METODE vođenja raketa u PVO

• 9Ovo se svidja korisnicima: cezar 35, Mixelotti, MB120mm, ray ban11, jazbar, zixo, Mercury, Lucije Kvint, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Mar 2013 12:11

Sa dve rakete dobijaš sledeće:
verovatnoća pogotkom jedne rakete neka bude na primer p=0,7. Ako gađaš sa dve rakete verovatnoća obaranja P će da bude:
P = 1-(1-p)**n = 1-(1-0,7)**2 = 1-0,3**2 = 1-0,09 = 0,91 što je priznaćeš mnogo bolje.
Gde je p - verovatnoća obaranja 1 raketom; n - vbroj raketa u plotunu (u PVO se za ovo kaže plotun ne rafal za razliku od klasične artiljerije)

Cezarov blok dijagram je odličan i ja ću isto učestvovati koliko mogu.
Za sam PVO moj blok dijagram je nešto lakši za razumevanje jer je posevećen isključivo PVO raketam, ovaj Cezarov je opšti pa ćemo imati veliki broj u grupi kombinaovano ALI NAJBOLJE DA IH GELDAMO ISTOVREMENO I TO JE ONAD NAJKVLAITETNIJA INFORMACIJA.
Imam neki posao pa ću u toku dana a za očetak prebaciću dijagram.

Dopuna: 29 Mar 2013 12:14

Blok djagram se u nekim elmentima poprilično razlikuje od uobičajeno dostupne literature, čak i ruske koja je u ovoj oblasti najbogatija ali nekako i najdostupnija.
Potrudio sam se da dijagram bude pre svega mnogo moderniji i bogatiji nego što se u klasičnoj školskoj literaturi sada koriste, narvno sa ogradom da trenutno tekuće knjige baš i ne poznajem, tu i tamo sam samo bacio poged u veće delove trenutno aktuelnih predavanja (u Rusiji naravno).
Posebno sam ukomplikovao deo u grupi Komandno vođenje ali profesionalci će razumeti a ostali neka postavljaju pitanja bez ograde, ovo je naš forum ovde možemo i da lupamo i da se blamiramo (uostalom možda sma napravio neki gaf na dijagramu) ali bitno je da iz svega toga izađemo naučeniji DA NE LUPAMO U JAVNOSTI i da druge ne učimo pogrešno.
Dijagram je dosta prilagođen forumu koji ima viši nivo opšteg obrazovanja nego same akademije ili vojni fakulteti. Tamo je to siromašnije iz više razloga, neki su opravdani neki ne. Na primer na akademijama i fakultetima se pojedini pojmovi na ovom dijagramu izučavaju se mnogo detaljnije i bogami sa većom upotrebom matematičkog aparata ali i samih uređaja. Na taj način ovaj dijagram je preobiman za takve svrhe. Ipak ima i negativnih razloga, prvo većina literature i predavanja se uzima iz već vremešnih knjiga u kojima novijih rešenja nema a drugo postoji odrđena inertnost, naročito kod malih zemalja odnosno armija. Dakle sasvim je KOREKTNO što se ovakav oblik dijagrama ne izučava tokom osnovnog dela predavanja i na akademiji i na vojnim fakultetima ali je NEKOREKTNO da na kraju studija oficir ili vojni inženjer ne može da prepozna ove elemente makar na informativnom nivou ako je u ovoj oblasti, odnosno u oblasti PVO kod oficira ili raketa kod inženjera.
Ajd za večeras toliko a od sutra po delovima dijagrama. Ko ima primedbe na dijagram neka se ničim ne ustručava ima na dijagramu i možda nepotrebnih ili konfuznih stvari mada sam se trudio da uglavnom izostavim ona rešenja koja se u budućnosit neće više koristiti a da postavim i ona rešenja koja su još uvek pod velom vojne tajne ili još nisu a mogla bi biti realizovana.


Dopuna: 04 Sep 2012 12:21


Uvod:
Kao što na dijagramu možete da primetite po raličitim bojama u osnovi postoje TRI grupe SISTEMA vođenja raketa koje se koriste u PVO:
1. Komandno
2. Samonavođenje
3. Kombinovani sitemi
Da odmah pojasnim da dijagram nije uključio u sebe ponekad vrlo komplikovane procese koji se dešavaju pri lansiranju istina samo ponekad kod nekih novijihi naprednijih sistema. Na primer kod sistema sa vertikalnim uzletanjem je sasvim poseban proces koji raketu dovodi u već pre toga određen i zauzet azimut gađanja ka cilju ali ti procesi su isključivo vezani za lansiranje pa bi zaista bilo previše da i njihove elmente uvodimo u dijagram pogotovu što zapravo na putanji ka cilju posle zahvata u vođenje ti procesi prestaju sa radom.
U teoriji praksi raketanih SISTEMA naravno postoji i četvrti oblik tzv. AUTONOMNO vođenje ali takvi SISTEMI nisu u PVO interesantni za sada.

