METODE vođenja raketa u PVO

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::

Odmah mali komentar. Izrazi SISTEMI VOĐENJA = hardver i METODE VOĐENJA = softver nisu u bukvalnom značenju; i jedan i drugi pojam koji su direktnoj punoj zavisnosti jedan od drugoga i čine funkcionalnu celinu vođenja rakete u PVO SU LIČNO MOJI nisu iz literature, pa ih shvatite uslovno, kome odgovara odgovara kome ne ne;
Razlog za takvo nazivanje je zato što su METODE u biti prvo matematički modeli leta rakete, koji su podržani sa uređajima dok su SISTEMI u suštini uređaji kojima je mateamatičko fizički deo samo untar sastavnih delova a ne potiče od trajektorije dakle matematičkog modela fizičkog leta rakete.
Naravno nije sve tako jednoznačno jer je u međusobnoj vezi, odnsono hardever utiče na to kakav će biti softver a ne obrnuto, mada je softver zasnovan na nečem dalekom od trenutnog hardvera.
Nastavak sledi posle završetka SISTEMA VOĐENJA.

Da ne bismo stvarali zabunu, da počnemo od usvojenih termina (terminologije), pa tek onda da dajemo svoju interpretaciju. Dakle postoje sistemi vođenja, a u okviru njih i metode vođenja, koje su svojstvene za oba (uslovno) sistema vođenja-navođenja.
Tema je zanimljiva i valjalo bi je razraditi.
I samonavođenje je deo sistema vođenja, pa je neosnovano izostavljeno iz one šeme.

Potražiću nešto o tome iz moje literature, baš ste me zainteresovali.

Љуба

• 2Ovo se svidja korisnicima: zixo, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Mar 2013 14:12

Ne, Neva ima RADIKOMANDNO VOĐENJE (PRVE VRSTE) i to:
1. Sa polupreticanjem
2. Sa preklapanjem - čista T/T

Poluaktivno radarsko samonavođenje ima Kvadrat odnosno Kub ali on ima proprcionalnu navigaciju.

Lepa podela Cezare ! :-)_!

Neva bi ti bila kod Cezarove podele:
NEAUTONOMNI - KOMANDNO - SA RADSKIM PRAĆENJEM - SA JEDNIM RADARSKIM SNOPOM (emiterskim)
Volhov bi bio :
NEAUTONOMNI - KOMANDNO - SA RADARSKIM PRAĆENJEM - SA DVA RADARSKA SNOPA

I jedan i drugi sistem su imali nezavisno mogučnost rada i:
NEAUTONOMNI - KOMANDNO - SA OPTIČKIM PRAĆENJEM

Dopuna: 28 Mar 2013 14:14

Samonavđenje je SISTEM nije METOD.

Dopuna: 28 Mar 2013 14:49

Sitemi i Metode su izrazi iz uobičajene literature, korišćenje reči softver i hardver je moj lični dodatak kojim sam hteo te pojmove da učinim prihvatljivijim mlađim generacijama.

MODERATORI MOŽDA BI BILO DOBRO SPOJITI TEMU METODE VOĐENJA I SISTEMI VOĐENJA KOJE SU NEZAVISNO OTVORENE (to sam ja uradio trebao sam možda odmah da otvorim pod istim imenom).

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, cezar 35, zixo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pošto je rasprava otvorena, daću svoj doprinos.
Evo uvoda, a onda opis.

