Gađanje ciljeva na zemlji raketnim sistemima PVO

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Ctrl x, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odgovor je generalno da, postoje i svedocanstva o upotrebi ali bi bilo bolje da neko strucan pojasni sta i kako i sta su limiti.

• 4Ovo se svidja korisnicima: bojank, vathra, Ctrl x, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

https://m.youtube.com/watch?v=P9VFbe-viAg

Ako meta ili cilj imaju dovoljnu vrijednost izlučenja da glava može zahvatiti, prepreka nema (osim naravno same energije rakete). Snimak pokazuje takvo gađanje. Inače osnovni trenažer za operatere na Igli, istina bez lansiranja već samo zahvati, je zapravo pored ostalog auto ili kamion na kojem je jedan tronožac sa teleskopskim stupom na koji se postavlja maketa aviona ili helikoptera u razmjeri 1:25 ili 1:50 i izvor zračenja. Kamionče se voza i simulira let eroplana.

E sad ako ćemo ulaziti dublje u temu šta glava može zahvatiti, a šta ne može, morao bi se i ja malo podsjetiti šta su Watti po kvadratnom centimetru, pa kako to prebaciti u nešto iz svakodnevice. Iglina daljnja granica zone gađanja po prednjem rakursu, a to je zapravo uvjetovano osjetljivošću GSN je davana po vrijednostima 4,25*10^-10 W/cm2.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Ctrl x, pedja63, ladro
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako je aktiviran blizinski upalac moglo bi doci do prevremenog aktiviranja bojne glave pri gađanju ciljeva na zemlji tako da je glavno pitanje da li upaljac moze brzo i lako da se deaktivira kao sto je to slucaj kod nekih PVO sistem sa radio komadim vođenjem kod kojih upaljac moze da se iskljuci pri gađanju ciljeva na ekstremno malim visinama.

• 1Ovo se svidja korisniku: kaptain
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::
E sad ako ćemo ulaziti dublje u temu šta glava može zahvatiti, a šta ne može, morao bi se i ja malo podsjetiti šta su Watti po kvadratnom centimetru, pa kako to prebaciti u nešto iz svakodnevice. Iglina daljnja granica zone gađanja po prednjem rakursu, a to je zapravo uvjetovano osjetljivošću GSN je davana po vrijednostima 4,25*10^-10 W/cm2.

Ako nije prekasno
Možda da se poveže za Pointingovim vektorom kod EM talasa, kojim se može opisati površinska gustina izračene snage na mjestu prijema. Pa onda kada se uzme u obzir efektivna površina prijemne antene na mjestu prijema, uz njen dobitak... Dobije se "uhvaćena" količina izračene snage EM talasa, koja treba biti veća od osjetljivosti, sada u dBm nakon množenja sa nekom efektivnom provršinom, da bi zahvatila cilj...

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, zixmix, nemkea71, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Objašnjena je ruska upotreba protivvazduhoplovnih raketa S-300 protiv kopnenih ciljeva

Ova tehnika je razrađena na poligonima još u sovjetsko vreme.

Na ovo pitanje je odgovorio jedan od aktuelnih ruskih specijalista za PVO, čije se ime zbog toga ne navodi:

"U početku, još tokom razvoja, sistemi S-300 su bili projektovani da gađaju ne samo vazduhoplovne, već i kopnene ciljeve. Sredinom 1990-ih naše trupe su dobile zadatak da detaljnije prouče mogućnost rada „na terenu“. Na poligonu Ašuluk u Astrahanskoj oblasti napravili smo proračune, obučili specijaliste i izveli takva gađanja. Za to su korišćeni kompleksi S-300 modifikacija „PT“, „PS“ i „PM“.

Prva takva gađanja izvedena su 1996. godine. Na samoj ivici dometa – skoro van njega, i dalje je „groblje“ kontejnera od raketa – transportnih i lansirnih kontejnera. Od toga su zatim na zemlji posložene makete koje imitiraju razne objekte koji su služili kao mete za gađanje naših kompleksa na kopnene ciljeve.

Gađanje je teklo ovako: borbene posade su po komandi unosile koordinate fiksnog cilja, raketa se lansirala, doletela do kopnenog cilja i zatim je dignuta u vazduh na određenu visinu na kojoj je aktivirana bojeva glava. Nakon toga, komandanti su proveravali koliko je tačno i snažno ovaj objekat pogođen fragmentima i dinamičkim udarom udarnog talasa.

I odlično su se snašli. Tada je zaključeno da naši sistemi PVO mogu savršeno da rade na kolonama tenkova, na zaštićenoj opremi i utvrđenim konstrukcijama, pošto je težina bojeve glave ovih projektila u različitim modifikacijama od 90 kg do 250 kg. Ovo je velika količina eksploziva. Osim toga, on je u metalnoj "košulji" i ima dosta "udarnih" elemenata. Ranije su to bile metalne kocke, kasnije su korišćeni i drugi elementi. Ali na poligonu, nakon njihovog rasturanja, svi zemaljski ciljevi su razneseni u prašinu. Odnosno, takvo gađanje protivvazduhoplovnim projektilima izvedeno je ne na vazduhoplovne, već na kopnene ciljeve.

A sada, kada je počela specijalna operacija u Ukrajini, rukovodstvo je odlučilo da se priseti ovog iskustva. Ako postoji takva prilika, treba je sprovesti. Štaviše, imamo dosta prilično starih raketa za sisteme S-300.

Rakete za S-300 ležale su u skladištima, korišćene su kao mete tokom borbene obuke za vežbanje gađanja. Pa zašto ih ne iskoristiti za uništavanje objekata u Ukrajini?

