Poslao: 12 Dec 2013 03:27
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4962
|
Autobazom zasecaju satelitske linikove BPL-ova ali i njihove radare ako ih one imaju...
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 12 Dec 2013 11:38
|
offline
- azarakhsh
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 14 Feb 2009
- Poruke: 572
|
Iranci su praktično demonstrirali navedene mogučnosti. Vjerovatno starije verzije Avtobaze.
|
|
|
|
Poslao: 12 Dec 2013 13:52
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4962
|
Ta starija verzija će kod Iranaca vrlo brzo da postane mnogo modernija. Već samim menjanjem data linija i njihovim fizičkim nosiocima će sistem brzo da postane mnogo upotrebljiviji jer mu je to bila jedna od glavnih zastarelosti u borbenom domenu.
Mnenjanjem analognih delova gde god mogu i njihovim pregrupisavanjem u blokove podići će pouzdanost i smanjiti vreme intervencije.
Ovo su za Irance zahvati lake kategorije.
A oni su potpuno spremni da se pozabave sa povećanjem broja obrađivanih i pratećih ciljeva, što je neka srednja kategorija.
A ubeđen sam da će na kraju i napraviti opcionu mogućnost korelacionog rada.
Posle toga ostaje superteška kategorija na samom antenskom procesu, ali to vodi u praktično nov sistem ...
A Iran ima otprilike tri žive kateorije inženjera u ovoj oblasti 60-45-30 godina i to ozbiljan broj a novi tek dolaze ...
|
|
|
|
Poslao: 12 Dec 2013 19:05
|
offline
- azarakhsh
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 14 Feb 2009
- Poruke: 572
|
Slažem se. Ovo je oblast od posebnog interesa za iranske inženjere. Sa relativno malim ulaganjima, u odnosu na druge oružane sisteme, dobijaju sredstvo sa kojim mogu napraviti velike probleme tehniološki jačem agresoru.
Vrabac, kakve su mogućnosti instalacije ovog sistema na neku leteću platformu poput An-140.
Kako bi se postavile antene i koliko bi se povećale borbene mogućnosti u odnosu na tehnološki ekvivalent na točkovima.
|
|
|
|
Poslao: 12 Dec 2013 21:47
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4962
|
Teško da takva varijanta ima ima pun rezon.
Ovaj sistem je projektovan iz zahteva da može da ide sa Suhopuntom vojskom i PVO Vozdušnih, pa je suštinski bio *limitiran* kamion kao nosioc antene. Isitna bio bi neki guseničar da nije kamion ili da se tražilo da direktno uđe u gusenične postrojbe recimo S-300V ...
Tako je veličina standardnog kamiona *uslovila* u ogromnoj meri opšte dimenzije antene i njen oblik, kao i potrebu za njenim obrtnjem u 360 a onda su se *u tim parametrima* a već prema TTZ konstruktori antene snašli kako su najbolje umeli u tom trenutku, koristeći sva ona pređašnja iskustva koja su imali upravo sa takvim montiranjem a po anteni se vidi da je konstruktor učestvovao na jednom starijem projektu...
Tako da je već An-140 je dovoljno veliki da ima sasvim drugačije rešenu antenu.
Sem toga dospevamo u još bazičnije pitanje. Zašto bi se na avionsku platformu stavljao pelengator specijalizovna za lov avionskih radara ?Na avione obično idu upravo suprotno, pre svega pelengatori za otkrivanje PVO radara.
A za ove ili zemlja ili visok stub ili cepelin na nekoj manjoj visini. Nešto dežurno i sposobno da radi stalno a džabe i bilo gde i kada, avion je ipak ...
Tu polako ulazimo u osobenosti koje uslovljava takitka, O.K. avion ali ne za radare udarnih aviona, možda za AWACS-e a onda je to sasvim druga priča itd. ... ali svakako ne u vezi sa 1L222.
|
|
|
|
Poslao: 12 Dec 2013 22:41
|
offline
- azarakhsh
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 14 Feb 2009
- Poruke: 572
|
Mislio sam na mogućnost djelovanja kao neka vrsta pasivnog AEW&C.
Da detektuje i prati protivničku avijaciju zasjecanjem radarske i komunikacijske aktivnosti i vektoriše vlastite lovce..
Istovremeno da pruži podršku svojim lovcima ometajuči radare na protivničkim avionima i data-link vezama.
E sad znam da ne mora svaki avion da ima upaljen radar ali večina prima data-link podatke pa sad može li na osnovu nekih standardnih elektromagnetnih aktivnosti avijacije u napadu da stvori približnu sliku o stanju u zračnom prostoru i ometa protivničke radare i linkove.
Ovaj koncept mi je interesantan samo ne znam da li oprema sa 1L222 ili nešto modifikovanija može da se iskoristi za ovu ulogu ili je potrebna potpuno druga.
Naravno ako su generacije 30-45 dovoljno inovativne.
|
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2013 00:22
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4962
|
Pelengovanje radara i pelengovanje protivničkog radio saobraćaja ili data linija na niskim frekvencijama su dve vrlo različite aktivnosti uopćeno, a u oblasti PVO najoštirje možda; još i pelengovanje radara sa nepokretne zemaljske platforme i pelengovanje sa vazdušno pokretne su mnogo različiti.