Uvod

Nemci su još 1913 g. počeli da proučavaju vođenje raketa sa daljine. Inženjer Virt (Wirtt) počinje tada sa opitima za vođenje dirižabla sa zemlje. U toku Prvog svetskog rata Nemci su proučavali ni „tajnih oruđa” ali do ostvarenja vođenja nije došlo zbog nedovoljno razvijene i neusavršene radiotehnike. U periodu od 1914-1916 g. Amerikancima je uspelo da konstruišu brod kojim se moglo upravljati sa daljine tako da se mogao automatski pokretati na sve strane. Naročito veliki zamah dobija razvoj sredstava za vođenje u vremenu od 1919-1939 g. U to vreme pojavljuju se u Engleskoj čitave eskadrile aviona bez pilota koje su se mogle voditi na daljinu do 80 km i služile su kao mete za vežbanje na manevrima vazduhoplovstva. Tada se problem vođenja sa daljine mogao ozbiljno uzeti u razmatranje i rešavanje. Počelo se raditi sa kratkim i ultrakratkim talasima sa frekvencijama, koje su se mogle koristiti za vođenje sa daljine isto kao kod radara, a sem toga, do punog izražavanja dolazi primena minijaturnih radiouređaji. Prvi značajni rezultati na, ovom polju pojavili su se u toku Drugo svetskog rata sa napomenom da su se između dve ratujuće strane pojavile razlike jer, dok su Saveznici imali preimućstvo u radarskoj tehnici i opremi kojoj besumnje pripada priličan udeo u pobedi 1945 g., dotle su Nemci bolje usavršili sistem vođenja raketa i, povezavši ga sa raketnim pogonom, stvorili moćno oružje u vidu letećih bombi i raketa.

O VOĐENJU RAKETA UOPŠTE

Najteži problem koji treba rešiti pri osvajanju proizvodnje nekog tipa vođene rakete jeste konstrukcija i ostvarenje sistema vođenja. Od usavršenosti tog sistema zavisi tačnost vođenja i pogađanja. S obzirom na to da su vođene rakete vrlo skupe njihova upotreba mora biti vrlo ekonomična, a da bi se to postiglo, potrebno je da svaka raketa sigurno pogađa cilj. Za to je opet osnovni uslov uspešno rešenje sistema vođenja.

Zavisno od usavršenosti izrade rakete, njenog dometa i namene, sistemi vodenja mogu biti različiti i različito usavršeni. Oni se mogu i međusobno kombinovati. Kod najsavršenijih vođenih raketa vođenje je obično kombinovano iz više sistema.

Principijelno i tehnički ostvareno je više sistema vođenja, ali je mali broj ovih koji ne bi bili osetljiivi na ometanje od strane neprijatelja. Ovo se naročito odnosi na sisteme kod kojih se vođenje ostvaruje pomoću neke spoljne stanice, tj. kod kojih se osnovni uređaji za vođenje nalaze kod stanice na zemlji, brodu ili avionu. Redovna je pojava da se razvojem i proučavanjem nekog sistema za vođenje jednovremeno razvija i odgovarajući defanzivni sistem, koji je namenjen za ometanje i onemogućavanje rada dotičnog sistema vođenja. Zbog toga se između ostvarenih sistema vođenja i sistema za ometanje vođenja vodi i razvija neprekidna borba koja će se u jednom budućem ratu pretvoriti u pravi „elektronski rat”. Zemlje koje rade na izradi i usavršavanju sistema vođenja imaju na umu ovu činjenicu te nastoje da sve izume iz oblasti elektronike i radiotehnike, u okviru pojedinih sistema vođenja, očuvaju u strogoj tajnosti.
Više od deset godina neprekidno radi se na konstrukciji i usavršavanju raznih sistema vođenja. Tu su angažovani mnogi naučnici i stručnjaci iz oblasti elektronike, servomehanike, elektrotehnike itd., u koju svrhu su uložene i neprestano se ulažu ogromne investicije. Za dosadašnja dostignuća na tom polju mora se prvenstveno zahvaliit usavršenosti radarske i elektronske tehnike, motornih regulatora i stanica za emitovanje talasa.
Koliko se daleko otišlo u razvoju sistema vođenja od završetka rata do danas ne može se tačno ustanoviti, jer se mnogi izumi čuvaju u tajnosti. Ali, sudeći prema onome što se dosada o tome objavilo u stranoj štampi i pojedinim biltenima, kao i prema izjavama pojedinih odgovornih državnika i vojnih predstavnika pojedinih zemalja, može se sa sigurnošću tvrditi da je u tom pogledu postignut veliki uspeh. Sem toga, postoje vrlo povoljni uslovi za stalno usavršavanje sistema vođenja.
Zavisno od usavršenosti sistema vođenja, dometa i namene rakete, uređaji za vođenje mogu biti različiti. Kod jedne vrste vođenih raketa osnovni mehanizam („mozak”) za vođenje nalazi se kod spoljne stanice za vođenje na zemlji (brodu, avionu), a pomoćni se ugrađuje u raketu. Rad ovih poslednjih zavisi od rada uređaja kod spoljne stanice. Kod druge vrste vođenih raketa osnovni mehanizam za vođenje može biti podeljen tako da jedan deo ostaje kod spoljne stanice, a drugi se ugrađuje u raketu. Kod treće vrste je osnovni mehanizam za vođenje ugrađen u raketu, a pomoćni se nalazi kod spoljne stanice. Najzad, kod četvrte vrste se sav mehanizam za vođenje ugrađuje u raketu, tako da je raketa sama sebe u stanju da vodi na cilj bez uticaja sa neke spoljne stanice, za celo vreme leta ili samo za određeno vreme. Ovaj poslednji se smatra najsavršenijim sistemom koji se i dalje usavršava. U okviru ovog sistema vođenja može biti nekoliko varijanti. Naime, on može biti kombinovan tako da se raketa izvesno vreme vodi pomoću uređaja sa zemlje, broda ili aviona do određene daljine od koje je nadalje raketa sposobna da sama sebe navodi na cilj pomoću sopstvenog mehanizma, što se naziva „samonavođenje” Prema tome, na početku i sred- njem delu leta raketa se vodi pomoću mehanizma sa zemlje (broda, aviona), a na krajnjem delu puta nastaje samonavođenje. Ovakav sistem vođenja je najviše u primeni kod PAV raketa ali se primenjuje i kod raketa ,,zemlja-zemlja” i kod planirajućih bombi „vazduh-zemlja”.