1. Komandno vođenje
Ovde dijagram najviše odstupa od onoga što ćete naći u literaturi ali sasvim namerno.
Za početak komandno vođenje se deli na RADIOKOMANDNO i Lasersko.
Ovo drugo je novijeg datuma i ima vrlo malo sistema na svetu koji ga koriste. Pre deceniju dve svi su bili u euforiji za tim sitemom a onda se to polako stišalo. Objektivno takvo vođenje u PVO koriste u ovom trenutku samo Šveđani na RBS-70 i Britanci na Starstrejku (MOMCI pišem iz glave, čak ni knjige ne koristim ispravljate me gde god pogrešim ima ovde na forumu poznavaoca....). rsuka Sosna-R se već godinama najavljuje ali nikako da i da se rodi a bogami može biti i da se rodi u drugoj grupi SISTEMA vođenja. lasersko kmandno vođenje je bilo hit iz prostog razloga otpornosti na ometanja i mogućnosti vođenja vrlo brzih projektila (što u stvari može i radiokomandno ali ne baš u varijanti sa ramena i tu su Briti pronašli put Starstrejku).
MEĐUTIM laser ima mali praktičan domet i tu se teško nešto može revolucionarno promeniti. Pazite govorimo o malom dometu u PVO koji je na zemlji dakle na samom dnu onoga u čemu živimo a to je Troposfera. Još gore od malog dometa, laseri su ekstremno osetljivi na prepreke u u atmosferi.
No dobro sitemi postoje, neki se verovatno i razvijaju i biće ih polako još koji u upotrebi. Po vedrom vremenu i pod teškim ometanjima dolaze do izražaja. Ići če o ni dalje nesumnjivo. Možda ne po velikkom dometu ali svakako da njihovi dometi od reda veličina do 10tak kilometara savršeno pasuju u niže borbene niše. MEĐUTIM ako nema problema s aatmosferalijama OVKAKVI SISTEMI mogu da odu i po VERTIKALi tih svojih 10-tak kilometara I TO JE ONO ŠTO JE KOD NJIH ZANIMLJIVO u slučajevima jakih protivničkih elektromagnetnih i zaprečnih a još i više ciljanih smetnji.
Na primer udarna grupa po vedrom vremenu na visini od 5-6 000 metra ciljano ometa Osu, Tora, Rolanda, Krotala i ono pri tome imajusasvim ozbiljne probleme da nekažem d ai ispadaju iz igre, ALI nešto kao SOSNA-R ih smlati. Zapravo smaltiće ih ibritanski Starstrejk kao se spuste još niže.
Pri ovome NEĆEMO uzimati u obzir nove mogučnosti većinenabrojanih sistema koje su nastalel uvođenjem mođnih OPTRONIČKIH nišanskih sprava koje potpuno zamenjuju nišanski radar A I NIJE ISTO jer su svi ti sistemi sa RAKETAMA koje su SPORIJE a manevarbilnije od recimo SOSNE-R i Starstrejka JER SU IM OSNOVNI MODOVOI GAĐANJA DEFINISANI SA UPOTREBOM NIŠANSKOG RADARA. U krajnjoj meri svi ti sitemi i u tim uslovima imaju radio kanal komandovanja do rakete A I ON MOŽE BITI KOMPROMITOVAN, dakle vođenje laserom ima svoju logiku.
NASTAVAK SLEDI U TOKU DANA

Dopuna: 04 Sep 2012 14:32


Dakle strelica koja nas je odvela kroz Komandno pa zatim Lasersko vođenje završava u Pasivnoj lokaciji cilja.
Ovakva prikaz čak i nepostoji u literaturi ali logika zašto je tu je sledeća. Ako se već koristite laserski vođenom raketom u PVO (kakave zapravo još uvek nema stvarno sposobne do 5-6 000 m, do pojave nekog potentnijeg raketnog kompleksa možda Sosne, ne znam kakav je modernizovan švedski RBS) I SVA JE VAŠA PREDNOST u nemogućnsoti neprijatelja da vas OMETA onda se PRIRODNO nameće da u takvoj varijanti LOKACIJU cilja vršite takođe PASIVNO i time ČITAV sistem učinite ekstremno otpornim na ometanja.
Dakle na kraju pasivna lokacija cilja u tom procesu gađanja laserom komandno vođenom, a ta pasivna lokacija je ko što već znate optička, CCD, IC ili Termovizija ODNOSNO PO PRAVILU kombinacija dva ili tri nabrojana uređaja. Pod onim OPTIČKA podrazumevaćemo ne samo običnu optiku već i TV sisteme koji generalno zamenjuju običnu optiku ali to je to, svi razumete siguran sam.. Recimo moguća varijanta bi bila TV kamera sa dobrim zumiranjem i po mogućstvu fotokontrastnim modom rada za dvnevne uslove, CCD velike moći za zoru, praskozorje, sumrak i suton i recimo termovizija za noć mada se zapravo tri varijante u poslednje vreme realizuju i kao dve, DNEVNA optika - NOĆNA optika.
OVA DISKUSIJA O PASIVNOM PRAČENJU CILJA U POTPUNOSTI VAŽI iza Radio Komandno vođene rakete u uslovima kada nema upotrebe nišanskog radara ili zbog kvara ili zbog ometanja ili zbog lošeg zahvata usled prirode cilja (BPL ili KR) i toje prikazano strelicom koja vodi preko Komandno - Radiokomandno - Pasivna lokacija cilja.
Ugađivanje ovakvih uređaja za pasivno praćenje cilja je jedna od NAJVAŽNIJIH stavki u MODERNIZACIJI STARIH raketnih sitema. Takve uređaje su dobile na primer:
modenizovane Neve-Pečore
modernizovane Ose-AKM ruske
modernizovane Ose beloruske
ukrajinski Stiljet koji se zasniva na Osi
najnovija verzija Tora
poslednja modernizacija Tunguske
a Panciri od samog početka imaju takvu mogućnost
nabrojao sam samo one komplekse koji su u grupi Radiokmandnog vođenja avidećemo kasnije da se takva PASIVNA LOKACIJA cilja primenjuje i za neke iz drugih grupa (ŠTO NIJE NA ŽALOST PRIKAZANO NA DIJAGRAMU).
NAPOMENA: OVDE PRIRODNO ULAZIMO U INTERAKCIJU POJMOVA SISTEMI I METODE VOĐENJA ALI ĆE TO BITI OBJAŠNJENO U DELU METODE VOĐENJA.
DOVRŠETAK RADIOKMANDNih SISTEMA SLEDI BRZO, umorio sma se od kucanja i ispravljanja grešaka...

