Poslao: 05 Jun 2008 13:31
|
offline
- Kibo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Okt 2007
- Poruke: 7498
- Gde živiš: gde i mnogi Srbi pre mene
|
Mean machine u pravu si sto se politike tice ali znamo nasta nam jos uvek lici vojska pa sta onda da pricamo dalje. Mi i ranije nismo imali najsavremeniju tehniku ali smo zato imali makar kvantitet e sad nemamo ni kvalitet ni kvantitet. Dobro nije tema pa necu dalje da pisem. A onih 200 OT 8x8 made in Russia nikad nisu videli srpsko tlo osim na Wikipediji.
Sebab ja sam mislio zaista da se proba modernizacija sa svime sto je potrebno.
E sad izvini ali meni je preci efikasniji sistem navodjenja od jednog klima uredjaja. I ja sam bio u BOV-3 bez klima uredjaja, ako hoces klimu izadji napolje na kupolu to ti je bilo kod nas. Mislim kad pogledam koje vrucine su bile prosle godine onda kazem okej jeste potrebno ali to je ipak samo komfor a vojska nije tu da bude komforna nego bezkompromisno efikasna.
Dalje, razvoj ili upotrebe same termovizije nije problem ali dodavanje laserskog navodjenja to je onda vec kopiranje ruskog sistema Ohotnik V kako se taj sistem i zove.
Licencu koju mi imamo je verovatno za klasicnu varijantu Strela 10 ali ako uradis svu tu modifikaciju onda prakticno sto se tice samog sistema navodjenja ne ostaje ni kamen na kamenu, ne znam da li bi bas Rusi na to gledali blagonaklono.
E sad ja se pitam zasto mi nismo uradili takve modifikacije kad smo lepo naucili i znamo sta se treba raditi imamo dosta iskusnog kadra koji se dobro secaju 1999. godine.
Pitam se zasto su se sve nase vlade tako ponasale prema vojsci i njenim potrebama a siguran sam da nasi iskusni oficiri PVO bi imali dosta ideja o poboljsanjima i siguran sam da bi se neko i od njih setio da uradi to sve i pre Rusa. Pa bi mi onda njima mogli da prodajemo licence a ovako ma, politika.
Da, eto mi smo imali termoviziju za Nevu izgleda jos pre 1999. godine, znaci imamo iskustva sa tim ali eto niko nece da ulaze u vojsku. Politicari i politika
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 05 Jun 2008 14:05
|
offline
- sebab
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Dec 2007
- Poruke: 4233
|
@Kibo,
za klimu se ne slazem. izgleda je nasa skola kao i ruska - oni su klimu dodali na tenkove valjda tek pojavom t-90, ako se ne varam. s obzirom da se radi o oklopnim vozilima, gde je leti "milion" stepeni, a najveci broj casova posada treba da provede cekajuci unutar vozila, njihova borbena gotovost je neuporedivo veca ako se nalaze u nekom okruzenju koje ih ne tera da "crknu" unutra, vec obezbedjuje konfor. klima ovih dana nije skupa s obzirom na ukupnu cenu vozila i na tome ne treba stedeti. klima za pezo 206 kosta 1300 evra, za oklopno vozilo cak i da kosta 4000, opet nije neki trosak, ako vozilo kosta 10x toliko ili vise. osim toga, moze se donekle smanjiti termalni odraz vozila.
pusti ruse, treba raditi ono sta mi mislimo da treba. zasto neki automobili lice jedno na druge? isto vazi i za neke avione... jednostavno, zakoni fizike, odnosno prednosti nekog resenja su za sve isti, ne treba time biti opterecen. zasto bismo se uzdrzavali od samostalnog razvoja nekog sredstva ili modernizacije? zato sto bi se rusi ljutili - nema tu ljutnje, ako bi i oni sami nesto zeleli da sakriju, onda bi apsolutno sve tt karakteristike bile vojna tajna. dva sredstva ili modernizacije mogu imati "na papiru" ista resenja, recimo kombinaciju ic i laserskog navodjenja, a pri tome da su potpuno nezavisno razvijena. kada bismo kupili ohotnik, pa ga onda kopirali i jos pri tome nudili za izvoz isto resenje, to bi vec bio problem.
|
|
|
|
Poslao: 05 Jun 2008 15:29
|
offline
- mean_machine
- Legendarni građanin
- Pridružio: 23 Dec 2006
- Poruke: 12601
|
@Kibo
Imas zapadne sisteme koji koriste laser za vodjenje pvo raketa. Znaci ne kopiramo nikog. Kao primer navescu Orelikon ADATS (u pitanju je pvo i pt sistem) Licno mislim da je nas dosta kostalo to sto smo pazili da se neko ne naljuti. Kada smo dobili licencu za T-72 nista bitno na masini nismo smeli da menjamo a vec tada smo znali da je spremiste za municiju lose reseno. Mogli smo samo da ugradimo elektroniku jer Rusi nisu hteli da prodaju svoju kvalitetnu elektroniku.
Inace da je Izrael pazio na ljutnje drugih sada ne bi postojao.
