Dejstvo avijacije i raketnih jedinica po ciljevima u VaP-u

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ave Cezare !

Može li pojašnjenje koje su humane a koje nehumane rakete ?

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Mixelotti...........
Nisam bas siguran da poznajem terminologiju "humana" i "nehumana" raketa, pa se bojim da ne provalim neku nebulozu
Mozda je neko detaljnije upoznat sa tim sto te interesuje.

Dopuna: 07 Jan 2007 21:53

@........
U smislu verovatnoce prezivljavanja posade aviona na koji je lansirana raketa iz neke od gore navedenih grupa, svakako, u humane bi se mogla svrstati raketa sa samonavodjenjem na IC zracenje zbog samih karakteristika rakete i relativno malog punjenja bojeve glave.
Ali, sve rakete imaju zadatak da uniste cilj.

Dopuna: 08 Jan 2007 14:10

@........
Dejstvo bojeve glave na cilj

Ovo dejstvo se moze podeliti u tri vrste:
1.) Dejstvo snopa parcadi bojeve glave rakete na konstrukciju aviona(trup, krilo i repne povrsine). Specificnost ovog dejstva ogleda se u tome sto istovremeni udari velikog broja parcadi na jedinicu povrsine izazivaju ostecenja avionske konstrukcije. Da bi se unistila konstrukcija aviona potrebno je mnogo parcadi (20-50 parcadi na metar kvadratni brzine 1500-2500m/sek.). Ovakva gustina parcadi moze da se postigne kada je daljina tacke rasprskavanja bojeve glavo od cilja oko 5-6m.
2.) Fugasno dejstvo eksplozivnog punjenja bojeve glave rakete. Ovaj vid dejstva izaziva unistenje cilja dejstvom udarnog talasa, koji se stvara pri detonaciji eksplozivnog punjenja, a velicina zone fugasnog dejstva zavisi od kolicine eksplozivnog punjenja bojeve glave.
3.) Parcadno dejstvo bojeve glave rakete na vitalne delove aviona (kabina pilota, motori, rezervoari za gorivo, hidraulicna instalacija,borbeni komplet aviona....). Ovaj vid dejstva karakterise se udarom pojedinacnih parcadi u vitalne delove aviona, sto izaziva njihovo ostecenje, a samim tim dovodi do unistenje cilja.

Dopuna: 10 Jan 2007 16:31

@............

Osnovne karakteristike lovacke avijacije(LA)

