Mene bi interesovao prvo princip rada odseka krmila, jer pretpostavljam da se raketa valja, pa onda moze da se upravlja samo sa 2 krmila, ali da ne predpostavljam, voleo bi da to detaljno obradite
Već sam istakao da je namenjen za smeštaj uređeja za upravljanje i izvora za napajanje energijom u letu. Pa da ostavimo po strani INR (izvor za napajanje rakete), kao da smo savladali dobijanje energije, a da se fokusiramo na uređaj za upravljanje letom.
Ako u posebnom prozoru otvorite sliku Odsek krmila, onda možete pratii dalje izlaganje.
Podećanja radi, u telu odseka smešten je pokretač krmila (5), turbogenerator (6), demodulator (9), davač ugaonih brzian (10), barutni akumulator pritiska BPP(1) gasogenerator, stabilizator - ispravljač (7), priključno gnezdo ( i blok armiranja( 7).
Da se ne bismo upustili u detalje i uneli konfuziju, simplifikovaćemo ovako, kada BAP (BGG)obezbedi dovoljno energije pokretču krmila, on će moći da pokreće aerodinamička krmila iz jednog krajnjeg položaja u drugi. Po svojoj funkciji pokretač krmila predstavlja gasodinamički pojačavač električnih signala upravljanja koje proizvodi IC-glava za samonavođenje.
S obzirom da raketa u toku leta rotira, konstantno zadržavanje krmila u jednom položaju izazvalo bi skretanje radijalno na pravac kretanja, pa bi ona opisivala sve veće i veće krugove. Zato se pokretaču neprekidno dostavljaju komande za prelazak iz jednog krajnjeg u drugi krajnji položaj, da bi se ostvario pravolinijski let. Za promenu tačke u koju leti, (za skretanje prema novoj tački gde se nalazi cilj), krmila će se zadržati duže u komandovanom položaju, odnosno kad se raketa zaokrene, boraviće kraće vreme u suprotnom položaju.
Sve ovo se ostvaruje putem električnih signala za propuštanje gasova na klip u cilindru, odnosno suprotna radnja - propuštanja gasova iz druge grane na čelo klipa, kako bi otišao u suprotnu stranu.
Ovo je najprostije objašnjenje rada ovog uređaja, bez da pominjemo amplitudne korekcije i fazna kašnjenja.
E sada, pošto raketa pravi 20 obrtaja u sekundi, kolika je učestalost premeštanja kormila iz jednog krajnjeg položaja u drugi? sa svakim okretom ili ne? Ako ikako postoji podatak koliki je otklon u tu stranu?
aramis s ::E sada, pošto raketa pravi 20 obrtaja u sekundi, kolika je učestalost premeštanja kormila iz jednog krajnjeg položaja u drugi? sa svakim okretom ili ne? Ako ikako postoji podatak koliki je otklon u tu stranu?
Krajnji položaj, dakle otklon krila iznosi 30 stepeni.
U jednoj skundi raketa se oko uzdužne ose okrene 20 puta, a krmila 4 puta promene položaj u toku jednog obrta rakete.
Anubis ::
Nadjoh snimak gde se lepo vidi kolika je mana nedostatak blizinskog upaljaca.
Mana ili ne, rus je tako odlučio. Snimak je izvanredan.
Rekli smo, valjda napred negde, da je verovatnoća pogađanja ispod 0,5 (prilikom kupovine sistema odnosno pri uvođenju u operativnu upotrebi srednja verovatnoća pogađanja bila je 0,8), odnosno u ptimalnim uslovima 1,66 raketa za 1 pogodak. Verovatnoća obaranja-uništenja još je manja, a zavisi od:
- verovatnoće otkrivanja cilja,
- borbene gotovosti jedinice, bezotkaznosti rada sistema,
- mogućnosti preživljavanja jedinica.
I sve to umanjuje, ili, povećava verovatnoću uništenja. Sistem je malih gabarita, lak za obuku, za opsluživanje i samim tim je masovan. Ugradnja blizinskog upaljača bi, svakako usložilo neku od ovih kvalitativnih osobina. Napredniji sistem S-1M, je imao taj blizinski upaljač.
Izbacivanje IC mamaca, je znatno umanjilo efikasnost IC GSN, ali, ovaj sistem je ešeloniran od fronta po celoj dubini, a LBA, ne nosi neograničen broj mamaca. Pa kad kažu, "LBA do cilja leti na višoj visini od maksimalne visine pogađanja", pa to je i bio cilja ovog sistema, da se avijacija digne na visinu efikasnosti dejstva teritorijane PVO.
i blok armiranja( 7).