Dopuna: 29 Mar 2013 12:16



Dopuna: 29 Mar 2013 12:17

Strelica na levo Komandno-Radiokomndno-Aktivna lokacija.
To je svakom jasno nišanski radar stalno prati cilj a raketa se navodi po radio kanalu. Od Dvine, Desne, Volhnova, Neve, Pečore preko Ose pa nadalje recimo Tora i osnovnog moda rada Pancira.
Ovakav oblik rada je danas najugroženiji elktronskim ometanjem. Ciljane smetnje po nišanskom radaru mogu da dostignu lako i do 1500 W/MHz. Stari raketni sitemi nisu mogli da izađi na kraj ni sa 300 do 400 W/MHz a kamoli ovoliko. Istina ciljane (ne baržne!) smetnje variraju po snazi od 800-900 do najčešće 1200 W/MHz.
Beloruski prodor u tu oblast (koji u potpunoosti baštini i Rusija) za odbacivanje ciljanih aktivnih smetnji velike snage je JEDINI razlog za ostnak u životu sitema Neva-Pečora i za široke modernizacije istih ali i moguću modernizaciju starih sitema S-300PT-1A-M koji uz pomoć ovakvih uređaja ostaju vrlo opasni kompleksi makar i dosta malog dometa, što bi moglo biti veoma interesantno za ruske saveznike.
Teorijski gledano takvi novi načini elktronske zaštite primenjivi su na svim nišanskim radarima sistema sa radiokomandnim vođenjem. No znate trka ometač-branilac uvek traje. Princiijelno usled dominantnostii elektronskih kontramera u upravo ovoj grani SISTEMA vođenja je ipak postalo obavezno imati i rezervni sitem recimo pasivni o kome smo govorili.
No ovakva lokacija cilja ima JEDNU ali OGROMNU prednost. Upravo ona vam omogućava VIŠEKANALNOST PO CILJU odnosno gađanje više ciljeva istovremeno, što vrlo realno bude od koristi i veoma je velika opasnost za napadača. Bespogovorno.
Komandno-Radiokomandno-merenje daljine do cilja.
Ovaj oblik je je u stvari mod rada a praktično nema raketnog kompleksa koji radi samo ovako.
Još su Volhovi i Neve brzo osetili ometanje po nišanskom radaru. U tom slučaju je drugim režimom rada radara Neva još uvek mogla da meri daljinu do cija što joj je i dalje omogućavalo da gađa cilj mada sa manjom efikasnošću. Dakle svi nišanski radri od Neve pa nadalje imaju mogućnost da kada ne mogu da prate cilj u potpunosti usled ometanja ipak mogu da SAMO mere daljinu do njega. Na Volhovima je za taj zadatak bio pridodat poseban radar merač daljine na granici UHF i L banda. No od tada pa nadalje svi nišanskiradari mogu da POKUŠAJU takav način rada.
MEĐUTIM kako smetnje mogu biti toliko jake i takav način rada je može vrlo lako biti onemogućen. Usled toga je tendencija da se u tom slučaju obezbdi merenje daljine do cilja laserom, međutim tu i niste daleko odmakli (po daljini) mada vam je onda omogućeno takozvano ručno praćenje cilja kvalitetno.
Zato se takvo merenje, odnosno LASER se PO PRAVILU spreže sa PASIVNOM LOKACIJOM cilja o čemu smo već govorili i što dakle prelazi u drugu podgrupu.
Ta podgrupa kao i sva tehnika sa laserima i opitkama ima sa druge strane MALE domete rada.

USLED TOGA SVI SITEMI OD BERKUTA S-25 PREKO SVIH S-75 I S-300P KOJI SU SVI RADIOKOMANDNI ALI I S-200 KOJI NIJE su u svom arsenalu raketa za slučaj pojavljivanja jakih ometača, odnsno po pravilu više ometača, obično pare ali ponekad i trojke iznimno i više, dakle za slučaj pojavljivanja jakih ometačkih grupa koje baražiraju na minimalnoj sigurrnoj udaljenosti i odatle efikasno ometaju rad raketnih sitema, dakle SVI ONI SU IMALI RAKETE SA NUKELARNOM GLAVOM ZA RAZBIJANJE OMETAČKE GRUPE.
Divota a...u p.m. Vrlo verovatno da je takvu glavu imao i sistem KRUG.

Znam da je bilo malokonfuzno pogotovu ovaj deo sa merenjem daljine ali da sam vam to uskratio nadijagramu a samo pričao i pričao bilo bi teže razumljivo zar ne?
Naravno ovde ipak nismo mogli i da zagrebemo u problemtikupraćenja odnosno automatskog praćenja i ručnog praćenjaprvo štoje ja ne poznajem dovoljno drugo što je previše sistema da bi ih sve poznavao i treće jer s tokom decenija taj proces tehmički mnogo menjao u izvedbi.

ALI ima jedna stvar koje nema na dijagram a koja je bitna. KAKO SE M ERI DALJJINA DO RAKETE u ovimslučajevima radiokomandnog vođenja, mada nešto od toga važi za sve...
1. Odgovaračem na reaketi NAJBOLJE idelano bez premca ALI može da ne radi uvek
2. CIklogramom, zaboravite, primitvna stvar, istina još se koristi na Tunguski ali ona baš i nije u cvetu mladosti i poznata po velikom dometu...
3. radarom posebnim (zastarelo zaboravite) ili NIŠANSKIM radarom što je VRLO MODERNO
e ali to moderno isto ne radi uvek i NIJE BOLJE od onog pod 1. NAPROTIV MNOGO je gore
PAZITE GOVORIM SAMO RADIOKOMANDNIM SITEMIMA

Vrlo slično je i sa praćenjem ugaonih koordinata rakete i cilja, na primer na manjim daljinam cilje je mnogo preciznije pratiti optički nego radarom ali na malim daljinama...Ali sad tu ima mngo varijanti koje se i dan danas međusobno bore već u zavisnosti od projktanata različitih projektinih biroa.

KOD SAVREMENIH SISTEMA JE SADA MNOGO LAKŠE jer se kombinacije merenja daljinei praćenja rakete i cilja mnogolakše ostvaruju sa svremenom elektronikom i zapravo moguća je primena više tipova istovremeno.

TAKO DA BEZ OBZIRA ŠTA VAM PRIČALI RADIOKMANDNI SISTEM OSTAJE U IGRI za manje domete ako meni ne verujete pa tu je PANCIR, a ne bi ja ni TORA zaboravio a pravo da vam kažem ni NOVU NEVU sa svim ogradama.
NOVA Neva je kao Klaudija Šifer, pet banki, troje dece, nekoliko brakova ALI ko bi je ODBIO?