Lovacka dejstva su dejstva borbene avijacije ciji je cilj sprecavanje dejstava neprijateljske avijacije i raketa kao i njihovo unistavanje u vazduhu.
Lovacka avijacija je osnovna snaga RV i PVO za zastitu teritorije, objekata i grupacija oruzanih snaga.
Osnovne karakteristikeke LA su: brzina, visina leta, raznovrsno naoruzanje, mogucnost dejstva po svim meteo uslovima, veliki takticki radijus dejstva i manevarske sposobnosti.
*Brzina leta(horizontalna brzina i brzina penjanja) je glavna karakteristika lovca. Po pravilu,lovac moze uspesno da vodi borbu samo protiv onih napadnih sredstava cija je brzina leta manja od njegove brzine.Brzina leta danasnjih lovaca je nesto preko 2Ma, a u blizoj perspektivi ce verovatno biti blizu 3Ma. Medjutim,treba imati u vidu da brzina lovca direktno zavisi od visine leta(gustine vazduha). Tako da su danasnji lovci na malim visinama (do 2000m) prakticno dozvucni ili okozvucni, a u blizoj perspektivi ce, verovatno, biti neznatno nadzvucni.
Pored velikih brzina, savremeni lovci se odlikuju i velikim brzinama uzdizanja (50-300m/s)
*Visina leta(plafon) cini lovca sposobnim za borbu protiv ciljeva na velikim visinama.Plafon danasnjeg lovca dostize preko 20 000m.
*Naoruzanje savremenog lovca za vzdusnu borbu je raznovrsno, sto mu omogucava dejstva u raznim uslovima.Osnovno naoruzanje su mu samovodjene i vodjene rakete, te visecevni top.Pozitivne strane samovodjenih raketa(najcesce IC samovodjenje) su velika tacnost pogadjanja,sloboda manevra lovca nakon lansiranja, relativno jednostavna oprema na lovcu i velika otpornost na ometanje. Nedostatak ovih raketa je ogranicena primena u slozenim meteo uslovima, na malim visinama, u pravcu sunca i mogucnost napada na cilj samo iz zadnje polusfere.
Vodjene rakete rade na principu radarskog vodjenja.Pozitivne strane ovih raketa su velika tacnost pogadjanja, velika daljina lansiranja, primena u svim meteo uslovima i mogucnost napada iz svih pravaca (sverakursna).
Nedostatci ovih raketa: manja otpornost na el. ometanje, slozenost opreme na lovcu, ogranicenost manevra lovca za vreme vodjenja rakete na cilj.
Pored navedenog naoruzanja namenjenog za vazdusnu borbu, lovci su opremljeni nosacima za podvesavanje raznih vrsta i velicina bombi, raznih raketa V-Z, te raznih kalibara nevodjenih raketnih zrna, pa uspesno mogu da se koriste kao lovci-bombarderi.
*Dejstvo u svim uslovima je znacajna karakteristika lovaca.Danasnji lovac je opremljen sa radarskom i drugom elektronskom opremom koja mu omogucava uspesna dejstva nocu i u slozenim meteo uslovima bez vizuelnog kontakta sa ciljem.
*Takticki radijus zavisi od visine leta lovca, tako da je na malim visinama oko tri puta manji u odnosu na velike visine. Daljine na kojima lovac ispoljava dejstvo znatno su vece od daljina ostalih sredstava PVO. One pre svega zavise od mogucnosti sistema VOJIN, a manje od taktickog radijusa lovca.Takticki radijus ima poseban znacaj pri dejstvu lovaca iz pripravnosti u vazduhu i u ofanzivnim dejstvima na vecim daljinama. U razvoju savremenih lovaca tezi se ka povecanju taktickog radijusa.
*Manevarska sposobnost izrazava se u manevru letom i prebaziranju. Sposobnosti manevra letom i brzo prebaziranje cine LA nezamenjivom manevarskom snagom PVO koja se brzo ispoljava i menja teziste po pravcima, reonima i zonama PVO.

Dopuna: 10 Jan 2007 19:20

@.........
Naprezanje i pripravnost lovacke avijacije

Naprezanje LA izrazava se brojem ostvarenih avio-poletanja, koji opet zavisi od broja operativno sposobnih aviona, broja pilota po jednom avionu i kapacitetu aerodromskog opsluzivanja. Pri dobroj organizaciji i adekvatnom opsluzivanju, po jednom avionu moze da se ostvari prosecno 8 avio-poletanja u toku 24h. Jedan pilot lovackog aviona u toku 24h moze da izvrsi do 3 avio-poletanja.

Pripravnost LA je stanje u kojem jedinice LA ocekuju zadatak ili signal za poletanji i dejstvo. LA moze da se nalazi u pripravnosti u vazduhu i na zemlji.

Pripravnost u vazduhu je najvisi stepen pripravnosti koji obezbedjuje trenutno izvrsenje borbenog zadatka, ali je ova pripravnost najneekonomicnija i zahteva ogromno angazovanje snaga LA, pa se zbog toga izuzetnu retko primenjuje.

Pripravnost na zemlji ima 4 stepena pripravnosti i to:
*Pripravnost na PSS (poletno-sletnoj stazi) obezbedjuje poletanje lovca za dva minuta po prijemu naredjenja za poletanje.U ovom stepenu pripravnosti pilot se nalazi u kabini, a avion je prikljucen na startni generator.
*Pripravnost br.1 obezbedjuje poletanje lovca za 3-4 minuta po prijemu naredjenja za poletanje. Razlika od prethodne pripravnosti je samo u tome sto se avion nalazi u sklonistu, pa je vreme do poletanja duze xa onoliko koliko je potrebno za vozenje do PSS.
*Pripravnost br.2 obezbedjuje poletanje lovca za 6-8 minuta od prijema naredjenja za poletanje. U ovom stepenu pripravnosti avion se nalazi u sklonistu, pilot u blizini aviona (ocekuje naredjenje), a startni generator nije prikljucen na avion.
*Pripravnost br.3 je najnizi stepen pripravnosti LA na zemlji. U ovom stepenu priprtavnosti piloti se nalaze u prostorijama za odmor, avioni su u sklonistu (pripremaju se i moguce su manje opravke), pa je vreme poletanja za svaki avion razlicito.