Ovo je mnogo produktivnije od njihovog prostog rashodovanja usled starosti. Zbog toga je odlučeno da se za rad na kopnenim objektima u Ukrajini mogu koristiti uglavnom sistemi PVO S-300 ranijih modifikacija tipa PS i delimično tipa PM. U našoj zemlji se svi kompleksi S-300 postepeno skidaju sa borbenog dežurstva, dok se preopremamo novim S-400 i S-350. I S-500 je takođe na putu.

Odlučeno je da se sistemi PVO prethodnih modifikacija koriste isključivo za kopnene ciljeve. Za rad na vazduhoplovne ciljeve imamo nove komplekse, i što je najvažnije, modernije rakete. Oni su modifikovani da mogu da unište bespilotne letelice, objekte na velikim visinama i poniruće balističke ciljeve. Njihov raspon je potpuno drugačiji - širi. A i ciljevi su drugačiji. A za one rakete koje imaju manji opseg mogućnosti, mi smo sada našli prikladniju upotrebu za njih."

Ceo tekst na: https://www.mk.ru/politics/2022/11/01/obyasnilos-i.....raine.html

• 1Ovo se svidja korisniku: nemkea71
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaci potvrda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@bojank

Može biti, ali i ne mora da znači.

Ipak je ovaj ceo tekst od "izvora koji je želeo da ostane anoniman". Meni je ipak bio zanimljiv pre svega zbog istorijata u razvoju ideje i prakse u primeni raketa sistema S-300P na ciljeve na zemlji i načina kako se gađanje vrši. Ne znamo sada puno više, ali nešto smo ipak saznali (ili potvrdili sopstvene pretpostavke) o samom načinu gađanja (na fiksne, odnosno ciljeve sa određenim koordinatama i uz dejstvo bilizinskog upaljača).

Svaka raketa ima svoje označavanje iz vremena SSSR ili Rusije i može se identifikovati ( ako od rakete ostane dovoljno "mesa" ) iz čijih zaliha je.
Čini mi se da je već bio "slučaj" sa dve rakete 5V55R za koje su Ukrajinci tvrdili da su Ruske, da bi se kasnije ispostavilo da su ipak Ukrajinske, upravo po brojevima i oznakama na samoj raketi.

Mene ovaj tekst više navodi na zaključak da se "ozbiljno razmišlja" (ili razmišljalo, jer je tekst s kraja prošle godine) o primeni raketa iz porodice S-300P za gađanje ciljeva na zemlji nego da su do sada već primenjene, iako to ne bih mogao sa sigurnošću da odbacim kao mogućnost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Poluaktivni sistemi mogu biti upotrebljeni i za statične odnosno spore ciljeve na površini. MIM 23 Hawk može gađati brodove recimo.

• 1Ovo se svidja korisniku: kayvan6079
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac :: Gađanje je teklo ovako: borbene posade su po komandi unosile koordinate fiksnog cilja, raketa se lansirala, doletela do kopnenog cilja i zatim je dignuta u vazduh na određenu visinu na kojoj je aktivirana bojeva glava. Nakon toga, komandanti su proveravali koliko je tačno i snažno ovaj objekat pogođen fragmentima i dinamičkim udarom udarnog talasa.
Ово је мало компликовано.
Значи вероватно су имали другачију БГ (спомињу 250кг).
Овај део са навођењем ми није јасно како ради. Укуцају координату у систем? Значи да наводе ракету у односу на некакав координатни систем, који колико знам овај систем нема?
Ако би наводили ракету радарски, ту постоји ограничење да би морали да виде циљ.

Чудна ми је ова прича.
Поготово што спомиње дејство по тенковима, ту би морао да буде врло близу погодак да би био ефикасан.
Ајд да наводи дејство по системима ПВО па да буде вероватније.

Мислим да би морали да раде другачије, да убаце нову БГ и нови систем за навођење. Онда би то могло да ради.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@vathra

S-300P bi svakako trebao imati blok koordinatnog sistema, koji se verovatno sastoji iz dva dela - deo za određivanje parametara cilja i deo za određivanje parametara rakete, na osnovu čijih razlika se formiraju komande za upravljanje.
Ovo je ipak, suštinski, radio-komandni sistem, sa donekle specifičnim i unapređenim bistatičnim načinom prijema podataka o cilju refleksijom signala na prijemnik rakete koja onda to prosleđuje radaru na zemlji (praćenje kroz projektil - TVM).
U tom smislu, potrebno je da se za cilj zna azimut i daljina. Visina cilja se ili ne navodi ili se navodi "0" ili "0 stepeni", zavisno od toga kako to obrađuje sistem za formiranje komandi upravljanja. Morao bi postojati neki prekidač koji određuje ili opciju "Zemlja" ili opciju "Cilj ispod te i te visine".
Verovatno se aktiviranje blizinskog upaljača blokira ako klater od zemlje ometa rad radio-upaljača, a tada komanda za aktiviranje dolazi direktno sa radara za navođenje raketa.
Verovatno se zauzima i neki konstantni ugao elevacije radi nesmetanog prijema komandi upravljanja. Radar je fiksiran na zauzetom azimutu i mesnom uglu. Kako se raketa približava cilju tako se navodi "na sve niži ugao elevacije", odnosno prema centru snopa praćenja.

Raketa ima sistem inercijalnog samonavođenja i ima početne podatke pre lansiranja. Tokom leta primala bi korekcije i na kraju i komandu za aktiviranje.

Ovo, naravno, primite sa rezervom, nemamo sve detalje oko toga.