E OVIM ZAVRŠAVAMO ZA SAD ZELENO OBOJENE DELOVE. SLEDEĆI PUT IDEMO NA BRAONKASTE.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Mixelotti, cezar 35, ray ban11, jazbar, zixo, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

B. — SISTEMI VOĐENJA KOD KOJIH JE JEDAN DEO OSNOVNOG MEHANIZMA ZA VOĐENJE KOD SPOLJNE STANICE, A DRUGI JE U RAKETI

U ovu grupu spada nekoliko sistema kod kojih osnovni mehanizam za vođenje može biti različito raspoređen između rakete i spoljne stanice, bilo da je osnovni uređaj ravnomerno podeljen između rakete i spoljne stanice, bilo da se veći deo nalazi kod spoljne stanice, a manji u raketi i obratno. Od ovih sistema najpoznatiji su: sistem samovođenja po snopu putanjom preticanja, sistem vođenja snopom po „krivoj potere”, sistem vođenja po snopu putanjom triju tačaka, sistem poluaktivnog samonavođenja i sistem televizijskog vođenja.

1. — Sistem samovođenja po snopu putanjom preticanja

Kod ovog sistema, kao i kod prethodnog, postoji radar za praćenje cilja, a umesto radara za praćenje rakete postoji komandna stanica koja neprekidno emituje elektromagnetne talase preko jedne rotirajuće dipol-antene sa paraboličnim reflektorom. I ovde se projektil vodi skoro pravolinijskom putanjom preticanja do tačke gde se predviđa susret sa bombarderom. Pravilno usmeravanje snopa u tačku preticanja vrši računski uređaj (elektronski) sličan onom u prethodnom slučaju, a vezan je sa radarom za praćenje cilja. Raketi se u ovom slučaju ne šalju neke komande sa zemlje u vidu impulsa niti se ona po njima upravlja, već, krećući se u snopu elektromagnetnih talasa (koje emituje navedena dipolantena), stalno upravljenih u tačku preticanja, sama stvara sopstvene komandne impulse koji je stalno održavaju u području navedenog snopa elektromagnetnih talasa sa komandne stanice.

Snop elektromagnetnih talasa iz rotirajuće dipolantene neprekidno primaju 4 dipolantene smeštene na krilcima ili na, komandnim površinama rakete. Snop se po potrebi može skretati ali toliko da ga raketa može u toku leta, pratiti da ne bi iz njega izmakla.
Ovaj sistem vođenja je u primeni kod amcričke PAV rakete „Najk“ ali se kod nje može primeniti i već pomenuti sistem vođenja pomoću komandnog računara i dva radara. Ovo je u suštini specijalni slučaj samovođenja po snopu u kombinaciji sa komandnim računarom, tako da je teorijska putanja rakete (za konstantnu brzinu i pravolinijski let cilja) prava linija, a ne kriva triju tačaka, kako je opisano u tački 3.


Kao i prethodna dva sistema vođenja i ovaj može ometati neprijatelj, kako u pogledu radarskog praćenja cilja tako i odašiljanja komandi radioputem, Ovaj se sistem može kombinovati sa sistemom samonavođenja smeštenim u raketi.

2. — Sistem vođenja radarskim snopom



Kod ovog sistema vođenje je podeljeno između uređaja na zemlji i uređaja u raketi. Od uređaja na zemlji ima samo radar za praćenje cilja, dok raketa ima uređaj koji joj omogućavaju da se automatski i neprekidno održava u sredini radarskog snopa (Beam Rider Guidance — jahač na snopu).

Putanja leta rakete je kriva linija. Leteći po njoj, duža osa rakete je stalno upravljena na cilj. Tangenta na putanji leta u bilo kojoj tački usmerena je takođe na cilj: prema tome, ona se poklapa sa dužom osom rakete, odnosno tangenta je produženje ose rakete do cilja, ali ne prolazi u isto vreme i kroz polaznu tačku kao što je to slučaj u sledećem sistemu.

Ova putanja leta je u primeni kod vođenih PAV raketa, a naziva.se i gonećom putanjom (putanja psa koji goni zeca — „Hunde Kurve”). Ova putanja se najlakše ostvaruje, zbog čega je prva i primenjena za vođenje raketa. Pomoću nje raketa dolazi u vrlo povoljan položaj u odnosu na cilj u momentu prestanka vođenja, ali ima i nezgodnih strana jer je duga i zahteva raketu velikog dometa i znatno veće brzine od brzine cilja.





Crtež. 36 — Putanja leta rakete pri vođenju radarskim snopom. Crtež levo prikazuje putanju rakete čija je duža osa usmerena no cilj i ona je u isto vreme tangenta na putanji leta. Crtež, desno prikazuje putanju leta na usputnom kursu cilja („a”) i na susretno presretajućem kursu (Putanja psa koji goni zeca — Hunde Kurve)



3. — Sistem vođenja po snopu putanjom triju tačaka

Kod ovog sistema se, od uređaja za vođenje, kod spoljne stanice nalazi jedan radar koji služi za praćenje cilja i jedan sličan uređaj za emisiju (predajnik) snopa za vođenje. Radar za praćenje i predajnik snopa za vođenje su uskupno, a smeju da budu i udaljeni jedan od drugog toliko da ne dođe do preskakanja radarskog snopa sa cilja na raketu. To udaljenje može da bude do 800 m. Ovde nisu potrebni komplikovani elektronski računari sem jednog paralaksera kojim se određuje paralaks između mesta radara za praćenje cilja i mesta predajnika snopa. Sem toga, ima i jedan transformator koordinata i nekoliko uređaja za korekturu. U raketi se nalaze uređaji koji omogućava da se ona, leteći u snopu predajnika održi u njegovoj osi.




