offline
- Pridružio: 07 Maj 2020
- Poruke: 836
|
Tema je započela sa ometanjem radara na zemlji, pa bih ja ubacio jedan tekst koji sam spremao pre izvesnog vremena, ako ne zamerate.... Tekst je rađen ranije i u diskusiji koja se ticala Hladnog rata, pa su najnoviji sistemi avionskog ometanja, samo "ovlaš" pomenuti".
Ipak, tehnologija je suštinski ostala ista ili veoma slična, s tim da današnji ometači mogu istovremeno da kombinuju više tehnika ometanja, za razliku od ranijih...
Pa evo jedan "mali" doprinos sa moje strane....
Postoji nekoliko vrsta ometanja.
Neki su efikasni protiv jedne vrste radarskog sistema, dok mogu biti potpuno neefikasni (čak i kontraproduktivni) protiv drugih tipova raketnih sistema PVO.
Efikasnost ometanja zavisi od nekoliko faktora, uključujući aspekt ravni ometanja, sposobnosti operatera ometanja/radara, udaljenost ometanja itd.
Ne postoji "magična" metoda ometanja koja bi se mogla uspešno primeniti na sve tipove protivvazduhoplovnih raketnih sistema.
Navešću dve glavne vrste ometanja, a svaka koristi nekoliko tehnika ometanja. U onom obimu u kome su primenjena u praksi, navešću i neke primere.
Suzbijajuća ometanja (Denial jamming):
- Baražno šumno ometanje (Barrage Noise Jamming)
- Frekventno koncentrisano šumno ometanje (Spot Noise Jamming)
- Frekventno promenjivo šumno ometanje (Swept Spot Noise Jamming)
- Pokrivajuće pulsno šumno ometanje(Cover Pulse Noise Jamming)
- Modulisano šumno ometanje (Modulated Noise Jamming)
Obmanjujuća ometanja (Deceptive jamming):
- Ometanje lažnim ciljevima (False Target Jamming)
- Ometanje obmanjivanjem o daljini cilja (Range Deception Jamming)
- Ometanje obmanjivanjem o uglovnim parametrima cilja (Angle Deception Jamming)
- Ometanje obmanjivanjem o brzini cilja (Velocity Deception Jamming)
- Monopulsno ometanje obmanjivanjem (Mono-pulse Deception Jamming)
Baražno šumno ometanje (Barrage Noise Jamming) je tehnika suzbijajućeg ometanja.
Pretežno se koristilo da bi se onemogućilo merenje daljine do cilja. Posebno se koristilo u ratu u Vijetnamu sredinom 60-tih godina prošlog veka, gde se pokazalo efikasnim protiv SON 4/9, radara za navođenje protivavionske artiljerije. Usled nemogućnosti određivanja daljine do cilja, nije bilo moguće odrediti ugao preticanja.
Ovakvo ometanje korišćeno je kroz ometač QRC-160-1, koji je nošen od strane taktičke avijacije SAD-a, iz sastava RV, kao što su F-4 ili F-105.
S obzirom da se cilj i dalje mogao pratiti po uglovnim parametrima, azimutu ielevaciji, ova tehnika nije bilo potpuna efikasna protiv raketnih sistema PVO poput SA-75 Dvina, koji su ovakve ciljeve mogli pratiti samo po uglovima, metodom sa tri tačke i uz podešavanje uključivanja radio-blizinskog upaljača 11 sekundi nakon poletanja rakete. Ovakve (slične) mogućnosti imali su i mlađi sistemi S-75 Desna, S-75M Volhov, kao i S-125 Pečora/Neva, ali i trupni 2K11 Krug.
Američke mornaričke snage su se odlučile za upotrebu AN/ALQ-51 uređaja za tehnike ometanja obmanjivanjem o uglovnim parametrima (Angle Deception Jamming), koji su pretežno nosili avioni A-4, A-6, F-4 i F-8.
Radi ometanja obmanjivanjem nišanskog radara RS PVO Dvina, korišten je tip uglovnog ometanja – Obrnuta amplitudna modulacija (Inverse Amplitude Modulation) koja generiše lažni signal koji zavarava radar da veruje da je cilj sa jedne strane nišana (fokalne tačke radara), uzrokujući da radar "ode" od cilja i izgubi zahvat. Ovaj tip ometanja bio je uspešan samo kod radara sa koničnim skeniranjem poput Dvine, Desne, Volhova ili Kruga, ali već kod monopulsnih sistema, kao što su recimo sistemi Kub, ili CW sistema kao što je S-200, ova tehnika ometanja nije bila delotvorna.