Ometanje jednog aviona koji ide na drugi, vrše ili oni sami ili neko sa *jačim* ometačima iz njihove grupe. Moguće je i specijalizovanim velikim avionom ali onda se one *baražno* i vrlo neselektivno mogu primenjivati iz proste mogućnosti aviona da jako brzo promeni visinu a da ne pričamo o neprekidnoj promeni daljine i to velikom brzinom. Čak i u prvom slučaju jedan na jedan se oni skoro *gađaju* smetnjama i to ne baš mnogo selektivnim. Mada im dobro ide i po radaru i po vezi ali kratko, brzo, njima je podatak za *cilj* za smetnje u stvari sa njihovog bortovog radara.
Generalno pelengovanje radara sa zemlje je dovoljno da omogući navođenje za zemaljske postavljače smetnji a često i za snažne nišanske radare (sa kvaziosmatračkom funkcijom), a isto tako generalno bar do sada nije se pokazalo upotrebljivim u nekoj značajnoj meri za direktno upravljanje lovcima *na slepo* što radarsko navođenje sa zemlje ili AWACS-a itekako može.
Da navede lovce koji imaju svoje uključene radare često i može ali vrlo često i ne može (to vrlo često u odnosu na klasični radar sa zemlje ili AWACS). Pelengovanje je mnogo hirovitiji proces od radarske lokacije. Opisno bih rekao da ako je korišćenje radara u tom zadatku kao igranje neke složene kompjuterske igre na ekranu onda je ekran pelegatorskih sistema kao da imaš na njemu onu sliku iz Matriksa ...Opisno samo...
Pelengovanje radio veze (vazdušne radio veze) u velikoj većini slučajeva ni sa zemlje ne daje podatke za neku akciju u realnom vremenu, kao što je to navođenje lovaca, takav podatak je obično od velikog značaja radi uključivanja aktivnih delova PVO sustava kao što su klasični radari ili AWACS-i a u malom broju slučajeva i da neki deo PVO pređe u brzo traženje i dejstvo a i to daju uglavnom samo hiperbolici i to samo za data linkove a obično ne za radio saobraćaj obični (obično ga i nema :-( ).
Možeš da ometaš takve veze iz vazduha pa čak i sa zemlje ali takođe vrlo *široko* i opet relativno kratko, ali dok na zemlji tačno znaš gde i kako ćeš ih postaviti u vazduhu je to veoma teško sa neke udaljene platforme, opet mogu lovci jedan drugog ili avioni unutar grupe malo posebnije opremljeni.
Kod nekih *graničarskih*radnji, borbi vrlo malih grupa, pelengovanje radio veza može i da se javi kao metod od važnosti ali čim stanje u efiru postane zasićeno kao što bi bila neka vazdušna bitka to brzo ode u haos ...Barem na trenutnom nivou tehnike.
Jednom rečju u svakom pogledu pasivno pelengovanje je neizbežno u savremenom ratu ali daleko manje uspešno od radarske lokacije pre svega zbog mnogo manje pouzdanosti lokacije. A pelengovanje radio veza je daleko slabije kao podatak od pelengovanja radara.
Naravno velika je prednosti imati ga i po sebi samom a i zbog onog najgoreg trenutka da je ostalo pokrivneo smetnjama ili ne daj Bože van funkcije.
U krajnjoj meri pasivno pelengovanje je GLOMAZNO, jer prava pasivna pelengacija je uvek SA VIŠE položaja i to je na kraju njena najnegativnija osobina da bi se primenila sa letećih platformi u cilju podrške svojim lovcima. Kada u to umešamo sinhronsot (ajde da je rešivo) problemi rastu ali korelacija je skoro smrt.
I ako se sve to savladaš dobijaš leteći sistem, koji je i sam PODLOŽAN smetnjama (recimo na korelacionoj liniji izrazito) ali što je najgore RANJIV jer je na velikom transportnom avionu i još pri tome ima razmerno malu verovatnoću otkrivanja i MNOGO KOŠTA. Ako staviš na manji borbeni avion gubiš mnogo od funkcija usled ograničenog prostora i težine. Na neki način fali pogodnih platformi ali Tu-22M je svakako skoro jedina na svetu koja uopšte odgovara za neku takvu zamisao.
Većina američkog pelengovanja iz vazduha je pelengovanje zemaljskih sistema a za borbenu upotrebu upravo takvo.
Ometanja su istina ćešća i u vazduhu ali se ona zasnivaju na lokaciji protivničkih lovaca aktivnom lokacijom pa onda idu smetnje a ne na lociranju pasivnom pelengacijom.
ALI za razliku od svega nabrojanog TO JESTE PUT NA KOJI ĆE SE SVE VIŠE ZALAZITI. Razmišljanje u tom pravcu je svakako ispravno, problem je do uslova u današnje vreme.
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Dec 2013 00:20
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4962
|
Spominju domet ometanja maksimalan od 300 km, što je stvarno mnogo.
I da su ćeliju ometanja sveli sa 3 na 2 kamionske jedinice (kod Mauzera-1 su ometači 3 kamionske jedinice).
Kakvi li su veliki ometači ?
|
|
|
|
|