Pored toga, raketa može biti snabdevena uređajima za samonavođenje ili blizinskim upaljačem, koji se aktivira bilo radioputem sa spoljne stanice bilo uticajem samog cilja. U momentu lansiranja - snop za vođenje je upravljen na cilj i prati ga. Raketa se prvo ubacuje u jedan širi snop, a potom iz ovog u uži. Po ubacivanju u uži snop raketa ostaje stalno u njegovoj osi i stalno upravljena u cilj, tako da do pogađanja dolazi i onda kad on skrene u bilo kom pravcu. To ustvari znači da se poklapaju tri tačke: mesto predajnika snopa, mesto rakete i cilja. Raketa se kreće u osi snopa sve do momenta svog sudara sa ciljem, ili do onog momenta kada će uređaj za samonavođenje (ako je ugrađen), sam moći da je navodi dalje na cilj ili do određene daljine na kojoj je potrebno aktivirati blizinski upaljač u njoj. Na istom snopu može jednovremeno da se nalazi i da se vodi nekoliko raketa, dok kod ranije iznetih sistema treba za svaku raketu imati poseban uređaj za vođenje.

Ako se konstruiše putanja rakete od momenta lansiranja do sudara sa ciljem, dobiće se kriva linija oblika pretstavljenog na crt. 37, koja se naziva „kriva triju tačaka”.

Po toj liniji raketa se kreće tako da se uvek nalazi na pravoj liniji koja spaja cilj i uređaj za vođenje. Za proveravanje da li se poklapaju uređaji za vođenje raketa i cilj, tj. da li se nalaze na istoj liniji, koristi se radar. Za ostvarenje ovog dovoljno je da poslužilac (operater) koji vodi raketu nastoji da uvek vidi „nju“ i cilj u istoj liniji. Ovo poklapanje cilja i rakete utoliko je teže ukoliko je visina leta veća. Iako se cilj i raketa nalaze na istoj liniji, sama rakete nije upravljena u cilj kao kod prethodnog slučaja.

Upravljanje raketom u letu vrši se kombinovano — pokretanjem komore za sagorevanje pogonskog goriva ili preko aerodinamičnih kormila. Raketa se može voditi i posle utroška goriva sve dok komandne površine ne prestanu da budu efikasne usled brzine leta i gustine vazduha. Posle utrošenog goriva kormila se pomeraju unapred za 15—25 cm kako bi se poboljšali uslovi vođenja pri pomerenom težištu unapred.

Pri odstupanju rakete od ose snopa za vođenje, dejstvom elektromagnetnih talasa vrše se automatski ispravke pravca uticanjem na odgovarajuće mehanizme u raketi. Stalnim emitovanjem, talasi snopa za vođenje, preko antene prijemnika rakete, dolaze u pojačivač, sa ovog na servomotore i žiroskope, a preko njih i na kormila. Na taj način se raketa neprekidnom ispravkom skretanja prisiljava da leti duž ose snopa. Dok raketa leti u toj osi, servomotori prestaju sa radom, jer se kolo struje prekida iako se talasi neprekidno emituju. Međutim, čim raketa skrene na bilo koju stranu, kolo struje se zatvara, pojačani elektromagnetni impuls, primljen iz pojačivača, utiče na odgovarajući servomotor i rad se dalje obnavlja. Elektronska aparatura* u raketi meri ustvari odstupanje od ose snopa, a sistem za vođenje oformljuje ta registrovana odstupanja u komandne signale, koji se prenose na odgoravajuća kormila, a ova pomeranjem vrše ispravke leta rakete ili se prenose na komoru za sagorevanje (dok traje gorivo) pa se pomoću pomeranja komore takođe vrše ispravke leta. Antena prijemnika smeštena je u zadnji deo rakete ili u mlaznik, pošto se pokazalo da izduvni gasovi nemaju uticaja na. osobine antene, a montiranje na zadnjji deo u mnogome je otežalo neprijateljsko ometanje vođenja, naročito sa aviona, jer je antena stalno okrenuta prema stanici za vođenje a vrh rakete prema avionu.

Ovaj sistem vođenja je u primeni kod vođenih PAV raketa i eventualno kod raketa „vazduh-vazduh”. Takva je, na primer, švajcarska raketa „Erlikon”(slika dole).



* To s u stvari elektronski računari koji pretvaraju konusne koordinate u cilindrične. Za ovo je potrebno pravovremeno znati odstojanje rakete od predajnika snopa. Ovo se izračunava pomoću vremenskog mehanizma. Sem toga, cilindrične koordinate treba potom pretvoriti u Dekartove i to prvo u koordinate snopa predajnika, a zatim u fiksirane koordinate rakete, tj. uzimanjem u obzir obrtanje rakete oko uzdužne ose što se utvrđuje pomoću jednog žiroskopa.

Љуба

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da me niste razumeli. Kada sam rekao anti raketni manevar, mislio sam na manevar aviona prilikom izbegavanja rakete. Ako on uspe da napravi nagli zaokret i izbegne raketu broj 1, onda ga stize raketa broj 2 (za koju nema vremena da izbegne). Ja nisam raketas (ni vojnik), ali moj otac jeste, pa mi je pricao ponesto.
Izbegavanje rakete radarom je mnogo zeznutije, jer je radaru potrebno 5 min da se spakuje i ode. Metodi izbegavanja koji su se pokazali uspesni za kub su bili:
1. Vozis vozilo u sumu, pokrijes ga unapred isecenim granama, stavis cebe ili tepih na haubu motora i polijes je vodom;
2. Gadjanje metodom zahvat u vazduhu. Otprilike nanisanis avion kamerom, ispalis raketu (ili 8, i to sam cuo), onda ukljucis radar i pokusas da izvrsis zahvat i obaranje ( sve u roku od 20-30 sec). Usput Ameri se cude sto budale pucaju rakete balisticki (nasao na nekom sajtu), mada priznaju da kada su pregledali snimke, bilo je vrlo bliskih sustreta sa raketama (to je ono sto priznaju).
3. Ne ukljucujes radar uopste (cak i kad ti General Velickovic, njega su bese pogodili, naredi).
Inace to je sta sam ja nacuo, tako da nije bas pouzdano.
Inace jos jedan zanimljiv podatak (meni) je bio da su pojedini mamci bili gadjani barem jednom svaki dan (oni mamac pogode, on se iskljuci, nasi ga malo poprave ako treba i sutradan opet sve nanovo).

