LPRS 9M32 Strela-2 (SA-7 Grail)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

aramis s ::

Pretpostavljam da je zaokruženi otvor namenjen za regulaciju pritiska gasova u pokretačima kormila nastalih u gasogeneratoru, a da je braon ofarbani deo termalna baterija.
Ogovor je na kraju teksta:

ODSEK KRMILA

predvicen je za smeštaj elemenata uredaja za upravljanje letom rakete i izvora za napajanje uredaja elektricnom energijom u letu. Od elementa za upravljanje, izdvajaju se:

- pokretač krmila;

- turbogenerator;

- davač ugaonih brzina;

- BAP (BGG);

- stabilizator - ispravljač;

- blok armiranja, i još neki delovi


BARUTNI GASOGENERATOR BGG (BARUTNI AKUMULATOR PRITISKA - BAP)

namenjen je za napajanje barutnim gasvima pod pritiskom turbogeneratora (izvora elektricne energije na raketi) i pokretača krmila pri letu rakete.

Sastoji se od tela (1) koje predstavlja komoru za sagorevanje i filtera (2), u kome se vrši prečišćavanje gasova od čvrstih čestica.

U telu je smešteno barutno punjenje (10), inhibirano po cilindricnoj površini i jednom kraju. Potrošnja gasova se odreduje prigušnicom (3).

U telo BAP je uvrnuta pripala (5) koja se sastoji od određene količine dimnog baruta (9), pirotehničke petarde (6) i električne pripale (8 ).

Zaptivke (4) i (7) obezđeduju hermetićnost sklopa. Zadatak pitotehničke pripale je da ubrza rad BAP u početku rada.

Obeležen deo CRVENIM KRUGOM, je otvor za izbacivanje barutnih gasova od pokrtača kormila.


BRAON DEO na prdhodnej slici je sastavni deo sklopa INR (Izvor Napajanja Rakete) - radi se o stabilizatoru iispravljacu


Dopuna: 09 Maj 2011 12:38

aramis s ::@aerodrom
naravno da nisam mislio da ona može da se upotrebi u tu svrhu, hteo sam samo da pokažem da FPA tehnologija više nije basnoslovna. Napisao sam šta bi mogla da bude polazna osnova u razvoju. Evo primera kretanja cene jednog pixela.
Ja sam isto tako razumeo, kao osnovu.
Naša firma OPEK-Niš (nisu naftna kompanija), mislim, da je mogla da se uključi u razvoj GSN, na bazi optoelektronike. Koliko znam naši nisu ispoljili interesovanje.

• 1Ovo se svidja korisniku: kaptain
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@ljubasav
Zahvaljujem. Znači radi se o dinamu. Neznam kolika voltaža i amperaža bi bile potrebne za stabilan rad elektronike GSN i upaljača, ali zar bolje rešenje ne bi bila, od već pomenutog Ei-Opek-a proizvedena samonalivajuća baterija SB-12 koja se koristi za rad elektonski tempiranih upaljača ili neka dorađena verzija. Ipak se radi o generatoru mase 15g, koji daje napon 38V uz nominalnu struju pražnjenja 10mA i vreme pražnjenja 120s.



Negde sam već kačio ali čisto da se vidi kako izgleda "pogled" FPA 16x16

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::@ljubasav
Zahvaljujem. Znači radi se o dinamu. Neznam kolika voltaža i amperaža bi bile potrebne za stabilan rad elektronike GSN i upaljača, ali zar bolje rešenje ne bi bila, od već pomenutog Ei-Opek-a proizvedena samonalivajuća baterija SB-12 koja se koristi za rad elektonski tempiranih upaljača ili neka dorađena verzija. Ipak se radi o generatoru mase 15g, koji daje napon 38V uz nominalnu struju pražnjenja 10mA i vreme pražnjenja 120s.