Dopuna: 12 Jan 2007 12:42

@..........
Borbeni poreci LA

Borbeni poredak je medjusobni raspored aviona ili podgrupa u sastavu grupe za izvrsenje zajednickog borbenog zadatka pod komandom jednog staresine (princip jednostaresinstva)

Svi borbeni poreci treba da obezbede: maksimalno iskoriscenje vatre i manevarskih sposobnosti svih aviona i podgrupa u napadu, kompaktnost grupe i mogucnost komandovanja avionima u poretku, vizuelnu vezu i sadejstvo izmedju aviona i podgrupa u poretku, osiguranje od iznenadnog napada i mogucnost reagovanja na iznenadni napad, mogucnost izvodjenja brzih i ostrih manevara i sposobnost brzog reagovanja na promene situacije, lako odrzavanje poretka, dobro osmatranje vazd. prostora i otkrivanje neprijatelja na sto vecim daljinama, sto manju osetljivost na dejstvo neprijateljske PVO.
Vrsta borbenog poretka se odredjuje na osnovu: karaktera zadatka,letno-taktickih osobina vlastitih i neprijateljskih aviona, taktike neprijatelja ciji se napad ocekuje, sopstvene taktike pri izvrsenju zadatka, mogucnosti vlastite i neprijateljske sluzbe VOJIN, obucenosti posade, broja raspolozivih aviona, meteo uslova, visine leta i kataktera zemljista, ideje manevra vodja grupa u pojedinim fazama borbe u vazduhu.
Borbeni poreci LA (za lovacka dejstva) mogu biti:
_smaknuti
_razmaknuti
_esalonirani
_Smaknuti borbeni poredak je takav poredak kod koga je rastojanje, odstojanje i nadvisenje aviona u grupi smanjeno do granice koja dozvoljava sigurnost leta i vatrenog dejstva.
Smaknuti borbeni poredak moze biti kao :stepen,klin, kolona, romb.
Smaknuti borbeni poredak primenjuju manje grupe aviona (par i odelenje) redovno pri letu kroz oblake, pri slaboj vidljivosti i nocu.
_Razmaknuti borbeni poredak je takav poredak kod kojeg su povecana rastojanja i odstojanja izmedju aviona, a formiraju se u obliku stepena i kolone.
_Esalonirani borbeni poredak je takav poredak u kome se avioni esaloniraju po visini, frontu i dubini.

Nacin izvrsenja zadataka LA

Zadaci podrazumevaju dejstva u sistemu PVO teritorije i grupacije OS te zastita jedinica KoV, a izvsavaju se na sledece nacine: presretanjem iz pripravnosti na zemlji, presretanjem iz pripravnosti iz vazduha, patroliranjem, slobodnim lovom.
_Presretanje iz pripravnosti na zemlji se ostvaruje se pozivanjem i upucivanjem odredjenih lovackih snaga koji se nalaze na aerodromu u nekoj od pripravnosti (objasnjeno u prethodnom post-u) i njihovim navodjenjem na neprijateljske avione.Pozivanje se vrsi iz operativnih centara VOJIN ili vise rangiranih OC-a.
Presretanje iz pripravnosti na zemlji je najekonomicniji nacin izvrsenja zadatka, a primenjuje se kad god su linije presretanja dovoljno udaljene od objekata zastite,tako da lovci mogu blagovremeno da presretnu neprijatelja i sprece ga ili ometu u izvrsenju njegovog zadatka.Presretanje se redovno primenjuje pri zastiti zone i objekata na vecoj dubini teritorije.
Mogucnost presretanja iz pripravnosti na zemlji proracunava se na osnovu ukupnog potrebnog vremena od otkrivanja nep. aviona do susreta lovca sa neprijateljem. U to vreme ulazi:vreme zakasnjenja VOJIN-a, donosenje odluke,pozivanje, poletanje i zbor lovaca, penjanje na odredjeni visinu i let do tacke susreta.Lovci polecu na odredjeni signal i odmah po poletanju dobijaju kurs u kome treba da lete.U vazduhu dobijaju aktivni radio-kanal za navodjenje i odmah se javljaju oficiru za navodjenje.Zatim, izvrsavaju sva naredjenja oficira za navodjenja do zavrsetka napada,javljaju rezultat napada, stanje goriva i borbenog kompleta, te slede dalja uputstva oficira za navodjenje.