• 3Ovo se svidja korisnicima: zixo, Mercury, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Mar 2013 16:55

@CheefCoach ....

Izvinjavam se...ocigledno je da sam tvoje pitanje pogresno razumeo.
U principu, da bi se postigao zahtevani procenat efikasnosti raketnog sistema, gotovo redovno se lansira vise od jedne rakete. U nekim slucajevima druga raketa nije potrebna, jer je prva obavila posao. U nekim slucajevima druga pogadja cilj, jer je prvu avion izmanevrisao, ili je izmakla kontroli vodjenja i zabila se negde u zemlju kao kolac.

Dopuna: 29 Mar 2013 18:04

@zixo....

U najkracim crtama sam pojasnio sisteme za vodjenje raketa, sem konbinovanog.
Mislim da ce to uraditi @vrabac





1). Neautonomni sistemi za vodjenje

a_ Sistem za samonavodjenje

Ovaj sistem zasnovan je na koriscenju ostljivih elemenata koji reaguju na bilo kakvo zracenje cilja. Za primenu ovog sistema potreban je cilj koji se izdvaja od okoline na neki od nacina:
_ emitovanjem ili refleksijom radio talasa
_ emitovanjem ili refleksijom infracrvenih talasa
_ emitovanjem zvucnih ili ultrazvuznih talasa

Raketa sa sistemom za samonavodjenje ima u svom prednjem delu uredjaj osetljiv na bilo koji navedeni izvor zracenja koji neprekidno i automatski odredjuje koordinate polozaja cilja u odnosu na sebe. Taj se uredjaj naziva koordinator cilja, a najvaznija karakteristika mu je daljina dejstva. Na osnovu koordinata cilja racunarski uredjaj odredjuje komande zaupravljanje mehanizmom pokretanja kormila rakete. Ovaj mehanizam za pokretanje kormila deluje tako na kormila da raketa leti prema cilju po proracunatoj putanji.
Princip samonavodjenja sastoji se u tome da se uzduzna osa koordinatora poklapa sa vektorom rastojanja raketa -- cilj i to da se u takvom polozaju odrzi za sve vreme leta. Svako skretanje rakete sa ove linije ima za posledicu pojavu signala greske na izlazu iz koordinatora. Ova greska se dalje obradjuje, pojacava i salje na na kormila rakete.
Iz ovog je vidljivo da sistem za samonavodjenje ne zavisi od komandnog mesta na zemlji, koje, u ovom slucaju, igra pomocnu ulogu, jer obezbedjuje samo izbor cilja i lansirni uredjaj.
Nedostatak sistema za samonavodjenje je relativno mala daljina dejstva. Primenjuje se za vodjenje raketa PVO i raketa V-V, kao i pomocni sistem za vodjenje raketa velikog dometa.

U zavisnosti koju pojavu zracenja cilja registruje, sistem za samonavodjenje moze da bude: radarski, infracrveni, zcucni, opticki, laserski....
Radarski sistem za samonavodjenje zasniva se na koriscenju el. mag. energije koju emituje, ili reflektuje cilj, a moze da bude aktivan, poluaktivan i pasivan.
Aktivno samonavodjenje sastoji se u tome da se cilj ozracava radarom koji je smesten u samoj raketi. U raketu je ugradjen i radarski prijemnik, te uredjaj za automatsko upravljanje raketom na osnovu informacija iz prijemnika..
Poluaktivno samonavodjenje sastoji se u tome da sistem ima izdvojen radio far za "osvetljavanje" cilja. Ovaj far moze biti na zemlji, ili avionu raketonoscu. Prijemnik radarskog koordinatora smesten u raketi prima energiju reflektovanu od cilja i automatski navodi raketu.
Sistem za pasivno samonavodjenje, za vodjenje koristi el. mag. energiju cilja. Najcesca primena ovog sistema je kod antiradarskih raketa. Starije verzije ovog sistema resavane su na relativno jednostavan nacin, pa je bilo dovoljno iskljuciti izvor zracenja el. mag. energije i raketa gubi kontakt sa ciljem (raketa SRAJK). DAnasnje verzije su sofisticiranije, pa iskljucenje el. mag. energije za raketu ne znaci nista, jer veoma precizno pamti poziciju izvora zracenja (raketa HARM)

Sistem za samonavodjenje infracrvenim zracenjem zasniva se na koriscenju IC zracenja koje emituje cilj (mlazni motori aviona). Kako ovo zracenje primaju osetljivi uredjaji u glavi rakete, vodjenje je pasivno.
Nedostaci ovog sistema su: relativno malen radijus dejstva i zavisnost od meteoroloskih uslova.

b_ Vodjenje po radarskom snopu

Sistem vodjenja raketa po radarskom snopu sastoji se od radara sa konusnim dijagramom zracenja koji je lociran na komandnom mestu i elektronskih uredjaja na raketi. Kada se kaze da se raketa vodi po radarskom snopu, misli se vodjenje rakete po uzduznoj osi snopa zracenja antene, a postoje dve varijante vodjenja:
_ vodjenje po jednom radaskom snopu
_ vodjenje po dva radarska snopa

