-u davala je vozilu i kupoli veće šanse za izvoz. Bofors je upravo ovu kupolu nameravao da izveze u Austriju, Brazil, a takođe i da je proizvede za švedsku vojsku. Dodušen ne na Shark-u, već na Steyr 4K 7FA (Austrija), Charrua II (Brazil) i Strv 9040 (Švedska).
Test se nastavio i činilo se da je bio uspešan. Javnosti je predstavljen 1988. kada je Shark predstavljen kao osnova na kojoj bi se Trinity normalno nadograđivao, i često je kao takav i istican. Ipak, niti jedan kupac nije pokazao pravo interesovanje.
Glavno naoružanje je 40mm Bofors Trinity L/70. Ovo naoružanje je unapređena verzija 40mm L/70 koja se nalazi na nekim drugim vozilima među konkurencijom. Ova vozila imaju Solothurn kočnicu na izlazu cevi koja u velikoj meri smanjuje trzaj. Ovo povećava preciznost oružja koje bi inače bilo neefikasno na većem dometu. Kupola je zaista napredna, sa rotirajućim radarom za pretragu sa dometom detekcije od 20 km i radarom za praćenje ciljeva sa brzinama između 0 i 4320 km/h, a posedovao je i RF merač izlazne brzine projektila Lear Siegler. Pored toga, kupola takođe ima laserski daljinomer, noćni vizir, termalni vizir, digitalni računar koji može da programira upaljač za blizinsku detonaciju municije dok dejstvuje na pokretnu metu kako bi maksimizirao šansu za pogađanje.
Prema podacima, zbog integrisanog sistema za upravljanje vatrom, oruđe je moglo efikasno dejstvovati na protiv-tenkovske projektile na daljinama do 2800 metara i na niskoleteće vazduhoplovne ciljeve na daljinama do 5500 metara. Sistem upravljanja vatrom, garantovao je uspešno dejstvo na ciljeve u dometu sa ispaljenih 10 granata po cilju.
^ Ha!? Da nije to L-60? Gde su našli tu starudiju? Za vreme SZ nisu mogli da imaju zapadno noružanje. To mi jako liči na britanske QF 40mm Mk1 CFB Borden 1.
Osim nas, Holanđana i Iraca je Bofors u Evropi bio prilično sirotinjsko rešenje u L60 i L70 formatu.
Ima jedan mali i opskurni izuzetak kod Finaca, oni su na svoje matore Boforse L60 raznih proizvodjača ubudžili Galileo P36 (=J171) balistički računar i motore, pa je od toga ispalo simpatično topče. Zvali su ga 40 ItK 36/59 Galileo Bofors.