ADATS
|
|
|
|
Poslao: 05 Jun 2008 18:32
|
offline
- Kibo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Okt 2007
- Poruke: 7498
- Gde živiš: gde i mnogi Srbi pre mene
|
Ma ljudi ja bi tu sve ugradio na nasu Strelu 10 i klima uredjaj i termoviziju i naravno lasersko navodjenje. Za rakete cak i kombinovano IC i lasersko navodjenje i bustere itd. pa neka se ljuti ko hoce. Nego problem je samo ko ce to da finansira kada se do sada nisu setili e to je najveci problem. Nista drugo nije sporno, pogotovo ako jos to sve mozemo sami da proizvedemo i uradimo to bi bilo super. Nazalost mislim da su realni sanse za tako nesto male. Valjda ce doci i neka nova vremena i neki novi ministri koji ce malo vise da gledaju na vojsku nego ovi sadasnji, nada uvek ostaje. Problem je samo da dok mi cekamo i ti sistemi koje imamo ce dotrajati i onda ce biti prekasno i za modernizaciju kao kod mnogih stvari pa onda sec-rec i u U.S. Steel kod mene u komsiluk. Valjda nece opet. Sta drugo reci?
|
|
|
|
Poslao: 06 Jun 2008 09:10
|
offline
- sebab
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Dec 2007
- Poruke: 4233
|
@Kibo,
ja cak ne verujem da trebaju neka velika sredstva, ali mi se cini da je organizacija nase namenske industrije malo promasena. kada bi se objedinili vti i sdpr, plate i odgovornosti malo ispeglale, sa mladim ljudima, entuzijastima kojih ima dosta, uz ulaganja u pojedine firme, mislim da bi se moglo uraditi dosta toga. naravno, dosta sredstava bi se ustedelo i ljudi motivisali kada bi ova/ove firme postale dd (uz mozda udeo drzavnog vlasnistva) ili privatne, tj. otkacile od drzavnog finansiranja. tako ne samo da bi se ustedela sredstva iz budzeta, vec bi i izvoz bio veci. jednostavno, treba iskoristiti ono u cemu smo godinama bili dosta dobri, namenskoj industriji. mora se uzeti u obzir i cinjenica da cemo vremenom, kako sada stvari stoje, hteli mi to ili ne, krenuti ka eu i nato-u, znaci, ostacemo bez nekih tradicionalnih trzista. druga su trenutno prilicno zatvorena, osim iraka i treba ih pod hitno otvoriti.
|
|
|
|
Poslao: 06 Jun 2008 13:59
|
offline
- Kibo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Okt 2007
- Poruke: 7498
- Gde živiš: gde i mnogi Srbi pre mene
|
Znam sebab sto se tice nekih stvari u namenskoj industriji mi imamo dosta potencijala ali niko to ne iskoriscava. A i cini mi se da je problem, pazi uvek se ceka da Vojska Srbije naruci nesto kao AP M 21 pa da se onda radi na tome. Niko ne izlazi na trziste sa novim idejama ako nema sigurnog kupca. Pa kako ces privuci kupca ako ne napravis nesto novo, izneses na trziste i skrenes paznju?
Valjda je to posledica drustvene imovine, da su privatnici u pitanju da vidis kako bi izbacivali stalno nove ideje jer od toga se zivi. Mislim da bi makar delimicna privatizacija sa 51 % drzava a 49 % privatni akcionari to bi bilo dobro resenje. Jednostavno je steta ne iskoristiti takav potencijal a to nema veze ni sa NATO-paktom ili EU. Pa mi ako razvijemo nesto, ne boj se moze to biti isto i po NATO standardu a ima dosta drzava u NATO paktu i u EU koje su ipak siromasne. Eto ti Rumunija, Bugarska pa i Albanija ko zna sutra Makedonija ma ima mogucnosti. I Rusi cak sad nude svoje proizvode namenske industrije obavezno i po NATO standardu znaci to nije problem.
|
|
|
|
Poslao: 07 Jun 2008 15:33
|
offline
- Pridružio: 15 Mar 2007
- Poruke: 463
|
Bez strategije nema nikakvih pomaka u sektoru namjenske/obrambene proizvodnje.Srbija je bila najveći proizvođač opreme za potrebe JNA (po vrijednosti narudžbi) odmah iza nje BiH koja je imala najbrojnije kapacitete.Tako su Srbija i BiH 1981 i 1982 u godinama početka krize imali u 1981 . ukupno 14 milijardi dinara narudžbi za JNA od ukupno 19,7 milijardi dinara(vrijednost 460 mln $) za tu 1981.godinu .
U 1982. od 24,6 milijardi dianra (385 mln $) poduzeća u Srbiji i BiH su imali narudžbi za JNA u vrijednost 19.4 milijarde dinara..
Samo u Srbiji je radilo ukupno 74 poduzeća za JNA,od toga njih 59 s dugogodišnjim ugovorima za poslove vezane s JNA a u njima je radilo 25 040 radnika.