Vodjenje po jednom radarskom snopu sastoji se u tome sto je radar za vodjenje, u stvari, radar koji automatski prati kretanje cilja (antena radara se "zabravi" za cilj). Radar ima predajnik, prijemnik, racunarsku grupu i antenski pogon koji usmerava antenu u pravcu pokretnog cilja. Raketa, na koju je ugradjen prijemnik sa antenom, posle lansiranja, ulazi u snop zracenja antene radara i pocinje da prima komandne signale od radara za vodjenje.. Raketna antena je smestena u repni deo rakete fizicki je usmerena u pravcu radara za vodjenje. Princip dejstva uredjaja za vodjenje koji je ugradjen u raketu ima takva svojstva da stvara signal greske kada raketa izadje iz uzduzne ose snopa radara. Prijemnik na raketi prima signale jednake amplitude sve dok se raketa nalazi u osi snopa antene radara za vodjenje. Svako odstupanje rakete od ose snopa radara dovodi do pojave amplitudne modulacije primljenih sinala. Amplituda signala modulacije srazmerna je velicini odstupanja rakete od ravnosignalne linije, tj. od ose snopa radara za vodjenje, a faza signala modulacije karakterise pravac odstupanja od ravnosignalne linije. Na osnovu signala greske i referentnog signala, na faznom detektoru se stvara upravljacki naopn. Ovaj naopn se pojacava i odvodi na pokretace kormila rakete koji zaokrecu kormila za ugao proporcionalan velicini greske i raketa se vraca na ravnosignalnu liniju, tj. u osu snopa zracenja radara za vodjenje.
Da bi tacnost vodjenja bila sto veca, neophodno je da radarski snop bude sto uzi, jer se tacnost vodjenja smanjuje sa udaljenjem rakete od radara. Konstrukcijom antene i izborom frekvencije predajnika definise se oblik i sirina snopa. Najcesca sirina snopa iznosi 0,5 -- 3 stepena.
Medjutim, snop ne sme biti ni previse uzan, jer se javljaju teskoce pri ulasku rakete u snop prilikom lansiranju i povecavaju se mogucnosti ispadanja rakete iz snopa pri njenim ostrim manevrima prilikom manevrisanja cilja. Da bi se obezbedio siguran ulazak rakete u snop, raketa se lansira sa lansirne rampe i ubacuje u siroki snop. U pocetku leta rakete, u sirokom snopu se privodi u uski snop i posle toga vodjenje se nastavlja u uskom snopu. Kombinovanje sirokog i uskog snopa je veoma cesto u praksi.

Pored ovoga nacina vodjenja, postoji i varijanta ovog sistema sa dva radarska snopa, gde se jedan snop koristi za vodjenje rakete, dok se za pracenje cilja koristi poseban radar. Nije mi poznato da VS koristi ovu varijantu.
Prednost ovih sistema je mogucnost jednovremenog vodjenja vise raketa, ali tada snop mora da prati cilj sve do njegovog unistenja.
Nedostatak sistema se ogleda u tome sto se tacnost vodjenja smanjuje sa povecanjem rastojanja cilja od radara za vodjenje i sto je relativno osetljiv na elektronsko ometanje. No, izborom metoda gadjanja, u nekoj meri se neutralise osetljivost na el. ometanje.

c_ Sistemi za komandno vodjenje

Sistemi za komandno vodjenje raketa spadaju u najrasirenije sisteme daljinskog upravljanja. Za upravljanje letom rakete predvidjeni su kanali upravljanja po horizontalnoj i vertikalnoj ravni. U ovom sistemu se vrsi i stabilizacija leta rakete kako ne bi doslo do mesanja koordinata. Najcesca varijanta komandnog sistema je da jedan isti radar prati kretanje cilja i rakete. U tom slucaju putanja kretanja rakete mora biti takva da se raketa stalno nalazi na liniji antena radara --- cilj. (odgovara metodu "tri tacke").
Podaci sa radara za pracenje cilja i rakete dovode se u racunarsku grupu koja odredjuje signal greske za obe ravni kretanja rakete (horizontalna i vertikalna), kao i signal komandi, koji se preko radio predajnika salju na raketu gde ih prima uredjaj za vodjenje, pojacava ih i salje na mehanizam za pogon kormila rakete.
Takodjer, postoji i varijanta komandnog sistema sa dva radarska snopa (jedan radar prati cilj, a drugi raketu)

2) Autonomni sistemi za vodjenje

Autonomni sistem za vodjenje raketa predvidjen je za upravljanje kretanjem rakete pomocu uredjaja smestenih u samoj raketi, a u procesu rada ne dobijaju nikakvu informaciju ni od zemaljskog uredjaja, ni od cilja. Upravljanje kretanjem rakete pri tome se ostvaruje po ranije zadatom programu. U skladu sa proracunatom putanjom, koja obezbedjuje unistenje cilja, u autonomni sistem za vodjenje uvodi se program promene koordinata centra tezista rakete u zavisnosti od vremena. Sistem za upravljanje meri tekuce koordinate kretanja, uporedjuje ih sa programiranim i stvara takva upravljacka dejstva na kormila rakete koja priblizavaju stvarnu putanju leta onoj programiranoj (zadatoj).
Prednost ovakvog sistema vodjenja je znacajna, a ogleda se u sledecem:
_ Ometanje leta rakete potpuno je onemoguceno, jer se kolo funkcionisanja sistema zatvara u samoj raketi.

Ovaj sistem primenjuje se za gadjanje ciljeva velikih razmera i fiksnih koordinata. Dakle, ne primenjuje se kod vodjenja PVO raketa.
U zavisnosti od principa na kojima rade senzori ovih raketnih sistema, sistemi mogu biti:
_ Ziroskopski
_ Inercijalni
_ Doplerovi
_ Astronavigacijski
_ Prema radio orijentirima na zemlji

• 2Ovo se svidja korisnicima: zixo, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Mar 2013 22:50



Dopuna: 30 Mar 2013 0:02

Kombinovani sistemi:
1. Radiokomandno (radioradarskimkanalom) + poluaktivno radarsko (samonavođenje)
prvo se vodi po komandama sa zemlje da bi po prilasku bliže cilju glava prešla na poluaktivno radarsko samonavođenje
Primer S-300V Antej
2. Radiokomandno (radioradarskimkanalom) + poluaktivno radarsko kroz raketu (vođenje)
prvo se vodi po komandam sa zemlje da bi po prilasku bliže cilju išla na poluaktivno radarsko VOĐENJE DRUGE VRSTE odnosno slično pod tačkom 1. ali se za razliku od nje komande formiraju na zemlji a ne na raketi (u tom smislu se ove rakete ponekad svrstavaju u grupu sa komandno vođenim što po meni nije korektno)
Primer S-300P
3. Radiokomandno (radioradarskimkanalom) + aktivno radarsko samonavođenje
Opet isto sa tim što u zoni cilja raketa prelazi na korišćenje sopstvenog radara u potpunosti i prekida svaki oblik komunikacije sa zemljom
Primer male rakete sa S-400 koje će se verovatno pojaviti pre kao morski sistem Redut, Vitjaz ili na sledećem Buku nego na samim S-400 ili na bar nekim od tih sistema pre....
4. Radiokomandno (radioradarskimkanalom) + IC pasivno samonavošenje
Potpuno isto kao pod tačkom 3. samo što po dolasku u pziciju z azahvat cilja raketa koristi potpuno pasivno IC samonavođenje a ne svoj radar.
Takve sisteme imaju aktivno Spajder, čini mi se i francuski sitem i jedan od IRIS-a (kao i naši Praćka-sti sistemi) dok kod Rusa to tek sada dolazi u vidu nove rakete za Tora.