Na ekranu operatera RS PVO Dvina ova tehnika je rezultirala odrazom (pačkom) cilja u obliku “brkova podvijenih na gore”.Automatsko praćenje ugla pratilo bi stranu „brkova“ gde su najširi, što bi bilo na krajevima “podvrnutih brkova”, umesto sredine odraza što je uzrokovalo promašaj, pa je cilj trebalo pratiti ručno.
Druga tehnika ometanja obmanjivanjem o uglovnim parametrima pod nazivom Inverzno ometanje pojačanim signalom (Inverse Gain Jamming) korišćeno je protiv radarskih sistema za upravljanje vatrom protivavionske artiljerije SON-4 i SON-9.Tokom praćenja mete, snop emitovan saantene radara mehanički skenira oko praćene mete. Sistem za praćenje ciljeva nastoji da izjednači primljeni signal tokom rotacije, centrirajući tako cilj u preseku primljenih signala.Jači signal ometača odvući će odraz cilja od stvarne sredine (preseka), na kraju razbivši njegov zahvat cilja.
Sledeće korišćeni ometač je bio ALT-6B koji je koristio tehniku Frekventno koncentrisanog šumnog ometanja „Spot Noise Jamming“ u E opsegu za suzbijanje gore navedenih pretnji. Imao je hidraulički podešen magnetron da usmeri svoju frekvenciju tokom leta prema određenoj poziciji protivvazduhoplovnog sistema. Ova tehnika je omogućila uži propusni opseg i veći opseg ometanja.
Ograničenja su bila da ste protiv jednog nišanskog radara sistema Dvina morali da ciljate tačno sa dva ALT-6B (epsilon/azimut)da bi ometali obe antene radara za praćenje ciljeva po azimutu i elevaciji jer nisu radile na identičnim frekvencijama i pružali su zaštitu samo ako je avion napadača bio između ometača i lokacije protivvazduhoplovnog sistema koji se ometa.
Godine 1966. Pojavio se novi ometač sa oznakom QRC-160-1A (ometač sa brzom reakcijom – Quick Reaction Capability). Koristio je tehnike Monopulsnog šumnog ometanja (Monopulse Noise Jamming) protiv nišanskih radara raketnog sistema Dvina.
Na indikatorima nišanskog radara Dvine, ova tehnika je rezultirala sa 6-8 vertikalnih šumova (linija) po ravni. U slučaju formacije sa 4 ometača, 24 do 32 vertikalne linije šumova mogle su potpuno zbuniti ili obmanuti operatore izazivajući duže vreme za akviziciju i zahvat meta, dajući “Wild Weasel” vazduhoplovnim formacijama (preteče SEAD formacija) više mogućnosti.
Već sledeće godine, 1967., američke jedinice za elektronsko ometanje otkrile su frekvenciju raketnog transpondera sistema Dvina i proizvele su i počele koristiti unapređeni ometač QRC-160-1A koji je bio u mogućnosti da ometa i uguši taj signal. Pritom su avioni ometači bili opremljeni sa 2 ovakva uređaja, jednim za Monopulsno šumno ometanje nišanskih radara Dvine, a drugi sa ometanjem (gušenjem) signala transpondera sa rakete prema nišanskom radaru na zemlji.
To je uzrokovalo, u trajanju od nekoliko meseci, veći broj neuspelih gađanja, kada su rakete gubile vezu sa radarom na zemlji. To je bilo u jednom trenutku toliko rašireno, da je bilo zabranjeno lansirati raketu ako se pre lansiranja, odgovarajućom proverom, ustanovi ometanje signala transpondera.
Ipak nepune dve godine kasnije, Sovjeti su modifikovali transponder na raketi tako što su mu pojačali snagu za 4 puta. Od tada, taktička avijacija SAD-a više nije koristila ove ometače za ometanje transpondera, ali ono što je zanimljivo da su strateške avijacijske snage SAD-a i dalje koristile ovaj ometač na svojim bombarderima B-52 i to čak tokom akcije Linebacker II krajem 1972. Godine, što je rezultiralo u značajnim gubicima ovih bombardera.
Ovaj ometač je nastavio svoj život u funkciji monopulsnog šumnog ometanja nišanskih radara Dvine, pa je doživeo i modifikaciju AN/ALQ-71, a zatim iAN/ALQ-72, koji je bio u stanju da ometa i nišanske radare sistema Neva i čak je u tu svrhu i dopremljen u Vijetnam. S obzirom da Vijetnam nije koristio niti imao Neve, ovaj ometač tada nije imao šansu da se pokaže u praksi.
Takođe, razvijena je i verzija AN/ALQ-87, koja je frekventno prilagođena za ometanje nišanskih radara raketnih sistema PVO Desna i Volhov.
