Poslao: 10 Avg 2020 16:35
|
offline
- poljoprivreda
- Legendarni građanin
- Pridružio: 26 Jun 2019
- Poruke: 3154
|
^ Setup time 120min...dugo kao vecnost.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 10 Avg 2020 16:47
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Napisano: 10 Avg 2020 16:42
Zapravo večnost bukvalno...rekcija sadašne zapadne avijacije na radar na novopostvljenoj poziciji VOJ tipa je između 1 i dva sahata.
Sve što nije brže od jednog sahata nemre, odnosno umire.
Dopuna: 10 Avg 2020 16:45
Tako da je:
40 min i manje dovoljan
30 min i manje dobar
20 min i manje vrlo dobar
10 min i manje odličan
Dopuna: 10 Avg 2020 16:47
Za velike radare, mali radari imaju "kviska" od 5 do 10 minuta +.
|
|
|
|
Poslao: 10 Avg 2020 16:55
|
offline
- darkangel
- Elitni građanin
- Pridružio: 21 Maj 2012
- Poruke: 2316
|
Ima i Spanska Lanza ali je jako slicna RAT 31
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Za L opseg se tesko nadje nesto sto je dovoljno brzo, Izrael ne nudi taj opseg a vidimo da Spanci i Italijani kod mobilnih verzija racunaju do 120 minuta. Ja znam samo da ovaj novi Protivnik ima veliku brzinu, evo sad saznadoh i za TPS-77. Ne znam dal kinezi imaju nesto u toj klasi?
Za S opseg nije problem napraviti pokretnu varijantu i to sve strane nude ali ispada da je L problematican.
Novi Protivnik
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
Poslao: 10 Avg 2020 17:12
|
offline
- djboj

- Super građanin
- Pridružio: 06 Jul 2010
- Poruke: 1282
|
poljoprivreda ::^ Setup time 120min...dugo kao vecnost.
Још је и добра брзина, с обзиром на 77 м2 колико има антена...
|
|
|
|
Poslao: 11 Avg 2020 15:10
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
- 19Ovo se svidja korisnicima: djboj, rovac, havoc995, darkangel, rodoljub, MB120mm, lacko, babaroga, Drug pukovnik, ILGromovnik, cezar 35, amaterSRB, Lucije Kvint, zlaya011, Nebo_M, sekretar, Leonardo, respekt, Mcdado
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
ФК-3 и слични системи су одлични да њима окружиш ваздухопловну базу(е) и неколицину касарни и складишта од стратешког значаја као што Србија има у рејону Ниш-Алексинац или Београд.
Коефицијент попуњености радарима варира од земље до земље и позиције до позиције и наравно непријатеља као и величине ПВО и његове хијерархије.Такође зависи да ли је у питању Територијална као у овом случају или Трупна ПВО, њихови коефицијенти се значајно разликују.
За ову групу система идеални коефицијент је 2. Упрошћено на сваки нишанац буду два осматрачка радара. Међутим са цифром 1 се рачунају расни осматрачки радари, не морају бити у категорији преко 300 км, негоу оној категорији која одговара минимуму за испуњење функције времена реакције система, дакле рецимо 250 км домет овде па чак 150 и ипак мало више би комотно прошли у збиру са цифром 1. Нисковисинци ограниченог плафона се међутим узимају са коефицијентом 0,5 мада ако су "мало јачи" може и већим, док се гап-филеровски тип ако је свевисинац узима са 0,75.
Оно 2 и сабирање до коефицијента сам "покрао" знање од неких чика плавих са плавим очима и "шифоњерском" грађом, негде у некој не њиховој земљи где је много "врућа" клима. Дуга прича.
Ове форе 0,5, 075 мада могу да буду и друге вредности од типа до типа између 0,5 и 1 сам сам "измислио" ради моделирања бојишта.
Међутим најстарији систем на коме можеш то да пратиш је заправо HAWK ни мање ни више а једнако добри модели са три дивизиона, о чему ми овде парламо, су С-300ПТ и С-300ПС у развијеним верзијама са 3 дивизиона.