_Presretanje iz pripravnosti u vazduhu ostvaruje se upucivanjem i navodjenjem odredjenih lovackih snaga koji se nalaze (lete) u zoni ocekivanja, na neprijateljske avione. Ovaj nacin je manje ekonomican od presretanja iz pripravnosti na zemlji, jer zahteva vece naprezanje. Primenjuje se kada je moguce predvideti priblizno vreme i reon dejstva neprijateljske avijacije, a nije moguce blagovremeno presretanja iz pripravnosti na zemlji. Ovo ce biti redovan slucaj:
*Kada je iz ma kog razloga nemoguce presretanje iz pripravnosti na zemlji, a patroliranje je nepogodno, jer otkriva namere ili reon zastite.
*Kada treba ojacati snage koje vrse patroliranje.
*Kada se stiti vise objekata ili jedinica na sirem prostoru, tako da patroliranje nije celishodno.
*Kada grupa lovaca posle izvrsenog zadatka ili neuspelog navodjenja ima jos dovoljno goriva i municije, a ocekuje se novi nalet neprijatelja.
_Patroliranje je nacin izvrsenja zadatka pri kome se lovci nalaze u vazduhu za odredjeni vremenski period iznad ili u blizini objekta koji se stiti.Primenjuje se kada nije moguca zastita objekata, teritorije i jedinica presretanjem iz pripravnosti na zemlji i vazduhu, a redovno se primenjuje:
*Pri zastiti jedinica KoV u presudnim momentima bitke.
*Kada je poremecen sistem VOJIN i veza komandovanja.
Patroliranje je najneekonomicniji nacin zastite i redje se primenjuje, mada je u zoni taktickog iznenadjenja jedino moguc nacin zastite.
Jacina patrole za patroliranje odredjuje se na osnovu: zadatka, karaktera, ostljivisti i velicine objekta koji se stiti; raspolozivih snaga lovaca; karaktera dejstva neprijateljske avijacije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@..........
Kako tema ne bi zamrla, pokusacu da objasnim gadjanje ciljeva u vazduhu avionskim topom.