Uzgred, tendencija je da sistemi pod tačkom 3. pa čak teorijski i tačkom 4. imaju mogućnost da uopšte nemaju vođenje u prvoj fazi već da idu po INS programiranoj putanji i to je kod raketa pod tačkom 3. skoro obavezan rezervni način. Štaviše teži se da se INS kombinuje sa povremenim korekcijama sa zemlje (a ne neprekidnim vođenjem, što je poprilčno teško ali izvodljivo uz određene kompromise) i da takav mod bude osnovni, a ne neprekidno vođenje do trenutka ulaska u zahvat cilja svojom glavom.
Za ne pod tačkom 3. vrlo izvodljivo i već radi u praksi ali za ove pod tačkom 4. dosta porblematično i zapravo i ograničeno pa i diskutabilno sa tačke gledišta opšteg stanja ometanja.

5. INS + (radio, moguć ?) + pasivno radarsko
To je sitem na kojem rade rakete sa S-300P, neki ih zovu anti AWACS rakete ali oni takv cilj teško moug da dostignu osim iz neke vrste zasede što zaista nije nemoguće ali je prava istina da su u pitanju rakete ZA GAĐANJE POSTAVLJAČA SMETNJI SA KLASIČNOM BOJEVOM GLAVOM, mad an ije sporno da manje AWACS-e mogu tako da pogode, za Stražara baš ne bih se kladio ali ostale da.

Dopuna: 30 Mar 2013 0:10

Podvarijanta ovih raketa sa NUKLEARNOM GLAVOM ima genralno isto vođenje ali sa različitom procedurom u letu i ima nešto veći praktični domet ali su te rakete pod totalnom vojnom tajnom i one zaist idu na AWACS-e svih vrsta ali i na distantne ometače, postavljače smetnji na većim daljinama od uobičajenih, dakle na one sa ciljanim ometanjem koji su za akciju rabili podatke prethodnog elektronskog izviđanja koje nije bilo pirmećeno, pa ometaju u fazi napda; i na kraju čak i neke izviđače u jasnijoj situaciji u VaP-u.

Dopuna: 30 Mar 2013 0:12

Kod njih se uobičajeno može desti da odrade sav posao u grupi koja na Cezarovom dijagramu ima ime AUTONOMNI pa time skoro potpuno izlaze iz *normalnih* PVO raketa.

• 1Ovo se svidja korisniku: zixo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Mar 2013 11:14

@...

Blok shema sofisticiranog komandnog vodjenja rakete




Dopuna: 30 Mar 2013 11:18

@vrabac...
Citat:na Cezarovom dijagramu ima ime AUTONOMNI pa time skoro potpuno izlaze iz *normalnih* PVO raketa.
Da, potpuno se slazem.
To sam i naglasio u pojasnjenju.
Citat:Ovaj sistem primenjuje se za gadjanje ciljeva velikih razmera i fiksnih koordinata. Dakle, ne primenjuje se kod vodjenja PVO raketa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel može neko da objasni kako deluje vodjenje rakete putem opto-elektronskog uredjaja.
Ja doslovno vidim to kao gledanje cilja nekom termovizijskom kamerom i pomeranje nišana džojstikom, prilikom kojeg se tako daje radio signal raketi onda manevriše ka cilju.
Negde sam čitao i da postoji automatika, gde nema džojstika već se komande daju u pravcu gde cilj "curi" sa kockice/nišana na ektranu.
Koje su prednosti i mane (za relativno mali domet znam)?
Koja je cena tih uredjaja, zašto su stalno uz radar, a ne recimo uz svako lansirno orudje? Da li je moguće da Srbija proizvede relativno moderan opto el.uredjaj....?
Da li opto el.uredjaki mogu i otkriti cilj ili cilj mora biti otkriven osmatračkim radarom i predat dalje na praćenje?
Da li postoji veliki infracrveni senzor koji bi bio pandam osmatračkom/novodjačkom radaru ikoji bi bio u mogućnosti da otkrije cilj bez paljenja radara ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Link sa predavanjima iz automatskog vodjenja objekta u prostoru sa etfa bg ( trebalo bi da postoji i knjiga za kupiti)
http://automatika.etf.bg.ac.rs/sr/automatsko-vo%C4.....-13e054avo

Nazalost malo previse sazeto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li bi neko mogao da pojasni navodjenje optoelektronskim uredjajem?
Da li operater drži cilj ns končanici svo vreme ili sistem radi automatski?
2.Da li se rade neke ispravke putanje rakete da ista ne bi krivudala?
3.Da li sistem može samostalno da radi (bez osmatračkig radara)?
4.Da li sistem može biti odaljen od lansirnog uredjaja
5.Da li postoji IC pandam radaru?
6.Koja je okvirna cena i da li bi naša namenska industrija mogla da proizvede veći deo uredjaja?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na gornja pitanja:
Kod nekih sistema operater drzi koncanicu a kod sofisticiranijih postoji automatsko pracenje- u drugoj opciji moze raketa da se navodi sa lansirnog uradjeja ili moze da se samonavodi tj cilj se zakljuca a raketa se lansira i samonavodi pomocu zapamcene slike. Naravno da moze da radi bez osmatrackog radara.
IC pandan radaru? Ne znam na sta se misli na pandan...ali postoje sistemi koji osmatraju nebo i automatski prepoznaju moguce ciljeve. Naravno za odredjivanje razdaljine potreban je laser.
Pa i u industriji se dosta upotrebljava automatsko.prepopznavanje oblika, kretanje masina....itd