Дакле пуна форма је да ти сваки дивизион може да делује потпуно самостално а то значи да има и нисковисинца (ја ћу према С-300ПТ) Крокодила и једног свевисинца СТ-68, док је основни радар групације Стервјатник, 64-орка по новијој ознаци,
Ту имаш 3 пута 0,5 на Крокодилима, 1,5 у збиру, 3 пута 0,75 на СТ-68 Нивама, 2,25 у збиру и 1 за Стервјатника, дођему 4,75 са 3 или 1,58.
Е ту треба бити опрезан јер то није права цифра јер треба сабрати део ВОЈ који "служи" пре свега тој групацији и њега узети са оним радарима, далекодометним који директно раде ка ракеташима а то је обично бар један велики метраш и евентуално буде један нисковисински пост или гап филер, али ајде да рачунамо да има само једног великог дежурног метраша у игри.
добијеш 1,92 и то ти је то.
Код Руса се на том метрашу спајају хијерархије КИС и АСУРИ или ВОЈ и ракеташи на српском и код њих у том АСУРИ има фора али оне не улазе у збир. Исто код њих је да цитирам Мочу "логика од Балтика до Црнога мора" што у Србији није, код нас је "циркулар логика". Због тога код њих по правилу сви дивизиони нису били самостални, него два или чак један, дакле као и код Хока. Код нас због циркулара је боље да су сва три самостална. За нешто што је Београд или Ниш оваква 3 дивизиона су недељива а истовремено имају потребе за самосталношћу.
Закључак, сва три нишанца требају један нисковиснац и један борбени осматрачки, а на нивоу пука један дежурац и један борбени пука. Непријатно много знам али онда стварно на њиховом сектору растеретиш ВОЈ у потпуности практично, остаје му само мирнодопска једна позиција за раунд о клок рад и да покрива "зону испред и преко" такође пре почињања дејстава, онда да хватају штуру што пре то боље па на другу позицију иза ПВО.
Са оним кинезима које би ја изабрао било би на крају 2,2 коефицијент, који се и код Руса само изнимно појављује али је максималан и кроз такво "зурење"у ВаП си крајње опасан за противника.
У случају Ниша један "свевисинац" може да се скине, па можда и један нисковисинац, за Београд не.
Код малих земаља, и територијом и новцем и техничким особљем је много теже укарикати нешто него код великих где када дође до губитака остаци једноставно иду на сличне дужности негде другде, код малих земаља све испада уникатно и тиме на жалост скупље.
Међутим у модерном рату, са оваквим авијацијама и то не мислим на америчку него и на неке много мање, "шкртарити" на осматрачким радарима ракетних постројби па и на дежурној и борбеној и гап филерској компоненти ВОЈ-ина је пут пердитас. Пут у долину Бека.
Џаба сви нишанци, џаба све ракете, ако ВаП није савладив, и ВОЈ-ом у својим функцијама а посебно интегралним радарима.
|
|
|
|
Poslao: 11 Avg 2020 16:44
|
offline
- Pridružio: 11 Jul 2013
- Poruke: 71
|
Belgijski pogled na HQ-22/FK-3 .......
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
Poslao: 11 Avg 2020 18:18
|
offline
- cezar 35

- SuperModerator
- Pridružio: 19 Feb 2006
- Poruke: 11149
- Gde živiš: Banja Luka
|
@GrM...
Citat:Mi vec sada imamo P-14 koji vidi jako , jako daleko. Mislim da je u Kacarevu takav jedan.
TPS-70 vidi i do 300 Km (u zavisnosti od velicine cilja)
S-600 sa dvije primo predajne kabine oko 200Km.
Mislim da je @Voja vec rekao, al' da potvrdim. Radar P-14, dometa 1200km, je posle modernizacije (digitalizacije ) proglasen neperspektivnim od tadasnjeg MO i povucen iz upotrebe. Drugi ne postoji, jer je unisten '91. na RP Sasina greda kod Siska.
AN/TPS-70 je blizi dometu 400km nego 300km.