Pri gadjanju ciljeva u vazduhu postoje tri faze i to: priblizavanje cilju, napad i izlazak iz napada.
_Priblizavanje cilju je faza koja pocinje onog momenta kada pilot uspostavi vizuelni kontakt sa ciljem, a zavrsava se izlaskom na vatreni polozaj ili polozaj za napad. Manevar priblizavanja mora da bude brz i prikriven. Iz tog razloga najcesce se priblizava iz neosmatranog vazd. prostora tj.zadnje polusfere cilja,pravca sa strane sunca, oblaka.
_Pod napadom se podrazumeva neposredno nisanjenje i vatreno dejstvo po cilju.
Pri nisanjenju nisanom sa fiksnom mrezicom pilot mora da odredi tip i kursni ugao cilja, vizirnu tacku na mrezici nisana i da sjedini vizirnu tacku sa ciljem manevrisuci avionom. Pravac kretanja cilja od vizirnr tacke mora da prolazi kroz centar mrezice nisana. Da bi mogao uspesno gadjati ciljeve u vazduhu, pilot mora da odredi pravilno preticanje te da li se cilj krece bocno ili pod uglom.Ako se cilj krece ka ili od pilota, preticanje ne postoji.Preticanje se odredjuje u linearnim ili uglovnim velicinama.
Linearno preticanje je put koji cilj predje za vreme leta topovskog projektila.Pri gadjanu ciljeva u vazduhu uvek se izracunava uglovno peticanje, jer su nisani podeseni za gadjanje po uglu preticanja.Uglovno preticanje zavisi od brzine cilja i od kursnog ugla cilja, a uticaj daljine se uzima u obzir tek na daljinama vecim od 600 metara.
_Nisanjenje ziroskopskim nisanom je pravilno ako se centar ziroskopske mrezice nisana odrzava na tacki nisanjenja i ravnomerno prati cilj.Neophodno je pre toga uneti tacnu daljinu do cilja u nisanski uredjaj.
Pri gadjanju cilja rad sa nisanom je sledeci:
*Polugu za raspon cilja postaviti na odgovarajuci raspon.
*Nepokretnu mrezicu zamraciti tako da se vidi samo krst.
*Daljinar postaviti na najmanju daljinu (200 jardi)
*Save dok avion ne izadje na krivulju napada, daljinar drzati na najmanjoj borbnoj daljini.
*Kada se tacka pokretne mrezice dovede dovede na nisansku tacku na cilju, daljinar postaviti na borbenu daljinu i uokviriti silj rombovima (pogledati post Avionski nisani)
*Za vreme priblizavanja cilju siriti velicinu mrezice nisana, a kada se priblizi na potrebnu borbenu daljinu, otvoriti vatru.
*Za vreme gadjanja, u zavisnosti od duzine rafala, cilj se i dalje mora uokviravati rombovima tj. meriti daljina.

Za otvaranje vatre i precizno pogadjane cilja neophodno je da pracenje cilja bude stalno i u trajanju od najmanje jedne sekunde. Daljinu pocetka otvaranja vatre pilot moze da odredi i pomocu odnosa velicine tacke pokretne mrezice i velicine neke tacke na cilju.
Pri gadjanju ciljeva u vazduhu, radi korekture vatre, upotrebljavaju se svetleci projektili. Pri upotrebi ovih projektila treba imati u vidu sledece:
_Pri gadjanju na vecim daljinama, zbog pada putanje projektila stice se pogresna predstava o tacnosti pogadjanja po visini.
_Da treba osmatrati ne samo polozaj traga projektila vec i njegovu tendenciju kretanja.
_Da se u oceni pogadjanja ne treba rukovoditi samo prividnim podudaranjem traga projektila i cilja vec i ostalim znacima pogadjanja kao sto su:odblesak projektila pri udaru u cilj, gubitak svetleceg traga, pojava dima i plamena na cilju, itd.
Korektura gadjanja po svetlecem tragu projektila se vrsi u svim slucajevima kada trag moze brzo (malim popravkama) da se uputi na cilj ne povecavajuci znacajno duzinu rafala. Ako se gadjanje vrsi na daljinama vecim od 600 m i u stranu Sunca, korektura vatre po svetlecem tragu se ne vrsi. Pri gadjanu nocu svetleci projektili se ne koriste zbog zaslepljivanja pilota.