Sledeća varijanta ovog sistema je vođenje po unapred određenoj putanji. To je takozvani autonomni ili navigacioni sistem vođenja koji se primenjuje kod raketa vrlo velikog dometa i visine leta. Biće u primeni uglavnom kod in- terkontinentalnih raketa. Uticaj sa neke spoljne stanice na ove rakete je vrlo teško ili sasvim nemoguće ispoljiti, naročito na srednjem i krajnjem delu putanje, zbog nedo- voljnog dometa uređaja za vođenje spoljne stanice. Zbog toga se i moralo pribeći autonomnom šistemu vođenja. Ovaj sistem se takođe može kombinovati sa drugima. Tako, naprimer, u početnom delu putanje vođenje se može vršiti pomoću uređaja sa zemlje ili broda, na sred- njem delu autonomnim vođenjem, a na krajnjem delu samonavođenjem. Ako ovaj sistem vođenja nije kombinovan sa nekim od navedenih, onda se raketa vodi autonomnim vođenjem od momenta opaljenja pa do određene tačke iznad zemljine površine kad prelazi u obrušavanje, pri čemu se odgovarajući elementi za ovakav način vođenja uzimaju na odgovarajućim uređajima u raketi pre njenog lansiranja.
Pored odgovarajućih uređaja za vođenje, u raketu se ugrađuju i uređaji za upravljanje u letu koji mogu biti različiti i bez kojih se ne može zamisliti vođenje rakete. Oni su u tesnoj vezi sa uređajima za vođenje, pošto se sve komande koje se upućuju raketi sa neke spoljne stanice ili komande iz uređaja za autonomno vođenje i samonavođenje prenose na uređaje za upravljanje, koji na odgovarajući način reaguju, vrše ispravke leta rakete i usmeravaju je u željenom pravcu. Veza između uređaja za vođenje i za upravljanje u letu ostvaruje se posrednim putem preko pojačivača i servomotora.
Uređaje za upravljanje uglavnom čine žiroskopi, servomehanizani (koji mogu biti na pneumatičnom, hidrauličnom ili električnom principu) i konačno krilca, odnosno, kormila raznog oblika i konstrukcije koja pokreću aerodinamičke sile ili sile mlaza, a mogu biti i sastavni deo nosećih površina raketa.


