online
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 6154
|
^
Bavar-373, iranska verzija sovjetskog/ruskog S-300V ili novi razvojni pravac?
Na nedavno održanim vežbama PVO Iranske vojske, između ostalog mogli smo videti i bojevo gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru sistemom PVO Bavar-373. Ipak, na ovom snimku ima niz zanimljivosti o kojima se do sada ili nije uopšte ili se veoma malo pisalo.
Nije tajna da je iranski projekat raketnog sistema PVO Bavar-373 nastao nakon što je Iran 2007. godine prvi put pokušao da uveze pet diviziona ruskih raketnih sistema PVO “S-300PMU-1” (NATO kodno ime SA-20 Gargoyle), koji mogu da dejstvuju na letelice udaljene do 150 km. Ali čak i dok su se iranski tehničari obučavali za upravljanje "S-300PMU-1", 2010. godine tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev odlučio je da stopira prodaju zbog međunarodnih sankcija uvedenih kao odgovor na teheranski program nuklearnih istraživanja.
Godinu dana kasnije, Iran je najavio da će umesto toga razviti sopstveni sistem inspirisan “S-300”, nazvan “Bavar 373". Teheran je periodično izveštavao o uspešnim testovima i napretku, a nove raketne baterije javnosti je prvi put prikazao u avgustu 2016. god.
Ranije iste godine, uz ublažavanje sankcija zbog nuklearnog sporazuma JCPOA iz 2015. godine, Rusija je isporučila četiri diviziona "S-300PMU-2 Favorit".
Ipak, Iran je 22. avgusta 2019. godine sa velikom najavom, predstavio svoj mobilni sistem PVO “Bavar-373” na događaju povodom Dana odbrambene industrije Irana.
Tada je objavljen i sastav raketnog diviziona Bavar-373, a koji sačinjavaju dva radara koji se nalaze na kamionima “Zafar” sa osam točkova: radar za osmatranje i akviziciju ciljeva, radnog područja S-banda za otkrivanje aviona (ciljeva) na većim daljinama i radar za navođenje raketa nešto kraćeg dometa, ali sa preciznijim određivanjem parametara ciljeva, koji radi u X-bandu. Oba su navodno konstrukcije AFAR (aktivna fazna antenska rešetka), koje je teže otkriti (LPI – niska verovatnoća otkrivanja) i imaju višu rezoluciju.
Raketnu bateriju diviziona čini do šest taktičkih kamiona “Zoljanah” sa pogonom na deset točkova služe kao osnova za samohodna lansirna vozila, od kojih svaki nosi četiri rebrasta kanistera za lansiranje raketa tipa "Sayad-4".
Slično kao i kod “S-300PMU”, sistem “Bavar” ima koristi metodu vertikalnog lansiranja koji ne zahteva da rakete budu „usmerene“ ka svojim ciljevima. Međutim, dok ruski sistem koristi „hladni lansirni“ metod koji izbacuje rakete iz njihovih cilindričnih lansirnih cevi pre paljenja njihovih raketnih motora, video snimci pokazuju da “Bavar” lansirno vozilo koristi metodu „toplog lansiranja“ u kojem raketni motor započinje sagorevati unutar kanistera kvadratnog oblika.
Zavisno od izvora do izvora, tvrdi se da sistem ima domet od 250 - 300 km po daljini i do 27 km po visini, a često se Iranski komandanti PVO hvale da je sistem nazvan Bavar-373, jer se "po ubojitosti" negde "između" ruskih sistema S-300 i S-400.
I sada se vraćam na nedavno održane vežbe iranske PVO pod nazivom (a bilo je više kodnih naziva) Eghtedar-1403, na kome smo imali prilike da vidimo bojeva gađanja sistemom Bavar-373.
Ono što "upada u oči" onima koji to malo detaljnije posmatraju, jeste da na snimku nigde nismo videli "klasičan" nišanski radar, kakav je ranije prikazivan na vežbama i na smotrama. Umesto njega, vidimo osmatračko-akvizicijski radar, komandno-upravljačka vozila i vozila za vezu, komunikaciju, logistiku i napajanje.
Ali ono što je svakako najupadljivije je izgled samohodnih lansirnih oruđa, koji sada na prednjem delu, a odmah iz kabine kamiona, imaju antenu parabolnog oblika podignutu na jarbol, a ceo taj sistem je integrisan na samohodno lansirno oruđe. Sada se pojavljuje taj "novi momenat" gde se možemo zapitati da li je u pitanju razvoj nove verzije sistema Bavar-373 ili se radi o spiralnom razvoju sistema, koji tek sada poprima neki "konačan" oblik.
U tom smislu bi onda možda imalo neke logike, zašto sistem nema klasičan nišanski radar kakvog smo ranije viđali, već "samo" osmatračko-akvizicijski radar koji služi za praćenje ciljeva i navođenje antena na samohodnim lansirnim oruđima. Sistem za upravljanje vatrom verovatno smešten u komandno-upravljačkom vozilu, na osnovu parametara o ciljevima, formira početne podatke za rakete, a zatim formira komande za upravljanje raketama koje se šalju raketama preko antena na lanserima. Verovatno je i da se u završnoj fazi vrši osvetljavanje cilja sa te iste antene, što bi navođenje značajno približilo onome kako se to radi na sistemima S-300V. Praćenje raketa je poseban izazov i verovatno je rešen modifikacijom osmatračko-akvizicijskog radara, a moguće je i da antene na samom SLO-u vrše tu funkciju. Sistem upravljanja nije u ovom trenutku potpuno jasan.
Takođe, možda i postoji nišanski radar, ali nije iz nekog razloga snimljen niti fotografisan.
Što se tiče sistema navođenja, za sistem Bavar-373 je ranije rečeno da je u pitanju "navođenje kroz projektil" slično onome kod S-300PM sistema i to se ne mora nužno promeniti sa ovim novim elementom u vidu antene na samohodnom lansirnom oruđu, samo postoje razlike u emiteru komandi upravljanja i postupku osvetljavanja cilja, a moguće je i da se radi o "inercijalnom sistemu navođenja sa radio-korekcijama" uz osvetljavanje u završnoj fazi, kao što je karakteristično za sisteme iz porodice S-300V.
Nedaleko od položaja sistema Bavar-373, vidimo i sistem S-300PMU-2, a na položaju je prisutan i njegov pukovski OAR 64N6 Stervjatnik, a to bi moglo da znači da je došlo i do izvesne integracije dva sistema, što bi povećalo žilavost i preživljavanje sistema.
Takođe, nije isključeno ni da ulogu "nišanca" u celom ovom "ansamblu" u stvari "igra" nišanski radar 30N6E sistema S-300PMU-2.
Takođe, ne znamo ni da li je nešto konkretnije rađeno na raketi, za koju se kaže da je označena kao "Sayad-4B". Recimo uvođenje aktivne glave za samonavođenje bi značajno izmenilo i naše shvatanje mogućnosti ovog sistema, ali i načina rada i navođenja projektila.
U svakom slučaju biće zanimljivo pratiti dalji razvoj ovog sistema PVO i saznati više informacija o nizu ovih detalja koje sada ne znamo i koji nas "kopkaju".
|