_Izlazak iz napada se vrsi u cilju ponovnog napada ili odlaska od cilja (ako je pogodjen). Ovaj manvar je energican i brz, a vrsi se u stranu, iznad ili ispod cilja sto zavisi od taktickog preimucstva i letnih performansi cilja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jos malo o mogucnostima klasicnog i automatizovanog nacina rada jedinica VOJIN u sistemu dezurnih snaga.Najveca mana klasicne predaje podataka je spora obrada i distribucija, zavisnost od iskustva sastava smene,mali kapacitet i nepreciznost.Paradoks je u tome sto se upravo u klasicnom nacinu rada upatrebljava ceo sistem VOJIN.Klasican rad daje maksimalno 6 podataka u minuti, navodjenje lovacke avijacije je moguce iskljucivo iz cete VOJIN u radu i to jedno navodjenje po ceti.U ovom rezimu predaje podataka VOJ iz jedinica VOJIN koji stize talasom obavestaavanja da jedinica PVO, dezurna raketna stanica je primorana da ukljucuje svoj akvizicijski radar (znatno ranije od potrebnog vremena)iz razloga velikog kasnjenja(koje je objektivno) podataka od sistama VOJIN.Znaci klasican nacin rada je prevazidjen i neefikasan.Radarski uredjaji najnovije generacije(kod nas radar AN TPS-70) automatski mere sve tri koordinate cilja:azimut,daljinu i visinu.Radarska mreza sa ovakvim sistemima moze istovremeno da prati 200 ciljeva i daje podatke o sva tri glavna parametra cilja i da ih trenutno prosledjuje korisnicima.Tacnije celokupno kasnjenje iznosi 20 sekundi koliko je potrebno da racunar u operativnom centru generise tri vezana odraza kao cilj.Sve dalje ide u realnom vremenu ili sa kasnjenjem reda milisekunde.Pitanje koje se moze postaviti je zasto se jos uvek koristi klasican nacin rada predaje podataka VOJ?Odgovor lezi u cinjenici da potpuno automatizovan sistem predaje podataka nije u stanju da prati ciljeve sa losim kontinuitetom radarskog pracenja, kao sto su:niskoleteci ciljevi, ciljevi u zoni stalnih odraza, ciljevi pri elektronskim smetnjama i ciljevi sa malim refleksnim povrsinama.Idealno je da se kombinuju oba nacina rada i na taj nacin postignu maksimalne perfomanse.












.0

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo pregleda bojevih glava koje se koriste na raketama za dejstvo po ciljevima u vazdusnom prostoru. Clanovi sa boljim poznavanjem ruskog jezika bi mogli da to preciznije prevedu i podele sa ostalima
http://www.new-factoria.ru/missile/sprav/b_ch/bch.htm
Izraz humana raketa je po meni cisto literalni izraz koji se tu i tamo provlaci kroz strucnu stampu.Tako su je prozvali zbog toga sto zbog male bojeve glave(reda 1-1,5kg) i nacina navodjenja(IC samonavodjenje)pogadja avion u deo daleko od kabine(izduvnik motora) i ne retko, ostavlja mogucnost pilotu da se sa velikim ostecenjem istog(ako motor nije ostecen) dovuce do aerodroma bez iskakanja.Tome je kumovala i cinjenica da je zbog losih upaljaca na prvim Strelama-2, par izraelskih pilota skoro bez posledica dozivelo pogotke, pa prekinulo zadatak. Propaganda je cudo
@cezar 35
Opis GCV(gadjanja ciljeva u vazduhu) me je podsetio na vreme K-14C i brojanje "obojenih rupa" na vucenoj meti, samo moram da dodam jos jednu stvar koju si ispustio.Nakon dejstva i pre pocetka energicnog udaljavanja od cilja, daljinar se vraca na najmanju daljinu, tj koci se mrezica da ne bi "pobrljavila" u manevru

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svih 12 meseci na odsluženju vojnog roka radio sam na "mečki", u istom paviljonu su bili i raketaši, a ja do sada nisam imao pojma kako sve to funkcioniše (ne kažem da sada imam pojma, ali mi je mnogo toga jasnije). Da li se neko seća računara u KŠK, kako je to ferceralo? Znam samo da je imao memoriju na principu feritnih jezgara (kasnije sam na faksu učio o tome). U moje vreme (1986.-87.) u KŠK je sedeo Potnar (mislim da je pukovnik bio tada), i mišem (heh, ja sam to kao miša doživeo) određivao cilj. Svi smo bili povezani kablovima, oba radara, KŠK i sve samohotke, i znam samo da je to sve funkcionisalo savršeno. Da li su i rakete iz tog sistema imale i pasivno i aktivno navođenje?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam ni znao za ovu temu......evo kratke ispovest pilota "Kikaša" :