Slika: — Uređaj za vođenje u raketi: 1—uzdužna osa rakete;
2—obrtna osa žiroskopa; 3—horizontalna osa žiroskopa;

(neznam kako se centrira tekst, ali bi to moderator mogao da uradi - nastavak sledi)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Ne nije poluaktivno, obrnuto sve navedeno spada u trotačkaste metode I SVE SU RADIOKMANDNE ili kako je moderno sada reći sa TELEUPRAVLJANJEM (pričemu postoji I reda i II reda što nije obuhvaćeno do sada raspravom jer spada u SISTEME a ne METODE).
Dakle SVE što je naveo Cezar spada u metodu tri tačke.
1. T/T u žargonu PVO-vaca je u stvari METODA PREKLAPANJA ili ponekad se susreće pod nazivom ČISTA TROTAČKA.
2. Metod vođenja punim preticanjem
3. Metod vođenja sa polupreticanjem
OBA METODA spadaju pod grupu trotačka SA KONSTANTNIM UGLOM PRETICANJA.

Normalne trotačke su ove koje je Cezar naveo pod 2 i 3. Radi se o fizičkim ogrničenjima aparata ili uređaja koje koristimo prilikom vođenja kako je Cezar i opisao.
Naime radarskim snopom tipa PENKALO pratiš cilj i PO PRAVILU CILJEVI SU BRŽI OD OVE METODE da se tako figurativno izrazim, pa se teži da se OBAVEZNO (ako nema ometanja) ZAUZME NEKO PRETICANJE. Praksa je dovela do toga da je na kraju OGRANIČENJE u vrednosti preticanja zapravo širina našeg snopa kojim pratimo cilj i ZAPRAVO držimo raketu unutar njega. Tako je MAKSIMALNA vrednost preticanja ONA VREDNOST UGLA (u stranu kretanja cilja) koju MOŽE naša antena da pokrije a DOK JOJ JE ELEKTROMGNETSKA osa simetrije snopa NA CILJU. Kako je to neki ograničen ugao usled ograničenosti antene odnosno snopa, ograničena je i vrednost maksimalnog preticanja.
Štaviše, rizično je da držiš raketu u praćenju tako na granici zahvata radara, jer ako cilj okrene kontra ili bolje rečeno pod 90 stepeni lako može da se desi da ti osa pratećeg radara stane i počne da ide kontra a raketa ne uspe da se vrati u snop jer je bila previše da tako kažemo na ivici snopa.
USLED TOGA je bezbednije da raketa bude na POLOVINI MAKSIMALNOG MOGUĆEG UGLA PRETICANJA što bi značilo NA POLOVINI POLOVINE SNOPA ili na jednoj četvrtini od ose.
To se onda naziva POLUPRETICANJEM.

Poklapanje je bez ikakvog preticanja i koristi se pri teškim smetnjama jer se može ostvariti sa smanjenim udelom aprature ALI PRE SVEGA sa upotrebom optičkih nišanskih sprava koje su pre bile uobičajene kao rezervne za slučaj da je ometanje totoalno...
Moram da idem imam malu poplavu pa da izbacimo....

U današnje vreme sa metodom Kalmana bez znanja i još jednom novijom metodom a AKO slučajno DOBRO znamo osobine cilja (pre svega za početak anvelopu ali i osobine stacionarnog i nestacionarnog zaokreta i ubrzanja) može da se dosta poboljša TT metoda raznim manipulacijama, mada generalno ona je SLABIJA metoda ukupno uzevši po trajektoriji od dvotačkastih metoda.
Ali samo generalno.

Definitivno, pricamo o istoj stvari na razlicite nacine. Ukapirah kad detaljno procitah tvoj post

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, cezar 35, zixo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SISTEMI VOĐENJA RAKETA I NJIHOVA PRIMENA

A. — SISTEMI VOĐENJA KOD KOJIH JE OSNOVNI MEHANIZAM ZA VOĐENJE NA ZEMLJI A POMOĆNI U RAKETl

Od ovih sistema vođenja najpoznatiji su oni radioputem bez komandnog računara i sa njim. Ovaj posleđnji je najviše u primeni.