Kad je domet S-600 u pitanju, domet je 400km, radio sa jednom, ili obe kabine. Rad sa obe kabine je tzv. "diverziti rad", a on obezbedjuje bolji kontinuitet pracenja lose oucljivih ciljeva, vecu zilavost sistema na EO i bolju pouzdanost celog sistema.
Domet 200km, koji ti spominjes, se odnosi na domet MTI (muving target indikation) i on iznosi 190km, a odnosi se na domet brisaca stalnih odraza koji brise apsolutno sve sem pokretnih ciljeva. Ovaj domet MTI je moguce menjati do 0km okretanjem jednog potenciometra koji je pri ruci opertaoru. Drugi brisac, punog dometa, je "klater svic", a on radi po oblastima. U jednom okretaju antene, kola brisaca analiziraju stalne odraze, u drugom okretaju antene, na mestima gde postoji stalni odraz (planinski vrh i sl.) ubacuju klater signale koji eliminisu stalni odraz. Radi bezbednost, u kontroli letenja, ili pri navodjenju LA, mesta gde postoji stalni odraz, kola brisaca mogu blago osenciti kao upozorenje operatoru da tu postoji planinski vrh.
|
|
|
|
Poslao: 11 Avg 2020 19:00
|
offline
- Pridružio: 11 Jul 2013
- Poruke: 71
|
Ja nisam nikada mogao dobiti domet bolji od 200 - 220 Km na TPS-63 ma koliko podesavao napon na predajniku i to za velike ciljeve a teoretski je mogao da vidi na 300 Km. Cilj velicine lovca sam mogao da uhvatim na 120 - 140 Km. Istini za volju CFA nija bas bila najbolja i to je bilo za vrjeme sankcija kada nismo mogli doci do djelova pa smo se snalazili. Po pitanju TPS-70 to su mi rekle kolege da vide do 300 Km, a u S600 sam bio jedno dva puta (diverzitu i furnusu) tako da je moguce da sam pobrkao daljinu brisaca stalnih odraza sa maksimalnim dometom.
|
|
|
|
Poslao: 11 Avg 2020 19:33
|
offline
- cezar 35

- SuperModerator
- Pridružio: 19 Feb 2006
- Poruke: 11149
- Gde živiš: Banja Luka
|
@GrM...
AN/TPS-63 je radar predvidjen za pokrivanje "rupa" u osnovnoj radarskoj mrezi i njegov domet je relativno mali. Koristio sam ga '90.-tih sa polumrtvom CFA i nikad nisam utvrdio njegove stvarne mogucnosti. O tome sam vec pisao na forumu.
Inace, sve 63-ke u VS, pa i ova koju sam koristio, su sa problematicnom CFA, pa otud ti skromni rezultati u dometu. Dal' je VS uspela nabaviti nove CFA, nije mi poznato. INFIZ je pokusavao nekakvu reparaciju starih CFA. Dal' su uspesno uradili posao, ni to ne znam.
AN/TPS-70, ako se dobro secam, po literaturi ima domet 370km (prevedene anglosaksonske mere u metarske). Posto je tvajstron izuzetno skupa cev i tesko ju je kupiti na trzistu, pretpostavljam da ga tvoje kolege nisu forsirale na maksimalnoj snazi radi stednje resursa cevi, pa otud smanjen domet. Pred sam rat '90.-tih koristio sam ga oko godinu dana i pokazao se gotovo savrsenim i po deklarisanom dometu, ali smo ga lozili maksimalno.
|
|
|
|
Poslao: 11 Avg 2020 19:47
|
offline
- Pridružio: 11 Jul 2013
- Poruke: 71
|
Somborski je deifinitivno imao repariranu CFA , dok za Cerski neznam, ali vjerujem da je bilo isto jer sam neprekidno imao okrsaj sa EI i PED jedinicom, oni vide F-16 radar ili radarski visinomjer dok ja nista, nazalost. U to vrjeme sankcija muku smo mucili da sve to radi kako treba, a tek gradska struja i padovi u naponu , to je tek posebna prica kada radar podivlja.
|
|
|
|