"Stabilizator - ispravljač stabiliše i pretvara napon turbogeneratora i ograničava promenu učestanosti struje turbogeneratora. U konstruktivnom pogledu stabililizator - ispravljač predstavlja telo koje se sastoji od dva poklopca u kojem su postavljene radio-električne komponente.
Unutrašnja šupljina tela posle montaže popunjava se penoplastikom. (ovo kao podatak za šire narodne mase).
Inače, obezbeđivao je više napona, u zavisnosti od "zahteva potrošača":
+/- 40 V;
+/- 80 V i
+ 12 V
Mislim da su rusi išli na najprostiju varijantu rešenja (ali ipak veoma efikasnu) Stabilisani naponi obezbeđivali su rad potrošača, čak sa tolerancijom od +/- 10% vrednosti napona. Sigurno je da je primenjivano i drugo rešenje (kod S-1, npr).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, definitivno greška u koracima. Samo sve vreme mi izmiče pozicija turbogeneratora u ovom sklopu i to me buni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

aramis s ::Da, definitivno greška u koracima. Samo sve vreme mi izmiče pozicija turbogeneratora u ovom sklopu i to me buni.
Da otklonimo nedoumicu
Nalazi se u centralnom delu odseka krmila

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

E to je pravi presek Interesantno je da je na našoj Streli-2M/A zbog smanjenja bloka elektronike i praznog mesta u GSN, stabilizator postavljen ispred gasogeneratora.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::E to je pravi presek Interesantno je da je na našoj Streli-2M/A zbog smanjenja bloka elektronike i praznog mesta u GSN, stabilizator postavljen ispred gasogeneratora.

Priznajem da mi je taj detalj promakao.

A da odaberemo neku od lekcija:
- Princip rada GSN, ili
- Princip rada odseka krmila

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Od čega god da se krene biće zainteresovanih. Usput nađoh i jednu moju fotografiju preseka Strele-2M/A sa malo bolje vidljivim detaljima(visoka rezolucija).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene bi interesovao prvo princip rada odseka krmila, jer pretpostavljam da se raketa valja, pa onda moze da se upravlja samo sa 2 krmila, ali da ne predpostavljam, voleo bi da to detaljno obradite

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ODESK KRMILA

Već sam istakao da je namenjen za smeštaj uređeja za upravljanje i izvora za napajanje energijom u letu. Pa da ostavimo po strani INR (izvor za napajanje rakete), kao da smo savladali dobijanje energije, a da se fokusiramo na uređaj za upravljanje letom.
Ako u posebnom prozoru otvorite sliku Odsek krmila, onda možete pratii dalje izlaganje.
Podećanja radi, u telu odseka smešten je pokretač krmila (5), turbogenerator (6), demodulator (9), davač ugaonih brzian (10), barutni akumulator pritiska BPP(1) gasogenerator, stabilizator - ispravljač (7), priključno gnezdo ( i blok armiranja( 7).
Da se ne bismo upustili u detalje i uneli konfuziju, simplifikovaćemo ovako, kada BAP (BGG)obezbedi dovoljno energije pokretču krmila, on će moći da pokreće aerodinamička krmila iz jednog krajnjeg položaja u drugi. Po svojoj funkciji pokretač krmila predstavlja gasodinamički pojačavač električnih signala upravljanja koje proizvodi IC-glava za samonavođenje.
S obzirom da raketa u toku leta rotira, konstantno zadržavanje krmila u jednom položaju izazvalo bi skretanje radijalno na pravac kretanja, pa bi ona opisivala sve veće i veće krugove. Zato se pokretaču neprekidno dostavljaju komande za prelazak iz jednog krajnjeg u drugi krajnji položaj, da bi se ostvario pravolinijski let. Za promenu tačke u koju leti, (za skretanje prema novoj tački gde se nalazi cilj), krmila će se zadržati duže u komandovanom položaju, odnosno kad se raketa zaokrene, boraviće kraće vreme u suprotnom položaju.
Sve ovo se ostvaruje putem električnih signala za propuštanje gasova na klip u cilindru, odnosno suprotna radnja - propuštanja gasova iz druge grane na čelo klipa, kako bi otišao u suprotnu stranu.



Ovo je najprostije objašnjenje rada ovog uređaja, bez da pominjemo amplitudne korekcije i fazna kašnjenja.