1. — Sistem vođenja radioputem bez komandnog računara

Ovo je jedan od najprostijih sistema. Kod stanice na zemlji (brodu ili avionu) potrebno je imati primopredajnu radiostanicu koja služi za vođenje rakete putem odašiljanja komandi. U raketi je potrebno imati prijemnik i uređaje za upravljanje u letu.
Za praćenje leta rakete na veća udaljenja potrebno je imati optički instrument, a još bolje radar.
Po izvršenom lansiranju rakete, u određeno vreme, pomoću radiostanice, raketi se emituju određeni signali koje prima antena njenog prijemnika i prenosi ih na pojačivač koji te signale pojačava i prenosi na odgovarajuće servouređaje, koji tog momenta stupaju u dejstvo i, preko odgovarajućih žiroskopa i kormila za upravljanje, usmeravaju raketu u željenom pravcu. Ponašanje rakete u letu pri davanju komandi prati se optičkim instrumentom i na osnovu osmatranja vrši se njeno dalje usmeravanje. Ovde se ne koristi komandni računar ili neki sličan uređaj koji bi na osnovu praćenja leta i primljenih signala sračunavao popravke u odnosu na let prema cilju. Vođenje se ovde svodi samo na komande gore-dole, levo-desno. Ovakav sistem vođenja se sada primenjuje kod aviona-meta. On se može kombinovati i sa nekim drugim sistemom, tako da se vođenje može vršiti do određene daljine od cilja kad treba da stupi u dejstvo uređaj bilo za samonavođenje bilo za automatsko vođenje, ako su takvi sistemi ugrađeni u raketu.
Ovaj sistem je lako podložan ometanju od strane neprijatelja. Uređaj za vođenje može da demaskira mesto lansiranja i mesto sa koga se vrši vođenje, a time i mesto same rakete u toku leta. Osim toga pruža mogućnost neprijatelju da organizuje ometanje komandi koje se predaju raketi i da skrene raketu od cilja, šaljući joj lažne komande.

2. — Sistem vođenja radioputem pomoću komandnog računara (komandno vođenje)

Kod ovog si]stema uređaje za vođenje kod spoljne stanice načelno sačinjavaju: jedan radar velikog dometa koji služi za otkrivanje aviona na velikim daljinama; drugi manjeg dometa koji od prethodnog preuzima i prati cilj; treći radar (ili optički uređaj) koji služi za praćenje leta rakete; elektronski komandni računar * koji je povezan sa poslednja dva radara i, na osnovu elemenata koje prima od njih, izračunava popravke i komande koje treba uputiti raketi u cilju ostvarenja susreta; i uređaj koji je vezan za komandni računar, a pomoću koga se predaju komande raketi putem radiosignala.
Od uređaja za vođenje, u raketi su montirani prijemnik i uređaji za upravljanje u letu.
Po izvršenom otkrivanju cilja od strane dalekometnog radara, pravovremeno se priprema uređaj za praćenje i vođenje. Radar za praćenje preuzima cilj i odgovarajuće elemente prenosi na elektronski računar. U određeno vreme, a pomoću lansirnih uređaja, vrši se lansiranje rakete. Posle nekoliko sekundi leta, radar za praćenje rakete hvata je i prati, a odgovarajuće elemente odmah prenosi na elektronski računar. Zatim, na osnovu primljenih elemenata sa jednog i drugog radara, računar sračunava elemente za raketu pomoću kojih će se upravljati na cilj. Ceo ovaj rad se obavlja neprekidno. Sračunati elementi neprekidno se prenose sa računara na uređaj za predaju, koji ih pretvara u radiosignale i emituje raketi. To je ustvari predajna radiostanica. Prijemnik u raketi prima komandovane impulse koji se neprestano prenose na pojačivače i servouređaje, a sa ovih na pokretne površine (kormila) i na taj način raketa se upravlja ka cilju i susreće se s njim. Raketa se vodi skoro pravoliniskim letom imajući u vidu preticanje do predviđene tačke susreta sa ciljem. Komandni impulsi se uglavnom odnose na promenu pravca i nagiba skretanjem komandnih površina rakete (levo, desno, gore, dole). Ovaj sistem vođenja je u primeni kod nekih PAV raketa (naprimer, kod raketa tipa nemačkih „Rajntohter” i ,,Vaserfal”.