Sa druge strane, Mornaričke snage SAD-a, razvile su ometač AN/ALQ-49, frekventno prilagođen za tehnike Ometanja obmanjivanjem o uglovnim parametrima cilja (Angle Deception Jamming) za sisteme PVO Desna i Volhov.
Ovaj ometač koristio se paralelno sa starijim AN/ALQ-51, prilagođenim za sistem Dvina.
1970. Godine razvijen je ometač AN/ALQ-101, koji je istovremeno mogao da vrši ometanje i radara sistema Dvina i sistema Volhov. Kada su ovaj sistem koristile “Wild Weasel” grupe, označavao se kao AN/ALQ-105.
Sledeći tehnološki iskorak bila je pojava ometača AN/ALQ-131, koga je koristilo američko vazduhoplovstvo (USAF). To je bio prvi ometač sa re-programabilnim softverom i digitalnim procesorom. Koristio je tehniku Ometanja lažnim ciljevima (False Target Jamming). Tehnika je bila veoma efikasna protiv nišanskih radara sa konstantnom frekvencijom (učestalošću) emitovanja pulseva unutar jedne sekunde. Na taj način ometač može izvršiti kalkulaciju kada će sledeći puls doći, da bi kreirao sopstveni puls neposredno pre i neposledno posle pulsa sa radara, tako kreirajući lažne ciljeve pre i posle pulsa sa radara, što se tako prikazivalo i na indikatorima u stanicama za vođenje raketa.
Ova tehnika je ipak bila uspešna samo kod najstarijih tipova nišanskih radara i to uglavnom kod protivvazduhoplovne artiljerije.
Raketni sistemi PVO, čak i oni prvi poput Dvine, imali su promenjivu učestalost emitovanja pulseva, tako da ometač nikad nije mogao da zna kada će tačno sledeći puls stići, pa je slao sopstvene pulseve po prostom vremenskom tajmeru, tako da se lažni cilj uglavnom prikazivao iza stvarnog cilja.
Ovde se možemo prisetiti obaranja F-16CG tokom 1999-te godine, kada je oficir za vođenje 3. Rd PVO sistema S-125 Neva, usled tehnike ometanja koja je primenjena, a koja je slična iznad opisanoj, ispravno prepoznao lažni cilj koji se nalazio iza pravog cilja i izvršio navođenje operatora ručnog praćenja po azimutu i elevaciji na stvarni cilj. Ostalo je istorija.
Tokom 70-tih godina razvijen je ometač za novi lovac F-15 pod oznakom AN/ALQ-135, koji je bio specijalizovan za ometanje radarskih kompleksa sistema S-25 Berkut, SA-75 Dvina, S-75 Desna, S-75M Volhov i 2K11 Krug.
Uspešnog ometača za sisteme S-200V i 2K12 Kub u ovom trenutku još uvek nije bilo, iako su se koristili pre svega tehnike Ometanje obmanjivanjem o daljini cilja.
Što se tiče tehnike Ometanja obmanjivanjem o daljini cilja, postoji još jedna tehnika koja se upotrebljavala, a to je tehnika “povlačenja daljine” ili “Range Pull Off”. Tehnika se sastojala u tome da ometač emituje impulse kada ga radarski impuls pogodi, a zatim polako uvodi impuls vremenskog kašnjenja impuls po impuls, to će izgledati kao da se cilj razdvojio na dva dela. Pravi cilj će biti ispred, a lažna meta ometača pozadi, na indikatoru daljine oficira za vođenje raketa.
Tako su tokom 70-tih godina razvijeni ometači poput ALQ-126, koji su nosile i starije platforme poput A-4 ili A-6, ali novije letelice toga doba poput F-14 ili F/A-18, a nose ga savremene platforme za ometanje i SEAD borbu poput EA-6B Prowler. Ometač se zadržao i do današnjih dana. Koristi se za ometanje mono-pulsnih radara, a uz dodatak ometača AN/ALQ-162 koji je specijalizovan za ometanje poluaktivnih glava za samonavođenje u protivvazduhoplovnim raketama koji rade sa kontinualnim talasima (CW), može ometati i rakete raketnih sistema poput S-200V ili 2K12 Kub i savremenijih.
Pored toga, za efikasno suprotstavljanje raketnom sistemu PVO Kub, razvijen je krajem 80-tih i početkom 90-tih godina prošlog veka iometač AN/ALE-50, posebno specijalizovan za raketne sisteme Kub i njihove nišanske radare, iako može biti upotrebljen uz manja prilagođavanja i protiv radara ostalih raketnih sistema (na primer Neva i sl.).
Dalji razvoj vodio je ka izradi ometača AN/ALQ-135 unapređenih karakteristika, koji danas nose avioni tipa F-16 i F-15. Ovaj ometač je dostigao inicijalnu operativnu sposobnost tokom 2015. Godine
|