Sve se to finaciralo uglavnom iz budžeta Federacije čiji je budžet 1989. iznosio oko 3,9 milijarde $ od čega je za JNA išlo od 46-53% svih sredstava (najveći budžet federacije bio je 1977. i iznosio je 5,1 milijardu $).Od tih novaca oko 60 % je išlo za redovno funkcioniranje JNa a oko 40% je odlazilo na modernizaciju, nabavku novih sredstava i istraživanje i razvoj.
Republike su imale i druge obveze prema JNA i obveze prema TO i rezervama federacije a često su i same izgrađivale tvornice za potrebe namjenske industrije (npr. ĐĐSV 1981.)
Svima je poznato da federacije nema 17 godina i da je dotadašnji sustav nabavke i proizvodnje za obranu neprimjenjiv u sadašnjim okolnostima.Moja zemlja Hrvatska je prosječno u budžet Federacije uplaćivala prosječno 28 % od čega je kao što sam spomenuo otprilike polovica išla za potrebe JNA.
Srbija je u velikim problemima što se tiče organizacije namjenske industrije jer je genealno zemlja u gospodarskoj krizi zadnjih 25 godina. Ratovi i embargo su je iscrpilia sama obrambene infrastrukutra izgrađena za vrijeme FRRJ/SFRJ je uglavnom devastirana 1999 ,od strane NATO-a.Država Srbija ima druge prioritete u ovom trenutku pa je samo funkcioniranje vojske zadnjih 10-ak godina ozbiljno narušeno u redovnim aktivnostima a kamo li u nabavkama nove opreme,ili modernizaciju, ili ulaganjem u R&D koji uvijke nosi neizvjestan krajnji ishod.
Neki se ovdje jako ljute kad kažem da je Srbija u ovom segmentu doživjela strahovito nazadovanje i stagnaciju, ali u usporedbi sa stanjem prije npr.20 godina to je vidljivo s Mjeseca.
Svatko od nas voli svoju zemlju, što je prirodno stanje kod svih normalnih ljudi, ali brojke i činjenice su neumoljive.
Vezano za Strijelu -10. Srbija je imala dovoljno originalnih ruskih sustava i držala je da joj to dugoročno rješava potrebe, pa nije niti ulagala u taj segment. Hrvatska je imala u posjedu 1 nekompletan originalni sustav i licencu(Končar je trebao imati značajnu ulogu u projektu Sava) i ogromnu potrebu u ratu za oružjem te vrste.Radilo se ubrzano, improviziralo, projektiralo se i došlo se do sustava koji se može proizvesti u Hrvatskoj u cijelosti i to evo već treća inačica u 12-13 godina.
Proizvodnja Srijele-10 CRO A1 ,1994.godina.
|
|
|
|
Poslao: 07 Jun 2008 17:18
|
offline
- Gavrilo Milentijević
- Komandir stanice milicije Gornje Polje
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 36011
- Gde živiš: ovalni kabinet
|
pp5d6 ::
Neki se ovdje jako ljute kad kažem da je Srbija u ovom segmentu doživjela strahovito nazadovanje i stagnaciju, ali u usporedbi sa stanjem prije npr.20 godina to je vidljivo s Mjeseca.
Svatko od nas voli svoju zemlju, što je prirodno stanje kod svih normalnih ljudi, ali brojke i činjenice su neumoljive.
Evo ja se ne ljutim - to je činjenica koja u dogledno vreme ne da treba, već mora da bude ispravljena.
Citat:Vezano za Strijelu -10. Srbija je imala dovoljno originalnih ruskih sustava i držala je da joj to dugoročno rješava potrebe, pa nije niti ulagala u taj segment.
Delimično si u pravu - Kad govorimo o tom sumornom vremenu, razvila bi srbija sistem poput Save ali ti si već u svom postu odgovorio zašto nije. Problem su bile sankcije i nedostatak novca i sredstava. I sama činjenica da raspolaže sa priličnim brojem sistema SA-9 i manjim brojem SA-13 bila je "mšava" garancija i izgovor da je nebo srbije sigurno dok se ne iznađu sredstva za modernizaciju.
|
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2008 13:15
|
offline
- sebab
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Dec 2007
- Poruke: 4233
|
mozda naredne godine donose vise para za vojsku i namensku industriju. treba iskoristiti ono sto imamo i za sta imamo licencu, dakle modernizovati strelu10, kao sto smo od t72 napravili m84. znam da je naucna, industrijska i finansijska baza manja nego pre, ali mislim da vredi pokusati.
|
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2008 14:00
|
offline
- Pridružio: 15 Mar 2007
- Poruke: 463
|
Ići će to u Srbiji u ovom trenutku jako ,jako teško. Dva su razloga,više nema federalnih jedinica koje bi financirale potrebe nabavke i modernizacije kao u vrijeme SFRJ za JNA,a drugo je da više nema NBJ(Narodna banka Jugoslavije) koja je na prijedlog SIV-a(Savezno izvršno vijeće) dodjeljivala svake godine posebno povoljne kredite (kamata 1-3%) za modernizaciju i proširenje samih kapaciteta za namjensku/obrambenu proizvodnju u SFRJ ,od čega su poduzeća u Srbiji korisitla preko 40 % tih sredstva u vrijednosti od nekoliko stotina milijuna $ godišnje.
Tako da je problem više nego velik.
|
|
|
|