* - Elektronski komandni računar je komplikovani uređaj za sračunavanje elemenata. Sastavljen je od uređaja za sračunavanje preticanja, uređaja za sračunavanje paralaksa, uređaja za sračunavanje početne putanje (kod vertikalnog startovanja) ili putanje napada (kad startovanja rakete pod uglom) i uređaja za sračunavanje popravki koje treba dati raketi.

(izvod iz knjige "RAKETE" - Danilo Cerović - VIZ JNA)

PS - ako ima interesovanja za nastavak, na raspolaganju sam

Љуба

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozes da napravis novu temu Vrabac i prekopiras sve pametne stvari u nju.

Koliko sam ja shvatio metode mozes da:
-Konstantno navodis raketu na cilj, tj. da juris avion postavljajusi uslov da meta uvek mora da bude u sredini nisana, i da raketa vrski korekciju kada taj uslov nije ispunjen;
-Da trazis tacku presretanja slicno kao kada tuces iz PA topa (da avion ,,natrci'' na granatu);
-Da iskombinujes predhodne dve, tako sto ces u odredjenim intervalima vremena, racunas presretanje rakete i njenoga cilja.
I sad postajem manje jasan od Vrabca .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И све се то компликује када авион крене да маневрише одн. да изводи противракетни маневар,

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel gadjanje sa dve rakete u intervalu vremena od nekoliko sekundi (gadjas, cekas nekoliko sekundi, gadjas opet) dovoljan lek za protiv-raketni manevar?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мој неки предлог је да се сваки од наведених начина вођења објасни из ове табеле коју је Цезар поставио.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Mar 2013 11:04

CheefCoach ::Jel gadjanje sa dve rakete u intervalu vremena od nekoliko sekundi (gadjas, cekas nekoliko sekundi, gadjas opet) dovoljan lek za protiv-raketni manevar?

Ne, nije.
Treba razlikovati termin gadjanje i lansiranje, jer pri jednom gadjanju mozes lansirati dve rakete.
Dakle, najsigurniji antiraketni manevar je manevar frekvencijom. Svodi se na to da se ciklus gadjanja (trazenje cilja nisanskim radarom, pracenje, vidjenje rakete) svede na sto krace vreme ( 20-tak sekundi)
Ukoliko se proceni da je nemoguce izvrsiti gadjanje u tom vremenu, skida se visoki napon sa predajnika nisanskog radara (prekid zracenja antene), ceka se neko vreme i pokusava opet ista radnja sve dok je cilj u zoni unistenja.
No, ni to nije sasvim dovoljna zastita.
Praksa je pokazala da je vatreni polozaj RJ neophodno zastiti i sa imitatorima radarskog zracenja (lazni cilj za protivnika). Imitatori se postavljaju u blizini vatrenog polozaja, a rezim njihovog rada (vreme ukljucenja i iskljucenja) odredjuje nadlezni staresina prema taktickoj zamisli dejstva svoje jedinice.
Ako protivnik, i pored ovih mera zastite, uspe da lansira antiradarsku raketu, inzenjerijsko uredjenje vatrenog polozaja umanjuje stetu (ljudsku i materijalnu)
Takodjer, manevar pokretom (preselenje na drugu lokaciju) je jedna od mera zastite. Premestanje vatrenog polozaja na drugu lokaciju se vrsi iskljucivo nocu kako bi se onemogucilo vizuelno izvidjanje iz vazduha.

Dopuna: 29 Mar 2013 11:59

zixo ::Мој неки предлог је да се сваки од наведених начина вођења објасни из ове табеле коју је Цезар поставио.



Pokusacu rascivijati ovu tabelu, al' ce mi trebati vremena i verovatno, konsultacija sa literaturom.