"Pilot JAT-a Stevan Popov je bio jedan od malog broja letača u našoj zemlji koji je imao dozvolu i za upravljanje tom vazduhoplovnom grdosijom, pa je ubrzo privremeno prekomandovan i seo za komande „kikaša”. Uz njega su bili i piloti Sava Ostojin i Đorđe Dimitrijević.
- Od tada je ovaj avion uglavnom korišćen za civilne potrebe - objašnjava Popov. - Njime su prevoženi delovi iz nekih fabrika, a najviše izbeglice iz Bosne. Zapamtio sam podatak: od 12. aprila 1992. do 3. maja te godine, kada je bio poslednji let iz Sarajeva, njime sam prevezao 49.000 ljudi. Samo 2. maja obavili smo čak 16 letova na relaciji Batajnica-Sarajevo-Batajnica i prevezli tog dana 3.900 ljudi. Kasnije smo tim avionom odneli u Banjaluku kiseonik za bebe, a jednom je u njemu održana i aukcija slika, od čije prodaje je novac otišao u humanitarne svrhe.
Popov kaže da je ustanovljeno da je avion pripadao jednoj kompaniji iz Teksasa a ugandski auto-prevoznik ga je iznajmio. Posle zaplene i ugandsko-hrvatske žalbe međunarodni sud u Londonu je 1994. presudio da zbog kršenja međunarodnog prava o krijumčarenju oružja „boing 707” pripada Vojsci Jugoslavije.
- Rukovodstvo JAT-a želelo je da pridobije taj avion i da ga registruje za civilni saobraćaj - kaže Popov. - Međutim, nismo uspeli da dođemo do potpunih tehničkih podataka o njemu, a bez toga taj avion nije mogao biti registrovan za civilni saobraćaj, pa je stajao na vojnom aerodromu u Batajnici. Tamo je bio do jeseni 1996. godine, kada je u viđenom stanju prodat jednoj britansko-američkoj kompaniji, prema mojim pouzdanim informacijama, za 500.000 dolara."

izvor-Dnevnik NS 2003

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...rece mi Mixelotti da mogu da aktiviram ovu temu, ako mi jedno pitanje pokrenuto na temi o JSF ostane nerazjasnjeno, pa evo to i radim ...

Na toj temi je bilo price o mogucnostima otkrivanja tog aviona od strane najnovijih radara koji se ugradjuju u ruske avione...
Pominjane su i cifre refleksne povrsine tog aviona od 0,01 m2...

Pitao sam sledece :

'' Zanima me, kako tu stoje zemaljski radari u sklopu PVO, ili u sklopu sistema koji se kod nas zvao VOJIN ?
Zna li se, ili moze li se naslutiti iz njihovih tehnickih karakteristika, kolika je verovatnoca da ga oni dovoljno daleko otkriju ?

Sve podatke o svom ''cilju'' avion ne mora sam da otkrije koristeci svoj radar, vec mu ti podaci stizu ''sa zemlje''...
To se redovno i radi...avion koji brani vazdusni prostor, pocetne podatke o svom cilju dobija sa zemlje...

Ok, razumem da ne moze sve da zavrsi sa tim podacima koje dobije od zemaljskih radara, ali mu mogu pomoci da npr. polje pretrage svog radara na avionu, usmeri bas u odredjenom pravcu, i odredjenoj visini...i da tako bolje iskoristi njegovu snagu, jer zna gde da trazi... Da li to uopste moze imati uticaja, ako znas gde da trazis svoj cilj...Moze li se na takav nacin bolje koristiti snaga koju tvoj radar u avionu ima ?
Ili mozda, na osnovu dobijenih podataka sa zemlje, bolje pozicionira svoj avion, da bude npr. na istoj visini kao njegov ''cilj'' i sl...pa da tako opet maksimizira pretragu svog radara u avionu...

Moze li se tako nesto, ili ovo sve nije moguce ? ''

Imajuci u vidu i napisano na ovoj temi :
''Radarski sistemi VOJIN-a sa kojima raspolaze Srbija su visegeneracijski.
Sovjetski radari P-30,P-35,PRV-11,P-12,P-15 su iz 60-tig godina
Britanski radari serije S-600 su iz 70-tih godina.
Americki radari AN/TPS-63 i AN/TPS-70 su iz 80-tih godina.
U zadnjih 20 god. mislim da nije nista novo nabavljano. ''

Znajuci tehnicke karakteristike tih radara, a znajuci i da sama PVO ima svoje radare, [ ali ipak njihovim aktiviranjem otkrivaju i svoj polozaj ], mogu li da se iskoriste ti podaci sa mnooogo jacih zemljskih radara [ bilo u sistemu VOJIN, bilo kod PVO ], i na kojim daljinama bi oni uopste mogli da otkriju refleksnu povrsinu od samo 0,01m2
[ ako je taj podatak za JSF tacan ], i da taj podatak onda proslede LA, koji ce svoj radar [ koji je naravno uvek mnogo manje snage
od zemaljskih ] ''usmeriti'' i svu njegovu snagu skoncentrisati u zonu gde se vec nalazi cilj [ a, sto su otkrili zemaljski radari ] ? Da li je takva vrsta ''usmerenja'' polja pretrage kod radara u avionima uopste moguca ?
Laicki receno, da ne rasipaju svu snagu radara, nego da je usmere u onom pravcu gde se moze ocekivati cilj, i tako povecaju mogucnost otkrivanja [ a zatim i dejstva ] po cilju sa tako malom refleksnom povrsinom ?

Takodje, ako se sve to moze, koji su tehnicki problemi koji se mogu javiti, pri cemu opet mislim na cinjenice napisane na ovoj temi :
'' Najveca mana klasicne predaje podataka je spora obrada i distribucija, zavisnost od iskustva sastava smene,mali kapacitet i nepreciznost. Paradoks je u tome sto se upravo u klasicnom nacinu rada upatrebljava ceo sistem VOJIN. Klasican rad daje maksimalno 6 podataka u minuti, navodjenje lovacke avijacije je moguce iskljucivo iz cete VOJIN u radu i to jedno navodjenje po ceti. U ovom rezimu predaje podataka VOJ iz jedinica VOJIN koji stize talasom obavestaavanja da jedinica PVO, dezurna raketna stanica je primorana da ukljucuje svoj akvizicijski radar (znatno ranije od potrebnog vremena)iz razloga velikog kasnjenja(koje je objektivno) podataka od sistama VOJIN. Znaci klasican nacin rada je prevazidjen i neefikasan. Radarski uredjaji najnovije generacije(kod nas radar AN TPS-70) automatski mere sve tri koordinate cilja : azimut, daljinu i visinu. Radarska mreza sa ovakvim sistemima moze istovremeno da prati 200 ciljeva i daje podatke o sva tri glavna parametra cilja i da ih trenutno prosledjuje korisnicima. Tacnije celokupno kasnjenje iznosi 20 sekundi koliko je potrebno da racunar u operativnom centru generise tri vezana odraza kao cilj. Sve dalje ide u realnom vremenu ili sa kasnjenjem reda milisekunde. ''

Ali, u nastavku pise da ipak :
'' Pitanje koje se moze postaviti je zasto se jos uvek koristi klasican nacin rada predaje podataka VOJ? Odgovor lezi u cinjenici da potpuno automatizovan sistem predaje podataka nije u stanju da prati ciljeve sa losim kontinuitetom radarskog pracenja, kao sto su : niskoleteci ciljevi, ciljevi u zoni stalnih odraza, ciljevi pri elektronskim smetnjama i ciljevi sa malim refleksnim povrsinama.
Idealno je da se kombinuju oba nacina rada i na taj nacin postignu maksimalne perfomanse. ''

Ako bi sve to i moglo, sta bi VS trebala da nabavi od radara za VOJIN, a i od boljih sistema PVO koji dolaze sa svojim, opet savremenijim radarima od ovih koje trenutno imamo ?


Ako pitanje nije najjasnije postavljeno, recite...

• 1Ovo se svidja korisniku: nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

neshaoct ::Pominjane su i cifre refleksne povrsine tog aviona od 0,01 m2...
Proveri za ovih 0,01m2 pošto recimo u Aero magazinu piše 0,1m2 (jedna nula manje) - a pravi podatak kad ga jednom budemo ćapili u zahvat.
Precizniji odgovor na tvoje pitanje ostavljam onima što se razumeju u milimetre, centimetre i metre.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...tu cifru od 0,01m2 sam procitao na temi o JSF...

Ok, nije mi tesko da ''proguglam'', ali ne znam koliko mogu biti tacni tako prikupljeni podaci koji se odnose na, ipak, nesto novo u USA arsenalu...